ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.05.2006.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Izvolite, povodom amandmana se javio narodni poslanik Marko Krstin.

Marko Krstin

G17 Plus
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kada se radi o šumama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, naš Ustav garantuje ravnopravnost svojinskih oblika, s tim što poznaje jedan svojinski oblik koji praktično ne postoji više kod nas, to je društvena svojina. Međutim, to ne ometa da preostali svojinski oblici budu ravnopravni. Znači, građanska pravna lica, kao što je crkva, mogu da budu vlasnici svih nepokretnosti.
Takođe, moram da vam kažem da u pravnom sistemu više ne postoje maksimumi, ne postoje ograničenja koja bi bila institucionalno postavljena da zabrane crkvi da nešto ima ili nema u svojini. Takva ograničenja ne bi bila ustavna i ne bi vodila pravnoj sigurnosti. Dakle, mislim da je potpuno osnovano predlagač zakona ovde omogućio da se crkvama, kao i svakome kome je nešto oduzeto, vrati ono što mu je oduzeto.
Pitanje je šta mu se vraća. Može mu se vratiti samo ono što mu je oduzeto, oduzeta mu je svojina, znači svojina se i vraća, ni manje ni više. Predlog da se prema amandmanima vraća trajno pravo korišćenja, znači da se vraća deo svojinskih ovlašćenja. Da vas podsetim, to je pravo na korišćenje, pravo na pribiranje plodova i na raspolaganje stvarima za slučaj smrti i pravnim poslom.
Ako govorimo o trajnom pravu korišćenja koje se ovde predlaže kao neka vrsta ili izvod iz prava svojine, to pravo je nastalo inače u pravu pre 50 godina kod nas, praktično je derivat iz društvene svojine i nema mesta u sadašnjem pravnom sistemu, baš nikako kada nameravamo da prosto tu društvenu svojinu i formalno udaljimo iz našeg ustavnog sistema, jer ona suštinski više ne postoji.
Dakle, nema mesta u našem pravnom sistemu jednom takvom derivatu iz prava društvene svojine koje, recimo, još uvek postoji na građevinskom zemljištu i na nekim drugim stvarima i koje će biti podložno ukidanju, znači njegovo ponovno vraćanje u ekonomski, politički i pravni sistem je nemoguće.
Drugo, ako bismo čak prihvatili to trajno pravo korišćenja, šta ono znači, da li je to samo korišćenje, da li je to pribiranje plodova?
Čuli smo ovde da nije raspolaganje. Međutim, crkvama i manastirima je oduzeta svojina na nepokretnostima i ta svojina će im se i vratiti, ni manje ni više, kao i svakom drugom pravnom i fizičkom licu kome je nešto oduzeto i koje je u postupku restitucije.
Slažem se sa kolegom koji je pričao ovde o devastiranosti šuma. Međutim, u javnom interesu, kao što je ministar ovde pričao, sve nepokretnosti koje su podložne tom javnom interesu, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište i sve druge nepokretnosti, pravo svojine se u određenoj meri ograničava merama države. Dakle, ne možete nešto da ne koristite, ne možete da ga uništavate.
Pravo vlasnika, ne samo kod nas, nego u svim savremenim državama ograničeno je javnim interesom koji propisuje država. Nema nikakve bojazni da će crkva biti izuzeta iz tog opšteg sistema. Naprotiv, crkva ulazi u opšti sistem da su vlasnici šuma podložni ograničenjima koja im nameće zakon kao i svim drugi vlasnici.
Prema tome, nema dileme oko toga da nije obuhvaćeno pitanje šuma. Dakle, crkve ulaze u opšti sistem brige i raspolaganja i korišćenja šumama. Nije izuzeta crkva kao bilo koje pravno lice koje poseduje šumu. Želim da napomenem još jednom, nemamo ograničavanje vezano za maksimume, nemamo ograničenje vezano za ovlašćenja. Vraća se svojina za svojinu.
Kako će crkva brinuti o svome? Jedna pretpostavka je dosta realna, kako će brinuti. Neko ko je imao popis svega od nepokretnosti u kvadratnom metru, to je bila crkva. Znači, oni su bili spremni i ušli su u ovaj postupak sa kompletnom dokumentacijom o onome što im je oduzeto. Ne vidim da neko, ko se inače ponašao kao dobar domaćin, neće moći ovako da se ponaša.
Ako smo pri tom svim drugim pravnim i fizičkim licima dali pravo svojine na šume i određene obaveze, to će se odnositi i na crkvu kada se radi o korišćenju i raspolaganju tom šumom. Hvala.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Uz to, predlaže da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zvonku Mihajloviću, izabranom sa izborne liste Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj.
Na osnovu izveštaja RIK i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zvonku Mihajloviću.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru.
To je bila informacija koju ste dobili.
Narodni poslanik Milan Stevović podneo je amandman kojim predlaže izmenu naziva Glave četvrte, naziva Odeljka I, naslova iznad člana 10. i člana 10.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Miljko Četrović podneo je amandman kojim predlaže izmenu naslova iznad člana 11. i člana 11.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Radiša Ilić.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana na član 11. koji je na Predlog zakona podneo poslanik SRS Miljko Četrović. Opet ću se na neki način nadovezati na problem šuma i na pojedine primere koje imam, a sve shodno ovom amandmanu.
Država se na neki način obezbedila ovim članom da većinu obaveza prema crkvama i verskim zajednicama, po pitanju imovine, izbegne. Ako se dosledno sprovede član 11, onda neće vratiti ni 10% nekadašnje imovine. Opet ću na primeru oduzetih šuma manastira Ravanica, reč je o 1.249 hektara, pokazati da će država u mnogim slučajevima ostati na stanovištu iz 1946. godine.
U pitanju je čuveni vojni poligon Pasuljanske livade, za koji su verovatno mnogi poslanici čuli, a mnogi su verovatno tamo i bili.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Izvinjavam se što vas prekidam, ušao je novi narodni poslanik, čestitam mu na izboru.

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dakle, reč je o vojnom poligonu Pasuljanske livade. Tu se stalno održavaju bojeva gađanja, obuka artiljerijskih jedinica, kao i velike vojne vežbe.
U poslednje vreme, kako nam ministar odbrane Zoran Stanković, inače zadužen za organizaciju i rasulo u našoj vojsci, ide ka ukidanju služenja vojnog roka i smanjenja broja profesionalnih vojnika, taj poligon će verovatno opusteti.
Za vašu informaciju, taj poligon se nalazi na zemlji koja je do 1946. godine pripadala šumama manastira Ravanica. Radi orijentacije, Pasuljanske livade se nalaze 15 kilometara od manastira Ravanica, gde počivaju mošti kneza Lazara.
Za proteklih nekoliko decenija, tačnije od 1972. godine, čitav kompleks šuma, šumskog zemljišta, utrina, strašno je degradiran, a verovatno i kontaminiran od upotrebe velikog broja hemijskih sredstava tokom obuke vojnika. To manastirsko zemljište mora biti dato na trajno korišćenje manastiru Ravanica. Nikako se ne sme dozvoliti ni plaćanje bilo kakve novčane naknade kako bi se izbeglo gubljenje prava vlasništva države, jer postoji jak razlog za to.
Dobro je poznato da je NATO pakt već poodavno bacio oko na pomenuti poligon, sa namerom da ovde izgradi veliku vojnu bazu. Zato sumnjam da će se država odreći ovog nekadašnjeg manastirskog zemljišta, jer strateški, poligon je veoma pogodan, retko naseljen i to je ono što Amerikancima najviše odgovara. Tako ćemo, ako se ostvari zamisao onih koji ne brinu mnogo o nacionalnim interesima, imati na par kilometara od Lazareve Ravanice kontrolne punktove sa američkim "hamerima" i ogromna prostranstva koja će postati crna zona za građane Srbije.
Baš na ovom primeru videćemo kako će se poneti država, mada verovatno neće imati vremena, jer će za neki mesec ova vlada otići u istoriju, a doći će na kormilo srpske otadžbine srpski radikali.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vojislav Milajić podneo je amandman kojim predlaže da se naziv Odeljka II, naslov iznad člana 16. i član 16. brišu. Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

Vojislav Milajić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, članom 16. Predloga zakona predviđeno je novčano obeštećenje za nepokretnosti koje su predmet vraćanja i član 16. glasi: "Ako se nepokretnost koja je predmet vraćanja po ovom zakonu ne može vratiti, crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na novčanu naknadu u državnim obveznicama izdatim u tu svrhu ili u novcu ako je obveznik isplate naknade fizičko ili pravno lice.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, crkva, odnosno verska zajednica i obveznik mogu se sporazumeti da crkvi, odnosno verskoj zajednici pripadne druga imovina."
Ovim predlogom zakona predviđen je drugi način vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama. Prvi je u naturalnom obliku, po mogućstvu, ako je u pitanju istovetna nepokretnost, a ako ne, onda se daje nepokretnost slične vrednosti i sličnog kvaliteta. I kao druga mogućnost Predlogom zakona predviđeno je novčano obeštećenje.
Ovde je iznet niz primedbi da davanje na trajno korišćenje nije adekvatan način vraćanja crkvene imovine i imovine verskih zajednica, što je inače predviđeno konceptom SRS kao adekvatniji način vraćanja imovine nego što je predloženo ovim zakonom.
Takođe je izneto da je davanje na trajno korišćenje recidiv komunizma i društvene svojine i da je to kategorija društvene svojine, međutim to apsolutno nema veze sa stvarnim stanjem stvari i sa onim što predviđa Ustav Srbije, jer u Ustavu Srbije nije predviđeno svojinsko vraćanje državne imovine, već postoji mogućnost davanja na trajno korišćenje.
Takođe, pomenuto je da određeni oblici svojine, pre svega oni koji su vezani za nepokretnost, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, šume, građevinsko zemljište, podležu određenom režimu javno-pravnih ograničenja.
Znači, bez obzira što je neprikosnoveno pravo svojine, garantovano Ustavom i zakonima, uvek postoji određena vrsta ograničenja raspolaganja određenom svojinom zbog nekih opštih interesa. Tako je i ovde, imovina koja je oduzeta crkvama i verskim zajednicama vratila bi se kroz odgovarajuće nepokretnosti, šumsko zemljište, poljoprivredno i druge oblike nepokretnosti, a ako nije moguće da se baš ta nepokretnost vrati, u članu 4. smo amandmanom intervenisali i ostavili mogućnost da to bude druga slična nepokretnost, znači da bude isključivo oblik naturalnog vraćanja.
Izuzetak je jedino kod regresiranja. To znači da ako su crkva i verska zajednica na neki način uspele teretnim pravnim poslom da povrate svoju oduzetu imovinu, koja je oduzeta od 1945. do 1958. godine, da se novčanim putem regresira od države i to na dozvoljen način, to bi trebalo svakako podržati, što je i predviđeno u članu 20. To bi trebalo da bude jedini izuzetak gde će se novčano vršiti naknađivanje za oduzetu imovinu crkvama i verskim zajednicama.
U odnosu na novčano obeštećenje, koje je predviđeno u Glavi drugoj i u četiri člana koja regulišu tu oblast, SRS je dosledno svom konceptu načina obeštećenja crkve i verskih zajednica amandmanski intervenisala.
Smatramo da je jedino moguć i u skladu sa Ustavom koncept, gde će se crkvama i verskim zajednicama davati imovina na trajno korišćenje, i mislimo da je to u interesu crkvi i verskih zajednica, da time neće biti oštećeni, ako se na taj način bude vratila ta imovina.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Sreto Perić podneo je amandman kojim predlaže da se naslov iznad člana 17. i član 17. brišu.
Vlada i Odbor za privatizaciju nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je on pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 17, s tim da podsetim poslanike i javnost Srbije da je podnet amandman na izmenu ovog zakona, podneo ga je narodni poslanik Zoran Krasić, i predlažemo da se taj zakon zove – Zakon o davanju na trajno korišćenje imovine crkvama i verskim zajednicama.
Već je moj kolega Vojislav Milajić, obrazlažući svoj amandman koji je podneo na član 16. Predloga zakona, istakao da je to u drugom delu ovog zakona u odnosu na Glavu drugu, gde se govori o novčanom obeštećenju crkvama i verskim zajednicama na ime oduzete imovine.
Član 17. glasi: "Visina naknade za oduzetu imovinu utvrđuje se prema stanju te imovine u momentu oduzimanja, a prema njenoj vrednosti u vreme donošenja prvostepenog rešenja.
Direkcija za restituciju će utvrditi metodologiju za utvrđivanje vrednosti imovine iz stava 1. ovog člana".
Amandmanom sam predložio da se naslov iznad člana 17, dakle – "Utvrđivanje vrednosti imovine" i kompletan član 17. briše, iz razloga što je SRS dosledna u svom konceptu, kada je u pitanju davanje imovine na trajno korišćenje crkvama i verskim zajednicama, i odnosi se samo na trajno korišćenje imovine, ukoliko je to moguće, iste one imovine koja je oduzeta u bilo kom periodu, a ako to nije moguće, onda zamena za neku drugu imovinu.
SRS smatra da delovi koji su pod šumom, odnosno zemljište koje je pod šumom treba vratiti crkvama, odnosno verskim zajednicama, ukoliko je od njih oduzeto, a poslanik Radiša Ilić je samo istakao neke praktične probleme koji mogu da se pojave u načinu gazdovanja. Mi takođe mislimo da crkve i verske zajednice mogu i hoće domaćinski da gazduju sa zemljištem, odnosno svom imovinom koja im bude vraćena.
Naš zahtev i izričit stav je da u obzir dolazi isključivo naturalni oblik, a ni u jednom momentu ne dolazi u obzir novčano obeštećenje, iz razloga što može doći, kako se kaže u članu 18. da će država svoje obaveze izmiriti na osnovu obveznica, do prolongiranja rokova.
Zbog toga podnosim ovaj amandman, da davanje imovine na trajno korišćenje crkvama i verskim zajednicama bude isključivo u naturalnom obliku. Predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman.