Replika, ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Hvala. Evo neka pojašnjenja. Dakle, što se tiče člana 9a on se ne odnosi na otpremnine, već naprotiv na novčana primanja po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene privatizacijom. Drugim rečima, to je ono što radnici i bivši zaposleni dobijaju od privatizacije određenih preduzeća, oslobađa se plaćanja poreza i doprinosa.
Dakle, ne radi se ni o kakvim otpremninama. Konkretno, dosadašnjim zakonskim rešenjima akcije su bile oslobođene plaćanja poreza i doprinosa, tako da ako su radnici u društvenim preduzećima dobili akcije, pa preduzeće privatizovano, prodali akcije i nisu plaćali porez na doprinose. Međutim, imamo slučaj, zašto sada dodajemo taj član 9a, imamo slučaj osiguravajućih društava na primer, gde postoje takođe akcije zaposlenih i bivših zaposlenih i ukoliko ne bismo imali ovaj član onda bi se na prihode od privatizacije, konkretno DDOR-a, oni bi morali da plate porez, ovi zaposleni, bivši zaposleni, kad se firma proda.
Ovako mi njih oslobađamo. Dakle, ovo je relaksacija. Ovo je samo pojašnjenje. Ne radi se o otpremninama, već o prihodima koje dobiju ljudi kad se proda određeno preduzeće.
Drugo, postavili ste pitanje - koliko je rasterećenje kada se stopa snizi sa 14 na 12. Mi smo to egzaktno izračunali.
To je 17 milijardi dinara, rasterećenje po tom osnovu, ovaj ostatak do 31,5 milijardi je po osnovu uvođenja neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara.
Inače, kada smo radili ovaj zakon imali smo dilemu, da li da više smanjimo stopu, a da nema neoporezivog cenzusa, to je bila jedna alternativa, ili da smanjimo stopu, uz istovremeno uvođenje i neoporezivog cenzusa.
Sagledavanjem uporedne prakse u drugim zemljama videli smo da jedino mi i Republika Srpska nemamo u našem poreskom sistemu neoporezivi cenzus. Imajući u vidu da je uvođenje neoporezivog cenzusa daleko pravednije, jer više relaksira siromašnije grane, siromašnije regione, odlučili smo se da napravimo kombinaciju.
U prvom modelu zakona koji smo interno radili, razmišljali smo o tome da smanjimo stopu sa 14 na 10, tada bi rasterećenje bilo 27 milijardi ukupno. Ovako, uz kombinovanje uvođenja cenzusa od 5.000 i nešto nižim smanjenjem stope, imamo još veće poresko rasterećenje od 31,5 milijardi dinara.
Još jedna stvar vezana za preduzetnike i umetnike, preduzetnici po ovom zakonu, što inače nije menjano, imaju nižu poresku stopu od umetnika.
Preduzetnici imaju 10% poresku stopu, a za samostalne umetnike 12%. Nismo menjali položaj ni estradnih ni bilo kojih drugih umetnika, sem u delu gde smo za umetnike dali mogućnost da lokalne samouprave, gradovi i Republika uplaćuju doprinose u njihovo ime.
Još jedna stvar koju sam zaboravio prilikom uvodnog izlaganja, kad ste pomenuli preduzetnike, dižemo cenzus za paušalce sa sadašnjih dva miliona na tri miliona dinara, ovim zakonom. To sam propustio da kažem u uvodnom izlaganju. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Dinkiću, za repliku se javio Slavoljub Matić.

Sada sam se objasnio sa koleginicama iz SRS. Svima je jasno da niti ja, niti bilo ko iz moje uže i šire familije nikada nije bio vlasnik poslovnog prostora u toj zgradi, i to je istina, i to vrlo dobro zna i gospodin Arsić.
Na kraju, o tome kako sam radio dok sam bio na funkciji predsednika SO Požarevac najbolje svedoči i činjenica da su i odbornici SRS mene kandidovali, izabrali za predsednika Skupštine. Ne znam zašto bi nekog greškom kandidovali i izglasali na konstitutivnoj sednici SO Požarevac. To su istine.
(Zoran Krasić sa mesta: I ispravili grešku.)
Niste me vi smenili, nego sam podneo ostavku, zato što ta koalicija nije mogla da funkcioniše. To su neke istine. Mislim da možemo ovde kao kolege da pričamo o nekim stvarima vrlo otvoreno.
Kada sam pominjao potrebu da budžetska inspekcija dođe i obiđe Požarevačku lokalnu samoupravu, mislio sam na određenu kliku u urbanističkoj mafiji, koja je u sprezi sa investitorima, sa delom pravosuđa. U Opštinskom sudu takođe imate veoma sumnjive uknjižbe i to je jedna forma organizovanog kriminala koja prosto zahteva da se iz poreske policije ili iz budžetske inspekcije da dođu stručni ljudi koji će prosto videti šta se tu radi, na koji način se zaobilaze poreske obaveze. To je jedan poziv.
Kao narodni poslanik osećam obavezu da pozovem i ministra da se uključi u tako nešto, kako bi ravnomerno opteretili sve građane, a ne da postoje posebno oni tajkuni iz nekog prethodnog doba, povlašćeni, koji su pola Srbije otkupili i to ne svojim, nego, pre svega, našim novcem, opljačkanim u vreme 90-tih godina. To su neke istine za koje se zalažem i mislim da tu ne smemo da budemo u svađi, niko ovde prisutan, mislim da svi moramo da budemo na tom putu.
Ukoliko zamagljujemo taj put nekim lažnim optužbama, tipa - ti si korumpiran, imaš neke lokale itd, prosto zamagljujemo osnovnu temu, a osnovna tema je poresko opterećenje, pravedno raspoređeno na sve građane Republike Srbije.
Što se tiče izlaganja gospodina Arsića, ispravio bih samo jedan deo njegovog izlaganja. Naime, registrovana poljoprivredna domaćinstva nisu dužna da vode poslovne knjige i mislim da to, kao odgovoran čovek, morate da znate i da ne iznosite jednu obmanu u javnost na ovakav način. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Matiću, replika Nataša Jovanović, narodni poslanik.

Kolega Matić je, u najmanju ruku, rekao neistinu. Kolega Matiću, vi ste sa gospođom Radetom i sa mnom razgovarali o tome kako je lep tržni centar u Požarevcu,  koji je blizu pijace Krug, gde ima lepih lokala za izdavanje, u posedu pojedinih poslanika.
Stvarno ne znam o čemu vi pričate. Vi sa mnom i sa koleginicom Radetom ste nešto drugo raspravili. Divila sam se, kako je to divno zdanje i kako tu ima lepih lokala različite kvadrature, sa različitim upotrebnim dozvolama.
Nedavno sam bila u Požarevcu na veličanstvenoj promociji knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Svedok odbrane u haškom procesu Slobodana Miloševića" i pitala kolegu Arsića - kakva je ovo zgrada? On kaže - to je tržni centar, tu ima jako lepih lokala za izdavanje. Uopšte ne znam o čemu vi pričate. Ja razgovarala i raspravljala sa vama o nekom vašem slučaju i problemu? Znam da vi nešto tu muljate, a šta stvarno ne znam. A da je tržni centar lep, jeste.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Vesna Raca-Radisavljević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, evo u ovakvom jednom danu, prvi put vezano za zakone, ono što bih htela da istaknem i što je jedna posebna impresija vezana za ovaj zakon, to su ova poreska oslobađanja koja se odnose na kategorije pripravnika, mladih ljudi kojima bi to bilo prvo zaposlenje, mlađih od 30 godina, na kategoriju mlađih od 30 godina kojima to nije prvo zaposlenje, na kategoriju invalida i na kategorije starijih od 45 godina, odnosno starijih od 50 godina, kada je u pitanju Zakon o obaveznim doprinosima.
Zašto je ovo važno? Zato što na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 311.032 čoveka mlađa od 30 godina, od toga 55.091 kojima je to drugo zaposlenje, a 255.941 onih koji se mogu nazvati pripravnicima. Na evidenciji ove službe ima 298.214 lica starijih od 45 godina. Nemamo precizne podatke koliko njih je starije i od 50 godina. Sigurno je svako od vas bar nekada imao priliku da se nađe u frizerskom salonu, kozmetičarskom salonu, ili u prodavnici, kada se na vratima pojavi neko ko liči na inspektora, gde samo vidite kako ljudi beže i sklanjaju se, to su, dakle, mladi ljudi koji rade na crno.
Gde mi u ovom zakonu vidimo šansu za te mlade ljude? Kako to konkretno može da izgleda, jedna stimulacija koja bi bila na bruto zaradu od 20.000 dinara, kako će izgledati posle 1. septembra kad počne primena ovih zakona i kad budemo imali primenu svih ovih rasterećenja, šta ćemo imati? Imaćemo bruto osnovicu 20.000, imamo 5.000 neoporezovano, što ovaj zakon predviđa za sve ove kategorije. Znači, imamo potpuno izuzeće poreza kad su u pitanju ove kategorije i imamo, kada su u pitanju doprinosi koji se plaćaju na teret poslodavca, osim kod kategorije starijih od 45 godina gde je oslobođenje 80%, potpuno oslobađanje od ovih doprinosa.
Šta vi u stvari takvom jednom računicom vidite, oni koji su imali priliku da rade obračun plata ili da čuju kako se to radi, shvate da je skoro 5.000 dinara po jednom zaposlenom kada se radi obračun plate, ako je bruto plata 20.000, manje plaćanje za poslodavce.
Ako govorimo o kategoriji od 600.000 ljudi, oni treba da budu uvereni da će ove nove zakonske promene pomoći da oni dobiju to stalno zaposlenje na neodređeno vreme. Kako će biti uvereni? Zakonodavac je, dakle, predvideo i vreme trajanja ove povlastice. Za neke kategorije, da sada ne citiram, svi imamo zakon pred sobom, tri godine, a za neke kategorije dve godine.
Zakon je predvideo i to da broj zaposlenih, koji se nađu kod poslodavca 1. septembra, može samo da raste i da pravo na korišćenje ovih povlastica imaju samo poslodavci gde ukupan broj zaposlenih raste.
Još tri, odnosno dve godine traje kontrola, odnosno vreme za koje ne sme doći do ukupnog smanjenja obima zaposlenih.
Naravno, zakon takođe predviđa šta ukoliko se u određenim slučajevima voljom samog zaposlenog prekine radni odnosi. Dati su rokovi od 15 dana, gde se može zameniti iz iste grupe zaposleno lice, a da pri tom ta olakšica ostane, ali za ono preostalo vreme, dakle, od početka kada je počelo njeno korišćenje. Prema tome, sve ove kategorije su u prilici da sebi obezbede zaposlenje.
Naravno, moram da pomenem i one starije od 45 godina, zato što među tom kategorijom ljudi, a naročito među ovim starijima nalazi se mnogo onih kojima fali jedna do dve godine do penzije i gde će ovo potpuno oslobađanje, onima kojima fali neka godina do penzije, biti vrlo ozbiljno, jer će u tom slučaju poslodavci obračunavati samo doprinose na zdravstveno iz zarade, doprinose za PIO i doprinose za nezaposlene. Svih ostalih poreza i doprinosa koji se obračunavaju na zaradu su oslobođeni.
To predstavlja značajnu mogućnost da se pitanje tih nedostajućih godina do penzije ovim ljudima reši. Znamo da je mnogo takvih koji su pogođeni tranzicijom ostali bez posla. Ovaj zakon njima daje šansu da poslodavci obrate pažnju na to, na ta značajno smanjena davanja koja će imati da bi takve ljude zapošljavali.
Ostale kategorije zakona, naravno, mislim da su dovoljno precizne. Po meni, ove odredbe o kojima sam govorila su najznačajnije, jer povećavaju i daju mogućnost da se poveća zaposlenost.

Zahvaljujem se. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? (Ne.)
Idemo po redosledu narodnih poslanika koji su se prijavili za rad u zajedničkom načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Prvi za reč se javio narodni poslanik Toma Bušetić, a potom narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Bušetiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ministre Dinkiću, niz olakšica koje predlaže Ministarstvo za finansije u oblasti poreske politike, odnosno poreza na dohodak građana, kao i olakšice u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja na prvi pogled mogu značiti veoma odlučne i veoma značajne mere koje će dovesti do nekog krajnjeg cilja o kome je govorio ministar Dinkić, dovesti do novog zapošljavanja, masovnog zapošljavanja i do novih investicija.
Sve te mere koje su predložene, lično mislim da neće dati neke veće efekte. Ma kako sve ove mere zamišljene kao dobre mere, one neće imati efekte niti kada je reč o otvaranju nekih novih radnih mesta, kada je reč o novom zapošljavanju, a mislim da neće efektuirati i kada je reč o nekim novim investicijama.
Kada govorimo o porezu na dohodak građana, najvažnija stvar je smanjenje poreza na zaradu sa 14 na 12%. Smatram da to neće dati neki dobar rezultat, imajući u vidu da ćemo imati manji budžet.
Ministar Dinkić je govorio o tome da ćemo upravo po ovom osnovu imati manji budžet za 30-tak milijardi dinara.
Poslodavci, a pre svega ovi privatnici, već sada u velikoj meri potkradaju državu, imaju i dalje veliki broj neprijavljenih radnika. Ministru Dinkiću preporučujem da malo pogleda i ove radnike što prijavljuju, a govorim o privatnom sektoru, na koje iznose ih prijavljuju i sa kakvom stručnom spremom ih prijavljuju.
Uglavnom svi su prijavljeni ili jedna velika masa radnika na minimalno osiguranje, na minimalne osnovice, a oni sa višim i visokim školama uglavnom su sa srednjim školama prijavljeni.
Imamo već sada jednu veliku krađu, ponovo jednu sivu zonu, a uostalom, pre nekoliko dana govoreći o Strategiji za smanjenje siromaštva, rečeno je da danas u Srbiji siva zona, siva ekonomija učestvuje sa 30%, a što je stvarno jedna veoma velika crifra.
Još manje verujem da će se ovi efekti ostvariti u oblasti socijalnog osiguranja kada je reč, pre svega, o penzijskom i invalidskom osiguranju i kada je reč o zdravstvenom osiguranju. Najvažniji cilj jeste novo zapošljavanje, nova radna mesta, nove plate, novi doprinosi i za zdravstvo i za PIO.
Po mom uverenju, sve ove olakšice neće doprineti nekom novom zapošljavanju, nećemo imati taj veći broj zaposlenih, možda nešto minimalno u nekim minimalnim procentima.
S druge strane, nije ministar Dinkić govorio o tome, kakve će uštede biti u ovoj oblasti i u oblasti socijalnoj osiguranja, koliko ćemo tu uštedeti.
Sasvim je sigurno, bar po meni, da su bolja rešenja bila da smo te pare dali tamo onima kojima najviše treba, a u ovoj oblasti je nedostatak sredstava veliki i kada govorimo o penzijskom i invalidskom fondu i kada govorimo o zdravstvenom fondu, bez obzira što je ova Vlada zatvorima postojećim zakonima, načinom obračuna itd.
Želim da vas podsetim, a pre svega ministra Dinkića, da u poslednjih pet-šest godina, pod firmom raznih reformi u oblasti PIO, taj potreban fond sredstava je gotovo prepolovljen. Sada su prosečne penzije negde 60% od prosečnih plata.
Sa takvim fondom mi i dalje imamo situaciju da je učešće budžeta u PIO oko 40%, a što je veliki procenat, jer znamo veoma dobro da je opšta stabilnost u PIO fondu jedino moguća onda ako taj fond se finansira od izvornih sredstava.
Znamo da su izvorna sredstva pre svega sredstva od zaposlenih, od novih plata, od novih zaposlenih lica.
Opet imamo jedno loše iskustvo kada govorimo o dopunskim sredstvima, koja se daju iz budžeta da međunarodne finansijske organizacije veoma često zahtevaju od svih vlada u tranziciji da se u jednom trenutku uskrate ta sredstva i kažu, sada više nema dodatnih sredstava iz budžeta i onda bismo imali veliki kolaps u PIO fondu.
Imamo loših iskustava u mnogim zemljama, u Republici Srpskoj, pa i u nekim drugim zemljama, gde su se maltene penzije isplaćivale samo u onoj meri kolika su bila izvorna sredstva. Znači, ono što se ubere od doprinosa, ono što se ubere od zaposlenih ljudi po liniji doprinosa.
Zato smo uvek davali prednost izvornim sredstvima, jer su izvorna sredstva najvažnija. Samo izvorna sredstva garantuju stabilnost tog fonda.
Već danas je učešće 40% budžeta u penzijama, želim da ponovim da smo imali tokom svih pet-šest godina smanjenje tih potreba, imali smo švajcarsku formulu, sa usklađivanjem na svaka tri meseca sa 50% rasta troškova života i rasta plata, imamo sada šestomesečno usklađivanje uglavnom sa rastom troškova života, 25% su samo zarade.
I pored svih tih mera, pored toga što imamo obračun penzija za celi radni vek umesto deset najpovoljnijih godina, znači sijaset tih nepopularnih mera je doneto tokom svih ovih godina od 2000. godine do današnjeg dana, i pored toga mi imamo penzijski fond koji je mali, penzije su veoma male.
Prema nekim mojim podacima mi u Srbiji imamo više stotina hiljada ljudi koji imaju penzije ispod 10.000 dinara.
Danas u uslovima opšte skupoće, u uslovima kada je struja poskupela pedeset puta u odnosu na 2000. godinu, kada je grejanje poskupelo trideset puta, kada je sve to poskupelo toliko mnogo, u tim uslovima ovih 10.000 dinara, pa i manje, te pare penzionerima nisu dovoljne ni za najelementarnije potrebe.
Zato smatram da neko veliko oslobađanje po ovoj liniji, bilo da je reč o doprinosima, bilo da je reč o porezima, mislim da neće dati efekta u smislu novih zapošljavanja, a sa druge strane, kako je ministar predvideo da imamo suficit u budžetu, imamo velike teškoće u svim ovim oblastima, jednostavno nedostatak para je veliki u Fondu za penzijsko osiguranje i u Fondu za zdravstveno osiguranje.
Da bismo održali sadašnji odnos između penzija i plata, a taj odnos jeste 60%, da prosečna penzija ne može biti manja od 60% od prosečne plate, to jeste amandmana SPS koji je ovde usvojen i zbog kojeg je aranžman sa MMF-om bio odložen na nekoliko meseci, izuzetno značajan i dajte da se bar u ovom trenutku održi taj odnos. Ne mislim da se taj odnos može održati ovim merama koje je predložilo Ministarstvo za finansije.
Naravno, kada govorimo i o drugoj oblasti u okviru socijalnog osiguranja, obaveznog socijalnog osiguranja, vrlo važan je i zdravstveni fond. Zdravstveni fond se uglavnom finansira od izvornih sredstava. Mislim da je učešće budžeta minorno, ne mogu da se setim koliko je bilo za ovu godinu, možda pet ili desetak milijardi, možda ni toliko, to je stvarno malo u odnosu na ukupnu sumu koja je možda oko 200 milijardi, ali je činjenica da je u zdravstvenom fondu situacija veoma teška, bez obzira na pohvale i resornog ministarstva da je sada tu situacija veoma dobra, da je mnogo bolja nego što je bila.
Prema svim pokazateljima koje mi imamo situacija ništa nije bolja, maltene je gora. Osiguranici imaju sve manja i manja prava, znamo da su uvedene određene participacije i za bolnička lečenja. Znamo da se u apotekama plaćaju gotovo svi lekovi, znamo da su te cifre veoma visoke. Redovi za složene operacije su veoma veliki, čak i kada je reč o dijagnostičkim sredstvima, a da ne govorim o uputu za VMA. Znamo da je to jedna od najuglednijih klinika, dobiti uput za VMA danas je teže nego bilo šta. Dostupnost lečenja svim osiguranicima mora da bude garantovana, i bez obzira na cenovnike i na sve ostalo, svako mora da bude obezbeđen u smislu elementarne zdravstvene zaštite.
Sa druge strane, smatram da su pogrešni potezi povučeni u poslednje vreme u ovoj oblasti i kada govorimo o odluci Ministarstva zdravlja da gotovo preko noći 2.000 stomatologa i svih pratećih službenika ostane bez plata. Mislim da je ta cifra i veća. To je katastrofalna greška. Jednostavno, pacijenti su uskraćeni za lečenje.
Danas da neko plati 900 dinara ili 500 dinara, zavisi od slučaja, za vađenje zuba, za lečenje, to su ogromne cifre. Stanovništvo je osiromašeno, a sa druge strane ljudi koji završe izuzetno teške fakultete, završe stomatologiju, oni su na belom hlebu. Kažu - tržište je sve, neka svi idu na tržište, naći će uhlebljenje. Danas je to veoma teško.
To nisu neka velika sredstva, ministre. Stomatolozi treba da primaju plate. Nema ih mnogo u Srbiji, jer jednostavno sećam se 2001, 2002. i 2003. godine u Vladi DOS-a najviše su o tržištu, o tome da svi moraju da zarade, da svi moraju da rade, govorili lideri Demokratske stranke koji nisu imali jedan jedini dan radnog staža. Prve su knjižice dobili u Vladi Republike Srbije.
To je veliki problem kada nam o tržištu, o tome da svi moraju da se snađu, da svi moraju da se pomuče da dođu do parčeta hleba, najčešće govore oni koji nikada nigde nisu radili, koji veoma dobro žive, koji imaju velika sredstva, naravno Čeda, Đinđić, oni su bili ti koji su najčešće govorili o tržištu, da svi moramo da izađemo na tržište i da svi možemo da se snađemo na pravi način, a naravno veoma teško se ljudi snalaze. Danas ko ostane bez posla gotovo da ne može da ga nađe.
Još jedna stvar, govorim vam to kao čoveku koji je čelnik u G17, iako je ovih dana na velika vrata ušla ta ideja o decentralizaciji i o domovima zdravlja, da pripadnu lokalnim samoupravama, a da se finansiraju od strane Fonda za zdravstveno osiguranje, mislim da je to velika greška. Imaćemo da lokalne samouprave postavljaju direktore, ništa više nećemo imati.
Ako ostane na tome, ali najverovatnije da neće ostati na tome, nego da će za godinu ili dve dana reći predstavnici ministarstva neke druge vlade, naravno demokratskog bloka, mi to nikada ne bismo uradili, sada neka lokalne samouprave finansiraju domove zdravlja. To je nemoguće.
Imaćemo situaciju gašenja domova zdravlja, imaćemo situaciju da neki privatnici kupuju domove zdravlja i imaćemo situaciju da ljudi ne mogu da se leče ni po kom osnovu. To je jedna strašna stvar. Možda sada nije trenutak za ovo, ali je vezano za sve ove zakone jer je ministar Dinkić predložio određena rasterećenja, sve u cilju novog zapošljavanja, novih doprinosa, novih punjenja budžeta, fondova. Mislim da su ove mere veoma niskog dometa i da jednostavno nećemo na ovaj način postići gotovo ništa.
Ono što je važno i što želimo posebno da potenciramo kada govorimo o broju zaposlenih, najvažnije je, ministre Dinkiću, da ne dođe više do novih otpuštanja. Vi ste zagovornik restrukturiranja javnih preduzeća. Imaćemo možda u ovoj godini ili u nekoj sledećoj godini veliko otpuštanje u EPS-u, Telekomu, NIS-u, Železnici. Ti ljudi primaju plate, uplaćuju u fondove, penzijski i zdravstveni, ti ljudi preko svojih plata budžet pune.
I prema tome, ako imamo danas situaciju da sutra u Srbiji ili za godinu dana 50.000 ljudi ostane bez posla po tom osnovu, ovim vašim merama teško da ćemo 5.000 ili 10.000 zaposliti, a sa druge strane 50.000 ostane bez posla. Imaćemo još manje sredstava, manje novca u svim fondovima, imaćemo mnogo manje sredstava u budžetu.
Danas, bez obzira što je budžet napravljen kako je napravljen i ministar kaže da imamo sve stavke, isplaćeni su profesori, isplaćeni su zdravstveni radnici preko fonda, penzioneri uglavnom dobrim delom preko budžeta, svi su isplaćeni, ali jednostavno danas je kupovna moć manja čak nego u nekom vremenu naše vlasti sredinom devedesetih godina.
Prosečna plata je bila 100 ili 200 maraka, ali sa 100 maraka 90-tih godina moglo se više kupiti i više platiti usluga nego danas sa 300 ili čak 500 evra. To je sasvim jasna stvar i ono čemu treba posebno da se obrati pažnja, imamo veliko otpuštanje koje sledi, pa i u nekim dobrostojećim firmama, a kupili su ih stranci. U Vranju u Duvanskoj industriji se govori o tome da će veliki broj ljudi ostati bez posla. Tu je možda i DIN, ali šta je suština u svemu tome?
Suština je radno mesto, jer ma kakve pare stranci davali, to se kaže socijalni program itd, dakle, te pare ne znače ništa jer danas i 20 i 30 hiljada evra za te firme ne znače ništa, jer ljudi to mogu da potroše za godinu, dve ili tri i iza toga ostaju bez ikakve nade. Ugovori su, nažalost, napravljeni takvi kakvi su napravljeni, došlo je do masovnog otpuštanja i u tim dobrim firmama.
Samo da pomenem Cementaru u Paraćinu, jer tamo je 2.800 radnika radilo 2000. godine, a primali su plate, a te plate su bile približne sadašnjim platama, a danas ih je 700. To je sada prosta računica.
Znači, 2000. godine 2.800 radnika je plaćalo porez na zaradu, plaćalo u fondove za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, a danas ih je 700, ali oni najavljuju da će i to smanjiti, da će ih biti 300 ili 400.
Molim vas, pustite nove tehnologije, najvažnija stvar u Srbiji jeste novo zapošljavanje, ovo o čemu je pričao ministar Dinkić, ali ove mere koje je on predložio, mi ćemo najverovatnije glasati za ove mere, ali želimo da ukažemo da sve to što se radi, da ne znači ništa mnogo, najvažnija stvar jeste posao.
Mi smo imali situaciju u Srbiji kada je bilo najgore vreme, u mnogim gradovima, a uzeću tri grada - Kruševac, Vranje i Jagodina.
Devedesetih godina u tim gradovima radio je veliki broj firmi, u Kruševcu čak desetak firmi, u Jagodini, Vranju, a danas je u svim tim gradovima skoro sve pogašeno. Niko ne radi, niko ne prima platu, nema poreza, nema uplate za fondove, nema uplate ni za penzijsko ni za zdravstveno osiguranje.
Međutim, ima nade i za ministra Dinkića, ima nade, jer on je pre mesec dana ili dvadesetak dana rekao da će možda odstupiti od nekih novih aranžmana sa MMF-om i to bi bilo dobro. Ukoliko održi reč, to će biti jako dobro, jer smo svedoci da smo bili zarobljenici, bar ovih šest godina, međunarodnih finansijskih organizacija, odnosno njihovih naloga.
Oni su naredili novim demokratskim snagama da se izvrši rasprodaja najboljih preduzeća. U toj rasprodaji najboljih preduzeća DOS-ovi ministri su uzeli velike pare. To je rečeno ovde u Skupštini, negde 2003. godine, gde su poslanici DOS-a govorili o Đeliću i još jednom ministru, neću da mu pomenem ime jer ga dobro znam, ali da su uzeli velike pare i svako je imao svoju privatizaciju, pa je onaj uzeo od "Lukoila", onaj drugi od cementare, treći od duvanske industrije.
To nije ništa novo, jer u svim zemljama u tranziciji, svuda je došlo do velikog podmićivanja ministara, svuda je došlo do velike pljačke.
Iza toga, posle tih događaja, znači podmićivanja ministara, rasprodaje najboljih preduzeća, došao je zahtev da sve cene moramo da podignemo, pa smo zato struju podigli, možda ne 50 puta, ali je poskupela 20 puta. Znam da je grejanje poskupelo 25 puta, jer je bilo dva dinara po kvadratu, a sada je 50 dinara, kako u kom gradu.
Treći zahtev je bio da se izvrši liberalizacija tržišta kapitala. Naravno, ta liberalizacija je predviđala nove investicije, a do novih investicija uopšte nije došlo, ali je došlo do bankrota banaka i do bankrota privrede. Danas je srpska privreda bukvalno u bankrotu, jer danas je u Srbiji sve pogašeno, ništa ne radi. Uzmite bilo koji grad, dajte jedan primer, gde možemo da kažemo, evo, ta fabrika možda ovo oko Inđije, ali ministre to nije prava mera.
Strani faktor koji je dominirao u Srbiji, oni će ovom Ješiću pomoći da se navodno prikaže kako je u Srbiji, tamo neki iz Građanskog saveza, koji prihvata sve ono što oni kažu, daće mu neki kreditić, fabrika duvana se radi i to je privilegovana stvar i nemojmo da gledamo Inđiju, već gledajte druge gradove. U drugim gradovima gotovo da je sve pogašeno.
Sada smo imali i ovu strategiju za smanjenje siromaštva, član sam tog odbora, a siromaštva je ljudi sve veće, nema smanjenja siromaštva. Možemo mi da pričamo, ali je to činjenica. Doduše, tu strategiju je donela ona vlada Zorana Živkovića, ali i sve je to opisano u knjigama, ništa to nije novo, jer sve se to dešavalo ovim zemljama u tranziciji. Naravno, i nama se to desilo. Kada kažem da je možda dobar pomak to što će ministar Dinkić ozbiljno razmisliti o novom aranžmanu, jer novi aranžman bi značio nove namete i pitanje je kako bismo iz svega toga izašli.
Jednostavno, ovi zakoni koji su predloženi, mislim da neće dati efekat, jer oni su napisali kako su napisani. Neke veće primedbe ne možemo da damo na zakon. Ovde imamo rasterećenje oko doprinosa, oko poreza, ali taj ukupan efekat biće minimalan i mislim da je bolje da se ove pare upotrebljene, dakle 31 milijarda, ima u budžetu mnogo korisnika koji veoma teško mogu sa tim parama koje dobiju da prežive.
Sa druge strane, iskoristio bih priliku da pitam ministra Dinkića, otkud ovolika euforija u njegovoj stranci posle referenduma u Crnoj Gori. Prosta je stvar, ljudi moji, zajednička država je morala da opstane. A ona je pre svega iz razloga, mi jesmo isti narod, ja sam čist Srbin, nemam nikakve veze sa Crnogorcima, nikakve veze, ali mi jesmo isti narod, ali sve što je veća država, kada je u pitanju jedan isti narod, to je mnogo bolje.
Bolje je iz ekonomskih razloga, bolje je zbog same bezbednosti, zbog tržišta, ima hiljadu razloga, da ne govorim o ovim kulturnim, tradicionalnim i svim drugim razlozima.
Hiljadu je razloga bilo da opstane zajednička država. Ne znam da li je Dinkić svestan da je ogromna pomoć za razdvajanje Srbije i Crne Gore data od Evropske unije. Sada je Solana razmišljao o tome da opstane zajednička država. To jednostavno nije istina.
Zbog čega ovolika euforija? Stvarno treba da žalimo što se ovo desilo. Uostalom, ko je doneo pobedu ovoj separatističkoj struji? Doneli su Albanci. Znate kada ljudi ne znaju, vekovni neprijatelji, tako ispada, a pustite vi te priče, vekovni neprijatelji srpskog naroda, ako su oni rekli glasaćemo za nezavisnu Crnu Goru, odmah mi moramo da znamo, da smo najnepismeniji, da je mnogo dobro rešenje da zajednička država opstane.
Uostalom, da je dobro da je država što manja, Amerikanci bi se razbili na 50 država, pa kada bi danas neko rekao Kaliforniji - da li želite samostalnost, najverovatnije da guverneri i senatori, rekli bi, što da ne, Kalifornija je četvrta u ekonomskom pogledu u svetu. Pa i mnoge druge države u Americi, dajem vam najplastičniji primer Amerike. Ali, će oni svaki separatizam ugušiti.
Nažalost, kod nas se desilo ovo što se desilo. Epilog svega može da bude da Crnogorci ili naša braća postanu lak plen vekovnih neprijatelja, a da se proces rastakanja i razbijanja Srbije nastavi. U svakom slučaju, nama je potrebna nova strategija u ovim novim uslovima. Ta strategija mora da govori o tome kako ćemo se odnositi prema našim teritorijama, prema Kosovu, jer nema nezavisnosti Kosova i Metohije bez potpisivanja nekog u Srbiji. To rešenje može da bude nametnuto, ali ne može da bude dugog daha.
Nama je potrebna nova strategija ili jasna strategija u obnavljanju stanovništva, jasna strategija u zapošljavanju, jasna strategija u oblasti zdravstva, prosvete i svih najvažnijih oblasti. Na kraju, samo još jedna rečenica, kao člana Vlade pitam ministra Dinkića kako je moguće da jutros u ovom sistemu informacija ili informacionom sistemu Telekoma 064 bude vest da su juče na Kosovu održani izbori? Podrazumeva se da su u pitanju izboru u Bujanovcu, Medveđi i Preševu. Da li je moguće da država i to ne razume na pravi način?