Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, voleo bih kada bi moj prethodnik malo više pričao o zakonu, a ne ogovarao lokalne samouprave, jer tamo kad god nešto začačkamo kada je u pitanju nedozvoljena gradnja ili kako su određeni građevinski objekti dobili građevinske dozvole, dođemo do njegovog, kako kaže, pobratima Saleta Isakovića, bivšeg direktora Direkcije za izgradnju.
Svi su ti objekti dobili dozvole dok je gospodin Slavoljub Matić bio predsednik SO Požarevac, pa je čak i kod nekih objekata legalizovan samo jedan sprat. Ne mogu da se setim ko je bio vlasnik makar jedne prostorije na tom spratu.
Kada su u pitanju te nepravilnosti, nemojte, gospodine Slavoljube Matiću, da nas učite o tome kako možete da dobijete upotrebnu dozvolu za prizemlje, a ne možete za sprat. To je izuzetak u Zakonu o planiranju i izgradnji. Još da kažemo da ste vi tu imali lokal, pa je verovatno bio taj razlog.
Evo, da pročitamo rešenje: "Odobrava se upotreba dela objekta poslovni prostor u objektu poslovno-stambenog centra, ulica Moše Pijade, Požarevac, koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole broj 04-3518/2000, od 27. 12. 2001. godine, izdate od nadležnog organa SO Požarevac". Gospodine Slavoljube Matiću, u to vreme ste bili predsednik Skupštine opštine.
(Slavoljub Matić, sa mesta: Šta je greh?)
Greh je, baš ako hoćete, kaže "dela objekta", a to ne može niko drugi, izgleda mi samo vi, jer još nisam video da neko dobije dozvolu za jednu sobu, osim predsednika opštine, ali pod uslovom, to nisam pronašao u Zakonu o planiranju i izgradnji, da se zove Slavoljub Matić.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, vratite se temi, jer nije uputno da vodite dijalog sa poslanicima.)
Što se samih zakona tiče i poreskih rasterećenja, kako to kaže ministar, gospodine ministre, moram da primetim da vi izuzetno optimistički nastupate i ovde nama predstavljate poreska oslobođenja. Reč je o tome da se samo u jednom delu jedne osmine poreza koji se plaća na plate i na zarade napravi ušteda, kako vi to rekoste, od 31 milijardu dinara.
Mene interesuje koliki je prihod budžeta Republike Srbije po osnovu tih poreza? Ispada da je prihod po osnovu tih poreza i doprinosa 240 milijardi dinara ili 50% ukupnih budžetskih prihoda u državi. Uzmite najobičniji digitron, papir i olovku, pa ćete da vidite da to nema nikakve veze sa onim što je stvarno u samom Zakonu o budžetu, na prihodnoj strani itd. Izgleda da je to manir ove vlade, da se ona stalno nešto hvali i da stalno daje određene poreske podsticaje, odnosno smanjenje poreza.
Kada se još malo bolje razmisli, to mi liči na onu priču kada je u pitanju poskupljenje nafte i naftnih derivata. Pomalo stidljivo se najavi poskupljenje od sedam, osam ili deset dinara, poskupe nafta i naftni derivati, a onda se odjednom pojavi ministar Dinkić i kaže - skidamo jedan dinar, pojeftiniće gorivo. Tako ste i vi ove poreze doneli, da li ste tada bili u DOS-u ili ste u ovom novom malo skraćenom DOS-u, ali sva poreska opterećenja koja imaju građani Srbije nastala su vašim dolaskom na vlast.
Sada se hvalite budžetskim suficitom, a nećete da kažete odakle taj budžetski suficit. Nećete da kažete da je budžetski suficit zato što ste uveli porez na mleko, na vodu, na pelene, na hranu za odojčad, na poljoprivredni repromaterijal. Nećete da kažete da je višak sredstava u budžetu, kako vi to kažete suficit, nastao time što ove male individualne poljoprivredne proizvođače terate da plaćaju PDV ili da se registruju kao zanatlije, fizička lica, da bi obavljali poljoprivrednu delatnost.
Uopšte ne dovodite u pitanje da li on to sa svojih četiri ili pet hektara, kojima želi da obezbedi sebi životnu egzistenciju, može da dozvoli jedan takav luksuz da bude registrovan kao fizičko lice, da vodi poslovne knjige, da obračunava refakciju PDV-a itd, pogotovo što su to mala domaćinstva, koja čak od te refakcije, za njih je to značajan iznos, ali samo mogu da plate lice koje bi obavljalo njihove poslove u vezi te same refakcije.
Dalje, kada su u pitanju ovi iznosi koje povećavate i koji su oslobođeni poreza na dohodak građana, vi ste u samom porezu na dohodak građana, koji ste naveli za lica koja primaju velike zarade, stavili odredbe da se taj iznos poreza na dohodak usklađuje godišnje i taj iznos ste vezali za četvoromesečnu, odnosno po ovom predlogu zakona za tromesečnu zaradu, pa ste išli šest ili osam ili koliko već posto. Mene sada interesuje zašto u samom Predlogu zakona nema gde su poreska oslobođenja, da se iznosi usklađuju na osnovu neke inflacije ili rasta zarada itd. Oni su fiksni i oni ne mogu da se menjaju, osim ako zakone ne uđe u proceduru za izmene i dopune zakona.
Mi smo podneli amandmane. Kažete da otkad ste vi došli na vlast, da je rast zarada veći od rasta cena troškova života i rasta cena na malo. Mi nismo hteli da se vežemo za rast zarada, kažete da je on veći.
Evo, tražili smo našim amandmanom da se ovi iznosi usklađuju tromesečno sa iznosom rasta cena troškova života.
Samim prihvatanjem ovog amandmana, interesuje nas da li biste na taj način sebi i građanima dokazali da je inflacija manja od zarada.
Međutim, pošto znamo da je statistika samo metoda, i da od te statistike može mnogo toga da se iskrivi i da ne odgovara činjeničnom stanju, sumnjamo da će ovo tako da se završi.
Dalje, kažete da, kada su u pitanju poreska oslobođenja na novozaposlena lica, i očekujete veće prihode iz privatizacije.
Evo kako to izgleda kada Mlađan Dinkić očekuje veće prihode od privatizacije. Pa se kaže u članu 9a, novom članu: ne plaća se porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koja se isplaćuju fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu do 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Znači, oslobodili ste socijalni program za lica koja ostanu bez posla do 200 evra. A šta ako poslodavac jednostavno u tom svom socijalnom programu ili prihodu od privatizacije bude veći od 200 evra, čovek je ostao bez posla?
E pa moraće da plati porez, iako mu niko ne garantuje egzistenciju i novo zaposlenje. Tako piše, vi sada možete da tumačite kako god hoćete, čitam ono što piše.
Dalje, kažete za ove podsticaje za novootvorena radna mesta, odnosno za novozaposlena lica. Pa se kaže da ste tu rešili da zbrinete lica do navršenih 30 godina života ili za lica koja imaju više od 45 godina života.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, a šta ćemo sa licima između 30 i 45 godina?
Slažem se da za pripravnike treba imati u vidu nova radna mesta, slažem se i za lica preko 45 godina, ali ne zaboravite da su lica između 30 i 45 godina radno najsposobnija lica i mislite da će oni samo zbog toga vrlo rado da budu primani na posao.
Šta ćemo sa licima, gospodine ministre, koji su u postupku privatizacije ostala bez posla, a ne ispunjavaju jedan od ovih uslova? Da li država uopšte razmišlja o tome kako njih da zbrine ili državu interesuje samo ovaj deo koji kaže da se oslobađaju plaćanja poreza do 200 evra za svaku godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Da li lica koja su ostala bez posla treba sama da se snalaze ili država i kroz ovakve zakone treba o licima koja ostaju bez posla u postupku privatizacije da brine?
SRS je napravila jedan amandman na ovaj član zakona, kako zakona na porez na dohodak građana, tako i na Predlog zakona za obavezno socijalno osiguranje i smatramo da je naše rešenje koje je ponuđeno mnogo bolje nego ovo koje se nalazi u Predlogu zakona od strane Vlade Republike Srbije. Znači, nijedno od ovih oslobođenja poreskih nismo se odrekli u tom amandmanu, čak smo dali i povoljnija poreska oslobođenja u tom amandmanu, ali smo vodili brigu i o licima koja su ostala bez posla u postupku privatizacije.
Pa isto tako, kada budete dobili te amandmane, pažljivo ih pročitajte, jer je dosadašnja praksa da ste prilikom čitanja tih amandmana na sednicama Skupštine ih odbijali, a u nekim kasnijim izmenama i dopunama zakona prihvatali takva rešenja.
Dalje, kada je u pitanju zarada i oporezivanje zarade, tu ste smanjili na iznos sa 14 na 12% i sada mene baš interesuje da li je to u stvari taj novi deficit u budžetu u iznosu od 31 milijardu dinara, a tvrdim da to eventualno može da smanji prihode budžetske za četiri do pet milijardi. Ili očekujete da toliko novih radnih mesta bude u Srbiji da će jednostavno da dođe do određenih ušteda poreskih obveznika u iznosu od 31 milijarde. Međutim, novootvorena radna mesta nisu planirana u prihodu budžeta, tako da to o čemu pričate i da je ta ušteda od 31 milijarde čisto samo politička priča jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Kada su u pitanju, kako vi to kažete, zarade i porez na dohodak građana, tu ste napravili sad pazite ovo, napravljena je podela građana na one koji imaju velike plate i one koji imaju male plate. Slažem se, podela treba da postoji. Oni koji imaju male plate plaćaju porez u iznosu od 12% prilikom isplate zarade.
E, sad se uvodi porez na one koji imaju visoka primanja i zove se to kao jednogodišnji ili jednokratni porez na dohodak građana za godinu i kaže se da je ona do sad bila 10%, pod uslovima da neko primi platu veću od milion i 200.000 dinara, itd. E sad, da biste se opet na određen način politički dodvorili biračima, kažete uvodite veći porez na one koji imaju veću zaradu.
Taj porez je već uveden, ali ste vi izgleda mi napravili samo podelu na one vrlo bogate i bogate i ne vidim gde je tu poresko rasterećenje kada je tu u pitanju onaj najbrojniji i najsiromašniji sloj građana i ne vidim koliki su prihodi iz budžeta Republike Srbije po osnovu poreza na dohodak građana, koji se plaća po stopi od 10%. Baš me interesuje koliko je to u budžetu Republike Srbije novca i koliko ima tih milionera ili milijardera u Srbiji. Izađite jednom pa kažite za ovom govornicom.
Dalje, ovde samo ima još tehničke kozmetike kada su u pitanju plaćanja za estradne umetnike.
Znači, do sada su plaćali jednom mesečno, sad mogu da biraju jednom u tri meseca. Sad vas pitam, gospodine ministre, a zašto to ne uvedete i za STR, SZR, SUR, zašto to ne uvedete za sva fizička lica? Da plaćaju porez tromesečno, jer i oni ostvaruju neki prihod od svoje delatnosti koji je često manji nego određenih estradnih zvezda. Pa, dajte i njima poreske olakšice, pogotovo kako kažete da stalno u budžetu imate viška novca.
I sa tom klimom kada su u pitanju investicije itd, gospodine ministre, donosite nam podatke iz zemalja koje su ekonomski razvijenije, nažalost neke to i nisu bile do vašeg dolaska na vlast, na zemlje gde je veći životni standard, donosite nam podatke iz zemalja odakle narod može da plati te poreze. Nije realno da se mi upoređujemo sa takvim državama, pa makar one bile u našem okruženju.
I jedno pitanje, gospodine ministre: kada ćete konačno, kada je u pitanju porez na dodatu vrednost, a to je porez koji najviše opterećuje građane Srbije i sve poreske obveznike, da smanjite u neke prihvatljivije granice za građane Srbije, pogotovo kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači koji su najopterećeniji ovakvom jednom poreskom politikom koju vodi ova Vlada, pogotovo iz oblasti finansija koju vi lično vodite?

Replika, ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Hvala. Evo neka pojašnjenja. Dakle, što se tiče člana 9a on se ne odnosi na otpremnine, već naprotiv na novčana primanja po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene privatizacijom. Drugim rečima, to je ono što radnici i bivši zaposleni dobijaju od privatizacije određenih preduzeća, oslobađa se plaćanja poreza i doprinosa.
Dakle, ne radi se ni o kakvim otpremninama. Konkretno, dosadašnjim zakonskim rešenjima akcije su bile oslobođene plaćanja poreza i doprinosa, tako da ako su radnici u društvenim preduzećima dobili akcije, pa preduzeće privatizovano, prodali akcije i nisu plaćali porez na doprinose. Međutim, imamo slučaj, zašto sada dodajemo taj član 9a, imamo slučaj osiguravajućih društava na primer, gde postoje takođe akcije zaposlenih i bivših zaposlenih i ukoliko ne bismo imali ovaj član onda bi se na prihode od privatizacije, konkretno DDOR-a, oni bi morali da plate porez, ovi zaposleni, bivši zaposleni, kad se firma proda.
Ovako mi njih oslobađamo. Dakle, ovo je relaksacija. Ovo je samo pojašnjenje. Ne radi se o otpremninama, već o prihodima koje dobiju ljudi kad se proda određeno preduzeće.
Drugo, postavili ste pitanje - koliko je rasterećenje kada se stopa snizi sa 14 na 12. Mi smo to egzaktno izračunali.
To je 17 milijardi dinara, rasterećenje po tom osnovu, ovaj ostatak do 31,5 milijardi je po osnovu uvođenja neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara.
Inače, kada smo radili ovaj zakon imali smo dilemu, da li da više smanjimo stopu, a da nema neoporezivog cenzusa, to je bila jedna alternativa, ili da smanjimo stopu, uz istovremeno uvođenje i neoporezivog cenzusa.
Sagledavanjem uporedne prakse u drugim zemljama videli smo da jedino mi i Republika Srpska nemamo u našem poreskom sistemu neoporezivi cenzus. Imajući u vidu da je uvođenje neoporezivog cenzusa daleko pravednije, jer više relaksira siromašnije grane, siromašnije regione, odlučili smo se da napravimo kombinaciju.
U prvom modelu zakona koji smo interno radili, razmišljali smo o tome da smanjimo stopu sa 14 na 10, tada bi rasterećenje bilo 27 milijardi ukupno. Ovako, uz kombinovanje uvođenja cenzusa od 5.000 i nešto nižim smanjenjem stope, imamo još veće poresko rasterećenje od 31,5 milijardi dinara.
Još jedna stvar vezana za preduzetnike i umetnike, preduzetnici po ovom zakonu, što inače nije menjano, imaju nižu poresku stopu od umetnika.
Preduzetnici imaju 10% poresku stopu, a za samostalne umetnike 12%. Nismo menjali položaj ni estradnih ni bilo kojih drugih umetnika, sem u delu gde smo za umetnike dali mogućnost da lokalne samouprave, gradovi i Republika uplaćuju doprinose u njihovo ime.
Još jedna stvar koju sam zaboravio prilikom uvodnog izlaganja, kad ste pomenuli preduzetnike, dižemo cenzus za paušalce sa sadašnjih dva miliona na tri miliona dinara, ovim zakonom. To sam propustio da kažem u uvodnom izlaganju. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Dinkiću, za repliku se javio Slavoljub Matić.

Sada sam se objasnio sa koleginicama iz SRS. Svima je jasno da niti ja, niti bilo ko iz moje uže i šire familije nikada nije bio vlasnik poslovnog prostora u toj zgradi, i to je istina, i to vrlo dobro zna i gospodin Arsić.
Na kraju, o tome kako sam radio dok sam bio na funkciji predsednika SO Požarevac najbolje svedoči i činjenica da su i odbornici SRS mene kandidovali, izabrali za predsednika Skupštine. Ne znam zašto bi nekog greškom kandidovali i izglasali na konstitutivnoj sednici SO Požarevac. To su istine.
(Zoran Krasić sa mesta: I ispravili grešku.)
Niste me vi smenili, nego sam podneo ostavku, zato što ta koalicija nije mogla da funkcioniše. To su neke istine. Mislim da možemo ovde kao kolege da pričamo o nekim stvarima vrlo otvoreno.
Kada sam pominjao potrebu da budžetska inspekcija dođe i obiđe Požarevačku lokalnu samoupravu, mislio sam na određenu kliku u urbanističkoj mafiji, koja je u sprezi sa investitorima, sa delom pravosuđa. U Opštinskom sudu takođe imate veoma sumnjive uknjižbe i to je jedna forma organizovanog kriminala koja prosto zahteva da se iz poreske policije ili iz budžetske inspekcije da dođu stručni ljudi koji će prosto videti šta se tu radi, na koji način se zaobilaze poreske obaveze. To je jedan poziv.
Kao narodni poslanik osećam obavezu da pozovem i ministra da se uključi u tako nešto, kako bi ravnomerno opteretili sve građane, a ne da postoje posebno oni tajkuni iz nekog prethodnog doba, povlašćeni, koji su pola Srbije otkupili i to ne svojim, nego, pre svega, našim novcem, opljačkanim u vreme 90-tih godina. To su neke istine za koje se zalažem i mislim da tu ne smemo da budemo u svađi, niko ovde prisutan, mislim da svi moramo da budemo na tom putu.
Ukoliko zamagljujemo taj put nekim lažnim optužbama, tipa - ti si korumpiran, imaš neke lokale itd, prosto zamagljujemo osnovnu temu, a osnovna tema je poresko opterećenje, pravedno raspoređeno na sve građane Republike Srbije.
Što se tiče izlaganja gospodina Arsića, ispravio bih samo jedan deo njegovog izlaganja. Naime, registrovana poljoprivredna domaćinstva nisu dužna da vode poslovne knjige i mislim da to, kao odgovoran čovek, morate da znate i da ne iznosite jednu obmanu u javnost na ovakav način. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Matiću, replika Nataša Jovanović, narodni poslanik.

Kolega Matić je, u najmanju ruku, rekao neistinu. Kolega Matiću, vi ste sa gospođom Radetom i sa mnom razgovarali o tome kako je lep tržni centar u Požarevcu,  koji je blizu pijace Krug, gde ima lepih lokala za izdavanje, u posedu pojedinih poslanika.
Stvarno ne znam o čemu vi pričate. Vi sa mnom i sa koleginicom Radetom ste nešto drugo raspravili. Divila sam se, kako je to divno zdanje i kako tu ima lepih lokala različite kvadrature, sa različitim upotrebnim dozvolama.
Nedavno sam bila u Požarevcu na veličanstvenoj promociji knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Svedok odbrane u haškom procesu Slobodana Miloševića" i pitala kolegu Arsića - kakva je ovo zgrada? On kaže - to je tržni centar, tu ima jako lepih lokala za izdavanje. Uopšte ne znam o čemu vi pričate. Ja razgovarala i raspravljala sa vama o nekom vašem slučaju i problemu? Znam da vi nešto tu muljate, a šta stvarno ne znam. A da je tržni centar lep, jeste.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Vesna Raca-Radisavljević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe G17 plus.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, evo u ovakvom jednom danu, prvi put vezano za zakone, ono što bih htela da istaknem i što je jedna posebna impresija vezana za ovaj zakon, to su ova poreska oslobađanja koja se odnose na kategorije pripravnika, mladih ljudi kojima bi to bilo prvo zaposlenje, mlađih od 30 godina, na kategoriju mlađih od 30 godina kojima to nije prvo zaposlenje, na kategoriju invalida i na kategorije starijih od 45 godina, odnosno starijih od 50 godina, kada je u pitanju Zakon o obaveznim doprinosima.
Zašto je ovo važno? Zato što na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 311.032 čoveka mlađa od 30 godina, od toga 55.091 kojima je to drugo zaposlenje, a 255.941 onih koji se mogu nazvati pripravnicima. Na evidenciji ove službe ima 298.214 lica starijih od 45 godina. Nemamo precizne podatke koliko njih je starije i od 50 godina. Sigurno je svako od vas bar nekada imao priliku da se nađe u frizerskom salonu, kozmetičarskom salonu, ili u prodavnici, kada se na vratima pojavi neko ko liči na inspektora, gde samo vidite kako ljudi beže i sklanjaju se, to su, dakle, mladi ljudi koji rade na crno.
Gde mi u ovom zakonu vidimo šansu za te mlade ljude? Kako to konkretno može da izgleda, jedna stimulacija koja bi bila na bruto zaradu od 20.000 dinara, kako će izgledati posle 1. septembra kad počne primena ovih zakona i kad budemo imali primenu svih ovih rasterećenja, šta ćemo imati? Imaćemo bruto osnovicu 20.000, imamo 5.000 neoporezovano, što ovaj zakon predviđa za sve ove kategorije. Znači, imamo potpuno izuzeće poreza kad su u pitanju ove kategorije i imamo, kada su u pitanju doprinosi koji se plaćaju na teret poslodavca, osim kod kategorije starijih od 45 godina gde je oslobođenje 80%, potpuno oslobađanje od ovih doprinosa.
Šta vi u stvari takvom jednom računicom vidite, oni koji su imali priliku da rade obračun plata ili da čuju kako se to radi, shvate da je skoro 5.000 dinara po jednom zaposlenom kada se radi obračun plate, ako je bruto plata 20.000, manje plaćanje za poslodavce.
Ako govorimo o kategoriji od 600.000 ljudi, oni treba da budu uvereni da će ove nove zakonske promene pomoći da oni dobiju to stalno zaposlenje na neodređeno vreme. Kako će biti uvereni? Zakonodavac je, dakle, predvideo i vreme trajanja ove povlastice. Za neke kategorije, da sada ne citiram, svi imamo zakon pred sobom, tri godine, a za neke kategorije dve godine.
Zakon je predvideo i to da broj zaposlenih, koji se nađu kod poslodavca 1. septembra, može samo da raste i da pravo na korišćenje ovih povlastica imaju samo poslodavci gde ukupan broj zaposlenih raste.
Još tri, odnosno dve godine traje kontrola, odnosno vreme za koje ne sme doći do ukupnog smanjenja obima zaposlenih.
Naravno, zakon takođe predviđa šta ukoliko se u određenim slučajevima voljom samog zaposlenog prekine radni odnosi. Dati su rokovi od 15 dana, gde se može zameniti iz iste grupe zaposleno lice, a da pri tom ta olakšica ostane, ali za ono preostalo vreme, dakle, od početka kada je počelo njeno korišćenje. Prema tome, sve ove kategorije su u prilici da sebi obezbede zaposlenje.
Naravno, moram da pomenem i one starije od 45 godina, zato što među tom kategorijom ljudi, a naročito među ovim starijima nalazi se mnogo onih kojima fali jedna do dve godine do penzije i gde će ovo potpuno oslobađanje, onima kojima fali neka godina do penzije, biti vrlo ozbiljno, jer će u tom slučaju poslodavci obračunavati samo doprinose na zdravstveno iz zarade, doprinose za PIO i doprinose za nezaposlene. Svih ostalih poreza i doprinosa koji se obračunavaju na zaradu su oslobođeni.
To predstavlja značajnu mogućnost da se pitanje tih nedostajućih godina do penzije ovim ljudima reši. Znamo da je mnogo takvih koji su pogođeni tranzicijom ostali bez posla. Ovaj zakon njima daje šansu da poslodavci obrate pažnju na to, na ta značajno smanjena davanja koja će imati da bi takve ljude zapošljavali.
Ostale kategorije zakona, naravno, mislim da su dovoljno precizne. Po meni, ove odredbe o kojima sam govorila su najznačajnije, jer povećavaju i daju mogućnost da se poveća zaposlenost.