Samo sam pomenut od ministra Dinkića i želim da vam kažem, kada je reč o Vojvodini, nije dobro da u Srbiji imamo neravnomeran razvoj, nije dobro da se Vojvodina mnogo brže razvija od ostalih delova Srbije.
Međunarodni faktor nije odustao od daljeg razbijanja Srbije. Mi smo razmišljali, kako to mogu Vojvodinu da odvoje, imajući u vidu da je u Vojvodini 85% srpskog stanovništva, ali je prost model.
Model je da Vojvodina bude razvijenija, da uđe u razne regionalne organizacije i da sami Srbi u Vojvodini kažu, u Novom Sadu, u drugim gradovima, što bismo mi delili sudbinu Kuršumlije, Prokuplja i ne znam kojih drugih gradova u Srbiji. Hoćemo bolji život, imamo bolje uslove za bolji život i da u jednom takvom postupku dođe do otcepljenja Vojvodine.
Kada se govori o regijama, nama je Tito namestio da imamo dve pokrajine, dve regije, a u Hrvatskoj da nema nijedna regija, nijedna pokrajina, a Hrvatska je mogla da se podeli na pet pokrajina, ali regije su važna mogućnost ili dobra prilika da dođe do daljeg drobljenja zemlje. Mi smo uvereni da oni od toga nisu odustali, bar jedan deo međunarodnog faktora i vi kao vlada treba da učinite sve da u Srbiji bude ravnomeran razvoj.
I kad je reč o Republici Srpskoj, mi u SPS i te kako razmišljamo o Republici Srpskoj. Uostalom Republika Srpska je tvorevina naroda srpskog u Bosni, SPS-a i Slobodana Miloševića. Slobodan Milošević je ujedinio Srbiju, Slobodan Milošević je dao ogroman doprinos za stvaranje Republike Srpske. Ali, šta je tu problem?
Problem je što ovi iz međunarodne zajednice u koje se vi svi kunete, počev od Solane, Erharda Buseka, Doris Pak, svi oni kažu, nema odvajanja Republike Srpske, mora da se poštuje Dejtonski sporazum, a on se ne poštuje, jer se gleda da se ukine Republika Srpska, a istovremeno kažu da je najbolje rešenje da Kosovo bude nezavisno.
Znači, međunarodni faktor je duboko nepravedan i tu se bukvalno ništa nije promenilo iz devedesetih godina. Oni insistiraju na samostalnoj i nezavisnoj državi Kosovo i Metohiji, a sa druge strane će učiniti sve da se ukine Republika Srpska. Tu se kod međunarodnog faktora ništa promenilo nije. Erhard Busek, on je šef Pakta za stabilnost, čovek koji je bio zamenik Alojza Moka u vreme razbijanja Jugoslavije. Vi znate da su Genšer i Alojz Mok bili arhitekte razbijanja Jugoslavije. Tu je jedan prost projekat koji ove demokratske snage ne mogu da shvate.
Zašto oni to žele da nam urade, zašto žele Srbiju do kraja da razbiju? Pre svega, žele Austrijanci, možemo da pričamo šta god želimo, da vrate ono za Prvi svetski rat. Tu su Nemci, tu je Vatikan, koji želi da nas pokatoliči i tu su Amerikanci, koji u nama vide male Ruse, pravoslavni slovenski narod - Srbiju treba smestiti od Beograda do Vranja, mala država, jednaka koliko i Hrvatska, sa marionetskim režimom i sa lakim upravljanjem.
Neko kaže - nemojte da pričate o teoriji zavere. Možda zavera nije, a projekat jeste. Sve se tako dešava. Nije ovo bila neka naročita replika, ali su ovo činjenice.
Znači, sve smo učinili za Republiku Srpsku, mislimo na nju, imaju pravo na otcepljenje mnogo više nego što ima Kosovo i Metohija.
Jer da nije bilo pokrajine Kosovo i Metohija, ne bi mogli da prave referendum i da proglase nezavisnu državu, ali je Tito to napravio, te Vojvodinu, te Kosovo. Naravno, u Hrvatskoj nema ni jedne pokrajine, a bilo je uslova za pet pokrajina. Znači, međunarodni faktor je nepravedan i on i nadalje nastavlja da radi sve ono što je radio tokom devedesetih godina.

Hvala vam, gospodine Bušetiću.
Izvolite, ima reč narodni poslanik Sava Urošević, pa narodni poslanik Zoran Antić, pa narodni poslanik Slavoljub Matić.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo poslanici, pred nama su izmene i dopune dve zakona, koji se nalaze u grupi zakona kojima stranka G17 plus, kao značajan činilac aktuelne Vlade Republike, ispunjava svoja predizborna obećanja u delu rasterećenja privrede i u delu pospešivanja zapošljavanja, pogotovu kategorija koje su najviše ugrožene u tranziciji.
O čemu se radi? Radi se o smanjivanju poreza na zarade sa 14 na 12 posto i uvođenje neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara, kojim se, to smo imali prilike da čujemo, a želim samo da podsetim, jer to su neumitni brojevi, to nije ni mišljenje sa jednog političkog aspekta, socijalističkog, ni sa kapitalističkog, da se za prosečnu platu od 25.400, ako ne grešim, u bruto iznosu, smanjuju ukupne dažbine i porezi i doprinosi sa 73,1 na nivo od 62,7. To znači više od 10 indeksnih poena ili je to više od jedne sedmine, a to bi bilo negde oko 14%, što ni za jednog poslodavca nije malo.
Sa govornice smo imali prilike da čujemo o tome šta će mala firma sa 10 zaposlenih da radi sa tim olakšanjima, odnosno sa smanjenjima poreza, pa neko treba da ima tako malu firmu sa 10 zaposlenih, pa će onda da shvati koliko je to pozitivno olakšanje i koliko doprinosi rasterećenju i mogućnosti ulaganja tih sredstava u neke druge svrhe.
Ono što bih svakako hteo da kažem, sa ove govornice je spomenut i regionalni ravnomerni razvoj i izmenama i dopunama ovog zakona vidimo nešto što predstavlja pokušaj da se podrži ravnomerni regionalni razvoj, a to je uvođenje cenzusa od 5.000 dinara, koji je neoporeziv.
Taj cenzus za plate u Beogradu i Vojvodini nije neko naročito olakšanje, ali je zato u nerazvijenim krajevima značajno olakšanje i može da bude i skoro potpuno oslobađanje poreza, a to je onda, ako se uzme u obzir da je 12% na bruto istovremeno i nekih 18-19% neto, onda ćemo izračunati da je to celih dvadesetak indeksnih poena smanjenja opterećenja plata, a to apsolutno nije malo.
Takođe smo sa ove govornice mogli da čujemo da će se smanjiti opterećenja privrede za 31,5 milijardu. To je tačno. Budžet će biti uskraćen za 31,5 milijardu. Za to su uslovi stvoreni time što su uvođenjem fiskalnih kasa, u vreme dok je još postojao porez na promet, i PDV-a od 1.01.2005. ova vlada, odnosno Ministarstvo finansija omogućili mnogo izdašnije punjenje budžeta, a samim tim i mogućnost za rasterećenje privrede.
Neće ovo biti potpuno rasterećenje privrede, u stvari biće rasterećenje privrede, ali neće biti manjak u budžetu, jer se paralelno sa ovom merom uvodi i mera promene oporezivanja onog godišnjeg oporezivanja dohotka građana, jer se cenzus smanjuje sa četiri prosečne godišnje zarade na tri prosečne godišnje zarade i time se povećava broj potencijalnih građana Srbije koji će biti oporezovani, a takođe se uvode i dve stope oporezivanja: stopa 10% je za zarade koje su od tri do šest godišnjih zarada, a preko šest godišnjih zarada se uvodi stopa od 15%.
Na taj način se takođe uvećava prihod u budžetu na osnovu godišnjeg oporezivanja po osnovu ličnih primanja. Time se jednim delom umanjuje deficit u budžetu, odnosno smanjen je priliv u budžet za 31 milijardu. Znači, imamo rasterećenje privrede i istovremeno opterećenje kategorija stanovništva koje imaju veće prihode, što je i logičan postupak.
Ono što je takođe značajno je i fiksiranje iznosa od 3.000 dinara, a to je neoporezivi cenzus kod ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove. Po mom mišljenju, tu je do sada bilo neusaglašenosti između tri zakona: Zakona o dobrovoljnim penzionim fondovima, Zakona o radu i Zakona o doprinosima, tako da je tu ostalo nešto što sam protumačio kao neusaglašenost, i do sada je bilo 2.580 dinara neoporezivo.
Dobro je i smatram da je od svih zakona koji su doneti u Skupštini, Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima najtranzicioniji zakon, odnosno on utiče na tranziciju svesti i omogućava našim građanima da ne čekaju više od državnog penzionog fonda penziju, nego da, dok su u mogućnosti i dok rade, krenu sa nečim što je u razvijenom svetu potpuno dominantan način pripreme za penziju, a to su uplate u dobrovoljne penzione fondove.
Tu se, za razliku od državnog penzionog fonda, sva sredstva vode na posebnoj partiji i ona su vezana samo za tog građanina, za razliku od situacije kod državnog fonda, gde sva sredstva koja se izdvajaju iz primanja jednog građanina idu u jednu veliku masu i jednog trenutka će biti određeno koliku će svotu dobiti građanin kad bude otišao u penziju, što nije dobro, za razliku od dobrovoljnih penzionih fondova, gde u svakom trenutku neko ko je član dobrovoljnog penzionog fonda može da zna kolika će mu biti penzija na osnovu godišnjeg prirasta.
Isto tako, dobrovoljni penzioni fondovi podstiču trgovanje hartijama od vrednosti, jer je to institucionalizovani način za udruživanje građana za trgovanje na tržištu hartija od vrednosti, jer svako od građana, ko bi mogao da izdvoji dve ili tri hiljade dinara je neozbiljan za tržište hartija od vrednosti, ali kad se više građana udruži u fond i angažuju nekoga ko se još razume u trgovanje hartijama od vrednosti, onda eto uspeha i eto prirasta koji su veći nego što je inflacija u fondovima dobrovoljnim penzijskim.
U svakom slučaju, poslanička grupa G17 plus će podržati ova dva zakona jer, kažem, oni predstavljaju ispunjenje predizbornih obećanja koje je stranka G17 plus dala u predizbornoj kampanji za republičke izbore. Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Uroševiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, potom narodni poslanik Slavoljub Matić, pa narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova dva zakona koja razmatramo su očigledno u funkciji predizborne kampanje G17 plus i Vlade, kao i obrazloženja gospodina Dinkića isto tako, očigledno da je krenula predizborna kampanja. Oni bitno neće da poprave položaj građana Srbije i ova vlada je imala pune dve godine da se mnogo ozbiljnije pobrine za sve one nezaposlene koji izlaze iz firmi koje se privatizuju širom Srbije.
Što se tiče uopšte poreskog sistema, očigledno je da ovim stalnim promenama poreskog sistema izaziva se veliko nezadovoljstvo i nespokojstvo svih poreskih obveznika i da smanjivanje poreza jeste lepo na prvi pogled i lepljivo je za uši i, kao što rekoh ,zgodno ga je koristiti u nekoj predizbornoj propagandi, ali kada je u pitanju porez na dohodak građana, očigledno je da tu efekti neće biti veliki, da će efekti biti izuzetno skromni.
Nemam precizne podatke, ali činjenica je da svuda u svetu porez na dohodak građana obično znači jednu šestinu, eventualno jednu sedminu od svih ukupnih fiskalnih prihoda budžeta i iz same te činjenice vidi se da efekti neće biti značajni, ali je kao i svuda u svetu govoriti o smanjenju poreza, kada su u pitanju građani, zahvalno i omogućava da se prikupi još neki politički poen u predizbornoj kampanji koja je pred nama.
Rekao bih da ono najbitnije što ovim zakonom Vlada želi postići, to je da se prikaže kao zabrinuta za veliki broj nezaposlenih koji izlaze iz procesa tranzicije, ali da svaki građanin Srbije danas i te kako dobro zna da se problem nezaposlenosti neće rešiti na ovaj način, već isključivo razvojem privrede Srbije. To je ono o čemu ova vlada nije razmišljala prethodne dve godine.
Mi imamo izuzetno nizak nivo investicija u privredu Srbije, imamo jako loše sproveden proces privatizacije koji je ostavio veliki broj radnika bez posla, imamo jednu nebrigu kad su u pitanju mala i srednja preduzeća i u toj oblasti učinjeno je jako malo. Kompletan onaj koncept iz 2002. godine, kada je u pitanju zapošljavanje, pao je u vodu, od toga nije bilo ništa.
Činjenica je da su i Ministarstvo i sama Vlada pre svega vodili računa o fiskalnoj politici i da su u potpunosti zapostavili privredu i pitanje je da li mi danas uopšte imamo i Ministarstvo privrede kome bi trebalo cilj da bude poboljšanje stanja u srpskoj privredi.
Novac o kome se ovde i govori, koji će se uštedeti, mogao je mnogo bolje da se iskoristi, pre svega, još u samom procesu privatizacije. Zahtev SRS je bio stalno da se taj privatizacioni prihod pre svega koristi za nova radna mesta i na taj način smo mogli da kroz otvaranje novih radnih mesta da dosad zbrinemo hiljade građana, a ne da se kroz ovaj zakonski projekat koji je kratkoročan građanima pokuša da zamažu oči za sve one propuste koje je Vlada imala do sada.
Mislim da ćemo povodom konkretnih amandmana o kojima će govoriti SRS, a kao što znate ima ih oko 40, moći da razgovaramo o svim poreskim stopama, eventualno o usaglašavanjima u odnosu na inflaciju. Mislim da je bilo u samom predlogu teksta dosta propusta, da je to moralo da se uradi na mnogo bolji način.
Iskoristio bih priliku da kada je u pitanju porez na zarade kažem par reči. Činjenica je da je smanjenje poreza na zarade na prvi pogled izuzetno dobro i da će značiti dosta privredi Srbije, ali da i tu imamo jedan selektivan pristup kada je u pitanju porez na zarade.
Mi i danas imamo opštine u kojima onaj deo novca koji je trebalo da legne na račun opštinskih lokalnih samouprava od poreza na zarade, zahvaljujući angažovanju Vlade, nije legao na te račune, da je realizacija budžeta ispod 50%, ovaj put mislim na opštinu Despotovac, i očigledan je selektivan pristup samog ministarstva jer je Poreska uprava dala sebi za pravo da pojedine privredne subjekte oslobađa obaveze da plaćaju porez na zarade, čime je učinjena velika šteta opštinama širom Srbije.
Mislim da je opština Despotovac u tom smislu jedna od opština koja je imala najveću štetu, jer u opštini Despotovac ne radi skoro kompletna privreda, a rudnik Rembas za podzemnu eksploataciju već nekih 30 meseci ne uplaćuje onaj deo poreza na zarade koji pripada lokalnoj samoupravi.
Došli smo u situaciju, kao što rekoh, da se realizuje samo 50% od ukupnih sredstava budžeta.
Dobar deo zakona u stvari predstavlja usaglašavanje sa Zakonom o investicionim fondovima, sa Zakonom o radu i sa Zakonom o dobrovoljnom osiguranju, i čini mi se da je akcenat bio pre svega na zapošljavanju pripravnika i onih mlađih od 30 godina. To je u svakom slučaju želja i SRS, ali taj selektivan pristup pomalo bode oči svim građanima Srbije.
Mislim da se tu moralo ići na neko sretnije rešenje i da je ovim zakonskim rešenjem ovaj cenzus, odnosno ovo ograničenje od 30 godina trebalo da bude znatno veće ili u potpunosti ukinuto, ako već predlagač tvrdi da na ovaj način neće značajno uticati na iznos sredstava koji će faliti u samom fondu za socijalno osiguranje. Hvala.

 Hvala vama, gospodine Antiću. Narodni poslanik Slavoljub Matić nije tu. Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč, pa narodni poslanik Ištvan Takač, pa narodni poslanik Miljko Četrović.
Samo da dam informaciju, izvinite gospođo Radeta. Dakle, gospođa Radeta je šesti govornik, znači posle toga još pet govornika, ako vam podatak o broju govornika nešto znači, ali vreme za raspravu, neiskorišćeno od strane poslaničkih grupa koje će učestvovati, jeste 63,92 minuta ako bude iskorišćeno do kraja. Izvinite, mnogo vam hvala na razumevanju, gospođo Radeta, izvolite.

Dao nam je vrlo značajne informacije zbog nestrpljenja ovih koji su prihvatili ovaj dnevni red i koji su mislili da će to ovako mnogo brže da se završi, ali sad šta da vam radim, tražili ste - gledajte. Mi ćemo naših 60 i nešto minuta svakako da iskoristimo.
Ne znam odakle ideja ministru Dinkiću da ovde, kada se obraćao narodnim poslanicima, primeti da poslanici nemaju primedbi na ova dva predloga zakona o kojima danas govorimo, znači o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Mi iz SRS i te kako imamo primedbi, i na ove predloge zakona i naravno na generalnu politiku Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije, a to je svakako u ovako bliskoj vezi.
Mi ćemo o konkretnim primedbama govoriti kada se bude govorilo o predlogu ovih zakona u pojedinostima, odnosno kada budemo raspravljali o amandmanima koje je podnela poslanička grupa SRS. Ne znam da li treba da se izvinimo nekim od poslanika, jer sam sinoć čula jednu koleginicu u jednoj televizijskoj emisiji, koja se pohvalila kako ova skupština mnogo brzo radi i kako se brzo donose zakoni, ali jedini problem je što poslanici SRS neće da se dogovaraju pre ovih sednica sa ministrima, pa bi onda možda to značilo da ne bi trebalo da podnose amandmane i onda bi Skupština radila mnogo brže i mnogo efikasnije.
Ja još očekivala da će koleginica da kaže da bi trebalo da se ukine opozicija u parlamentu.
Bez obzira na to, mi jesmo podneli veliki broj amandmana i govorićemo o tim amandmanima, i objašnjavaćemo ministru ono što mislimo da treba da mu objasnimo, naravno i kolegama koji tada budu u sali, ako ih bude, pošto ih danas uglavnom nema.
Neću govoriti nešto posebno ni o jednom od ova dva predloga zakona, ali ću govoriti, odnosno osvrnuću se na ono što je ministar u svom uvodnom izlaganju govorio, jer je zaista ovde bilo nekoliko interesantnih primedbi ministra Dinkića, koje svakako treba da se prokomentarišu.
Reče na početku Dinkić da mu je čast da govori o ovim zakonima o smanjenju poreza i onda se prisetih, pretpostavljam da se sećaju građani Srbije, bila je to izborna kampanja, kada je Dinkić počeo javno da se svađa sa ovima iz Tadićevog žutog lopovskog preduzeća, pa je onda imao jedan duel sa, do tada prijateljem, Đelićem, pa su se onda javno pred građanima Srbije posvađali, pa su se tada javno izvređali i onda su govorili o tome što danas ministar Dinkić nama predlaže i tada se Dinkić maltene zakleo pred javnošću Srbije da će ovo biti prvi od njegovih poslova kada bude ministar u Vladi.
I eto, Koštunica je hteo da se desi i to čudo, da Dinkić bude ministar u Vladi, ali mu je trebalo dve i po godine da dođe do ovih predloga, koji sada ništa ne znače. Sećam se da je bila baš žestoka svađa, ko žene preko plota, tako su se svađali - ni na sahranu neće da mu dođe, tako je rekao. A kad je Đelić vređao Mirosinku, onda je Dinkić rekao - ne diraj mi mamu. To je bilo u tom duelu, tako je Mirčiću.
Dalje, kaže ministar Dinkić ovde da je on, sebi je to pripisao, napravio višak u korist poreskih obveznika i korisnika budžeta. Ako je to istina, zašto su svi korisnici budžeta, odnosno većina korisnika budžeta nezadovoljni Dinkićevom politikom? Zašto prete štrajkom prosvetari, i zdravstveni radnici i zaposleni u sudovima? Ne znam u čemu je problem? Da li oni ne slušaju ono što im Dinkić priča, nego veruju svojim očima i ušima, to je prosto neverovatno.
A tek penzioneri, to je posebno pitanje za ministra Dinkića. Ako ima toliki suficit u budžetu o kojem smo govorili kada smo ovde pričali o budžetu, zašto onda penzioneri kukaju, zašto ti ljudi nemaju od čega da žive i zašto se ova vlada i ministar Dinkić, koji inače vedri i oblači u ovoj vladi, malo ne pobrinu za penzionere, za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike, šta će sa onima što svaki dan pišu po novinama da ljudi, zahvaljujući Dinkićevim zakonima i zakonima Tomice Milosavljevića, ne mogu više da popravljaju bolesne zube, trpe bol, ne mogu da vade zato što nemaju para da odu kod zubara, jer dolazak kod zubara i razgovor se plaća, a tek intervencija, to je posebna priča.
Mi smo to govorili i kada su ti zakoni bili na dnevnom redu, ali sve ovo mora da se ponovi, pre svega radi javnosti Srbije, jer ono što je ovde Dinkić ispričao, kad bi mu građani verovali, bili bi ubeđeni da će od sutra živeti bolje.
Nažalost, nije to tačno, ono što je Dinkić ispričao lepo je zvučalo, ali je neprimenljivo i od toga nikome neće i ne može biti bolje.
Reče Dinkić, sav višak prihoda može da se investira. Sad ga pitam, iako nije ovde, u šta je on to, odnosno Vlada Srbije, u šta su investirali taj višak, zašto ako imaju taj višak, a on kaže da taj višak može da se investira, zašto to čuvaju, za koga, zašto to ne investiraju, zašto ne obaveste javnost o tim investicijama.
A investicije uglavnom nisu nešto što može da se sakrije, nije to kutija šibica, pa da ne znamo u šta se to investiralo. Očekujem da ministar odgovori na ova pitanja koja je samo nabacio u svom uvodnom izlaganju.
Rekao nam je takođe da je Vlada donela nacionalni investicioni plan. Mi se svaki put ovde, kada dođe neko od ministara, iznenadimo nekakvim strategijama, planovima, nešto što Vlada mulja, a javnost Srbije nema pojma šta je to.
Pre neki dan nama ministar trgovine govori o nekoj strategiji razvoja turizma, Dinkić nam danas govori o nacionalnom investicionom planu.
Doduše, ministar Stojković nam je ovde ponudio na usvajanje i skupštinska većina je usvojila strategiju reforme pravosuđa, i danas su svi narodni poslanici dobili ovu vrlo skupu brošuru, vrlo kvalitetno izrađenu, odnosi se na nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, kaže - promene koje će ubrzati priključenje Srbije u EU. Pogledam, odgovorni urednik ovog časopisa je Đorđe Cvetičanin.
Znate li ko je to? Taj je kao visoki JUL-ovski funkcioner bio sekretar Ministarstva pravde do 2000. godine, inače blizak prijatelj Zorana Balinovca.
Zoran Balinovac je onaj što je bio zamenik ministra pravde kao JUL-ovski kadar, a danas je valjda glavni svetnik za pravna pitanja kod Koštunice, a i sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo.
Zamislite ovu laž ministra Dinkića. Kaže - moraće Skupštini da predloži rebalans budžeta zato što nisu očekivali ovako velike privatizacione prihode.
Ne znam kako je moguće da ministar za šest meseci nije mogao da isplanira šta će se dešavati u toku ove godine, već je tada počeo borbu sa Karićem, već je tada znao da će sad on da upravlja, da on sad smulja 063 mrežu, svejedno da li lopov Dinkić ili lopov Karić, građanima je isto.
Ali bih volela da je Dinkić ovde da ga pitam, kada već govorimo o prihodima od privatizacija, da ga podsetim na obećanja njihovih koalicionih partnera, a i njegovo, da će da se izvrši revizija privatizacija, pa da će da odgovara neko za neke kriminalne privatizacije, pa da će, posle toga što će neko da odgovara, radnicima koji su kroz kriminalne privatizacije ostali bez posla ili bez onih propisanih otpremnina sve to da bude nadoknađeno.
Naravno, ništa od toga nije tačno i ništa od toga nema. Podsetila bih ministra da je on u izbornoj kampanji bio taj i njegova sada stranka, koji su pričali i o Janjuševiću i o Kolesaru, a sada ga pitam - zašto nemamo konkretno rešenje problema Cementare Popovac, tu je umešan Janjušević, tu se vodi krivični postupak, nekoliko puta sa ovog mesta sam govorila da Popovac jednom mesečno posećuje gospođa Đinđić. Zašto posećuje? Valjda dolazi po svoj deo, to joj je ostalo od muža.
Dakle, mnogo toga je samo začačkano, započeto, ništa nije do kraja dovedeno i građanima Srbije je sve to jasno i, verujte, građanima Srbije je muka od tih vaših nazoviborbi protiv korupcije, gde nešto čačnete kada se neko sukobi direktno sa nekim od ministara.
Najčešće sa Dinkićem, pošto je on vršilac dužnosti ministra pravde u Stojkovićevom odsustvu, pa on preti razrešenjima sudih svih, pa on upozorava koga u sudovima treba hapsiti, on kaže da ne uvažava odluke Vrhovnog suda itd.
Kada je spominjao ovde ministar, ne znam, kako će ovi zakoni značajno doprineti zapošljavanju mladih, zapošljavanju invalida, zapošljavanju starijih od 45 godina, to zaista lepo zvuči i niko normalan ne bi rekao da ima nešto protiv da se stvaraju uslovi za zapošljavanje i mladih, i invalida i ovih koji su ostali bez posla i imaju preko 45 godina.
Zaista u ovu priču niko normalan takođe ne može da poveruje. Gde misli ministar Dinkić da zaposli te ljude, u koju privredu, u koja preduzeća. Prvo, uništeno je sve što je moglo da se uništi od 2000. godine do danas, kroz sve te kriminalne privatizacije. Ljudi su ostali bez posla i kroz one koje možda nisu bile onako očigledno kriminalne, ali sada su posledice tih, hajde da kažemo zakonitih privatizacija, na delu.
Jer su to oni pametni investitori, uglavnom pripadnici ovog lopovskog žutog Tadićevog preduzeća, koji su pokupovali ovako firme sa najboljim lokacijama, koje možda i nisu bile nešto značajne kao firme, poput Frizerske zadruge u Beogradu. Oni su imali na najboljim lokacijama objekte, taj novi vlasnik i takvih ima koliko hoćete u Srbiji, obavezali su se ugovorom da za dve godine ili za tri godine neće otpuštati radnike.
Za te tri godine ništa nisu ni radili. Nijedan dinar nisu uložili. Nikoga zaista nisu otpustili, ali prošlo je vreme na koje su oni bili ugovorom vezani.
Posle tog vremena, kaže, izvinite, bavim se ugostiteljstvom i mene ne interesuju frizeraji, frizeri i frizerke doviđenja, napolje, ovde radim nešto drugo.
Takvih imate na stotine hiljada. Ko će sve njih da pozapošljava, džabe Dinkić obećava kroz ove zakone, nema šanse, nažalost. Verujte da bismo mi u SRS bili srećni i zadovoljni kada bi bilo moguće da Dinkić uradi ovo što je danas obećavao. Znamo da od toga posla nema ništa.
Em privreda ne radi, nemaju gde da se zapošljavaju novi ljudi, a pored ovih što kroz privatizacije otpuštaju radnike, imamo i Dinkićevu pretnju svim državnim organima, svim lokalnim samoupravama, otpuštajte radnike ili nema plata.
Ne povećanja, nema uopšte, ko ne otpusti ne znam koliko, 10 ili 15% Dinkić zacrtao, i ko toliko ne otpusti, taj ne može dobiti nijedan dinar od onoga što je ovde u ovoj skupštini izglasano da treba da dobije, zato što to Dinkić ne da.
Jedino se dogovorio sa Bogdanovićem. U gradskoj upravi se niko ne dira. Oni i dalje dovode koga hoće, oni i dalje povećavaju plate kome hoće i Dinkić sve to aminuje, odnosno Vojislav Koštunica. On je, čini mi se, predsednik Vlade, formalno bar. To je koalicija, naravno.
Dalje, kaže Dinkić, kroz ove zakone razdvojiće se zdravstveni i penzioni fond za zemljoradnike da bi zemljoradnici mogli da overavaju zdravstvene knjižice.
Ovo je najveća prevara koju je Dinkić mogao, ili bilo ko ko je mogao da izgovori, a koja se odnosi na zemljoradnike. Ovo je drskost.
Prvo ste to uradili sa taksistima, Dinkić je to uradio, razdvojio im je zdravstveno i penziono, pa onda ti ljudi sada imaju prosek od neke 4.000 dinara, čini mi se, na ime tih uplata. Tu ih je limitirao da niko od taksista ne može na kredit da kupi nijedno vozilo niti bilo kakav kredit da uzme, a vozila su taksistima valjda osnovna sredstva. Tim pre što im je Velja Ilić obećao da će moći da uvoze to pod povoljnim uslovima, naravno i to je bila varka i laž.
Sada da se vratim na ovo penziono i zdravstveno za zemljoradnike.
Hajde sada da prevarimo još jednom zemljoradnike, razdvojićemo im uplate za penziono i zdravstveno, jer šta će jadni ljudi, moraju da overe zdravstvenu knjižicu, samo ne znam čemu im služi overena zdravstvena knjižica, kao i svima nama, pošto se sve plaća i sa overenom i sa neoverenom ili bez zdravstvene knjižice, potpuno su isti uslovi danas u Srbiji.
Pošto u Srbiji danas nema ni besplatnog lečenja, ni besplatnog školovanja, sve je to pojela demokratije.
Onda kaže, penziono za zemljoradnike kada neće da uplaćuju i ne moraju, državi je to bolje, jer oni ne uplaćuju penziono i ne mogu da očekuju neku penziju, makar ovako jadnu i bednu kakva im je danas penzija.
Nije se setio Dinkić da kaže, hajde ovo koliko zaostaju sa plaćanjem poljoprivrednici i koliko nisu plaćali tih nekoliko godina penziono, hajde da donesemo zakon, kao što smo za zaposlene doneli, da država to refundira da dođemo na neku nulu i da onda od dana stupanja na snagu tog nekog novog zakona počnu sa tim uplatama. Dinkiću to nije palo na pamet. Šta njega briga za poljoprivrednike.
Šta dalje kaže Dinkić, kaže kada su u pitanju umetnici, to takođe ova dva zakona predviđaju, doprinosi za obavezno osiguranje plaćaće se za umetnike ako lokalne samouprave ili neki drugi organi utvrde da su oni umetnici od nekog posebnog interesa. Ovo je zaista neverovatno da ovako paušalno može da se predvidi, umesto da se zna, pa umetnici godinama vode borbu da bi došli zaista u jedan status koji zaslužuju. Govorim o pravim umetnicima.
Onda ovim zakonima Dinkić omogućava Gorici Mojović da ona određuje ko je to umetnik, a ko nije, ili Dinkić lično može da kaže da će Ministarstvo finansija da plaća penziono za Kebu zato što je po Dinkićevim kriterijumima Keba umetnik. Zato, recimo, magistar harmonike Branimir Đokić neće imati šanse da mu se uplaćuju ovi doprinosi, jer nije po meri ni Mlađana Dinkića, ni Gorice Mojović, ni sličnih njima.
Kaže ministar Dinkić koji su to prioriteti Vlade Srbije, Koridor 10, energetika, zapošljavanje, sve prazne priče. Ovde je koleginica iz Dinkićeve stranke inače rekla da je u Srbiji preko 311.000 nezaposlenih mladih ljudi. To je nažalost tačno.
Tačno je da je u Srbiji preko milion uopšte nezaposlenih, koji su uglavnom ostali bez posla kao posledica uvođenja demokratije od petooktobarske buldožer revolucije.
Sada pitam ministra u odsustvu, kako ovaj zakon može da bude garant da će se ovih 311.000 mladih ili milion uopšte, bez obzira na starosnu strukturu, nezaposlenih u Srbiji, kako će na osnovu ovog zakona da se zaposle, gde, kada, to zaista ovi zakoni ne predviđaju i ministar obmanjuje javnost Srbije.
Ministar često ima običaj u poslednje vreme da nešto mnogo hvali ovog predsednika opštine Inđija, ovog Ješića, pa se nešto slika s njim po novinama, proglašava ga najuspešnijim predsednikom opštine itd.
Onda je ovde govorio danas kako treba grinfild investicije da se ulažu u Srbiju i da se na taj način zapošljavaju novi ljudi. To jeste tačno i te grinfild investicije postoje recimo u opštini Zemun.
Tačno je ono što je rekao Dinkić kada se prođe Batajničkim putem od Zemuna do Batajnice da i sa leve i sa desne strane niču nova preduzeća, to je posledica formiranja industrijske zone iz vremena kada su radikali prvi put bili vlast u opštini Zemun, kada ste svi drvlje i kamenje bacali na nas kako rasprodajemo poljoprivredno zemljište za formiranje industrijske zone itd. Vidite, danas je ministar ovde priznao kako je to nešto dobro.
A onda, sa druge strane, pre 10-15 dana Maja Gojković potpiše ugovor za jednu veliku grinfild investiciju od 600 miliona evra i posle dva dana pišu novine, bune se ministri kako je to Maja Gojković kao gradonačelnik, pa sa njom bio još Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, pa još ruski ambasador, pa još poruka da iza toga stoji Putin, kako su oni sve to mogli, a nisu pitali Velju i Dinkića. Danas ovde kaže Dinkić da treba da se zalažemo za te grinfild investicije. Ne bi ništa bilo da smo ih pitali.
Investitori iz Nemačke sa tim grinfild investicijama otišli su iz Inđije u Sremsku Mitrovicu zato što je taj Dinkićev Goran Ješić, najuspešniji predsednik opštine, tražio 30% provizije da bi ta investicija došla u Inđiju. Bogdanović traži više. Čovek je otišao u Sremsku Mitrovicu, izgleda da tamo još nisu dostigli taj nivo.
Taj isti Ješić ruši usred Inđije objekte koji su pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture da bi dao se gradi Merkator jer se tu dogovorio oko provizije.
Uzgred, taj uspešni mladi predsednik opštine, koja ima 50.000 stanovnika, ima na birou 10.000 nezaposlenih, toliko o Dinkićevim kadrovima.
Još samo vrlo kratko, pošto smo danas dobili još jednu lepu i skupu knjižicu, brošuru, samo ne znam ko sve ovo finansira. Ovo je od Uprave carina, pošto i to ima veze sa Dinkićem, jer je Dragan Jerinić iz njegove stranke, koji kaže, između ostalog: ''Efikasno funkcionisanje jedinstvene platforme delovanja svih nadležnih državnih organa i relevantnih društvenih organizacija (carinske uprave, Poreske, MUP-a, inspekcijskih organa, Privredne komore - šta će ona tu, ne znam), za šta se u institucionalnom smislu zalažemo i borimo, jer je to jedini efikasan način za stvaranje zdravog društvenog i privrednog ambijenta i svođenje kriminala na društveno prihvatljiv nivo.'' Ne znam da postoji takav kriminal, ali izgleda da je i to neka novina.
O čemu nas obaveštava ovaj Jerinić iz Uprave carina? Da je otpustio 623 zaposlena u Carini, a znam i svi znamo koliko je u Carini zaposleno ljudi u međuvremenu, koji su prihvatili da se učlane u ovu sad novoformiranu Dinkićevu G17, a pre toga su ih zapošljavali ovi žuti, ovi iz Niša, dok je bio Živkovićev kum u carini, Krstić naravno.
Vidite, sada interesantno, između ostalog, zaplenjeni heroin iskazan u gramima išao je od 24.080 grama, to je bilo dok je bio onaj režim; ne, ne, Čedin je porastao na 67.000 grama, pa je ovaj na 324.000 grama, a evo sada se smanjio na 144.000 grama u 2005. godini; manje duvaju, očigledno.
Kako mi da se borimo, preporučuje nam ovaj da se borimo protiv kriminala. Kaže - stop korupciji. Svi poslanici su u ovim knjižicama dobili još jednu ovako karticu, gde se kaže: pozovite tamo neki broj, anonimno i besplatno za pozive sa mobilnog telefona, znate nešto što mi ne znamo, odnosi se na carinu, na carinske radnike. Dakle, još jedan neverovatan poziv građanima, ovo se vrti i na televiziji, i u novinama itd.

 Reč ima narodni poslanik Ištvan Takač, pa narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, danas na dnevnom redu imamo dva zakona, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u Republici Srbiji. Poslanička grupa G17 plus oba zakonska teksta u celosti će podržati i predlaže i ostalima da to učine.
Smatram da svako rešenje koje ima za cilj smanjivanje opšteg nameta u društvu predstavlja pozitivan napredak. U ovim predlozima imamo sledeće suštinsko rešenje: smanjivanje opšte stope oporezivanja plata zaposlenih sa 14 na 12, izuzimanje od oporezivanja osnove kod plata za 5.000 dinara, oslobađanje plaćanja poreza na stalno zaposlena invalidna lica i oslobađanje dela doprinosa pri zapošljavanju lica starijih od 45, odnosno 50 godina.
Olakšice koje su predviđene ovim zakonskim tekstom kod privatnika, povećanje osnovice sa dva miliona na tri miliona dinara, što predviđa ovaj predlog zakona. Druga olakšica je izuzimanje od oporezive osnove dela prihoda koji je stečen prodajom kapitala, 200 evra po godini u dinarskoj protivvrednosti. To se vrti već oko deset godina, šta raditi sa ovim porezom, odnosno oporezivati ili ne oporezivati.
Olakšice će u narednom periodu uticati stimulativno na poslodavce da sada zaposlena lica redovno prijavljuju i redovno plaćaju njihove plate, odnosno doprinose i da se poveća zaposlenost.
Vašu pažnju želim usmeriti na sledeće statističke pokazatelje, koji su objavljeni na internet prezentaciji Statističkog zavoda Republike Srbije, a odnose se na broj zaposlenih, odnosno lica koja traže zaposlenje, i to 2001. godine. Indikativna vrednost, što je nasleđeno iz prethodnog perioda, a to je 770.000 građana koji su u to vreme tražili zaposlenje, znači 2001. godine.
Radni odnos su imali, prema ovim pokazateljima, 2.780.000 građana. Sadašnja Vlada, prilikom preuzimanja vlasti 2004. godine, ima sledeći odnos: nezaposlena lica koja traže zaposlenje 950.000, a na evidenciji zaposlenih ima 2.700.000.
Ovo dokazuje da na osnovu ovih evidencija mi imamo oko 50.000 više građana bez posla, malopre gospođa Radeta reče milion nezaposlenih lica, što znači da tranzicija u ovom periodu unazad za dve godine na žalost još uvek nije završena.
Želeo bih da neke mere koje su donete u proteklom periodu navedem. Od strane Vlade, na predlog Ministarstva finansija, u budžetu Republike unazad tri godine predviđena su i realizovana podsticajna sredstva za razvoj poljoprivrednih gazdinstava sa povoljnim kreditnim linijama ili podsticaj sredstava za određene proizvode.
Drugo, otvoren je garancijski fond od strane države za što bolje iskorišćavanje tih kreditnih linija, kao i druge mere sa kojima Vlada usmerava privredna i društvena kretanja.
Nadalje, kao što je poznato, tranzicija društvenog kapitala još nije završena. Danas imamo po opštinama na teritoriji Republike mala društvena preduzeća, koja su bez kapitala i naročite perspektive u pogledu oživljavanja njihove proizvodnje i obezbeđenja zarada zaposlenih u tim preduzećima.
Ta ista preduzeća su navedena u malopre navedenom broju. Mišljenja sam da investiciona klima u ovom periodu ipak se poboljšala i polako se razvija.
Naime, kao pozitivan primer želeo bih istaći uspešnu privatizaciju, odnosno dokapitalizaciju sa strateškim partnerom iz Japana kod AD Duvanske industrije u Senti. Partner kao novi vlasnik u naredne dve godine za razvoj čitave mreže njegovog poslovanja u Srbiji predviđa ulaganja od 100 miliona evra, što je ohrabrujuće.
Smatram da ovakav napredak trebalo bi da usledi u tekstilnoj grani, koja od prošle godine ima povlašćeni izvozni tretman na tržište, a poseban napredak treba da doživi metalna grana privređivanja, naročito zbog toga, jer zbog nekog prethodnog perioda poslovanja, oni su bili među prvih deset izvoznika, sa stotinu hiljada zaposlenih, a po mom mišljenju to ukazuje na vrlo povoljnu strukturu stručnjaka i na njihovo iskustvo.
Što se tiče obrazloženja uz ovaj zakon, predlagač zakonskih rešenja smatra da u narednom periodu neće doći do negativnog uticaja na budžet, jer zapošljavnjem novih radnika obezbeđuje se smanjenje sive ekonomije, smanjivanje nelegalnog rada, veće zapošljavanje i legalna isplata zarada, na koje će biti plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Dalje, treba uticati na poboljšanje ukupnog balansa u sferi zapošljavanja, standarda zaposlenih, budžetska primanja za podmirivanja opštih obaveza društva prema budžetskim korisnicima, naročito obrazovanja, kulture, zdravstva, a isto tako i prema policiji, vojsci i ostalim korisnicima budžeta.
Naročito je alarmantan taj odnos zaposlenih i korisnika penzija. Za 30 godina odnos korisnika penzija i zaposlenih je pogoršan. Prema statističkim podacima, objavljenim od strane Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 1970. godini odnos korisnika penzija i zaposlenih je 0,27 koeficijenat. U 1991. godini taj odnos se povećava na 0,43, a početkom 2004. godine taj odnos je već 0,67.
Zato svaka mera za poboljšanje, odnosno povećanje broja zaposlenih je potrebna, a isto tako i obaveza svih na bilo kom nivou odlučivanja koji mogu uticati na poboljšanje ovog odnosa. Smatram da navedene mere iz predloženih zakona za izmene i dopune zakona o dohotku građana i obavezno socijalno osiguranje će doprineti za poboljšanje istih. Predlažem da se ovaj zakon usvoji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a potom narodni poslanik Ivana Kovačević, gospodin Momčilov nije tu, neće dolaziti, pa će onda posle reč imati gospodin Milorad Mirčić.