Otvaram zajednički načelni pretres o 1. i 2. tački:
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i
- Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, velika mi je čast da danas imamo priliku da razgovaramo o dva zakona koji značajno rasterećuju poreske obveznike Srbije.
Zašto čast? Zato što su mnogi pre govorili da je potrebno smanjivati poreze. Još ne znam nikoga ko je te poreze u prethodnih 15 godina smanjivao u Srbiji. Zašto se ranije nisu smanjivali porezi? Ne zato što nisu to ministri hteli, već zato što nisu imali realne osnove odakle to da učine.
Pre tri godine bio sam jedan od onih koji je zahtevao od mog prethodnika da ide sa programom smanjenja poreza, a i sam sam se obavezao građanima da kada dođemo u priliku da ćemo doneti zakon kojim ćemo smanjiti poreze na plate.
To, međutim, nije bilo realno u prve dve godine mandata Vlade, iz prostog razloga što smo zatekli deficit u budžetskoj kasi, imali smo deficit od oko 4% bruto društvenog proizvoda nasleđen iz 2002. i 2003. godine.
Morali su najpre da se skrešu rashodi, da se vodi jedna čvrsta fiskalna politika, zatim da se uvede i sprovede Zakon o PDV-u kako bi se povećali prihodi i tek onda kada je preokrenut bilans u budžetu iz manjka ka višku, tek sada smo došli u poziciju da objektivno razmišljamo i sprovedemo smanjivanje poreza.
Jer, smanjivanje poreza znači gubitak prihoda u budžetu. Ako se izgube prihodi, a imate manjak u kasi, onda su u problemu budžetski korisnici, i penzioneri, i oni koji primaju socijalna davanja, i ljudi koji rade obrazovanju i zdravstvu, jer to nije moguće održati finansirati.
Dakle, morao je prvo da se napravi višak da bi se jedan deo tog viška "žrtvovao" u korist poreskih obveznika, odnosno privrede. Mi smo uspeli prošle godine da napravimo taj višak. Ove godine takođe ćemo imati budžetski suficit. Očekuje se da on bude između 40 i 45 milijardi dinara.
Mi smo originalno planirali 40, ali prema nekim našim revidiranim procenama do kraja godine budžetski suficit mogao bi da iznosi i svih 45 milijardi dinara.
Imajući u vidu da ćemo imati višak u kasi, odlučili smo da smanjimo poreze na plate i da direktno rasteretimo poreske obveznike za 31,5 milijardi dinara. Ovim zakonom koji predlažemo vrši se rasterećenje poreskih obveznika za preko 30 milijardi dinara.
Osim toga, nalazimo se u situaciju da sav višak privatizacionih prihoda, koji inače ne ulaze u regularne poreske prihode, već se knjiže sa strane i evidentiraju na drugačiji način, ne možemo i ne treba da koristimo za pokrivanje deficita u budžetu, s obzirom da ga nemamo.
Sada, po prvi put, imamo situaciju u ovoj godini da sav višak privatizacionih prihoda možemo da investiramo ili da ih iskoristimo da vratimo deo naših dugova. To su dve mogućnosti kada imate višak privatizacionih prihoda u odnosu na potrebe u budžetu.
U prethodnim godinama, sav prihod od privatizacije, i od prodaje DIN, "Beopetrola", cementara, sve je to išlo na pokrivanje deficita u budžetu. Sav taj novac je išao da bi se pokrio deficit. Sada imamo, s jedne strane, na strani prihoda i rashoda u budžetu višak, i preko toga još očekujemo između 125 i 150 milijardi viška od privatizacije.
To je bio osnov što je Vlada Republike Srbije donela odluku da pokrene i nacionalni investicioni plan, odnosno šestogodišnji plan investiranja u najvažnije sektore u Srbiji, a pre svega u školstvo, zdravstvo, infrastrukturu, privredni razvoj, društveni standard i, naravno, reformu državne uprave.
U tom smislu, sada govorimo samo o jednom segmentu celog paketa ekonomske politike Vlade Srbije, a to je poresko rasterećenje. Siguran sam da ćemo u ovoj Narodnoj skupštini imati priliku da govorimo i o ovom drugom segmentu više onog časa kada budemo govorili o rebalansu budžeta, a to je nacionalni investicioni plan, koji će svakako morati da bude i uključen u rebalans budžeta.
Kada smo planirali ovogodišnji budžet, nismo očekivali ovako značajne privatizacione prihode. Poreske jesmo, ali ne i privatizacione, moram da priznam, jer tada kada smo donosili budžet nije niko očekivao, a moram priznati ni ja, da ćemo imati priliku da sada imamo jednu jaku konkurenciju za privatizaciju bivšeg "Mobtela". To je kompanija koja je radila 14, 15 godina, a da dinara država od toga nije videla. Upravo zahvaljujući ovoj vladi, mi smo došli u situaciju da konačno jedan deo novca dobijen i od te privatizacije iskoristimo u korist građana, u korist naroda, kroz investicije u javnom sektoru.
Naravno, danas ću da se koncentrišem na sam zakon. Ovaj zakon, osim rasterećenja od 31,5 milijarde dinara, donosi zaštitu socijalno najugroženijih slojeva zaposlenih, koji ostvaruju minimalnu zaradu.
Naime, u zakonu o doprinosima mi predlažemo sniženje minimalne osnovice za plaćanje doprinosa sa sadašnjih 40% od prosečne mesečne plate u prethodnom kvartalu na 35%.
Takođe, ono što je važno i zbog čega ovaj zakon, između ostalog, donosimo, ovim zakonom želimo da stimulišemo zapošljavanje kako mladih, mladih do 30 godina, tako i onih koji su stariji od 45 godina i nemaju trenutno posao. Stimulišemo zakonom i zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Ovaj zakon uvodi neoporezivi cenzus od 5.000 dinara. Dakle, za razliku od dosadašnjeg sistema, gde se porez na plate plaćao na celokupan iznos zarade, sada se uvodi cenzus od 5.000 dinara koji se uopšte ne oporezuje, tako da se na taj način dobija sledeće rešenje: veće je poresko rasterećenje za radno intenzivne grane, primera radi, za tekstilnu industriju, za industriju kože i obuće, za one grane koji više radnika zapošljavaju, oni će imati veće poresko rasterećenje, i veće poresko rasterećenje će imati nerazvijeni regioni.
Na ovaj način želimo da stimulišemo rad zaposlenosti i razvoj onih regiona koji su manje razvijeni, jer videćete u primerima, daleko manje će se plaćati porez na platu na primer u Bojniku nego što će to biti u Subotici ili Novom Sadu.
Uvodimo jedan pravedniji sistem oporezivanja, jer sa jedne strane više rasterećujemo one koji su slabi, socijalno ugroženi ili siromašni, ali zato uvodimo progresiju u godišnjem plaćanju poreza, tako da oni koji zarađuju više imaće progresivnu stopu plaćanja poreza i na taj način se vrši pravedna preraspodela poreskog tereta između bogatih i siromašnih.
Koje su najznačajnije izmene zakona? Već sam rekao da smanjujemo poresku stopu sa sadašnjih 14% na 12%, ali istovremeno uvodimo i neoporezivi cenzus na zarade u iznosu od 5.000 dinara mesečno. To znači da ako neko prima platu 15.000 dinara, onda će se porez plaćati samo na 10.000, a cenzus od 5.000 se ne oporezuje, što znači da oni koji imaju niže plate imaju veće poresko rasterećenje, a oni koji imaju više plate naravno da je tu rasterećenje manje.
Trenutno je poresko opterećenje zarada 73,1% na neto zaradu. Dakle, na 100 dinara neto plate plaća se 73 dinara poreza i doprinosa. U proseku, sa usvajanjem ovog zakona, svodimo to prosečno fiskalno opterećenje sa sadašnjih 73,1% na 62,7%.
Kada uporedimo Srbiju sa drugim zemljama u regionu i u Evropskoj uniji, ako izmerimo fiskalno opterećenje po tzv. OECD metodi, onda će fiskalno opterećenje ukupno u Srbiji iznositi 38,5%. Zašto je to važno? Zato što metodologija, kako se objavljuju poreska opterećenja na plate u drugim zemljama, poznaje uglavnom samo ovu OECD metodologiju i jedino pomoću nje možemo porediti mesto Srbije u odnosu na druge zemlje.
Daću vam primer kakvo je poresko opterećenje na plate u drugim zemljama. Primera radi, Švedska ima u ovom trenutku fiskalno opterećenje koje je najveće u Evropi 46,2%, Nemačka ima čak 45,4%, Poljska 41,9%, Češka 41,9%, Turska 41,8%, Mađarska 41,5%, Litvanija 40%, Hrvatska 39,8%, Slovenija 39,8%, Estonija 38,9%, Slovačka 38,8%, Austrija 38,6%, a Srbija će imati 38,5%, niže opterećenje od ovih 12 zemalja koje sam malopre pročitao i spadaće u red zemalja sa nižim poreskim opterećenjem na plate u Evropi.
Ima zemalja koje imaju još niže, međutim te zemlje koje imaju niže poresko opterećenje – kao što je npr. Irska, za koju mislim da je dobar primer i sa kojom se treba porediti u budućnosti, međutim, ali ona ima višu stopu PDV-a – imaju veće stope PDV-a u odnosu na Srbiju. Sa poreskom stopom na dobit od samo 10%, koja je najniža u Evropi, sa porezom na plate i doprinosima, fiskalnim opterećenjem od 38,5%, koje će biti ispod proseka u Evropi i sa PDV-om od 18%, koji takođe spada u red nižih opterećenja u Evropi, Srbija će imati jedan od najatraktivnijih poreskih sistema sa aspekta privlačnosti ulaganja.
Kakvi su efekti po regionima? Ako uzmemo da je prosečna bruto plata iznosila krajem prošle godine 25.514 dinara, po sadašnjem rešenju iz zakona opterećenje na 100 dinara neto plate je 73,1%. Sada se u proseku to smanjuje na 62,7%.
Međutim, različito je rasterećenje po pojedinim gradovima, odnosno regionima. U Beogradu, primera radi, gde je prosečna bruto plata iznosila u ovom periodu 32.209 dinara, 73,1% je bilo opterećenje na neto platu, sada se po ovom zakonu u Beogradu smanjuje na 63,8%. U Novom Sadu sa 73,1% smanjuje se na 63,8%, isto kao u Beogradu, u Čačku sa 73,1% na 61,2%, pošto je tamo nešto niža plata, dakle veće je rasterećenje, u Leskovcu sa 73,1% na 59,9%, dakle ide ispod 60%.
Najniže opterećenje je u opštinama poput Svrljiga, gde je sadašnje opterećenje 81%, a biće sniženo na 53%. Dakle, onaj ko zaposli nekoga u Svrljigu, u Beloj Palanci, na jugu Srbije ili u nekim drugim manje razvijenim opštinama u Srbiji, imaće daleko veće rasterećenje poreza i doprinosa na plate nego onaj ko radi na severu Srbije ili u Beogradu.
Takođe, uvodimo posebne poreske podsticaje za zapošljavanje mladih, zatim osoba starijih od 45 godina, kao i lica sa invaliditetom. Što se tiče mladih imamo dve vrste povlastica. Generalno, oslobađa se od poreza na plate poslodavac koji zaposli one koji su trenutno nezaposleni, a mlađi su od 30 godina, i to oslobađa se plaćanja poreza na plate i doprinosa na teret poslodavaca u roku od tri godine od momenta zapošljavanja pripravnika mlađih od 30 godina i oslobađa se na dve godine i poreza i doprinosa na teret poslodavca ako zaposli sve ostale koji su mlađi od 30 godina, a na birou se nalaze najmanje tri meseca.
Pri tome je nužno da to zaposlenje bude izvršeno na neodređeno vreme, dakle to je uslov u zakonu, ne može biti na određeno vreme, već ako zaposli nekog na neodređeno vreme mlađeg od 30 godina tri godine ne plaća poreze, ni doprinos na teret poslodavca i to je na neki način dobar pokušaj da smanjimo nezaposlenost među najmlađima, koje je inače najveće u zemlji.
Dakle, problem nezaposlenosti jeste najveći problem u Srbiji u ovom trenutku i najveći je u grupi mladih do 30 godina, s obzirom da se početkom tranzicije smanjila mogućnost da oni nađu posao i sada moramo da nađemo sva moguća rešenja kako da omogućimo njihovo zapošljavanje.
Takođe, oslobađa se poslodavac od uplate poreza na zarade i doprinosa na teret poslodavca u trajanju od tri godine ako uposli na neodređeno vreme lice sa invaliditetom. Ima puno invalida koji su i te kako radno sposobni za neke aktivnosti, mogu da rade na računaru, mogu da obavljaju neke specifične aktivnosti, a poslodavci izbegavaju da takva lica zaposle iz prostog razloga što se plaše trajnosti tog upošljavanja.
Mi želimo na ovaj način da damo odgovarajuće finansijske podsticaje i svakako da ih stavimo u jedan vrlo povlašćen položaj, da motivišemo na taj način poslodavce da i ovim ljudima, koji su nesrećnim slučajem ugroženi, da lakše nađu stalni posao.
Sa druge strane, predlažemo da se i za ona lica koja su starija od 45 godina, a nalaze se minimum šest meseci na birou za nezaposlene, dobiju odgovarajuće poreske podsticaje i oslobođenja.
Dakle, predviđa se potpuno oslobađanje od plaćanja poreza na zarade u trajanju od dve godine za poslodavca koji zaposli lica starija od 45 godina, odnosno lica starija od 50 godina, pri čemu je razlika u jednoj nijansi.
Ako se zaposli neko ko je stariji od 45 godina, onda se poslodavac oslobađa plaćanja i poreza na plate i 80% doprinosa na teret poslodavca, a ako zaposli nekoga ko je stariji od 50 godina, onda se oslobađa i poreza na plate i 100% doprinosa na teret poslodavca.
Želeo bih samo da kažem kako će onda izgledati fiskalno opterećenje zarada mladih.
Dakle, ako neko od 1. septembra, kada bi trebalo da počne da se primenjuje ova mera za stimulisanje i zapošljavanje mladih, invalida i starijih od 45 godina, zaposli mlađeg od 30 godina od 1. septembra umesto sadašnjih 73,1% opterećenja na 100 dinara neto plate biće samo 24,7%.
To znači da će se plaćati samo doprinos na teret zaposlenih, da bi taj koji se zaposli imao zdravstveno osiguranje, penzioni staž i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, prema zakonima za obavezno socijalno osiguranje, ili po OECD metodi onda će ova stopa biti 19,8%.
Već sam vam rekao da će 38,5% biti u proseku, a za zapošljavanje mladih biće 19,8% i to je izuzetno atraktivno i nisko.
Što se tiče opterećenja za zapošljavanje starijih od 45 godina, sa sadašnjih 73,1% spustiće se opterećenje na 29,6% za one koji su stariji od 45 godina, odnosno na 24,7% za starije od 50 godina. Dakle, na 100 dinara plate samo 24,7 dinara doprinosa, jer porezi se ne plaćaju u periodu od dve godine prema Predlogu ovog zakona.
Takođe, u zakonu se predlažu oslobađanja oporezivanja nagrada koje mladi ostvaruju za postignute rezultate tokom školovanja.
Drugim rečima, kada učenici i studenti postignu natprosečne rezultate i budu nagrađeni za to, neće plaćati porez na ove nagrade. Takođe se predviđa poresko oslobađanje za jubilarne nagrade zaposlenima.
Što tiče se poljoprivrednika, za kalendarsku 2006/2007. godinu potpuno su oslobođeni poreza na katastarski prihod. Dakle, nema poreza na katastarski prihod, kao ni u 2004. ni u 2005. godini. Nastavlja se oslobođenje i u ovoj i u narednoj godini.
Što se tiče poljoprivrednika, još jedna stvar se planira, a ona nije predmet ovog zakona. Planira se da se promeni jedan podzakonski akt koji je u nadležnosti Ministarstva finansija i da se razdvoje uplatni računi za plaćanje zdravstvenog i penzionog osiguranja, kako bi poljoprivrednici mogli da overe svoje zdravstvene knjižice.
Jer, imamo slučaj da je svega desetak posto naplata doprinosa po osnovu uplata zemljoradnika i s obzirom da su se već 20, 30 godina nagomilali dugovi koje knjiži Fond penzionog osiguranja zemljoradnika, nije realno da se ti dugovi izmire, i zbog toga mnogi poljoprivrednici nemaju mogućnost da overe zdravstvene knjižice, a mi ćemo ovom promenom omogućiti da se razdvoje uplatni računi i da onda svi koji plate ove doprinose za zdravstvo mogu da overe svoju zdravstvenu knjižicu.
Dakle, ovo su bila poreska oslobođenja. Naravno, na početku sam rekao da neko mora i da plati više, a to su bogatiji slojevi. Mi predviđamo progresiju prilikom godišnjeg poreza na dohodak građana.
Ako se sećate, po sadašnjem zakonu, svi oni koji su imali preko 1.200.000 dinara primanja u prošloj godini morali su da plate porez na tu razliku po stopi od 10%.
Sada menjamo taj deo zakona i uvodimo progresiju, tako što najpre smanjujemo cenzus. Više neće biti 1.200.000, do sada je to bila četvorostruka prosečna zarada, mi smanjujemo taj limit na trostruku prosečnu godišnju zaradu, što je po prošlogodišnjim parametrima iznosilo oko milion dinara.
Znači, to bi bilo kao da je umesto 1.200.000 dinara cenzus bio 1.000.000 dinara.
Drugim rečima, svako ko ostvari preko milion dinara, mereno prošlogodišnjim platama, plaćao bi na razliku od miliona pa naviše porez po stopi od 10%, a ukoliko se ostvari plata koja je veća od šestostruke prosečne plate, a to je u prošloj godini bilo 1.900.000 dinara, na taj iznos razlike plaćaće se porez godišnji na zarade po stopi od 15%.
Dakle, uvode se dve stope. Stopa od 10% ostaje kao do sada do šestostruke prosečne plate, a preko šestostruke uvodi se stopa od 15% i time se dobija progresivnost u oporezivanju za domaća fizička lica, dakle za rezidente.
Što se tiče stranaca, odnosno za rezidente upućene na rad u inostranstvo, smanjuje se cenzus sa desetostruke prosečne plate na petostruku. Dakle, bio je cenzus u sadašnjem zakonu 3.000.000 po prošlogodišnjim platama, a sada bi to bilo petostruko, oko 1.600.000 dinara. Na iznos preko 1.600.000 plaćalo bi se po stopi od 10%, a ukoliko se ostvari iznos plate preko osmostruke prosečne plate, a to je 2,5 miliona dinara, i njima je 15% veća poreska stopa, kao i za domaća fizička lica.
Dakle, ovo bi bile najvažnije izmene u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima, pri čemu uvodimo još jednu mogućnost u Zakonu o doprinosima, a to je da lokalna samouprava, Republika i drugi državni organi mogu doneti odluku da se za umetnike uplaćuje doprinos iz njihovih budžeta.
Drugim rečima, ostaje isti princip plaćanja, ali ukoliko organ lokalne samouprave, grad ili Republika utvrde da se radi o umetniku koji zaslužuje da mu se pokloni veća pažnja, onda odlukom ovih organa oni mogu plaćati umesto njih doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Dakle, da zaključim, primena ovog zakona u celini je od 1. januara 2007. godine, ali primena ovih podsticaja za zapošljavanja mladih, invalida i starijih od 45 godina je već sada od 1. septembra ove godine. Cilj donošenja zakona jeste da, sa jedne strane, podstaknemo zapošljavanje, ali sa druge strane da podstaknemo investicije u našoj zemlji. Pokušavamo različitim merama ekonomske politike da postanemo atraktivniji za ulaganja i ovo je jedan od zakona koji bi trebalo i siguran sam da će tome da doprinese. Hvala na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predstavnici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Moram da kažem da su pred nama dva dobra zakona i DSS podržava oba. Ako bih imao obavezu da u jednoj rečenici prokomentarišem ova dva predloga zakona, onda bih rekao da su zakoni dobri i šteta je što ih nismo od ministra Dinkića i Republičke vlade ranije dobili.
Mislim da je to nešto što je bilo potrebno Srbiji, ta poreska rasterećenja, naravno uz potrebu da poreska policija redovno radi svoj posao. Mislim da ono što može da se uoči, kada je u pitanju realizacija budžetskih prihoda, činjenica je da prihodi od PDV-a i od rada Poreske uprave, od njihovog zalaganja da budžet Republike Srbije i budžeti lokalnih samouprava budu ispunjeni u onom procentu koji je potreban, s obzirom na datum u ovoj godini, mislim da se to dobro radi.
Svakako, ima teškoća koje datiraju ne samo od rada ove Republičke vlade, već od ranije i svakako da su potrebne intervencije u tom delu.
Ono što bih posebno naglasio, to je potreba da poreska policija pogleda šta se radi u lokalnim samoupravama, a zamolio bih ministra Dinkića da ojača taj sektor, dakle, sektor finansijske kontrole, jer čini mi se da broj inspektora u budžetskoj inspekciji je nedovoljan kako bi se ispratilo sve ono, jer sa jedne strane, svi se mi zalažemo da ravnomerno i na pravi način građani budu opterećeni poreskim izdacima, opterećenjima, svi se zalažemo da to bude na jedan pravedan način učinjeno, ali nedopustivo je da se taj budžetski novac, koji se skuplja od građana, na jedan neprimeren način troši.
Posebno bih naglasio da je potrebno u sektoru urbanizma baciti naglasak i inspekcije bi trebalo da pogledaju šta se radi u lokalnoj samoupravi grada Požarevca, opštine Požarevac, da se vidi kako se zaobilaze zakoni, upravo maločas ste pominjali porez na dohodak građana, da vidite na koji način se zaobilazi kapitalna dobit. To je jedna forma organizovanog kriminala i mislim da bi jedan obilazak budžetskih inspekcija opštine Požarevac mnogo toga uradio, baren kada je u pitanju pravda.
Dakle, ova dva zakona da ne ponavljam reči ministra, svakako su pokazatelj jasnog opredeljenja Republičke vlade da smanjenim opterećenjima želi da prosto bude garant da Srbija postaje jedno kurentno tržište.
U pridobijanju investicija koje bi poticale ne samo od naših građana, već i spoljnih investicija, svakako da je potrebno da budemo kurentno tržište. Osnov je to poresko rasterećenje. U tom smislu sam optimista i mi iz DSS razmišljamo da pred nama jeste jedan period tranzicije koji donosi puno teškoća u životima naših sugrađana, ali ovakvim zakonima ne možemo da ne budemo optimisti i svakako će rezultati uslediti.
Ova poreska rasterećenja, uz primerenu finansijsku disciplinu, mislim da će omogućiti da i sve one planirane stavke na rashodnoj strani, i republičkog budžeta i na rashodnim stranama budžeta lokalnih samouprava, budu na pravi način pokrivene. Toliko. Naravno, javiću se u drugom delu ukoliko postoji potreba.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? Da, narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, voleo bih kada bi moj prethodnik malo više pričao o zakonu, a ne ogovarao lokalne samouprave, jer tamo kad god nešto začačkamo kada je u pitanju nedozvoljena gradnja ili kako su određeni građevinski objekti dobili građevinske dozvole, dođemo do njegovog, kako kaže, pobratima Saleta Isakovića, bivšeg direktora Direkcije za izgradnju.
Svi su ti objekti dobili dozvole dok je gospodin Slavoljub Matić bio predsednik SO Požarevac, pa je čak i kod nekih objekata legalizovan samo jedan sprat. Ne mogu da se setim ko je bio vlasnik makar jedne prostorije na tom spratu.
Kada su u pitanju te nepravilnosti, nemojte, gospodine Slavoljube Matiću, da nas učite o tome kako možete da dobijete upotrebnu dozvolu za prizemlje, a ne možete za sprat. To je izuzetak u Zakonu o planiranju i izgradnji. Još da kažemo da ste vi tu imali lokal, pa je verovatno bio taj razlog.
Evo, da pročitamo rešenje: "Odobrava se upotreba dela objekta poslovni prostor u objektu poslovno-stambenog centra, ulica Moše Pijade, Požarevac, koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole broj 04-3518/2000, od 27. 12. 2001. godine, izdate od nadležnog organa SO Požarevac". Gospodine Slavoljube Matiću, u to vreme ste bili predsednik Skupštine opštine.
(Slavoljub Matić, sa mesta: Šta je greh?)
Greh je, baš ako hoćete, kaže "dela objekta", a to ne može niko drugi, izgleda mi samo vi, jer još nisam video da neko dobije dozvolu za jednu sobu, osim predsednika opštine, ali pod uslovom, to nisam pronašao u Zakonu o planiranju i izgradnji, da se zove Slavoljub Matić.
(Predsedavajući: Gospodine Arsiću, vratite se temi, jer nije uputno da vodite dijalog sa poslanicima.)
Što se samih zakona tiče i poreskih rasterećenja, kako to kaže ministar, gospodine ministre, moram da primetim da vi izuzetno optimistički nastupate i ovde nama predstavljate poreska oslobođenja. Reč je o tome da se samo u jednom delu jedne osmine poreza koji se plaća na plate i na zarade napravi ušteda, kako vi to rekoste, od 31 milijardu dinara.
Mene interesuje koliki je prihod budžeta Republike Srbije po osnovu tih poreza? Ispada da je prihod po osnovu tih poreza i doprinosa 240 milijardi dinara ili 50% ukupnih budžetskih prihoda u državi. Uzmite najobičniji digitron, papir i olovku, pa ćete da vidite da to nema nikakve veze sa onim što je stvarno u samom Zakonu o budžetu, na prihodnoj strani itd. Izgleda da je to manir ove vlade, da se ona stalno nešto hvali i da stalno daje određene poreske podsticaje, odnosno smanjenje poreza.
Kada se još malo bolje razmisli, to mi liči na onu priču kada je u pitanju poskupljenje nafte i naftnih derivata. Pomalo stidljivo se najavi poskupljenje od sedam, osam ili deset dinara, poskupe nafta i naftni derivati, a onda se odjednom pojavi ministar Dinkić i kaže - skidamo jedan dinar, pojeftiniće gorivo. Tako ste i vi ove poreze doneli, da li ste tada bili u DOS-u ili ste u ovom novom malo skraćenom DOS-u, ali sva poreska opterećenja koja imaju građani Srbije nastala su vašim dolaskom na vlast.
Sada se hvalite budžetskim suficitom, a nećete da kažete odakle taj budžetski suficit. Nećete da kažete da je budžetski suficit zato što ste uveli porez na mleko, na vodu, na pelene, na hranu za odojčad, na poljoprivredni repromaterijal. Nećete da kažete da je višak sredstava u budžetu, kako vi to kažete suficit, nastao time što ove male individualne poljoprivredne proizvođače terate da plaćaju PDV ili da se registruju kao zanatlije, fizička lica, da bi obavljali poljoprivrednu delatnost.
Uopšte ne dovodite u pitanje da li on to sa svojih četiri ili pet hektara, kojima želi da obezbedi sebi životnu egzistenciju, može da dozvoli jedan takav luksuz da bude registrovan kao fizičko lice, da vodi poslovne knjige, da obračunava refakciju PDV-a itd, pogotovo što su to mala domaćinstva, koja čak od te refakcije, za njih je to značajan iznos, ali samo mogu da plate lice koje bi obavljalo njihove poslove u vezi te same refakcije.
Dalje, kada su u pitanju ovi iznosi koje povećavate i koji su oslobođeni poreza na dohodak građana, vi ste u samom porezu na dohodak građana, koji ste naveli za lica koja primaju velike zarade, stavili odredbe da se taj iznos poreza na dohodak usklađuje godišnje i taj iznos ste vezali za četvoromesečnu, odnosno po ovom predlogu zakona za tromesečnu zaradu, pa ste išli šest ili osam ili koliko već posto. Mene sada interesuje zašto u samom Predlogu zakona nema gde su poreska oslobođenja, da se iznosi usklađuju na osnovu neke inflacije ili rasta zarada itd. Oni su fiksni i oni ne mogu da se menjaju, osim ako zakone ne uđe u proceduru za izmene i dopune zakona.
Mi smo podneli amandmane. Kažete da otkad ste vi došli na vlast, da je rast zarada veći od rasta cena troškova života i rasta cena na malo. Mi nismo hteli da se vežemo za rast zarada, kažete da je on veći.
Evo, tražili smo našim amandmanom da se ovi iznosi usklađuju tromesečno sa iznosom rasta cena troškova života.
Samim prihvatanjem ovog amandmana, interesuje nas da li biste na taj način sebi i građanima dokazali da je inflacija manja od zarada.
Međutim, pošto znamo da je statistika samo metoda, i da od te statistike može mnogo toga da se iskrivi i da ne odgovara činjeničnom stanju, sumnjamo da će ovo tako da se završi.
Dalje, kažete da, kada su u pitanju poreska oslobođenja na novozaposlena lica, i očekujete veće prihode iz privatizacije.
Evo kako to izgleda kada Mlađan Dinkić očekuje veće prihode od privatizacije. Pa se kaže u članu 9a, novom članu: ne plaća se porez na dohodak građana na novčano primanje po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala, koja se isplaćuju fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu do 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Znači, oslobodili ste socijalni program za lica koja ostanu bez posla do 200 evra. A šta ako poslodavac jednostavno u tom svom socijalnom programu ili prihodu od privatizacije bude veći od 200 evra, čovek je ostao bez posla?
E pa moraće da plati porez, iako mu niko ne garantuje egzistenciju i novo zaposlenje. Tako piše, vi sada možete da tumačite kako god hoćete, čitam ono što piše.
Dalje, kažete za ove podsticaje za novootvorena radna mesta, odnosno za novozaposlena lica. Pa se kaže da ste tu rešili da zbrinete lica do navršenih 30 godina života ili za lica koja imaju više od 45 godina života.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, a šta ćemo sa licima između 30 i 45 godina?
Slažem se da za pripravnike treba imati u vidu nova radna mesta, slažem se i za lica preko 45 godina, ali ne zaboravite da su lica između 30 i 45 godina radno najsposobnija lica i mislite da će oni samo zbog toga vrlo rado da budu primani na posao.
Šta ćemo sa licima, gospodine ministre, koji su u postupku privatizacije ostala bez posla, a ne ispunjavaju jedan od ovih uslova? Da li država uopšte razmišlja o tome kako njih da zbrine ili državu interesuje samo ovaj deo koji kaže da se oslobađaju plaćanja poreza do 200 evra za svaku godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Da li lica koja su ostala bez posla treba sama da se snalaze ili država i kroz ovakve zakone treba o licima koja ostaju bez posla u postupku privatizacije da brine?
SRS je napravila jedan amandman na ovaj član zakona, kako zakona na porez na dohodak građana, tako i na Predlog zakona za obavezno socijalno osiguranje i smatramo da je naše rešenje koje je ponuđeno mnogo bolje nego ovo koje se nalazi u Predlogu zakona od strane Vlade Republike Srbije. Znači, nijedno od ovih oslobođenja poreskih nismo se odrekli u tom amandmanu, čak smo dali i povoljnija poreska oslobođenja u tom amandmanu, ali smo vodili brigu i o licima koja su ostala bez posla u postupku privatizacije.
Pa isto tako, kada budete dobili te amandmane, pažljivo ih pročitajte, jer je dosadašnja praksa da ste prilikom čitanja tih amandmana na sednicama Skupštine ih odbijali, a u nekim kasnijim izmenama i dopunama zakona prihvatali takva rešenja.
Dalje, kada je u pitanju zarada i oporezivanje zarade, tu ste smanjili na iznos sa 14 na 12% i sada mene baš interesuje da li je to u stvari taj novi deficit u budžetu u iznosu od 31 milijardu dinara, a tvrdim da to eventualno može da smanji prihode budžetske za četiri do pet milijardi. Ili očekujete da toliko novih radnih mesta bude u Srbiji da će jednostavno da dođe do određenih ušteda poreskih obveznika u iznosu od 31 milijarde. Međutim, novootvorena radna mesta nisu planirana u prihodu budžeta, tako da to o čemu pričate i da je ta ušteda od 31 milijarde čisto samo politička priča jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Kada su u pitanju, kako vi to kažete, zarade i porez na dohodak građana, tu ste napravili sad pazite ovo, napravljena je podela građana na one koji imaju velike plate i one koji imaju male plate. Slažem se, podela treba da postoji. Oni koji imaju male plate plaćaju porez u iznosu od 12% prilikom isplate zarade.
E, sad se uvodi porez na one koji imaju visoka primanja i zove se to kao jednogodišnji ili jednokratni porez na dohodak građana za godinu i kaže se da je ona do sad bila 10%, pod uslovima da neko primi platu veću od milion i 200.000 dinara, itd. E sad, da biste se opet na određen način politički dodvorili biračima, kažete uvodite veći porez na one koji imaju veću zaradu.
Taj porez je već uveden, ali ste vi izgleda mi napravili samo podelu na one vrlo bogate i bogate i ne vidim gde je tu poresko rasterećenje kada je tu u pitanju onaj najbrojniji i najsiromašniji sloj građana i ne vidim koliki su prihodi iz budžeta Republike Srbije po osnovu poreza na dohodak građana, koji se plaća po stopi od 10%. Baš me interesuje koliko je to u budžetu Republike Srbije novca i koliko ima tih milionera ili milijardera u Srbiji. Izađite jednom pa kažite za ovom govornicom.
Dalje, ovde samo ima još tehničke kozmetike kada su u pitanju plaćanja za estradne umetnike.
Znači, do sada su plaćali jednom mesečno, sad mogu da biraju jednom u tri meseca. Sad vas pitam, gospodine ministre, a zašto to ne uvedete i za STR, SZR, SUR, zašto to ne uvedete za sva fizička lica? Da plaćaju porez tromesečno, jer i oni ostvaruju neki prihod od svoje delatnosti koji je često manji nego određenih estradnih zvezda. Pa, dajte i njima poreske olakšice, pogotovo kako kažete da stalno u budžetu imate viška novca.
I sa tom klimom kada su u pitanju investicije itd, gospodine ministre, donosite nam podatke iz zemalja koje su ekonomski razvijenije, nažalost neke to i nisu bile do vašeg dolaska na vlast, na zemlje gde je veći životni standard, donosite nam podatke iz zemalja odakle narod može da plati te poreze. Nije realno da se mi upoređujemo sa takvim državama, pa makar one bile u našem okruženju.
I jedno pitanje, gospodine ministre: kada ćete konačno, kada je u pitanju porez na dodatu vrednost, a to je porez koji najviše opterećuje građane Srbije i sve poreske obveznike, da smanjite u neke prihvatljivije granice za građane Srbije, pogotovo kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači koji su najopterećeniji ovakvom jednom poreskom politikom koju vodi ova Vlada, pogotovo iz oblasti finansija koju vi lično vodite?

Replika, ministar finansija gospodin Mlađan Dinkić. Izvolite.

Hvala. Evo neka pojašnjenja. Dakle, što se tiče člana 9a on se ne odnosi na otpremnine, već naprotiv na novčana primanja po osnovu naknade iz kupoprodajne cene ostvarene privatizacijom. Drugim rečima, to je ono što radnici i bivši zaposleni dobijaju od privatizacije određenih preduzeća, oslobađa se plaćanja poreza i doprinosa.
Dakle, ne radi se ni o kakvim otpremninama. Konkretno, dosadašnjim zakonskim rešenjima akcije su bile oslobođene plaćanja poreza i doprinosa, tako da ako su radnici u društvenim preduzećima dobili akcije, pa preduzeće privatizovano, prodali akcije i nisu plaćali porez na doprinose. Međutim, imamo slučaj, zašto sada dodajemo taj član 9a, imamo slučaj osiguravajućih društava na primer, gde postoje takođe akcije zaposlenih i bivših zaposlenih i ukoliko ne bismo imali ovaj član onda bi se na prihode od privatizacije, konkretno DDOR-a, oni bi morali da plate porez, ovi zaposleni, bivši zaposleni, kad se firma proda.
Ovako mi njih oslobađamo. Dakle, ovo je relaksacija. Ovo je samo pojašnjenje. Ne radi se o otpremninama, već o prihodima koje dobiju ljudi kad se proda određeno preduzeće.
Drugo, postavili ste pitanje - koliko je rasterećenje kada se stopa snizi sa 14 na 12. Mi smo to egzaktno izračunali.
To je 17 milijardi dinara, rasterećenje po tom osnovu, ovaj ostatak do 31,5 milijardi je po osnovu uvođenja neoporezivog cenzusa od 5.000 dinara.
Inače, kada smo radili ovaj zakon imali smo dilemu, da li da više smanjimo stopu, a da nema neoporezivog cenzusa, to je bila jedna alternativa, ili da smanjimo stopu, uz istovremeno uvođenje i neoporezivog cenzusa.
Sagledavanjem uporedne prakse u drugim zemljama videli smo da jedino mi i Republika Srpska nemamo u našem poreskom sistemu neoporezivi cenzus. Imajući u vidu da je uvođenje neoporezivog cenzusa daleko pravednije, jer više relaksira siromašnije grane, siromašnije regione, odlučili smo se da napravimo kombinaciju.
U prvom modelu zakona koji smo interno radili, razmišljali smo o tome da smanjimo stopu sa 14 na 10, tada bi rasterećenje bilo 27 milijardi ukupno. Ovako, uz kombinovanje uvođenja cenzusa od 5.000 i nešto nižim smanjenjem stope, imamo još veće poresko rasterećenje od 31,5 milijardi dinara.
Još jedna stvar vezana za preduzetnike i umetnike, preduzetnici po ovom zakonu, što inače nije menjano, imaju nižu poresku stopu od umetnika.
Preduzetnici imaju 10% poresku stopu, a za samostalne umetnike 12%. Nismo menjali položaj ni estradnih ni bilo kojih drugih umetnika, sem u delu gde smo za umetnike dali mogućnost da lokalne samouprave, gradovi i Republika uplaćuju doprinose u njihovo ime.
Još jedna stvar koju sam zaboravio prilikom uvodnog izlaganja, kad ste pomenuli preduzetnike, dižemo cenzus za paušalce sa sadašnjih dva miliona na tri miliona dinara, ovim zakonom. To sam propustio da kažem u uvodnom izlaganju. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Dinkiću, za repliku se javio Slavoljub Matić.

Sada sam se objasnio sa koleginicama iz SRS. Svima je jasno da niti ja, niti bilo ko iz moje uže i šire familije nikada nije bio vlasnik poslovnog prostora u toj zgradi, i to je istina, i to vrlo dobro zna i gospodin Arsić.
Na kraju, o tome kako sam radio dok sam bio na funkciji predsednika SO Požarevac najbolje svedoči i činjenica da su i odbornici SRS mene kandidovali, izabrali za predsednika Skupštine. Ne znam zašto bi nekog greškom kandidovali i izglasali na konstitutivnoj sednici SO Požarevac. To su istine.
(Zoran Krasić sa mesta: I ispravili grešku.)
Niste me vi smenili, nego sam podneo ostavku, zato što ta koalicija nije mogla da funkcioniše. To su neke istine. Mislim da možemo ovde kao kolege da pričamo o nekim stvarima vrlo otvoreno.
Kada sam pominjao potrebu da budžetska inspekcija dođe i obiđe Požarevačku lokalnu samoupravu, mislio sam na određenu kliku u urbanističkoj mafiji, koja je u sprezi sa investitorima, sa delom pravosuđa. U Opštinskom sudu takođe imate veoma sumnjive uknjižbe i to je jedna forma organizovanog kriminala koja prosto zahteva da se iz poreske policije ili iz budžetske inspekcije da dođu stručni ljudi koji će prosto videti šta se tu radi, na koji način se zaobilaze poreske obaveze. To je jedan poziv.
Kao narodni poslanik osećam obavezu da pozovem i ministra da se uključi u tako nešto, kako bi ravnomerno opteretili sve građane, a ne da postoje posebno oni tajkuni iz nekog prethodnog doba, povlašćeni, koji su pola Srbije otkupili i to ne svojim, nego, pre svega, našim novcem, opljačkanim u vreme 90-tih godina. To su neke istine za koje se zalažem i mislim da tu ne smemo da budemo u svađi, niko ovde prisutan, mislim da svi moramo da budemo na tom putu.
Ukoliko zamagljujemo taj put nekim lažnim optužbama, tipa - ti si korumpiran, imaš neke lokale itd, prosto zamagljujemo osnovnu temu, a osnovna tema je poresko opterećenje, pravedno raspoređeno na sve građane Republike Srbije.
Što se tiče izlaganja gospodina Arsića, ispravio bih samo jedan deo njegovog izlaganja. Naime, registrovana poljoprivredna domaćinstva nisu dužna da vode poslovne knjige i mislim da to, kao odgovoran čovek, morate da znate i da ne iznosite jednu obmanu u javnost na ovakav način. Hvala.