Nisam vas razumeo, u stvari ovde vidim samo dva poslanika iz vladajuće koalicije.
Izvinjavam se njima dvojici, a možete i sami da vidite da su poslanici SRS koje interesuje ovaj zakon i svaki koji je na dnevnom redu i normalno da o tome diskutujemo i obrazlažemo.
Mislim da nije važnija utakmica od ovih zakona koji tište sve građane Srbije, posebno ovaj predlog zakona koji se odnosi na energetiku i energetski sistem Republike Srbije.
Naime, kao i većina zakona koje ste do sada predložili odnose se uglavnom ili na neke nove namete koje predlaže gospodin ministar finansija Dinkić, pa sada njegovim stopama ide Velimir Ilić, ili neko pridruživanje Evropskoj uniji ili usaglašavanje zakona sa Evropskom unijom, a građani Srbije sve teže i teže žive iz dana u dan.
To možemo da vidimo i da se uverimo idući od grada do grada, gledajući mnoge radnike koji ne znaju kome da se žale, kome da se obrate.
A kada je u pitanju energetski sistem Srbije i elektrodistribucija Srbije, ona uglavnom u našoj zemlji ima monopol. Idu po kratkom postupku, seku se žice i tako građani Srbije ostaju bez električne energije širom naše zemlje. U to se možemo uveriti svakodnevno.
Odmah bode oči sam predlog zakona gde se predlaže ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike, počev od Albanije, zemalja jugoistočne Evrope, ali bode oči i Republike Crne Gore, a onda Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244.
Moram da pitam ministra, predlagača ovog zakona, pošto je ovaj zakon ranije predložen, znači da su oni služili kao paravan odvajanju Srbije i Crne Gore, što su moje kolege poslanici pomenuli u prethodnom izlaganju, ali ovo sklapanje ugovora sa Privremenom misijom UN na Kosovu i Metohiji, pozivaju se na Rezoluciju 1244, kao da smo zaboravili šta se dešava na Kosovu i Metohiji, koji su problemi građana, pre svega nealbanaca, a najviše mislim na Srbe koji su u protekle dve godine doživeli sve moguće patnje i diskriminaciju od strane iste misije UN (ili kako ih mi srpski radikali nazivamo – okupatori); da Srbi uglavnom u srpskim enklavama nisu imali električnu energiju u najtežim zimskim danima kada je temperatura bila ispod 15 stepeni; da država Srbija, koja je uglavnom izvozila struju Kosovu i Metohiji, nije mogla naći snage, niti umeća da uslovi tu misiju UN da obezbedi Srbima električnu energiju, što je osnovni uslov za život.
Nažalost, to se nije desilo ni prilikom sklapanja ovog ugovora između zemalja jugoistočne Evrope sa tom energetskom zajednicom.
Trebalo je usloviti pre svega ovim problemom, pa onda potpisivati ovakve ugovore sa Albanijom, predstavnicima Kosova i Metohije, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i ostalima iz našeg okruženja koji nam ne misle dobro, a to se pokazuje i na prostoru Hrvatske gde iz dana u dan iseljavaju Srbe ili ih pokrštavaju, a da ne govorim o njihovom genocidu koji su načinili nad srpskim narodom i Republikom Srpskom Krajinom.
Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno od strane države, Ministarstva energetike i rudarstva da spreče ovakvo potpisivanje zbog ovih odnosa između naše zemlje i okruženja u kojem živimo.
Pošto je ministar Naumov ovde, ja sam iz krajeva raške oblasti, iz Novog Pazara, posmatramo poslednjih godinu i po dana da po najvećim rudnim bogatstvima između Kosovske Mitrovice, Zvečana i Novog Pazara vršljaju nekakvi istražitelji nekakvih američkih firmi koje nažalost prate i podstiču u radu nekakvi naši instituti za energetiku i rudarstvo iz Beograda.
Ta iskopavanja se vrše na planini Rogozni već više od godinu dana. Ne znam ko je dao tu saglasnost.
Znam da se radi o velikom novcu koji je uložen na tom prostoru, ne zna se sa kojim ciljem, ali sigurno znam da žele da eksploatišu naša rudna bogatstva u inostranstvo, pa čak neće vršiti njihovu obradu i preradu u našoj "Trepči" ili u Zvečanu, nego čujem da to rudno bogatstvo voze u Bugarsku i tamo vrše preradu rude.
Mislim da to treba sprečiti ili bar videti koji je interes naše zemlje da tako nešto dozvoli ovim strancima, a posebno Englezima i Amerikancima koji su tradicionalno vezani za naša rudna bogatstva, a nije slučajno da se Englezi hvale kako su otvorili rudnik "Trepča" i da je njihov strateški interes da crpe naša rudna bogatstva sa tog prostora.
Ovaj zakon ne treba mnogo komentara, ako se kaže u izlaganju ministra da je to prvi međunarodni obavezujući ugovor, normalno ugovor koji je već Vlada Srbije potpisala, i da iza tog ugovora stoji međunarodna organizacija, evropska energetska organizacija.
Pitanje je u kakvom će se vlasništvu naći naš energetski sistem, pre svega Elektrodistribucija Srbije i uopšte sva naša energetska izvorišta, kako rudna tako i sva druga.
Mi srpski radikali uvek smo se zalagali da niko nije protiv stranih ulaganja u našu privredu, pa i u energetski sistem, ali da taj odnos bude uvek zadržan na 51% u korist države Srbije, jer su to vitalni interesi države Srbije, kako na tom polju energetike tako i kod naftnih derivata.
Ako ste uspeli za ovo vreme, počev od Vlade Đinđića, pa Živkovića, pa sada vaše, da sve rasprodate, ako još rasprodate taj energetski sistem, NIS parčate deo po deo, pitam se zašto bi vam onda trebala Vlada Republike Srbije kada može da se napravi konzorcijum od tih stranaca koji će da kupe naša rudna bogatstva, prirodne resurse i onda mogu sami da oforme vladu, a mi da budemo poslušnici ili, kako bi naš narod rekao, čipčije u svemu tome.
Te hvale kako je to uspeh za Ministarstvo energetike, da će biti bolje snabdevanje energijom, gasom, da će gasovod ići od Bugarske, Niša, pa dalje prema Hrvatskoj, da smo ravnopravni učesnici u svemu tome, da ćemo posle 2015. godine uspeti da dođemo do te mere da će naši potrošači moći sami da odlučuju ko će da ih snabdeva energentima i električnom energijom, to su stvarno pohvalne priče i to su priče za predizbornu kampanju. Mislim da to ministar Dinkić uvek pominje, i to su lepe priče, ali nikako da siđemo među građane Srbije i vidimo kako oni žive, da li su u stanju da plaćaju električnu energiju i dokle će biti ta neusklađenost u odnosu cene struje i uopšte standarda i života građana Srbije.
Plašim se da ovakvim potpisom i ugovorom ne budemo mi štetovali i da cena struje ne bude mnogo veća prema evropskoj ceni, a što se ne može uskladiti nikako sa standardom građana Srbije. Mi srpski radikali u to opravdano sumnjamo i zato kažemo da ovaj zakon nije opravdan i da ne treba potpisivati ovakav ugovor kakav je, bez prethodnih uslova, da vidimo šta ćemo mi dobiti kao država Srbija i oni građani koji ne žive u državi Srbiji, nego izvan države Srbije.
Sećamo se onih kvazidemokrata, koji sebe nazivaju, sećate se, ′96-′97. godine pozivali su građane Srbije da ne plaćaju struju i TV pretplatu. Isti, vi ili vaši istomišljenici, danas vladaju državom Srbijom, a tu je i ovaj uzurpator Vuk Drašković koji je načinio državni udar, ušao je silom u Vladu Srbije, bez odluke najvišeg zakonodavnog organa Republike Srbije, on je tada bio kolovođa zajedno sa ostalim demokratama, sećamo se bojkota u Nišu, Beogradu, Kragujevcu itd.
Mi srpski radikali nećemo pozivati građane na bojkot i na neplaćanje dažbina i obaveza prema državi Srbiji, ali ćemo uvek apelovati i pozivati građane da se suprotstave jednoumlju i nekim nametima koje ne mogu da plate.
To je ono što treba građani da urade, taj otpor se mora dati ovoj vlasti ako nastavi ovakvim putem, pre svega od ministra Dinkića koji je gotovo sve fiskalizovao, čak i nas žive ljude koji idemo i koristimo vazduh ili neki drugi deo, nas će fiskalizovati; čak pokušava i neka građanska i politička udruženja da fiskalizuje, da jednostavno naplati carinu i porez.
A da ne govorim o Ministarstvu za kapitalne investicije, gde se najveća svota novca sliva, gde Velimir Ilić govori – ja to pravim, pravim ovaj put, pravim onaj, kao da su mu to pare dedove, kao da nisu pare građana Srbije. A sada i u energetskom sistemu i kod napajanja električnom energijom, pre svega kod plaćanja struje, stvarno je enormna cena, koju građani ne mogu da podnesu. Da ne govorim o malim i srednjim preduzećima koja duguju ogromne količine novca, a to su kamate, i normalno da ta preduzeća moraju da idu u stečaj. Većina državnih preduzeća u stvari je otišla u stečaj ili je sve privatizovano u bescenje, baš zbog velikog i ogromnog duga prema distribuciji Srbije.
Mi srpski radikali podneli smo amandmane koji bi izmenili ovaj ugovor i ovaj zakon koji ste vi predložili, verovatno ih nećete prihvatiti, ali apelujemo na vas da još jednom razmislite da li će ovakav zakonski projekat doneti dobro našoj zemlji, ili zlo, što će se teško moći ispraviti kasnije. U tom smislu, ukoliko ne prihvatite naše predložene amandmane i ne uvažite naše argumentovane diskusije, normalno da mi srpski radikali nećemo glasati za ovaj zakonski projekat.