Reč će imati narodni poslanik Milan Veselinović, pa Rodoljub Gačević.
Pre toga, po članu 27. Poslovnika, gde je obaveza predsednika da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, upozoravam sve one koji su plaćeni od strane građana Srbije, preko Službe Narodne skupštine, koji rade kao sekretari radnih tela, oni su obavezni da pomažu odborima, poslanicima i poslaničkim grupama. Ako poslaničke grupe žele, i to jasno kažu, da stave do znanja potrebu, iskoriste time svoje pravo na osnovu kog predstavljaju građane, da se jedan zakon u celini ne usvoji i to hoće da stave preko amandmana, umesto da se troši novac građana Srbije, obaveza je tih zaposlenih da skrenu pažnju da je to moguće jednim amandmanom, a ne da vređaju narodne poslanike i da oni potpuno, bez ikakvog razloga, mada imaju jasan politički stav i pri tome dovoljno obrazložen, troše i novac i vreme i predlažu amandmane kojima se briše pojedinačno svaki član, čitavim nizom amandmana. Nema potrebe.
U skladu sa tim, izvolite i vi, gospodine Periću, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, javio sam se po Poslovniku, a ujedno i da postavim jedno poslaničko pitanje, možda i ministru, a možda i nadležnim službama, da u nekom razumnom roku daju odgovor na ovo pitanje, a to je da li je po zakonu da distribucija obračunava kamate potrošačima?
Da ne bih dužio i objašnjavao šta je bolje za distribuciju da li da naplati glavninu, ima i druga sredstva, znači, ko ne plaća struju može da dođe do isključenja.
Ako je stabilno vreme, ako se novac mnogo ne obezvređuje u datom roku, mislim da nema opravdanja za obračunavanje kamate.
Prema tome, nadam se da će na ovo pitanje neko da odgovori.
Znači, po kom zakonu može distribucija da obračunava kamatu građanima, tj. potrošačima električne energije? Da li ovim zakonom, ako potpisujemo ovakav ugovor sa zemljama u okruženju, da li u praksi ima da i u tim zemljama postoji kamata?
Ako hoćemo i šire to da vežemo, mislim da treba da pratimo zbivanja i u drugim zemljama.

Gospodine Periću, ako sam dobro razumeo, tražite i odgovor na poslaničko pitanje?
Moram da vam skrenem pažnju, pre nekoliko dana smo tolerantno to konstatovali, ali još jednom. Ovo je vanredno zasedanje. Po članu 168, za vreme vanrednog zasedanja na sednici Narodne skupštine mogu se postavljati poslanička pitanja samo ako je predlagač vanrednog zasedanja to predvideo u svom zahtevu.
Budući da nije, svejedno, kao i pre nekoliko dana, i sada ćemo zamoliti službu i biće vam ujutru dostavljeno da proverite, ako nije jasna definicija poslaničkog pitanja.
Molim vas da vodimo o ovome računa i da se na taj način ne javljamo po Poslovniku, već kroz prijavu, onako kako su to uradili prethodni govornici, prethodnog dana, mislim da je gospodin Četrović to iskoristio, i još neko iz poslaničke grupe, da kroz temu postave pitanje, jer ministar nije nadležan, a to je ključna stvar u ovom slučaju, nije nadležno Ministarstvo energetike. Zbog toga vam skrećem pažnju. Ili da proba usmeno da odgovori. Naravno, zamolićemo ministra posle pauze.
Isto tako, sada će biti jedna mala pauza do 18.05.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa raspravom u načelu objedinjenih tačaka dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, pa narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prisutni, pošto vidimo da narodnih poslanika iz vladajuće koalicije nema, jedino nas nekoliko radikala, ali eto ministar je tu...

Molim vas, nemate razloga da vređate dostojanstvo Skupštine iznošenjem netačnih podataka, a isto tako znate da po Poslovniku nije neophodno da svi koji prisustvuju raspravi budu u sali. Kao što vidite i sami, ako pogledate, ima poslanika i jedne i druge opcije, ali važnije je da ne delimo na taj način poslanike.

Nisam vas razumeo, u stvari ovde vidim samo dva poslanika iz vladajuće koalicije.
Izvinjavam se njima dvojici, a možete i sami da vidite da su poslanici SRS koje interesuje ovaj zakon i svaki koji je na dnevnom redu i normalno da o tome diskutujemo i obrazlažemo.
Mislim da nije važnija utakmica od ovih zakona koji tište sve građane Srbije, posebno ovaj predlog zakona koji se odnosi na energetiku i energetski sistem Republike Srbije.
Naime, kao i većina zakona koje ste do sada predložili odnose se uglavnom ili na neke nove namete koje predlaže gospodin ministar finansija Dinkić, pa sada njegovim stopama ide Velimir Ilić, ili neko pridruživanje Evropskoj uniji ili usaglašavanje zakona sa Evropskom unijom, a građani Srbije sve teže i teže žive iz dana u dan.
To možemo da vidimo i da se uverimo idući od grada do grada, gledajući mnoge radnike koji ne znaju kome da se žale, kome da se obrate.
A kada je u pitanju energetski sistem Srbije i elektrodistribucija Srbije, ona uglavnom u našoj zemlji ima monopol. Idu po kratkom postupku, seku se žice i tako građani Srbije ostaju bez električne energije širom naše zemlje. U to se možemo uveriti svakodnevno.
Odmah bode oči sam predlog zakona gde se predlaže ratifikacija Ugovora o osnivanju energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike, počev od Albanije, zemalja jugoistočne Evrope, ali bode oči i Republike Crne Gore, a onda Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244.
Moram da pitam ministra, predlagača ovog zakona, pošto je ovaj zakon ranije predložen, znači da su oni služili kao paravan odvajanju Srbije i Crne Gore, što su moje kolege poslanici pomenuli u prethodnom izlaganju, ali ovo sklapanje ugovora sa Privremenom misijom UN na Kosovu i Metohiji, pozivaju se na Rezoluciju 1244, kao da smo zaboravili šta se dešava na Kosovu i Metohiji, koji su problemi građana, pre svega nealbanaca, a najviše mislim na Srbe koji su u protekle dve godine doživeli sve moguće patnje i diskriminaciju od strane iste misije UN (ili kako ih mi srpski radikali nazivamo – okupatori); da Srbi uglavnom u srpskim enklavama nisu imali električnu energiju u najtežim zimskim danima kada je temperatura bila ispod 15 stepeni; da država Srbija, koja je uglavnom izvozila struju Kosovu i Metohiji, nije mogla naći snage, niti umeća da uslovi tu misiju UN da obezbedi Srbima električnu energiju, što je osnovni uslov za život.
Nažalost, to se nije desilo ni prilikom sklapanja ovog ugovora između zemalja jugoistočne Evrope sa tom energetskom zajednicom.
Trebalo je usloviti pre svega ovim problemom, pa onda potpisivati ovakve ugovore sa Albanijom, predstavnicima Kosova i Metohije, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i ostalima iz našeg okruženja koji nam ne misle dobro, a to se pokazuje i na prostoru Hrvatske gde iz dana u dan iseljavaju Srbe ili ih pokrštavaju, a da ne govorim o njihovom genocidu koji su načinili nad srpskim narodom i Republikom Srpskom Krajinom.
Smatram da je bilo ljudski i dostojanstveno od strane države, Ministarstva energetike i rudarstva da spreče ovakvo potpisivanje zbog ovih odnosa između naše zemlje i okruženja u kojem živimo.
Pošto je ministar Naumov ovde, ja sam iz krajeva raške oblasti, iz Novog Pazara, posmatramo poslednjih godinu i po dana da po najvećim rudnim bogatstvima između Kosovske Mitrovice, Zvečana i Novog Pazara vršljaju nekakvi istražitelji nekakvih američkih firmi koje nažalost prate i podstiču u radu nekakvi naši instituti za energetiku i rudarstvo iz Beograda.
Ta iskopavanja se vrše na planini Rogozni već više od godinu dana. Ne znam ko je dao tu saglasnost.
Znam da se radi o velikom novcu koji je uložen na tom prostoru, ne zna se sa kojim ciljem, ali sigurno znam da žele da eksploatišu naša rudna bogatstva u inostranstvo, pa čak neće vršiti njihovu obradu i preradu u našoj "Trepči" ili u Zvečanu, nego čujem da to rudno bogatstvo voze u Bugarsku i tamo vrše preradu rude.
Mislim da to treba sprečiti ili bar videti koji je interes naše zemlje da tako nešto dozvoli ovim strancima, a posebno Englezima i Amerikancima koji su tradicionalno vezani za naša rudna bogatstva, a nije slučajno da se Englezi hvale kako su otvorili rudnik "Trepča" i da je njihov strateški interes da crpe naša rudna bogatstva sa tog prostora.
Ovaj zakon ne treba mnogo komentara, ako se kaže u izlaganju ministra da je to prvi međunarodni obavezujući ugovor, normalno ugovor koji je već Vlada Srbije potpisala, i da iza tog ugovora stoji međunarodna organizacija, evropska energetska organizacija.
Pitanje je u kakvom će se vlasništvu naći naš energetski sistem, pre svega Elektrodistribucija Srbije i uopšte sva naša energetska izvorišta, kako rudna tako i sva druga.
Mi srpski radikali uvek smo se zalagali da niko nije protiv stranih ulaganja u našu privredu, pa i u energetski sistem, ali da taj odnos bude uvek zadržan na 51% u korist države Srbije, jer su to vitalni interesi države Srbije, kako na tom polju energetike tako i kod naftnih derivata.
Ako ste uspeli za ovo vreme, počev od Vlade Đinđića, pa Živkovića, pa sada vaše, da sve rasprodate, ako još rasprodate taj energetski sistem, NIS parčate deo po deo, pitam se zašto bi vam onda trebala Vlada Republike Srbije kada može da se napravi konzorcijum od tih stranaca koji će da kupe naša rudna bogatstva, prirodne resurse i onda mogu sami da oforme vladu, a mi da budemo poslušnici ili, kako bi naš narod rekao, čipčije u svemu tome.
Te hvale kako je to uspeh za Ministarstvo energetike, da će biti bolje snabdevanje energijom, gasom, da će gasovod ići od Bugarske, Niša, pa dalje prema Hrvatskoj, da smo ravnopravni učesnici u svemu tome, da ćemo posle 2015. godine uspeti da dođemo do te mere da će naši potrošači moći sami da odlučuju ko će da ih snabdeva energentima i električnom energijom, to su stvarno pohvalne priče i to su priče za predizbornu kampanju. Mislim da to ministar Dinkić uvek pominje, i to su lepe priče, ali nikako da siđemo među građane Srbije i vidimo kako oni žive, da li su u stanju da plaćaju električnu energiju i dokle će biti ta neusklađenost u odnosu cene struje i uopšte standarda i života građana Srbije.
Plašim se da ovakvim potpisom i ugovorom ne budemo mi štetovali i da cena struje ne bude mnogo veća prema evropskoj ceni, a što se ne može uskladiti nikako sa standardom građana Srbije. Mi srpski radikali u to opravdano sumnjamo i zato kažemo da ovaj zakon nije opravdan i da ne treba potpisivati ovakav ugovor kakav je, bez prethodnih uslova, da vidimo šta ćemo mi dobiti kao država Srbija i oni građani koji ne žive u državi Srbiji, nego izvan države Srbije.
Sećamo se onih kvazidemokrata, koji sebe nazivaju, sećate se, ′96-′97. godine pozivali su građane Srbije da ne plaćaju struju i TV pretplatu. Isti, vi ili vaši istomišljenici, danas vladaju državom Srbijom, a tu je i ovaj uzurpator Vuk Drašković koji je načinio državni udar, ušao je silom u Vladu Srbije, bez odluke najvišeg zakonodavnog organa Republike Srbije, on je tada bio kolovođa zajedno sa ostalim demokratama, sećamo se bojkota u Nišu, Beogradu, Kragujevcu itd.
Mi srpski radikali nećemo pozivati građane na bojkot i na neplaćanje dažbina i obaveza prema državi Srbiji, ali ćemo uvek apelovati i pozivati građane da se suprotstave jednoumlju i nekim nametima koje ne mogu da plate.
To je ono što treba građani da urade, taj otpor se mora dati ovoj vlasti ako nastavi ovakvim putem, pre svega od ministra Dinkića koji je gotovo sve fiskalizovao, čak i nas žive ljude koji idemo i koristimo vazduh ili neki drugi deo, nas će fiskalizovati; čak pokušava i neka građanska i politička udruženja da fiskalizuje, da jednostavno naplati carinu i porez.
A da ne govorim o Ministarstvu za kapitalne investicije, gde se najveća svota novca sliva, gde Velimir Ilić govori – ja to pravim, pravim ovaj put, pravim onaj, kao da su mu to pare dedove, kao da nisu pare građana Srbije. A sada i u energetskom sistemu i kod napajanja električnom energijom, pre svega kod plaćanja struje, stvarno je enormna cena, koju građani ne mogu da podnesu. Da ne govorim o malim i srednjim preduzećima koja duguju ogromne količine novca, a to su kamate, i normalno da ta preduzeća moraju da idu u stečaj. Većina državnih preduzeća u stvari je otišla u stečaj ili je sve privatizovano u bescenje, baš zbog velikog i ogromnog duga prema distribuciji Srbije.
Mi srpski radikali podneli smo amandmane koji bi izmenili ovaj ugovor i ovaj zakon koji ste vi predložili, verovatno ih nećete prihvatiti, ali apelujemo na vas da još jednom razmislite da li će ovakav zakonski projekat doneti dobro našoj zemlji, ili zlo, što će se teško moći ispraviti kasnije. U tom smislu, ukoliko ne prihvatite naše predložene amandmane i ne uvažite naše argumentovane diskusije, normalno da mi srpski radikali nećemo glasati za ovaj zakonski projekat.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a potom narodni poslanik Zvonko Mihajlović.
Molim vas, pre nego što se da na štampanje stenogram, da se konsultuje gospodin Veselinović, nadam se da će odustati od tvrdnje da je Srbija izvozila struju na Kosovo, jer bi to bilo pozivanje na rušenje ustavnopravnog poretka. Izvolite, gospodine Gačeviću. Nadam se da je lapsus. Zbog toga i molim da ne ostane u zapisniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, slažem se sa činjenicom da Srbija ima izuzetno povoljan geografski položaj kada je u pitanju umrežavanje mreže prenosnika električne energije i uopšte energetsko umrežavanje, znači, i plinovoda, naftovoda itd. Srbija je u tom pogledu nezaobilazna, bilo kako da se uzme u obzir.
Sa druge strane, ima tu jedan veliki problem što smo u tom položaju predmet spoticanja novog svetskog poretka i naravno, ne samo da smo napravili kuću, kako je neko davno rekao, na svetskom putu, nego i na jednom važnom naftovodu koji ide od Bakua ka Jadranskom moru, odnosno američkom, i iz tih razloga smo predmet pritiska, parčanja, jer SAD ne žele neku moćnu Srbiju koja bi eventualno mogla zatvoriti i zaviti ventil njihovom naftovodu, već traže male marionetske države da bi ispunjavale njihove interese.
Iz tog razloga, 1999. godine, bez obzira na izgovore, bili smo predmet besomučnog i divljeg bombardovanja i uništavanja naše elektroprivrede, celog potencijala, i mreže i prenosnika, i naravno da su to dalekosežne posledice, još neprevaziđene, i po naš privredni, a pre svega mislim na elektroprivredni sistem.
Ovo sam namerno rekao, ako već želimo da pravimo ratifikaciju ugovora sa ovim zemljama okolo, dakle, sa EU, svakako bi trebalo, da bismo bili u ravnopravnom položaju, tražiti od njih da nam izvrše obeštećenje da bismo izvršili popravku mreže, pre svega prenosnika električne energije, a naravno i onih drugih resursa koje smo imali, hidrocentrala, trafostanica itd.
Inače, imam dojam da je ova ratifikacija potrebna više da bi se poslužili teritorijom, odnosno prenosnicima i eventualno potrošačima skuplje električne energije, a manje da bismo mi bili izvoznici električne energije, jer nemamo sada potencijale za proizvodnju električne energije.
Ako pogledamo situaciju od pre 20 ili 30 godina, nekada smo bili moćni proizvođači i izvoznici električne energije; u gornjim tokovima naših reka imali smo akumulaciona jezera, a sada je tu više blata i nema više hidropotencijala, tu ću vam navesti kao primer reku Lim, Drinu itd. Dakle, bilo koji gornji tok reka bio je makar malo iskorišćen, a sada više nemamo te mogućnosti, zato što su pokrivene, tu i tamo na nekim prostorima, ali u donjim tokovima reka, jer pola Srbije je poplavljeno posle poplava, još nam samo treba hidroelektrana, pa da i to malo plodnog zemljišta što imamo uništimo.
Ostaje jedino mogućnost proizvodnje termoelektrana, a već vidite, zbog Obrenovca pola Srbije je zagađeno. I, bez obzira što imamo resurse uglja, dakle, veće resurse, nije povoljno korišćenje tog resursa. Sa druge strane, jedina mogućnost je da koristimo, i to bi trebalo, ne znam zašto se ne stavlja akcenat na to, protočne elektrane, hidroelektrane, da se sve to koristi i da bi bili proizvođači ovakve vrste energije.
Drugo, kada sam malopre rekao da smo mi, izgleda mi, samo u igri da se koriste prenosnici preko Srbije i da će to samo pogodovati tajkunima energetskim Srbije ili energetskoj mafiji, jer svaka grana privrede ima svoju mafiju, kao što ima građevinska, tako ima i energetska, a malopre je prethodnik pomenuo i Hamovića itd, što je bilo predmet ispitivanja, tako da ne bih ja sada mnogo o tome govorio.
Imalo bi mnogo štošta da se govori, ali ja sam hteo da dam još primedbu na veoma lošu politiku, što nema strategije neke na duži period kada je u pitanju proizvodnja, korišćenje, odnosno distribucija električne energije. Vidite, pre 20 - 30 godina bila je električna energija toliko davana, prodavana, trošena, zato što se pravio neki socijalni mir.
Nije bitno pominjati koji period, to su periodi još dok je bila ona eks Jugoslavija, govorim na prostoru Srbije, a najverovatnije i cele Jugoslavije. Zna se dobro da je tada električna energija kao najfiniji oblik energije bila supstitucija za ugalj, drvo itd. Tako je uništen naš ceo potencijal vremenom.
Zato smo sada u veoma lošem položaju, a sada opet imamo drugi slučaj. Odjedanput se prevrnuo list i sada imamo veoma skupu električnu energiju i opet udar na standard svih građana itd.
Znači, nema neke trajne strategije, jer ako je suviše jeftina, zna se kako se u bescenje troši, jer štedi se, da bi bili iskreni, ono što je skuplje, a ono što je jeftino služi za supstituciju nekih drugih energenata. Zato isto i ovo govorim. Ovo je sada prelazak u jednu drugu krajnost, pa na taj način je veoma teško da se izbalansira, da se nađe neko rešenje kako to može, ne samo radi građana, već i radi privrednika, jer je električna energija glavna stavka u troškovima bilo koje grane privrede.
Ovo što sam malopre rekao mislim da ne bi bilo neiskreno i neprimereno tražiti, ne znam zašto uopšte ministarstva sadašnja ne smeju da se zamere tim zemljama, pre svega SAD, da traže neku nadoknadu, zbog svega toga što je urađeno, uništeno u Srbiji. Sada hoćemo da se povezujemo, iz prostog razloga što bismo želeli na taj način da bar dođemo u ravnopravne odnose, izgleda samo radi prenosa, pogotovo kada sam malopre čuo da je glavni centar upravljanja u Sofiji. Šta smo onda mi – samo da služimo za transmisiju, da budemo prenosnici električne energije, plina i nafte.

Narodni poslanik Zvonko Mihajlović.