Poštovani narodni poslanici, meni je jako ružno kada neko izađe i počne da priče neistine, i svi su lopovi, svi su prevaranti, svi rade nezakonito, samo postoji jedna grupacija poštena, koja radi najpoštenije itd. Ne bih ja to rekao. Protiv tih poštenjačina nekada diže se kuka i motika, uzeše šta je ko dohvatio i oteraše ih sa vlasti.
Ne znam, negde se to dogodilo u jednom gradu u jugoistočnoj Srbiji itd. Od poštenja narod je izludeo. Vidite, u ovo zadnje vreme ja ne vidim nikakve demonstracije, proteste, samo jedna grupa protestuje; oni sve znaju, pravi se most, a nema reke ispod.
Vi mislite da smo mi mala deca, da je ova Srbija toliko naivna, pričate o nekim gradovima. Gospodine, u Boru se radi, u Zlotu, u selima, 130 miliona investicija u opštini Bor na putevima. Počeo sam radove pre izbora i biće završeni, radovi su u toku.
Sada, na Svetu Trojicu, jedan put je završen. U Kraljevu, gospodo, to vi možete da pričate šta god hoćete, obećanja su da se u mandatu urade određeni poslovi. Poslovi su krenuli, neću da vam nabrajam šta se radi, ali ovih dana će krenuti i Rudno, Tolišnica, Gokčanica, i Kovači su završeni i niz drugih poslova, Adrani kompletno se privode kraju itd.
Nemojte mnogo da se brinete, da se sekirate, radite svoj posao i nemojte ovu govornicu zloupotrebljavati, šta narod priča. Narod će reći svoje na izborima. Nemojte mnogo da se brinete i ove vaše ankete da vas uljuškaju. Tako ste vi pričali na mnogim mestima, pa ste završili kako ste završili.
Izbori će doći i to je neminovno. Iduće godine redovna izborna godina, što se nervirate. Imaćete priliku sada u Užicu da se pokažete. Videćemo vas. U Boru ste obećali puno, videćemo šta ćete da uradite. Čestitam vam na pobedi, nemam nikakvih problema, moj kandidat nije ni bio u Boru, podržali smo kandidata druge opcije, ali nema veze.
Prema tome, molim vas, nemojte zloupotrebljavati ovu govornicu, pričati gluposti raznorazne, bez dokaza neke priče o krađama, o proneverama, radi se na pola... Ja bih vas zamolio, dovedite jednog koji je ministru Iliću dao sto dinara. Dobro, gospodo, ja nisam kao ministar napravio transportno preduzeće, nisam nabavio kamione, nemam nijedan kamion. A vi kada ste bili ministri, sav transport ste vršili preko vaših firmi.
Što se tiče putarine, pogledajte čiji su članovi, nijedan nije iz Nove Srbije.
(Momir Marković, sa mesta: Nijedan nije radikal.)
Bogami, pogledajte malo. Pogledajte listu i vidite kada su primljeni na posao, imate svaki uhapšeni, mesto, kad je zaposlen i ko ga je zaposlio. Pogledajte malo o tome, ja sam vašeg šefa pozvao na TV da malo pričamo o tome i hteo sam da mu donesem papire, a on nije došao. Ja vas pozdravljam, želim vam uspešan dan, a vi ovo možete da prihvatite, ne morate, ali to o lopovlucima nemojte vi da nam pričate.
Znate zašto? Nekako, znate šta su lopovi uvek radili? Kada se stvori neka uka, buka, oni viču "držite lopova", da bi pobegli.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Sačekaj malo, ministre, da ti kažem šta imam da ti kažem. Ode ministar, ali prenesite mu... Vi ste, gospodine, iz Ministarstva pretpostavljam? Prenesite mu da ga pitam da li mi, dame i gospodo narodni poslanici, donesosmo zakon o prihvatanju kontragarancije za most u Beškoj koji je koštao 120 miliona evra? Jesmo. Da li donese ova skupština odluku o davanju koncesije na autoput Horgoš - Požega? Jeste. Pa kome mi to gradimo most ako već dajemo pod koncesiju čitav autoput? Ode ministar.
Ima još jedna stvar, zašto "Mostogradnja" ne može da radi, tolike mostove širom sveta izgradila, sad odjednom ne može da radi most kod Beške nego mora neko austrijsko preduzeće? Sećam se da je svojevremeno davana koncesija na izgradnju autoputa od Beograda do Novog Sada, pa Bebina baba, doduše tada su demokrate, tada su ovi žuti vladali, formirala preduzeće na autobuskoj stanici u Beču, pa kaže – dolazi strani investitor, izvođač radova. Ispostavilo se tamo da čak nema ni tašnu unutra, pečate drži po džepovima.
Sva ta strana preduzeća koja dolaze u Srbiju da rade su upravo formirana od ljudi iz vladajućih struktura sa imenom i prezimenom, ali je samo preduzeće formirano ili u Beču, ili u Budimpešti, ili u Minhenu ili kojekuda da bi se reklo – eto, to su strani izvođači. "Mostogradnja" sada nije dovoljno dobra, jer ne može da da proviziju Velji Iliću, to je suština.
Dalje, moram opet da podsetim vladajuću koaliciju – vi gospodo iz SRS, vrlo dobro znate, vi pamtite šta se govori sa ove govornice, a o tome smo govorili – kome pade na pamet da da pod koncesiju izgrađen autoput od Horgoša do Novog Sada, polu autoput na kome se naplaćuje putarina. Od Novog Sada do Beograda izgrađene obe trake autoputa na kojima se naplaćuje putarina. Potpisan most koji treba da uđe u koncesiju. Država Srbija već plaća taj kredit. I o čemu onda mi pričamo, čije pare troši ministar Velja Ilić u predizbornoj kampanji?
Čije pare je trošio Velja Ilić u Smederevu u predizbornoj kampanji kada je isto tako vukao čitav konvoj građevinskih mašina? Pa pobedio je, prevarili ste Smederevce, ali Borane niste i nećete, ni Novobečejce, nećete verovatno ni Užičane. U Užicu mora da se napravi još jedan aerodrom. Uostalom, nije njemu problem, Velja Ilić, ministar ovdašnji, pre izvesnog vremena u sredstvima javnog informisanja, ja čitao, rekao je – šta je meni da ukradem kilometar autoputa. Pa nije problem ovi što su krali, nego ih je on učio da kraduckaju, jer neće šefa da prevaziđu. E, ne može.
Dalje, šta je sa kontrolom leta, gde se neverovatna sredstva ove države slivaju, gde treba da kontroliše ministar, a gde je direktor Stankov, mislim da se zove Nikola. Sad ima, dame i gospodo narodni poslanici, milion i 300 hiljada platu.
Kupovali su motorne sanke, napravili su devet ili sedam relejnih stanica za kontrolu leta. Svojevremeno je država SFRJ imala samo dva kontrolna punkta i dovoljno je bilo da pokrije čitavo nebo i da pokrije po par stotina kilometara okolo izvan granica države. Jer, preuzimate avion, do granice ga vodite i vi i oni i onda ga vi preuzimate, a oni ga samo prate.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vreme za repliku je isteklo.)
Koristim drugih 10 minuta. Pa da pitam ministra šta bi sa putem, jedan dan pre izbora u Kovinu on počinje put Gaj - Dubovac, dva dana radi na njemu, poravnala dva bagera, bacio nekoliko kubika šljunka i povukao mašine, eno i sada to gradilište stoji otvoreno.
A što se transportnog preduzeća tiče, mislio je na bivšeg ministra, na člana SRS gospodina Dragana Todorovića. Gospodin Dragan Todorović ima transportno preduzeće od osamdeset i neke godine. Prema tome, gospodinu Draganu Todoroviću da ste našli neku prljavštinu, bilo kakvu, odavno biste ga strpali, ne samo njega, nego sve, u zatvor.
Vama je još uvek žao što nije osvanuo 6. oktobar, jer onaj ministar pravde je tražio da se ukine uredba kojom je ukinuta smrtna kazna samo na 15 minuta. Bili ste spremni tog 6. oktobra da postreljate pola Srbije, da sami ostanete na vlasti. E, ne može, dame i gospodo, prošao vam je rok, i ovaj vam rok prolazi. To što ste pročitali 40,2%, verujte, slagali vas bar za 10%, jer mi smo odavno prešli u popularnosti 50%. I molio bih da se dovede fotograf da slika mnoge poslanike ovde da im ostane uspomena, jer mnogi od vas nikad više poslaničku salu videti neće.

Hvala. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Branislav Janković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član Poslovnika koji reklamiram je član 104, a odnosi se na deo koji kaže da moramo jedni drugima da se obraćamo sa uvažavanjem. S obzirom da ministar nije tu, gospodine predsedavajući, ova primedba se odnosi na vas, jer je ministar u svom izlaganju rekao da poslanici pričaju gluposti. Ne znam da li vam je ta primedba promakla ili nije, ali eto, to je nešto što je izjavio ministar za ovom govornicom.
Što se tiče dela njegovog izlaganja gde priča da njegovo ministarstvo i on ispunjavaju svoja obećanja, moram da kažem sledeću stvar. Slučajno sam član Odbora za saobraćaj i veze, tako da sam sticajem okolnosti imao prilike da prisustvujem sednicama Odbora gde je ministar rekao da će u najkraćem mogućem roku lokalnim upravama po gradovima pokušati da revitalizuje i popravi lokalne saobraćajnice koje su regionalnog karaktera.
Naivno verujući u to, pošto dolazim iz Sopota, tada smo bili u koaliciji na lokalnom nivou, uradili smo elaborat za sva tri putna pravca koji su na teritoriji naše opštine. Naravno, mi smo to uradili pre godinu i po dana. Da je ministar tu, pitao bih ga šta je od svega toga što je tada obećano urađeno? Naravno, tu je pomoćnik ministra koji je upoznat sa ovim što ja govorim, s obzirom da sam elaborat dao direktno njemu.
Moram reći da je u samom Malom Požarevcu urađeno par stotina metara tog puta, sve ostalo jednostavno je neprohodno, što bi se reklo; međutim, to je rađeno parcijalno, sa željom da se stvori utisak da se nešto radi, da se zamažu oči svim građanima opštine Sopot. Pretpostavljam da su takve situacije i u drugim gradovima, ali osetio sam se obaveznim da o ovome kažem par reči. Toliko što se tiče obećanja i poštenja ministra.

Zahvaljujem, gospodine Jankoviću.
Prelazimo na raspravu. Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika dostavili predstavnici SRS. Prvi ima reč narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Rodoljub Gačević. Gospodine Periću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, odavno nije stigao besmisleniji predlog zakona u Narodnu skupštinu nego što je ovaj. Sećam se, zadnji put kad su bile izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju neko od poslanika, odnosno ovlašćenih predstavnika iz Nove Srbije najavio je da očekujemo da bi početkom tekuće godine tj. 2006. mogao biti novi predlog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali eto, danas raspravljamo o predlogu koji ima devet članova. Kada je ministar Velimir Ilić obrazlagao Predlog ovog zakona pomislio sam da se radi o ministru pravde i da ima neke tehničke probleme koje treba razrešiti. Eto, to je razlog zbog čega se predlažu izmene i dopune.
Prilikom donošenja nekog zakona trebalo bi malo pogledati stanje, odnosno uraditi strategiju životnog standarda u Srbiji, videti na koje uslove se primenjuje, svakako uz uvažavanje modernih dostignuća u savremenim evropskim i drugim svetskim zemljama. Srpska radikalna stranka je svakako za to da sve što je novo, moderno i što bi moglo poboljšati regulisanje neke materije bude prihvaćeno i u zakonodavstvu u Republici Srbiji.
Međutim, poodavno se prestalo sa takvom praksom, tačnije od 2001. godine kada je formirana vlada DOS-a, ni u jednom momentu se nema za procenu, odnosno analizu stanja u kojima bi trebalo doneti neki zakon i primenjivati ga.
Evo šta piše u članu 1. Predloga zakona – prevoznik mora da ima dokaz o uplati cene vanlinijskog prevoza za vreme obavljanja prevoza, kao da je to sastavni deo sklopa nekog motornog vozila kojim se vrši prevoz i u svakom momentu mora se imati overen i uplaćen primerak da je izvršen prevoz.
Mislimo da je to potpuno bespotrebno i da to nema nikakvog značaja za regulisanje samog prevoza, uz poštovanje svega drugog što treba da sadrži ugovor o vanlinijskom prevozu. To je u redu, ali da vozilo mora posedovati dokaz da je izvršena uplata, to je besmisleno tražiti, jer ponekad je to u praksi i nemoguće, jer je uplata moguća i naknadno ili na neki drugi dogovoreni način plaćanja.
Zatim, predlaže se da se privremeno oduzme vozilo i izda potvrda o oduzimanju zato što oko 400 počinilaca ovog prekršaja nisu privedeni licu pravde; zbog toga sada treba oduzeti vozila i onima koji se prvi put susreću sa ovim problemom.
Mi se zalažemo da se taj deo reguliše, ali imamo izrazito brdsko-planinske opštine u kojima linijski ugovoreni saobraćaj ne može da obavi minimum potreba građana koji žive daleko, pa čak i po 40 kilometara udaljeni od sedišta opštine. Ne mislimo da na ovakav način treba da se vrši prevoz, ali nikada ovo ministarstvo nije razmišljalo kako i na koji način bi mogao taj problem da se reši, da li nekim sredstvima Republičke vlade.
Ali, obično pomoć Republičke vlade, ili bar u obećanju, stiže samo (to je potpuna istina i siguran sam da me niko od onih koji bi želeli da podrže ovaj zakon ne može demantovati) u one naše opštine gde se vrše prevremeni lokalni izbori, gde ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić odlazi i kao predvodnik Vlade navija, odnosno sprovodi izbornu kampanju.
Znate šta on tamo radi? Obećava za izgradnju puteva, vodovoda, verskih objekata. Sve to treba, to ništa nije sporno, ali mi poslanici SRS pitamo se odakle, da li je taj budžet Srbije jedan veliki bunar koji je ponajviše dostupan posle ministra Dinkića Velimiru Iliću da može kad god hoće i u kojem god iznosu hoće da uzme i da obeća da bi se ti problemi rešavali.
Mislimo da to nije u redu i sa takvom praksom treba da prestane. Videli ste i nakon ovih izbora u prošlu nedelju, pokazuje se da ona ne daje nikakve rezultate, jer građanima Srbije je dosta laži i obećanja.
Ni u jednom momentu neću da kažem da ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić jeste lopov ili nije. Mislim da je to nešto što se mene apsolutno ne tiče, jer nemam dokaze za to u ovom momentu. Mislim da se on bavi neki stvarima mnogo više nego što bi trebalo ovo ministarstvo da radi.
Inače, kada se on ovde pojavi kao ovlašćeni predstavnik Vlade da obrazlaže neke zakonske predloge, on uglavnom na populistički način priča o onome što se uradilo i šta treba da se uradi, uz sigurno preterivanje.
Sećam se da je pre godinu i po dana bio u opštini Ljubovija, gde su pozvani svi predsednici opština Mačvanskog okruga. Obećao je izgradnju puta od Ljubovije, odnosno neizgrađeni i neasfaltirani deo između Ljubovije i Pecke u toku prošle godine, ali pred kraj same godine započelo se sa tim radovima. Uradilo se otprilike 1,5 kilometar i tu se zastalo, a dao je čvrste garancije da će to biti završeno u potpunosti. Naime, radi se o putu od 5,8 kilometara, a urađeno 1,2 ili 1,3 kilometara i sa tim se prestalo.
Zatim, na magistralnom pravcu od Šapca prema Loznici kroz Mačvu urađen je put prošle godine, a već u ovoj godini se mogu videti posledice nekvalitetno izvedenih radova. Da li se to radi da bi moglo odatle da se uzmu neka sredstva, da li se radi o pranju novca, uglavnom, potreban kvalitet na sprovođenju tih radova izostaje.
Zašto je još tragičan Predlog ovog zakona? Ako je oduzeto vozilo kojim je vršen vanlinijski ili bilo koji drugi prevoz, a da nije bilo ispravno, troškove će snositi njegov vlasnik, a ne kaže se pod uslovom da se dokaže da je bio odgovoran za ono što su mogli saobraćajni inspektori da utvrde na licu mesta.
Takođe jedan veliki paradoks, kaže se – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Ovde nije prihvaćeno ni opšte pravilo stupanja na snagu zakonskih predloga, kao da će se za osam dana, koliko je inače uobičajeno, razrešiti svi problemi iz ove oblasti. Zapravo, oni nisu veliki, nego se ovde radi samo o zastrašivanju građana Srbije, jer oni iz nužde ponekad moraju svojim vozilima, koja možda imaju nekih tehničkih nedostataka, da izvrše prevoz za sopstvene potrebe. Kako stoji u Predlogu zakona, moguće ih je sankcionisati i zbog toga.
Mislim da se ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, sa svojim saradnicima, pretpostavljam da ima kvalitetne saradnike, morao mnogo više angažovati da radi ono zbog čega ga je Narodna skupština izabrala, a ne da se bavi populističkim procenama, prognozama i jačanjem infrastrukture svoje stranke. Naravno, to je dozvoljeno i to nije nikakav problem, ali on to sve radi o državnom trošku, trošeći ogromna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka za ovakav zakon neće glasati, jer on samo otežava ionako teške uslove za život građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a nakon njega narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako je ovde napisano, cilj ovog zakona je sigurnost i ravnopravnost u javnom prevozu.
Što se tiče SRS, mi jesmo za to, svakako, ali na ovaj način kako je ovde prezentovano u ovom zaključku i napisano, ovde se to ne može postići i ne postiže se, zapravo može da se zloupotrebi onako kako to odgovara nekim na vlasti u odnosu na one koji su u opoziciji itd. Ja ću vam ispričati kako sve to može da se podvede, protumači i zloupotrebi.
Ovde se navodi da u slučaju da je neko lice zatečeno da nekim vozilom vrši šverc, da se narodnim jezikom izrazim, njemu se oduzima vozilo, stavlja se na neki parking i nakon završetka celog tog procesa ispitivanja, dokazivanja povede se prekršajni postupak i onda će da se utvrdi posle toga i daće mu se vozilo.
Ali, vozilo će mu se dati uz naknadu onih troškova čuvanja vozila na nekom parkingu. Što bi rekao narod, tu može da bude "skuplja pita no tepsija", ti troškovi mogu da budu toliko enormni da budu veći nego što je vredno vozilo.
Drugo, ovde nije napisano kako će se izvršiti primopredaja tog vozila, tehnička ispravnost, u kakvom je stanju i da se u istom takvom stanju i primi. Uzeću jedan banalan primer: bilo da je u pitanju neki kamion, autobus, putničko vozilo ili kombi, oduzme se pod nekim takvim uslovima, stavlja se na čuvanje i proces traje godinu dana.
Zimski je period, u hladnjaku je bila destilovana voda ili sa nešto malo razblaženog antifriza ili meka voda, mraz upropasti vozilo, dođe do pucanja bloka, hladnjaka i ostalih instalacija i šta onda? Mora da se zna na čiji teret će ići ti troškovi ili, jednostavno, to je rizik vlasnika vozila.
To može da se zloupotrebi, može da se izvrši drakonsko kažnjavanje, otprilike kao u šerijatskom zakonu – kojom si rukom ukrao, desnom? Desnu na panj, daj sekiru i seci.
Nije vozilo pošteno, nepošteno, lopovsko, kriminalno i slično; ono služi nekome u svrhu, služi za prevoz. Ako je neko napravio tim vozilom kriminal, neke nedozvoljene radnje, šverc i slično, onda ne znači da treba oduzimati vozilo, kao, sprečićemo mi to preventivno, da se ne može baviti tom delatnošću, pa ćemo tako izvršiti sprečavanje te pojave.
Ne, on će naći neko drugo vozilo, ali će to vozilo možda faliti drugim članovima porodice koji imaju mogućnost da voze, pošteno da rade. Neka izvoli inspekcija i neka ga kontroliše. Ukoliko radi takve radnje, postoje mere i neka oni to kažnjavaju.
Mi smo svakako za to da se pooštre mere da bi se smanjio kriminal i zloupotrebe svih vrsta, recimo, u javnom prevozu.
Ne želimo da zaštitimo one taksiste koji nelegalno koriste taksi vozila, nisu se prijavili, najverovatnije su tehnički neispravna i oduzimaju posao onima koji su legalno prijavljeni, koji su registrovani i koji plaćaju uredno porez. Naravno da to ne pokušavamo.
Zloupotrebe u ovom smislu mogu da se uzmu i na drugi način; ako bi se prihvatile ove odredbe, nijedan od građana nije siguran šta ga čeka na putu. Zamislite da se bilo ko od građana našao na putu, zaustavi ga saobraćajna, poreska inspekcija itd. i izvrši kontrolu, pa onda kaže – ta roba koja je kupljena (koja uopšte nije predmet za tržište, nije ni roba u smislu trgovine, najčešće građani ni ne drže račune sa fiskalne kase, nego je poneo za svoje potrebe ili je kupio tri košulje, nema račun itd) može da bude predmet zloupotrebe, šverca, bespravne trgovine itd. To može da bude razlog da mu se oduzme vozilo, a to znači, praktično, uništeno vozilo, trajno oduzeto vozilo, jer kad ono bude ležalo negde godinu ili dve dana, u takvim uslovima, od tog vozila nema ništa.
Drugi, takođe banalan, primer: stranke koje nisu na vlasti, koje su u opoziciji, pošle su na jedan miting, recimo, u Beograd, zamislite da smo mi iz Prijepolja pošli i zaustave nas negde na sredini puta između Prijepolja i Beograda, izvrše kontrolu – dajte spisak putnika. Nađe se neuredan spisak, nisu dobro evidentirani putnici, te nije dobar ugovor zato što je autobus bio upotrebljen u neki vanredni prevoz, vanlinijski, onda se protumači – to je za te i te svrhe, oduzimanje vozila, putnici će biti nasred puta izbačeni. Najverovatnije će se takve neprijatnosti ko zna koliko puta dešavati zato što su moguće zloupotrebe.
Ovde prekršaji, privredni prekršaji i prestupi nisu jasni, nisu precizni. Oni mogu da se tumače i ovako i onako, zavisi kako tumači onaj ko je na vlasti. Na primer, ako je nekom ko je na vlasti u interesu, može da kaže – hoćemo da sprečimo neki politički skup itd, onda će u tu svrhu i da upotrebi i sprečava slobodu kretanja građana itd.
Dakle, nije u pitanju da mi ovim pokušavamo da zaštitimo neke prestupnike, kriminalce itd. Ovo se odnosi na kriminalce. Druga je stvar kriminal koji je krivično delo. Na primer, našlo se vozilo, pobegao vozač, ostavio drogu u autu itd. To je druga stvar.
Dakle, nema veze sa ovim, ali sam privredni prekršaj itd. može da se zloupotrebi za sve ove svrhe, čak i u političke svrhe, da bi se postigao sasvim drugi cilj. Dakle, ovo je razlog zbog čega nismo za ovakav zakon, jer nema onu svrhu kako piše ovde, može da bude zloupotrebljen i upotrebiće se u sasvim druge svrhe kada to bude zatrebalo određenim vlastima.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović, pa posle njega narodni poslanik Branislav Janković.