Dakle, ta lopuža što ne izbija iz Hajatove saune i bazena, doduše jednom kada im se pokvarila sauna otišao je u Interkontinental pa bolovao sedam dana, ta lopuža Veran Matić da optužuje ovako časne i poštene ljude – neka pogledaju građani Srbije razliku između Krasića i njega, neka pogledaju šta vozi Krasić, a šta vozi on, neka pogledaju gde živi Krasić, a gde živi on. Krasić je neku školu završio, za razliku od njega koji je školu video samo na razglednici i u preporučenom pismu.
Gospodine predsedniče, ne tražim od Vas ništa, ovim sam hteo samo da ukažem građanima Srbije na to šta radi ta televizijska stanica i želeo sam da ukažem onima koji misle da mogu da rade sve, onima koji misle da je sve dozvoljeno protiv ljudi, uništavati im živote, a da pri tom njih niko nigde ne pomene, da su se grdno prevarili. Branićemo Zorana Krasića, branićemo Srbiju od takvih, branićemo srpski narod od takvih, a lopovi će završiti u zatvoru.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lalić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 25. Predloga zakona je svojevrsna dopuna i Vlada predlaže da se posle člana 101. doda član 101a. To je veliki član, ima puno stavova, a gospodin Lalić je tražio da se posle stava 5. doda novi stav 6. Naravno, iz samog teksta amandmana vidi se da se u suštini ne menja suština onoga što je Vlada predložila, već se traži usklađivanje nominalnih iznosa koji su određeni u stavovima 1, 3, 4. i 5. ovog člana.
Moram da se vratim na ono što je bilo simpatično Vladi u amandmanima SRS, kako su oni nazvali indeksacija i ono što je Odbor za finansije na neki način prihvatio, a na drugi način to formulisao.
Ja mislim da je to pogrešan način formulacije i opet moram da skrenem pažnju da i kod ovog člana postoji onaj problem o kojem sam jutros pričao, što je predlagač planirao da ovaj zakon počne da se primenjuje od 1. januara 2007. godine i opet se 2006. godina gubi u izračunavanju osnovice i bilo čega.
Mi amandmanom tražimo da se usklađivanje vrši tromesečno i da prati rast cena na malo prema podacima objavljenim od strane republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U svim delovima Predloga zakona o izmenama i dopunama ovog Zakona gde se pojavljuju nominalni iznosi, brojčani iznosi, pa ako se odnose i na neku vrednost, neko novčano primanje, mora da se utvrdi mehanizam kako ti iznosi da se tekuće usklađuju.
Znači, mora da se nađe formula tekućeg usklađivanja tih iznosa, jer taj iznos, pa bez obzira o kojoj vrsti poreske osnovice da se radi, poreskog oslobađanja, nije isti 1. januara jedne godine, 30. juna te iste godine i 31. decembra te iste godine.
Vi priznajete da taj iznos nije isti. Kada idete sa nekom ekonomskom politikom za neku godinu vi pokušavate da date i podatke o očekivanoj inflaciji i to se neki put desi, to je ipak jedna projekcija.
Neki put inflacija realno bude viša od te projektovane, neki put bude niža od te projektovane, ali u svakom slučaju mesečni ili tromesečni period u kome se prati rast cena na malo je mnogo objektivniji kriterijum za utvrđivanje neke vrednosti koja je vododelnica oko koje se nešto dešava i ona služi za neka izračunavanja.
Zato skrećem pažnju poslanicima, nismo hteli da se javljamo povodom amandmana Odbora za finansije, zato što je Odbor u suštini prihvatio našu ideju i našu inicijativu.
Vlada je imala nekog razumevanja, bar što se tiče načelne rasprave povodom ovakvog vida utvrđivanja vrednosti, ali ovo što je napisano u drugom amandmanu Odbora za finansije i u devetom amandmanu, taj amandman koji se odnosi na novi član 35a dotiče član 25.
Vrlo komplikovano ste napravili proceduru. Mnogo je bolje da se ipak uzme neki kraći period. Mi smo predložili da se uvek usklađivanje vrši na tri meseca.
Pošto je ovo ipak jedna celina moram da vam skrenem pažnju da nije dobro rešenje Odbora za finansije, gde se kaže da, usklađene dinarske iznose iz stava 1. ovog člana objavljuje Vlada.
Za mnogo ozbiljnije stvari u ovih 220 zakona, koliko je Narodna skupština usvojila, mnogo veća ovlašćenja su preneta ministarstvima, a ovde Vladu zadužujete za nešto što je konstatacija nečega što postoji u statistici i postoji kod nadležnog organa.
Verovatno je dovoljno dobro rešenje da ministar jednostavno konstatuje ono što je statistika registrovala, ne mora Vlada da se sastaje zbog toga da bi konstatovala, ali iz ovoga se vidi da tu ne postoji nikakav sistem. Tako beznačajna stvar se daje u nadležnost Vladi, a tako krupne stvari daju se u nadležnost ministarstvima.
Ovo mora da se ima u vidu. Predlažemo vam da prihvatite sve ove amandmane u kojima smo predvideli da se granični iznosi usklađuju svaka tri meseca u zavisnosti od kretanja cena na malo u tromesečnom periodu. Ništa nećete da pogrešite. Napravićete samo jedan konzistentan sistem koji će unapred biti poznat svima, nema neke neizvesnosti. Moram da kažem da u mnogim našim finansijskim propisima, poreskim propisima, ta rešenja su davala vrlo dobre rezultate, pa čak i u periodima kada je bila strašna inflacija, čak i tada je moglo da se odgovori na ovo tehničko pitanje.
Nije nikakva šteta da prihvatite ovaj koncept usklađivanja, kako vi volite da kažete indeksacije, jer prosto ne mogu da shvatim kada je potrebno da se utvrdi i propiše neka indeksacija u odnosu na ono što omogućava ispunjavanje obaveza prema državi, onda se jave vrlo precizne formulacije u našim predlozima zakona.
Kada je potrebno da se uzme u obzir kretanje na tržištu, rast cena na malo u smislu prava pojedinca, onda država navodno ne zna kako se vrši usklađivanje i kako se vrši indeksacija.
Nemojte to da radite, nikakav problem nije da se prihvate svi ovi naši amandmani koji regulišu usklađivanje, jer dobija se jedan poznati sistem i tehnički i svaki drugi i kada se tom sistemu da neko vreme, onda je kasnije moguće da se vrši neka finija korekcija, u zavisnosti od nekih kretanja na tržištu i očiglednih stvari koje se primete u primeni zakona, pa zašto ne i u načelu pravičnosti.
Ovde može da se pogreši i tu moramo da budemo svesni. Nema tog kompjutera koji može ovo da propiše i da izračuna. Greške su moguće, ali dajte da pokažemo da želimo da napravimo jedan sistem obračuna, da napravimo sistem koji će da bude poznat svima.
A ovako sada da donosimo propis, on će da stupi na snagu u nekom kratkom periodu, počeće da se primenjuje 2007. a sve što smo tražili, vi ste napisali – amandmani se ne prihvataju, jer se na neki način ugrožava budžet.
Za koji budžet mislite, za 2006, za 2008. godinu, a onda imamo amandmane Odbora za finansije koji takođe govore o nekom usklađivanju, pa kažu to stupa na snagu 1. januara 2008. godine.
Ako idete po toj logici stvari da Odbor za finansije donese jedan amandman, da se Vlada saglasi, skupštinska većina glasa za jedan takav amandman, izvinite, molim vas, zašto onda donosimo propis.
Ja ću da iskoristim još dva minuta da objasnim, pošto nisam bio prisutan kada je bio na dnevnom redu jedan amandman, a tiče se nečega što je spektakularno najavljeno, a vezano za mlade i stare i beneficije koje dobija poslodavac, a prima lica mlađa od 30 godina kao pripravnike ili uopšte mlađa od 30 godina i starija, ne znam da li beše od 50 godina ili tako nešto kako stoji u Predlogu zakona.
Mi smo u načelnoj raspravi, to smo hteli i ovim amandmanom koji sam ja podneo da to ispravimo, mi treba da stimulišemo zapošljavanje svih, ali da to bude stabilno zapošljavanje.
Znači, mi podržavamo onaj deo odredbi, on očigledno sprečava neku zloupotrebu od strane poslodavca, on se legitimiše, primio je toliko i toliko, pa ako može 15 ili 20 dana, pa da vrati na ono što je bilo ili na godinu dana, pa da vrati.
Ne, već da bude obavezan na jedan duži rok i da po broju ispuni svoju obavezu, dakle po broju zaposlenih, a ovde stičem utisak da obavezu ispunjava sa imenom i prezimenom novog lica i mislim da to nije potrebno.
U krajnjem slučaju trebalo bi da damo beneficije svakome ko zapošljava nove radnike, bez obzira koliko godina da ima taj radnik, jer mi imamo potpuno drugačiji proces u stvarnosti.
Mi u stvarnosti imamo kao pravilo da se gubi posao, to je pravilo. Kako se gubi posao? Završi se privatizacija, Čeda, Beba, Meda izbace to sa posla, od frizerskih radionica su kafići za ove njegove duvače itd.
Evo, sada čujemo da se PKB privatizuje, prodaju se akcije i opet će ostati ljudi bez posla, oko 800 ljudi treba da se izbaci sa posla. Molim vas, mi moramo da kažemo da je taj proces na delu, takav oblik tranzicije je kod nas.
Ide se u neku privatizaciju, ne zna se svrha privatizacije, ne zna se cilj privatizacije. Šta je cilj?
Da se obezbede sredstva za popunjavanje budžeta, ali ne, vi imate suficit, da se popune penzijski fondovi, nije vam ni to cilj, da se samo izvrši svojinska struktura, odnosno promena, da nije društvena, nego osobe A, B, C, D, itd. i onda ste mogli da idete sa ovom insajderskom koja je bila.
Ali, ovde ne. Ovde je cilj privatizacije da samo određena lica steknu svojinu na osnovnim sredstvima. Gde je zaposleni, gde je radnik? Nema ga. Izgubio se. I onda tranzicioni fondovi, onda savetovanja, eksperti, stručnjaci, završe sa pljeskavicama u Skupštini itd. ili na nekim drugim mestima. I sve smo se dogovorili..
Da li je sutra bolje? Da li se zaposlio neko?
Ne, nema ozbiljne državotvorne politike koja se brine o interesima, resursima ove države.
Ja to moram da kritikujem, a da li se to vama sviđa ili ne sviđa, naravno da me interesuje, a da li će neko da me napada, svako neka radi svoj deo posla, pa ćemo u tom sukobu kontradiktornosti da se ponudimo građanima i da vidimo koja je strana u pravu i koja strana šta traži.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 26. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, na član 29. amandman je podneo Odbor za finansije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za finansije je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 29. dodaju novi članovi 29a. i 29b.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče, ostaće verovatno malo vremena, možete i naše da utrošite, mada se Vama ne računa kada sa mesta predsedavajućeg govorite.
Zaista nisam razumela šta ste rekli pre pola sata, kakav rad po smenama, jer ja sam više od jedne decenije poslanik, što savezni, što republički, i nikada u smenama nismo radili, ni po nekim salama, da ne znamo da je to skupštinska sala, pa ako biste bili ljubazni, jer imala sam utisak da Vas je nešto u trenutku prekinulo, pa da ste taj odgovor, onako, na kraju skratili, ali ako možete, dostavite nam pismeno obaveštenje o vašim namerama kako će to da izgleda.
Što se tiče amandmana koji je podneo kolega Milajić, pa duva hladan vazduh, tačno je koleginice Radeta, ali to nije razlog da ja ne saosećam sa poljoprivrednicima koji su sada na njivi na 35 stepeni ili sa rudarima koji su u kopu.
Nas niko nije terao da se bavimo ovim poslom, slobodan je izbor, a velika čast da zastupate građane, jer kada građani izađu na izbore glasaju za jednu političku stranku i daju vam mogućnost, a ta stranka vama poverenje, da zastupate njih ovde, to je velika obaveza, velika čast, pre svega i odgovornost koju svi moraju da imaju kao takvu.
Što se tiče amandmana kolege Milajića, ovde se radi o rasponu kazne za neregistrovanje preduzeća u skladu sa stupanjem na snagu ovog zakona do određenog datuma, čini mi se do novembra 2006. godine, a mi smo predložili, odnosno kolega Milajić da ta kazna ide u rasponu, ne od 100.000 dinara za pravna lica, nego od 50.000 do milion dinara.
Zato, što smatramo da je to primerenije zbog ekonomske situacije u kojoj se nalaze naši privredni subjekti i zbog činjenice da su prethodni zakoni na koje se poziva predlagač, odnosno Vlada i Ministarstvo u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, Zakon o poreskom postupku, prekršajima i poreskoj administraciji, takođe bili, po našem mišljenju, rigorozni u tom smislu kada su u pitanju ove novčane kazne, odnosno raspon od najniže do najviše kazne. Mi smo i tada reagovali amandmanima. Onda bi to morao i predlagač zakona da zna kada razmatra amandmane SRS.
To što je za vas u redu neki prethodni zakon, on naravno ima svoju primenu u našem zakonodavnom sistemu, ali mi smo imali pravo i onda da podnosimo amandmane, nisu prihvaćeni i mi se dosledno svom stavu držimo toga kada je u pitanju i ovo. Počeo je tako o zakonima o prekršajima Vladan Batić 2001. godine, od neke minimalne kazne od 5.000 dinara pa do 50.000 dinara.
Kako je vreme prolazilo treba u budžet ovako, onako da se zapuše raznorazne budžetske stavke, odnosno da se da šakom i kapom, ranije Čoviću, sada ovima iz ove "žute" mafijaške Narodne kancelarije. E sada izračunajte. Uvek uzmite te ekvivalente. Koliko ste dali za agencije? Agencija za promociju i izvoz, agencija za skijališta, gde su ovi udomljeni sada, ovi novi članovi upravnih odbora, te ova, te ona, to se više ne zna, pa za stečaj. Ako sve to saberete u pitanju su milijarde. I vi sada kažete u obrazloženju – ako bi se prihvatio amandman kolege Vojislava Milajića bili bi manji prihodi u budžetu.
Pošto se toliko rasipate sa državnim budžetom, šta će vam svi ti silni balasti na grbači naroda i državnog budžeta. Nađite metod da uštedite. Mi to nikada ne bismo radili, mislim na nas srpske radikale, niti bismo imali takav koncept planiranja prihoda i rashoda, niti bismo mogli tako da se usred budžetske godine pojavimo i naš ministar finansija i da kaže – e, nije mi dovoljno, moram da dam Đilasu, traži, znate, traži, uslovljava, ucenjuje, sada treba i razgovore zajedničke da obavljaju i tako šta će i kako će, kako će da vrše napade na SRS, i sad nema para, zapelo za njega, ogromni milioni, stotine za Narodnu kancelariju, za jednu agenciju, za drugu, za treću...i onda najlakše tako preko leđa poreskih obveznika.
Što nije lepo planirao kao svaki domaćin, normalan čovek, ministar, da idu u Hajat u saunu sa Gold karticama. Vi zvrckate, gospodine Markoviću, Veran Matić, ali što se tiče pojedinih poslanika, pa i onih i kolege Krasića i svih poslanika SRS, oni su na putu do Tgra pobede 3 u Zemunu, gde je centrala naše stranke, prošli pored Hajata, ali nisu svratili ni na kolače tamo.
Vi meni zvrckate na pomen Verana Matića i sauna i ovih tamo privilegija i blagodeti u kojima taj čovek, u već ne znam kojim godinama, uživa te sve privilegije na grbači naroda i kroz pljačku.
Što se tiče raspona ove minimalne, uvek treba da imate u vidu to da niko nije toliko morbidan i neodgovoran, jedino ako su u pitanju neki privredni manipulanti i špekulanti. Takav vam je ovaj Đilas, takvi su svi ovi što drže preduzeća. Pre neki dan sam vam spominjala ovog koji je istaknuti član DS, koji je kupio preduzeće PIK "Topola" i upropastio ga. I opet ništa nije ostalo od one pesme "Obraše se vinogradi dole kod Topole", nema ničega, jer je to sve zaraslo u korov.
Kupio ovaj vlasnik Nemanja, ne mogu u ovom trenutku da se setim, prezime mu je Popov, član DS, preduzeće, radnici u generalnom štrajku, ne rade, neki spremni da štrajkuju glađu, baš njega briga, niti ga ko juri, niti se pokreće postupak, niti je ko osporio proces privatizacije, ljudi na ulici.
Sada takav manipulant, kao što ste imali ranije i Janjuševića i Kolesara i Hamovića i Lazarevića, nikada neće da dobiju od poreske uprave rešenje za prekršaj, odnosno za kaznu. A ko će da dobije? Neki normalni privrednik, neki čovek koji je možda propustio ili neko ko je zadužen u njegovom preduzeću da radi taj posao i nije poštovao rok. Kada je već tako, pretpostavljam da nadležni državni organ mora da ima u vidu, odnosno uvidom u stanje stvari pre nego što izrekne kaznu i propiše rešenje od minimalne do maksimalne, zašto se to desilo i da ne treba da deru ljudima kožu, ali neka to onda bude umesto 100 hiljada 50 hiljada.
Izračunajte malo na osnovu prihoda u budžetu Republike Srbije od poreza na dodatu vrednost, što bi rekao kolega Marković, pola daj Velji, koliko ste ove godine inkasirali, a koliko prošle. To je ključni problem.
Očekujem, iskrena da budem, ako uspete da opstanete još koji mesec na vlasti, da će negde u poslednjoj dekadi ove budžetske godine Dinkić da se pojavi sa još nekim izmenama i dopunama poreza. Ne znam kojih, ali sigurno, zato što efekat poreza na dodatu vrednost, u odnosu na prošlu godinu 2005, kada je on uveden, nije isti i vi to dobro znate.
Znate i vi, zna i ministar i zato ste prinuđeni da na osnovu toga punite budžetsku kasu tako što ćete usred vremena, u nevreme, odnosno u godišnje doba i u polovini budžetske godine da menjate zakone, kako biste više inkasirali u budžet.
Ne kažem ja to zbog toga što će baš ovaj član i ovaj promer kazne, to mi je, eto, poslužilo kao šlagvort za to da pogledamo istini u oči i da vidimo dokle nas vodi takva budžetska politika, ali svi su se ugledali na vas, pa pribegavaju tome.
On neće da vrši rebalans budžeta jer je prikazao tamo suficit i hvali se time, što je jedna velika besmislica i dobio je packe zbog toga i od MMF. Rekli su mu da ne mora time da se hvali na takav način, zato što to nije pohvalno ni u jednom smislu.
Ne treba da imate ni višak ni manjak, nego da imate uravnotežene budžetske stavke, a da svi oni aspekti funkcionisanja društva, naročito najugroženiji slojevi, budu nemireni, kao što su ljudi koji očekuju socijalnu pomoć, koji očekuju penzije, druga davanja, deca, penzioneri, poljoprivredni penzioneri itd.
Ovako, sada vidite da je to jedno tumaranje usred budžetske godine, da gledate kako će i šta će da bude, i zbog toga imamo i ovakav, ja se više neću javljati do kraja, ostao je još jedan amandman na ovaj zakon – porez na dohodak građana. Ali ovakva politika nije dobra, ni poreska ni budžetska, koju vodi ministar, koji celog dana nije ovde zato što je znao da bi morao da odgovori na sve ovo. On argumenata nema, on samo zna da kleveće i da laže, da obmanjuje javnost, a to građani vrlo dobro vide.

O istom amandmanu, izvolite, još pet minuta imate na raspolaganju. Narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo malopre o čemu sam govorio, imam jednu ispravku povodom onoga o čemu je govorila gospođica Jovanović. Nije ispravka, više je dopuna, da budem pošteniji.
Tačno je, mi imamo jedan problem u odnosu sa B92, a to je da mi ne možemo da utičemo na njihovu politiku, jer mi ne idemo u saunu, u bazen hotela Hajat. Znate, nemamo te pare. Ta sirotinja, jadan, nesrećan, dok narod pati i muči se, on ide svaki dan i u bazen i saunu hotela Hajat, da od sve puke sirotinje oseti nešto lepote od života.
Pošto se tamo sređuju razni poslovi i tamo ga na bazenu nalaze oni koji treba da operu svoju biografiju, razni direktori socijalističkih preduzeća i nekadašnji ministri, oni koji su plaćali od dva do pet miliona evra Zoranu Đinđiću reket i ne znam ni ja šta sve, oni iz DS koji nam danas sole pamet o tome kako i na koji način to treba da rade, tamo je samit čitav. Bazen i sauna u hotelu Hajat, to što košta 3 hiljade evra na godišnjem nivou, tamo je čitav samit, ali nisu nesvrstani. Svi su svrstani.
Tamo, kada jednog dana ne bude kum Mlađin, UBPOK jednom da upadne, sve da pohapsi, neće da pogreši. To je jedno i sasvim sigurno. Ako budu rekli da nije istina, ja ću imena ljudi iz DS da vam navedem koji redovno dolaze na bazen, saunu hotela Hajat. To su im mama i tata dali pare od poslaničke plate da se u Skupštini ne pojavljuju, pa da tamo troše vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam jednu važniju stvar od ove da kažem, pošto građani Srbije to umeju da prepoznaju.
Ovo što se dešava poslednjih dana protiv Zorana Krasića, a pogotovo ovo danas, ničim izazvano, čak ni na onako antiradikalskoj agenciji kakva je "Beta", ne postoje nikakve vesti ni o čemu, samoinicijativno prave hajku na toj TV kući protiv Zorana Krasića. Lično ću smatrati odgovornim Verana Matića, Borisa Tadića i Mlađana Dinkića za bilo šta što se Zoranu Krasiću dogodi ili ako mu se ne daj bože dogodi u narednom periodu.
Ovakvu vrstu hajke i harange koju vodi ta lopuža, dok se mi obični ljudi kupamo što u običnoj kadi, neki koji imaju manje u lavoru, neki koriste samo lavabo, nemaju drugo, e, on zato ima veliki bazen u hotelu Hajat i veliku saunu, a da vam ne pričam o milionima evra. Za to vreme on vodi hajku i harangu protiv jednog poštenog čoveka.
Protiv jednog od najboljih poslanika, to ćete se složiti svi sa koje god strane da sedite i iz koje god stranke da ste, jednog od najstručnijih poslanika. Čak je, kako vam se zove ovaj što ga nema ceo dan, što je u majici došao jutros? Čak je i taj Dinkić svojevremeno rekao da može da sluša i da veruje u stručnost samo gospodina Krasića.
Pa je l' potrebno da se vodi hajka protiv Krasića? Pa, to, ko će da vodi nego prepošteni Veran Matić!! Zvao sa svojim telefončićem iz bazena hotela Hajat, a taman mu se onako utoplilo, usijalo, ko juče telefoni G17 kad su ih stavili na sunce da se sunčaju pa se telefoni usijali, pa se tako i ovom usijao od saune, pa zove pa kaže – 'ajde napadajte Krasića. A!!
E, dobro, dogodi li se nešto Zoranu Krasiću lično ću za to smatrati odgovornim Verana Matića, Mlađana Dinkića i Borisa Tadića. Ovog poslednjeg, jer on predstavlja nekoga ko je "kapo di tuti kapi" svim lopovima i kriminalcima u Srbiji.
Još nešto, gospodine predsedniče, da li vi znate da u Ustavu Republike Srbije, a na to se ne pozivamo, da li znate da je jedna od osnovnih ljudskih sloboda, osnovno ljudsko pravo zagarantovano u svim civilizovanim zemljama da narodni poslanik ne može da bude izveden pred lice pravde i da ne može da snosi odgovornost za izrečenu reč sa skupštinske govornice, sem one odgovornosti koju ima prema građanima Srbije?
A znači i to tražite? Nema problema, razlikujemo se od vas u mnogo čemu, nećemo da linčujemo na ulicama, nećemo da vas bijemo na ulicama, ništa od toga nećemo. Ali sve što više provocirate, sve što više hoćete da gonite one koji drugačije misle i koji vam se suprotstavljaju dovodićete nas u sve težu i bezizlazniju situaciju, bezizlazniju u tom smislu što nećemo imati izbora. Ne želimo to i ponovo vam to ponavljam, ma kako ovo zvučalo besmisleno ili pleonazam što sam izgovorio.
I još jedanput vam govorimo, nemojte ljudi to da radite, nemojte jer ćete na kraju da nas molite da sklanjamo ljude sa ulica. Nemojte to da radite zato što ćete time preko svojih sitnih, prljavih, lopovčića, poput Verana Matića i ostalih, time ćete da pokušavate da izazovete i krvoproliće u Srbiji!! Gledaćemo da ga ne bude, da ga ne bude nikada.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče, ali jedna stvar mora da vam bude jasna. Sa 5. oktobrom, progonom, linčovanjem, maltretiranjem ljudi završeno je jednom zauvek. Nikad više.
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja.)
Pa šta bez dobacivanja, gospodine predsedniče, pa neka dobacuje, ima pravo da mi dobaci zato što sam tražio da mi dobaci, jer mi je dobacila značajnu informaciju.
(Predsednik: Molim vas, Poslovnik ne razlikuje da li vam se dobacuju informacije ili nešto drugo. Poslovnik obavezuje predsednika da spreči dobacivanje. Budite ljubazni, završite.)
Dobro, evo, kaznite je. Evo, gospodine predsedniče, da vam kažem, pa što nam vi ne kažete gde je Mlađan Dinkić? Što nam ne kažete, što zamajavate narodne poslanike ovde? Što radite to, gospodine predsedniče, kad Mlađan Dinkić vodi nekakvu izbornu kampanju u Ražnju? Ovde Narodna skupština Republike Srbije, ovde su narodni poslanici, šta radite to, gospodine predsedniče Narodne skupštine?!
(Predsednik: Dobićete obaveštenje čim završite, zvanično.)
Ma, kakvo ću obaveštenje da dobijem. Ova lopuža zove tamo iz bazena u Hajatu, iz saune u Hajatu, a ovaj u Ražnju, negde u izbornoj kampanji, a ima danas sednica Narodne skupština Republike Srbije i njegov zakon.
E, nego da vam ja završim sa tim, pa vi onda dajte obaveštenje kakvo hoćete, važno je bilo da građani čuju obaveštenje. Valjda vi mislite da ne postoji niko ko sme da se suprotstavi vašoj sili i bahatosti.
(Predsednik: Molim vas, isključite mobilne. Budite ljubazni završite. Molim vas, isključite mobilni telefon koji je ostao narodnom poslaniku ili se javite, obe su varijante.)
Zove Veran Matić iz saune, nije u bazenu.
Dame i gospodo, na kraju, to što zamišljate da možete da hapsite koga hoćete, da linčujete i bijete koga hoćete, da radite šta hoćete i kako hoćete preko svojih prljavih televizija i novina, od sve te tri stvari možete samo ovu treću – da lažete preko svojih prljavih televizija i novina. Prvu zaboravite i drugu zaboravite, a siguran sam da će, bez obzira na laži i bez obzira na sve, istina pobediti. A u to ćete morati da se uverite uskoro, jer izbore ne možete da odlažete do beskonačnosti, a neće vas spasiti Veran Matić ni iz saune ni iz bazena. Hvala vam najlepše.

Hvala vama. Dakle, da, dužan sam da dam obaveštenja. Prvo, naravno, znam za član Ustava i izričito ga poštujem i nikada ni na jedan način u odnosu na ono što poslanici iznose za govornicom, sem kada je neophodno dati upozorenje.
Budite ljubazni, sem kada ne mogu i to vi vrlo dobro znate, predsednik Skupštine ne može ni na jedan način da spreči da se na televizijskim ekranima, svejedno koje televizije, nešto netačno iznosi. Uostalom imate i moj lični primer, koliko god puta. Prema tome, mislim iz svake parlamentarne stranke u ovoj skupštini da su to pojedinci osetili na svojoj koži, ali nije moguće, jedino što ja kažem ne komentarišem ono što ne gledam.
Nećete se ljutiti, ponekad se čudim svima koji imaju živce da u vreme dok jedan deo ljudi gleda jednu vrstu televizije oni pomalo mazohistički gledaju neku drugu, mislim pre svega sada na svetsko prvenstvo, naravno. Ali to ne komentarišem kao što ne komentarišem činjenicu da mene podjednako brinu i podaci koje povremeno čujem o tome gde se ko kupa, a još više podaci koji se uopšte ne kupaju. Tako da i jedno i drugo su izrazi zabrinutosti, ali ne može na taj način da se vodi Skupština, pa ja ne bih želeo nikada u komentarima da utičem, a, da, sa dozvolom predsednika Skupštine proveriću da li je tačna informacija koja je dobijena i dojavljena.
Molim vas, upravo u okviru onoga što smo malopre govorili,
informaciju mogu da čujem, ali ne mogu da garantujem za njenu tačnost, nikoga ne vređajući, dok je ja ne dobijem zvanično. U odnosu na to sa dozvolom predsednika Skupštine, trenutno nije prisutan i ministar, a proveriću da li je tačna informacija koju ste Vi dali. Izvolite, sada i držim Vas za reč da je to jedna rečenica, ne prosto proširena, preterano je l' da?

Jedna prosto proširena. Dakle, tačno je da se tamo nalazi, ali nije problem u tome, već je problem u tome što će da se vrati.

Hvala vam.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Neko želi reč? Ne, hvala.
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za finansije je podneo amandman kojim predlaže da se posle člana 35. doda novi član 35a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Ja sam shvatio da ste malopre obrazlagali da član koji je podneo Odbor samo delimično ispravlja pa ste obrazložili? Ali to nije taj. Izvolite.