Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? Da. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Ovim amandmanom sledimo one naše principijelne stavove koje smo izneli u načelnoj raspravi povodom ovog predloga zakona. Gospodin Perić je podneo u ime SRS amandman kojim se u suštini traži da se u članu 8. stav 1. izbrišu reči – jedinstveni matični broj njegovih roditelja. Radi se o članu koji definiše šta sve treba da sadrži obrazac lične karte. Bez obzira na ove naše primedbe koje se tiču ovih brojeva, smatramo da je ovo potpuno nepotrebno ako se ima u vidu šta je lična karta – sredstvo identifikacije i utvrđivanje identiteta pojedinca, državljanina i građanina Republike Srbije.
Smatramo da jedinstveni matični broj njegovog roditelja ne sme da bude obavezni deo ovog obrasca, jer moram da vas podsetim da postoje neki standardi kojih verovatno i mi treba da se pridržavamo. Ovo što je Vlada navela na strani drugoj obrazloženja Predloga zakona, kaže, uvođenjem itd, vrši se usklađivanje sa evropskim i svetskim standardima, preporukama, direktivama, ali nigde nema broj, datum gde je objavljena ta direktiva, ta preporuka. Nema naznake u kojim državama, a nisam video u ovom delu, možda na nekom drugom mestu postoji, ako postoji navedeno, onda verovatno nisam to dobro pročitao. Nisam primetio da postoji podatak o tome da li ovako nešto postoji u nekoj od ovih evropskih država.
Opet se otvara pitanje standarda i tumačenja standarda, kada to treba kod nas da se primeni. Ovde se to vrlo slobodno tumači, svaka preporuka je obavezujući akt, neka imperativna norma, a ukoliko se ne postupi po toj preporuci, verovatno bi nas neko bombardovao.
Naravno da to nije tačno. Nećete moći da nađete odgovor na pitanje, a zašto na isti način nije regulisano u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji.
Ili, da sada uzmem drugi primer, da uzmem primer države koja se zove Portugalija. Portugalija spada u retku grupu država koje odlikuje moderan ustavno-pravni režim. Ona je pitanje identifikacije građanina putem broja podigla na nivo ustavne norme.
U Ustavu Portugalije je izričito napisano da je zabranjeno voditi evidencije o građanima po nekim brojevima, po nekim matematičkim formulama, po nekim matematičkim signalima. Isključivo sa imenom, prezimenom, a vi sami znate kako kod njih izgleda i ime i prezime i šta sve sadrži između onoga što mi nazivamo ime i prezime.
Kada se predstavlja to da je nešto standard, onda morate da nađete odgovor na pitanje, a zašto to nije, recimo, u Portugaliji tako. A činjenica je da u Portugaliji nije tako. Morate da nađete odgovor, ali racionalan odgovor, zašto nije u nekoj drugoj zapadnoevropskoj državi primenjen ovaj sistem sa ovom tehnikom koja se ovde kod nas pojavljuje.
Sad ću da se vratim konkretno na ovo što se amandmanom traži. Mi smatramo da je nepotreban podatak, da budem precizniji, broj matični roditelja i da to može biti zloupotrebljeno, ne toliko od organa, pošto organ i država raspolažu svim tim podacima, ali može biti zloupotrebljeno od lica koje na neki način legitimiše građanina, bilo kada ulazi u neki javni objekat i na prijavnici mora da se predstavi ko je i šta je, kao sredstvo identifikacije dolazi lična karta. Moguće je da neko to prepiše i zloupotrebljava.
Moram da vam skrenem pažnju na jednu grupu tehničkih nedostataka koji čine ceo ovaj vaš koncept apsolutno besmislenim.
Već godinama, pošto jedinstveni matični broj građanina dodeljuje MUP preko svojih sekretarijata, prema vašim podacima iz MUP-a ako se izda 10 rešenja o dodeli matičnog broja, u dva do četiri slučaja broj je pogrešan.
To smo utvrdili, imao sam prilike to da vidim, jer sam bio u dva mandata član RIK-a, pa kada smo pokušavali da napravimo jedinstveni birački spisak na nivou Republike Srbije, onda su ljudi iz MUP-a, pre svega tehnička lica koja rade na tom kompjuterskom sistemu, ukazali na taj problem da se neko lice više puta pojavljuje na biračkom spisku sa različitim podacima i da se vrlo često prilikom određivanja jedinstvenog matičnog broja prave greške.
Sada, ako se ta greška prenese u ovaj, ako bih tako mogao da kažem, novi tehnološki sistem izgleda i izdavanja lične karte, onda se onaj početni problem samo multiplikuje do besmisla, da onda praktično lična karta u nekim delovima i povodom nekih podataka koje sadrži bude apsolutno neprecizni dokument o pojedincu.
Jedna od tih stavki koja naginje ka apsolutnoj nepreciznosti i netačnosti jeste upravo ovo što mi amandmanom tražimo da se izbriše, dakle, jedinstveni matični broj roditelja, koji je potpuno nepotreban kao podatak za identifikaciju pojedinca.
Dalje moram da vam skrenem pažnju, pošto sam u jednom periodu dok su ovi žućkasti računali da su sve i svašta, bio žrtva jednog takvog sistema, naravno, to su smislili tamo neki iz inostranstva, pa su preko ove NATO pešadije pokušali da završe posao, mada su sa mnom obavili razgovor zbog neke od silnih krivičnih prijava, ali to nije bilo dovoljno ljudima iz tužilaštva; znači, imali su papir, broj lične karte, kada smo obavili razgovor, koja mi je adresa, koji mi je broj telefona, sve podatke su imali. Dakle, lično obavljen razgovor u okviru nekih predistražnih radnji, ali onda se u Drugom opštinskom sudu setio jedan od zamenika javnog tužioca da ne bi bilo loše da od ministarstva potraže zvanične podatke, ali samo po imenu i prezimenu, tako da sam ja dobio četiri imenjaka i prezimenjaka, a jedan je prihvatio da glumi navodno osumnjičeno lice.
Da, možete da vrtite glavom koliko god hoćete. Samo da vam kažem da je odmah posle toga promenjen istražni sudija, zamenik javnog tužioca takođe, jer je u pitanju politički progon koji je zavera MUP-a, a na čelu MUP-a bio je čuveni gospodin Mihajlović koji je još čuveniji po tome što je obezbedio opremu, ali je naročito zapamćen u javnosti, jer je neka tamo politička stranka pravila grafikone, pa prikazivala vezu između "Lutre" i nekih firmi, kako se obezbeđuje kompjuterska oprema u MUP-u.
Kada su oni došli na vlast, ja sam mislio, čim dođu, u roku od 15 minuta Dušan Mihajlović će biti uhapšen. Kasnije sam zaključio da se tu nešto drugo dešava, a kada sam video ovaj predlog zakona, onda sam apsolutno siguran da je to jedna stabilna trajna koalicija, da je bila priča kako da se prevare građani kao, eto, oni se sa šifrom razlikuju od onoga koji ima šifru "Lutra", oni više vode računa o nečemu, a evo sada amnestiraju njegovu opremu. Ili je možda onaj koji je prodao tu opremu i odakle dolazi i suviše jak i za "Lutru" i za neke šifre, za Vladu Vojislava Koštunice, da oni ne smeju ni da pomisle da nešto diraju.
Znači, da konstatujemo, građani Srbije treba da budu informisani, a najbolji oblik informisanja jeste Narodna skupština, jer se tu čuje apsolutna istina. Doduše, ne od svih, ali kada su u pitanju poslanici SRS, mi moramo da govorimo istinu, jer smo kažnjeni istinom.
Znači, jedino u našoj zemlji postoji neka oprema za izdavanje ličnih karata. Takva oprema ne postoji u onim državama koje su nekoliko puta razvijenije u odnosu na Republiku Srbiju. Naravno, iz toga ne može da se izvuče zaključak da je Srbija bogatija od njih, jer mi smo siromašni u odnosu na te zapadnoevropske države, ali oni nisu hteli taj sistem da prihvate, jer smatraju da bi ovakav oblik evidentiranja i izgleda lične karte bitno narušavao privatnost i dovodio u pitanje zaštitu podataka o nekoj ličnosti.
Ovde se istrajava na nečemu što ne postoji nigde, nema ga. Zašto? Verovatno se nešto mulja, krije iza toga, jer nije samo amnestiranje Dušana Mihajlovića za potrošena sredstva, u to sam siguran. Znači, neko je odlučio i namenio da u Srbiji tehnološki sistem evidentiranja i izdavanja ličnih karata mora baš ovako da izgleda.
To je ta opasnost zbog koje mi dižemo glas, podnosimo amandmane, pokušavamo da ovaj koncept zakona prilagodimo nečemu, vodeći računa o zaštiti ljudskih prava, o pravu svakog građanina da se zaštite podaci o njegovoj privatnosti. Podsećamo i Vladu Republike Srbije i sve koji se na neki način profesionalno bave pitanjem elektronske obrade podataka ili evidentiranja ovakvih podataka da mnoge zemlje zapadne Evrope zabranjuju da se njihovi državljani i građani vode po nekim šiframa, po nekim brojevima. Dao sam vam primer Portugalije u kojoj je jedan nivo ustavne norme, odnosno tako je podignuta zabrana da država o svojim građanima i državljanima iskazuje podatke u vidu brojeva, matematičkih izraza, šifara itd.
Vodite računa, ako pričate da ste zakoračili u tu Evropu, vodite računa da je ne preskočite, onda je Atlantik i možete da se udavite tamo. Znači, ako je veliki skok, onda je skok u Atlantik, a ne na Alpe. Nemojte da nam predstavljate sve i svašta evropskim standardom, jer ako želite da napravimo posebnu raspravu o evropskim i svetskim standardima, dajte da napravimo jednu raspravu da definišemo šta je to standard, tako da treba tumačiti, ali ovako dolazimo u situaciju da svaki navodno ekspert priča i drži predavanja o tome šta je standard.
Ne verujem ja tim ljudima, jer odmah tražim, dajte mi dokument, dajte mi prevod na srpskom jeziku, dajte da protumačimo šta koja reč znači. Čim to potražite, nastane tutanj, bežanija i gde će da pobegnu – pobegnu do nekih novina da ispričaju nešto što bi bilo zanimljivo njima.
Mi moramo da žigošemo sve to što se ovde gura po sistemu to je sve stručno, ekspertsko i dobro zato što ima 126 glasova. Dakle, 126 glasova suštinski nije argument, već je to samo politički instrument kojim dokazujete da ste vlast, ali to puno puta nema blage veze sa razumnim posmatranjem i sa mentalnim zdravljem.

Da li još neko želi reč? (Da.)
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Miroslav Živković.

Nisam se javio kao advokat Vlade, samo radi istine i zbog građana, jer, kao što gospodin Krasić reče, mi smo dužni da kažemo nešto.
O nabavci opreme za evidentiranje građana, kao i nabavci ovog sistema, raspravljano je na jednoj od prvih sednica Odbora za bezbednost kojim predsedava gospodin Mirčić, inače predsednik Odbora za bezbednost, i tada je objašnjeno kako je ta oprema nabavljena, zašto ugovor nije raskinut, kakve bi to štete imalo po državu Srbiju, tako da potezanje tog pitanja dve i po godine nakon toga je bespotrebno, jedino ako nema nekih političkih razloga.
Druga stvar, meni je jasan strah, koji pokušavate da sejete među građane, od nove tehnologije i to je sasvim razumno, ali ja samo hoću radi istine da kažem da taj čip vi svi koristite i ja garantujem da 50% članova SRS ima to što se zove čip.
Evo, ja ću vam pokazati, to je taj čip za koji kažete preko toga će se građani Srbije prisluškivati, špijunirati; ovo što pokazujem je obična halo kartica i svi je koristite, da ne govorim o platnim karticama, da ne govorim o podacima koji se unose da biste dobili platnu karticu. Niko tu ne kaže da se radi o špijuniranju, nego jednostavno o tome.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javljam se kao jedan od članova Odbora čiji je predsednik gospodin Milorad Mirčić, a vi znate odluku SRS i da mi ne učestvujemo više u radu odbora.
Ovaj događaj i raspravu o tome da je bivši ministar iz dosovske vlade Dušan Mihajlović zajedno sa ovim svojim promoterom Simovićem, govorim o ovome koji je bio zadužen za informisanje u MUP-u, objašnjavao, doduše, kao i sve druge malverzacije koje su se dešavale u MUP-u dok je on bio na čelu...
Da ne govorim o fantomskoj akciji "Sablja", o ubistvima koja su se dešavala, o direktnoj povezanosti njega samog sa najužim kriminalnim klanom u našoj zemlji, sa nagovaranjem pojedinih protuva da lažno svedoče i to protiv prof. dr Vojislava Šešelja u haškom kazamatu.
Dakle, to je bila ta sednica Odbora, na kojoj smo između ostalog pokrenuli pitanje imovine SRS, koja danas stoji kao mač nad glavom i sadašnjem ministru Draganu Jočiću koji nije u Skupštini danas kada se raspravlja o Predlogu ovog zakona, a u pitanju je džip SRS koji nam je oteo Dušan Mihajlović.
Na tom istom odboru, morate da se setite da je to bio poslednji odbor kojim je predsedavao gospodin Mirčić, a da na njemu učestvuje Dušan Mihajlović, jer mi smo konstituisali odbore i imali smo Odbor za odbranu i bezbednost, sa sve bivšim sazivom iz MUP-a, sa nedavanjem odgovora od strane Dušana Mihajlovića, Banjca i ostalih koji su zloupotrebljavali svoj službeni položaj, za set pitanja koji smo im uputili.
Između ostalog smo pitali ko je taj ko je ugovarao kupovinu te opreme, kao što smo pitali šta je sa imovinom SRS, s obzirom da mi imamo već dva puta, je l′ tako, gospodine Krasiću, od strane Vrhovnog suda, tri puta, presudu da je to imovina SRS koju nam je otela bivša dosovska vlast. Za to je lično sada odgovoran i ovaj ministar, jer je i on to nasledio, kao što je nasledio ovaj posao oko uvođenja ovih ličnih karata na način na koji je to njegov prethodnik ugovarao, a onda se postavlja pitanje kakva je razlika i koliko će to nas da košta.
Kasnije ću vam da vam iznesem onaj podatak, pošto je velika pobuna građana bila u mnogim zemljama, u Grčkoj, Velikoj Britaniji itd, kakve su njihove procene u odnosu na njihov broj stanovnika. Ovde je pitanje, u ovako siromašnoj Srbiji, kada narod nema hleba da jede, gde ćemo mi da se zaustavimo sa uvođenjem ovog sistema i šta će još da bude prateća oprema i ko će da se pojavi za remont. Onda bi došao ministar, ali promeniće se vlast i vlada, pa neće biti u situaciji, ja se nadam ni sam zakon da neće da bude implementiran zbog toga što je rok šest meseci, a dotle ne možete da izdržite na vlasti.
Sećate se kako je to bilo sa elektroprivredom; u proteklih šest godina stalno su nam zbog lobija Hamovića, Lazarevića i ovih bivših dosovskih lopova, ovih žutih i ovih posle koji su bliski vama i Koštunici, poput ove dvojice, a naročito Dinkiću, te remont elektroprivrede, kontragarancije... Hajde sami se setite u protekle dve godine koliko je Narodna skupština Republike Srbije odobrila kontragarancija za remont elektroenergetskih postrojenja i koliko nam sada treba za održavanje opreme, ove motorole. Pitanje je koliko će to da košta državu, da ne govorim o drugim negativnim efektima i potencijalnim opasnostima.
Znači, niste, kolega, u pravu, to je bio odbor na kome je bio Dušan Mihajlović lično, onako sa svojim stavom koji nije promenio ni tog poslednjeg dana i nije nam dao odgovore na sva ta pitanja, jer smo mi baš tražili, pošto se prvi put konstituisao odbor Narodne skupštine Republike Srbije gde je predsednik iz opozicione političke stranke, da nam odgovori na sve ono što ga je godinama unazad pitao i sam prof. dr Vojislav Šešelj.

Gospodine Krstin, po kom osnovu? Po amandmanu. Onda ima prednost gospodin Krasić za repliku.

Sa ove govornice su iznete dve potpuno netačne činjenice, ali s obzirom da 21 dan, danas je 21 dan kako neko pokušava da meni stavi u rečnik nešto što ja ne pričam. Pozivam sve one koji žele da komentarišu moje političke stavove da vrlo precizno slušaju šta pričam i da daju, ako je moguće, najautentičnije srpsko značenje svakoj reči koju koristim.
Moram da vas podsetim, o opremi sam pričao u kontekstu obrazloženja i mišljenja Vlade kojim se odbijaju naši amandmani između ostalog i zbog toga što se tvrdi da je postojeća oprema koja čami tamo negde tako pripremljena da izbacuje ove podatke koji se navode u Predlogu zakona. Na momente se kaže – možda ste vi i u pravu da treba da se izbaci neki podatak, ali oprema sa kojom raspolažemo mora da saopšti taj podatak, mora da ga registruje. Ja sam u tom kontekstu pričao o opremi i naravno otvorio temu doslednosti onih koji su kritikovali nabavku te opreme. To je sada njihov problem.
Druga stvar, nijednom rečju nisam sejao strah prema modernim tehnologijama. Samo sam iznosio politički stav SRS i neslaganje da nam se ovde nešto predstavlja ka evropski i svetski standard, a onda sam vrlo konkretno naveo države koje ne žele da prihvate to što ovde neko gura kao standard.
Kada smo već kod tog straha od novih tehnologija, samo da podsetim javnost, jedino SRS poklanja školama najnoviju generaciju kompjutera. To je naš odnos prema tehnologijama.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, pred nama je amandman na član 8. stav 1. Da se vratimo na amandman. Član 8. sadrži automatsko učitavanje podataka i zaštitne elemente. Koncepcijska razlika očigledno postoji između Vlade, koja smatra da bi kvantum podataka trebalo da bude onaj koji zadovoljava potrebe bezbednosti, i naših kolega poslanika iz SRS koji smatraju da je to suviše podataka i da se time ulazi u privatnost.
Mi smatramo da postojeći sistem bezbednosti, takav kakav jeste, upravo zahteva da se kvantum podataka izrazi potrebama bezbednosne zaštite građana. Mi pokušavamo da objasnimo da zadiranje u tuđa prava ima jedno ograničenje koje se zove prava drugih i trećih lica. Dakle, kako štitimo prava drugih, ako nemamo podatke o nekome ko čini krivična dela.
Znači, mi govorimo sa stanovišta onoga ko čini nešto što je zabranjeno i pokušavamo da objasnimo da je bolje da nemamo podataka o njemu, a da pri tome izražavamo sa druge strane potrebu da se zaštite neki drugi ljudi koji ne čine krivična dela.
Ako hoćemo da štitimo nekoga od društveno zabranjenog ponašanja, onda treba da imamo sve podatke o svakom onom ko takvo ponašanje čini.
Upravo ova evidencija omogućuje da sve te podatke imamo i to u onom broju podataka koji prema savremenom stanju bezbednosti, a pri tome mislim na trgovinu ljudima, na trgovinu drogom, oružjem, na organizovani kriminal i terorizam, zahteva upravo da se podaci izraze u ovom obimu u kojem su izraženi. U tome je ta razlika u koncepciji.
Što se tiče konkretnog amandmana, on se odnosi na to da se iz tih podataka izostavi jedino jedinstveni matični broj njegovih roditelja, roditelja onoga na koga se odnosi karta. Znači, ne odnosi se na čip, ni na ništa drugo amandman, nego samo da se izostavi jedinstveni matični broj roditelja.
Priča o čipu, ovome, onome nema mesta u amandmanu. Čipa ovde nema. Onda bi bilo – briše se član i onda ne bismo imali čip. Čip imamo bez obzira na amandman SRS, ali nemamo da će u tom čipu, u tim podacima biti jedinstveni matični broj roditelja.
Kada pogledate svoju ličnu kartu i one lične karte koje su izdavane pre oko 30 godina, one plastične koje sam pokazao, te lične karte i sada sadrže i onda su sadržavale ime jednog od roditelja. Dakle, i onda i sada činjenica kako se zove roditelj, a to jeste jedinstveni matični broj roditelja, jeste nešto što obeležava fizičko lice. Znači, imate lica koja imaju isto ime i prezime i razlikuju se po tome kako im se zovu roditelji. Pošto nema imena roditelja u sadržini nove evidencije, ima jedinstveni matični broj građana. Napomenuću vam da je taj jedinstveni matični broj građana obavezan već više decenija u Srbiji i u ranijoj zemlji u kojoj je Srbija bila. Prema tome, ništa novo i ništa naročito što bi trebalo da traži intervenciju na ovaj način.
Dakle, amandmanom se traži samo da se briše jedinstveni matični broj roditelja. Za naše građane je jako bitno da imaju taj kvantum podataka. Čipovi se nalaze u svim karticama, bankovnim i onima kojima raspolažemo po parkiranju itd, i ne preti im nikakva veća opasnost nego što već postoji. Mi svi nosimo mobilne telefone, imamo kompjutere, laptopove, vozimo automobile u kojima se nalaze kompjuteri i to je sve registrovano, o tome postoji evidencija i ne vidim zašto bi baš lična karta bila problem.
Predlažem da zaista, ovde sede predstavnici MUP-a, što se tiče ovoga da odbijemo ovaj amandman u Skupštini, međutim ja im predlažem da olakšaju postupak dobijanja lične karte, da je to mnogo važno. U velikim gradovima se satima i danima čeka da se dobije lična karta i to je za građane bitno. Ovo što se predlaže amandmanom nije ni blizu od tog interesa, kao što je od interesa da ima što više podataka i da se lična karta dobija na što lakši način. Hvala.