Zahvaljujem se. Po Poslovniku, izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni poslanik koji se javio po Poslovniku samo je prvu rečenicu rekao o povređivanju dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika, a i sam dalje nastavio da vređa. Samo ću da kažem kratko: kad se niko ničega ne boji, gospodo, raspišite izbore, pa ćemo videti kakva će biti politička scena Srbije. Samo toliko. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč?
Po amandmanu, narodni poslanik Vladislav Kronić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, da pokušamo da vratimo raspravu na dnevni red i da govorimo malo o amandmanu. Kolega poslanik Milorad Krstin je podneo odličan amandman i kaže da se u članu 8. posle tačke 5) dodaje nova tačka. Samo da vas podsetim da se član 8. odnosi na poljoprivrednu osnovu jedinice lokalne samouprave i propisuje šta ona sve sadrži. Ovo je odličan amandman, jedino što zakon nismo pogodili. Kad bude na dnevnom redu zakon o vodama, odbrani od poplava, kanali za odvodnjavanje, navodnjavanje, ipak spadaju u zakon o vodama.

Zahvaljujem se. Izvolite, narodni poslanik Mika Vlaović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice, gospodo iz Ministarstva, Milorad Krstin je podneo dobar amandman. Međutim, stvar nije upućena na pravu adresu. Milion i 700 hiljada hektara u Vojvodini oporezovano je i zadnje dve godine celokupan porez je skinut, a pretprošle godine je uvećan za 400 posto vodni doprinos i Uprava za vode Vojvodine treba da rešava pitanje kanala, uređenja obala, čišćenja kanala i svega toga, to ne može da radi Ministarstvo poljoprivrede.
Kad su svi malo zloupotrebili govornicu i ja ću da je zloupotrebim nekoliko minuta, oprostićete mi. Rečeno je ovde – malo je posejano pšenice, biće gladi. Neće biti gladi i upravo je to dobro što je posejano malo, malo je rodilo, to malo će naterati pekarsku i mlinarsku industriju da mora da plati. Dobro je što Ministarstvo poljoprivrede izdvaja sredstva za skladištenje, a ja ću slobodno poručiti svim zemljoradnicima – nemojte prodati ni kilogram pšenice, svi uskladištite pšenicu; znam da vam trebaju pare, pošto sam i ja zemljoradnik, ali razmislite šta bi bilo da je pšenicu potukao grad. U tom slučaju ćete naterati mlinare i pekare da pšenicu odmah plate 12 dinara, a do kraja godine ona mora biti 15.
Ništa to nije zbog čega treba građani Srbije da se uplaše. Od oktobra 2003. do jula 2004. godine pšenica je na tržištu Srbije bila između 14 i 15 dinara, hleb je bio, kao i sada, 25. Niko nije zatvorio pekaru, niko nije zatvorio mlin, čak su građeni novi mlinovi i otvarane nove pekare. Jednom se zemljoradnici moraju dogovarati kad seju, kad prodaju, da nateraju sve druge koji na određen način žive na njihovoj grbači, a najmanje treba uputiti Ministarstvu.
Pošto je ovo ozbiljna tema, zakon o poljoprivrednom zemljištu, kao član DSS-a molim vas da se vratimo na temu, a biće momenata kada su pitanja za Vladu, biće momenata kada ćemo moći između sebe da upućujemo žalbe. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Miki Vlaoviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ivan Radić je podneo amandman na član 14. Ovaj član se odnosi na sprovođenje poljoprivredne osnove; program poljoprivredne osnove donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave nakon prethodno pribavljenog mišljenja. Predlaže se u amandmanu da to mora biti stručna komisija, ne samo komisija kako je u Predlogu zakona navedeno.
Dalje se amandmanom predlaže da se i ovim predlogom zakona ne favorizuju poljoprivredni proizvođači, tj. poljoprivredna gazdinstva, ali ovde se konkretno radi o fizičkim licima, poljoprivrednicima, koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva. Gotovo dve godine vam ukazujemo na jednu uredbu koju je Vlada donela na predlog Ministarstva, zloupotrebljavate je i stavljate u ustavno neravnopravan položaj građane Srbije, jer favorizujete samo grupu tih poljoprivrednih proizvođača koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva.
Kao predstavnik SRS i čovek koji se razume u poljoprivrednu proizvodnju podržavam opredeljenje da se poljoprivredni proizvođači registruju, jer, manje-više, svuda je to u svetu, pogotovo u Evropi, uvedeno i kao obaveza ili u najmanju ruku registrovana su ta poljoprivredna gazdinstva. Ovo ministarstvo je počelo da promoviše ideju, u suštini uredbu, a ne ideju, koju je donela 2004. godine i od otvaranja međunarodnog poljoprivrednog sajma 2004. godine prišlo se kampanji, na neki način, i ubeđivanju poljoprivrednih proizvođača da se registruju.
Međutim, iako je već dve godine prošlo, po izjavama iz Ministarstva, iako zvanično se te izjave razlikuju od jednog do drugog pomoćnika, ali da uzmemo i onu najveću cifru da je do sada registrovano samo 60 posto poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, znači 40 posto poljoprivrednih gazdinstava, fizičkih lica, poljoprivrednika nije registrovano.
Prema tome, oni se stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ona lica koja su registrovala svoja poljoprivredna gazdinstva.
Prvo vi iz Ministarstva poljoprivrede treba da se zapitate zašto poljoprivredni proizvođači nemaju poverenja u to što predlažete i ne registruju svoja gazdinstva, a ne da ih na svaki način kažnjavate.
A, kažnjavate ih pre svega tako što ta lica koja nisu registrovala svoja gazdinstva nemaju pravo na kratkoročne kredite, podsticajne kratkoročne kredite, nemaju pravo i mogućnost da konkurišu za dugoročne kredite.
Predlogom ovog zakona čak im zabranjujete pravo da učestvuju u nekim komisijama koje će predsednik opštine da formira, nego i ovde moraju da budu isključivo lica koja su registrovala svoja poljoprivredna gazdinstva, iako u dobrom broju opština postoje ugledni poljoprivredni proizvođači koji, nažalost, nisu registrovali svoja gazdinstva.
Nemate pravo, jer je to nešto što je neustavno, da ih delite zakonom, faktički favorizujete samo jednu grupaciju poljoprivrednih proizvođača. Svrha ovog amandmana je da se brisanjem ovog dela koji se odnosi na registrovana poljoprivredna gazdinstva u suštini omogući da predsednik opštine na svojoj lokalnoj teritoriji za komisiju koja će vršiti ocenu programa poljoprivredne osnove u suštini donosi samouvereno odluku, i da ne moraju biti isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Ako želite da se sva poljoprivredna gazdinstva registruju, mi smo ispred Odbora svojevremeno inicirali, učinite malo napora kroz medije, kojima na neki način raspolažete, kroz publikacije koje kao Ministarstvo objavljujete, pošaljite u svako domaćinstvo i još jedanput ili još nekoliko puta objasnite šta svako individualno poljoprivredno gazdinstvo dobija ako se registruje. Učinite napor da sve građane stavite u isti položaj, a ne da kroz zakone favorizujete grupaciju nekih poljoprivrednih proizvođača.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 14. ovog predloga zakona stav 7. tačka 5), sa predlogom da se ova tačka 5) briše. Samo ću pročitati da čuju građani o čemu se radi. U tački 5) se kaže – ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koja je planirana za prodaju.
Stav SRS po pitanju prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta dobro je poznat građanima Srbije. SRS je apsolutno protiv prodaje ili otuđenja državnog poljoprivrednog zemljišta. Iz tog razloga je podnet ovaj amandman.
Ono što se dešavalo u proteklih nekoliko godina samo je potvrdilo bojazan SRS da će se upravo poljoprivredno zemljište pojaviti kao krajnji cilj profitera, bolje rečeno tajkuna, koji preko svojih veza u izvršnoj vlasti dolaze u posed ogromnih površina.
Mnogobrojne afere upravo su bile vezane za malverzacije sa otkupom državnog poljoprivrednog zemljišta. Kao akteri javili su se pojedini članovi Vlade, članovi ministarstava, kako one bivše, tako i sadašnje Vlade.
Posebno interesovanje tzv. stečajna mafija je upravo iskazala za poljoprivredna dobra širom Srbije koja su smišljeno uvođena u stečaj da bi se kasnije njihova imovina prodavala u bescenje. Nisu ih interesovale ni oronule zgrade, ni farme, ni zastarela mehanizacija, niti zatečeni stočni fond; interesovalo ih je samo državno poljoprivredno zemljište koje su kasnije preprodavali po višestruko većim cenama i zarađivali ogromne sume novca.
Ministarstvo poljoprivrede to ne vidi i ne želi da vidi, odnosno njih najviše interesuje kako da odobre poljoprivredne kredite pojedinim članovima G17 plus. O tome je bilo dosta govora. Poslanici SRS su upravo iznosili dokaze o ovome što sada govorim.
Neka samo neko pogleda kada su u pitanju sva poljoprivredna dobra i kombinati čija je imovina rasprodata posle stečaja, videće da se tu uglavnom pominju kao kupci ili posrednici uvek isti ljudi. Što je najgore, to se dešava i dalje, jer ova vlada to ne želi da zaustavi. Ovako se u Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, stvaraju, takoreći, feudi, odnosno ogromna prostranstva u privatnom vlasništvu. Gde će nas sve to odvesti za neki naredni period ostaje da se vidi.
Da je bar to zemljište plaćeno po tržišnoj vrednosti, u redu, ali to nije slučaj. To zemljište je oteto na neki način od države, uz pomoć interesnih grupa u izvršnoj i sudskoj vlasti.
A da neko ne pomisli da je rasprodato poljoprivredno zemljište samo posle stečajnog postupka, radilo se to, a radi se i dalje, u postupku privatizacije, umešana je i Agencija za privatizaciju i Ministarstvo za privredu. Imamo slučaj u PKB "Zemun" i još niz drugih primera. Procedura je ista: obezbedi se postojeća imovina, aukcija se obično sprovede sa već poznatim učesnicima. Novi vlasnik očas posla krene da rasprodaje ono što je na taj način kupio i da se deo po deo nekadašnjeg poljoprivrednog dobra, a to se čak koristi kao plaćanje jednog dela rate za ono što je kupljeno. Sve se rasprodaje, samo ostaje zemljište koje se kasnije prodaje već unapred poznatim kupcima.
Imamo slučaj kada strana kompanija kroz proces privatizacije postane vlasnik, znači pored same fabrike, odnosno proizvodnih pogona, i poljoprivrednog zemljišta.
To na neki način dođe kao pride i obično sa tim zemljištem ta strana kompanija ne zna šta da radi. Ovde se na neki način javlja pravni problem, pošto je pravno lice iz druge države postalo vlasnik poljoprivrednog zemljišta.
Navešću vam primer: Popovačka cementara, koja je pre četiri godine prodata švajcarskom "Holcimu", imala je u svom vlasništvu oko 700 ha obradive zemlje prve klase.
To sada pripada stranoj kompaniji. Ona time može da raspolaže kako hoće i njihova je dobra volja da li će to ustupiti na korišćenje, s obzirom da ga pomenuta kompanija ne obrađuje, niti se interesuje za njegovo korišćenje.
Ovakvih primera u Srbiji ima sigurno još više. Vlada Srbije bi trebalo time da se pozabavi, a ne da još više osiromašuje državni zemljišni fond. Smatram da će poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman SRS.
Hvala lepo.