Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Tražio sam da se u članu 9. stav 1. izbrišu reči "i na engleskom jeziku". Šta je Vlada predložila? "Obrazac lične karte štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, i na engleskom jeziku". Stavovi 2, 3. i 4. preciziraju neke varijante ovog prvog stava, ali ovo "i na engleskom jeziku" deluje kao umetnuto, nepotrebno i deluje neustavno, to moram da vam kažem.
Zašto? Lična karta je službeni dokument koji država izdaje svom građaninu kao sredstvo identifikacije. Pošto je prevashodna namena lične karte na teritoriji države, onda mi ne bismo smeli da učimo engleski jezik radi identifikacije i radi čitanja službenih evidencija naše države, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom.
Vi ste našli vezu za ovakvu interpretaciju engleskog jezika u činjenici da u članu 1, pored prvog stava gde je to lepo definisano: "Lična karta je javna isprava kojom građanin Republike Srbije dokazuje identitet", to prihvatamo, imate i onaj stav 3. koji kaže: "Ako je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta može da služi i kao putna isprava".
Tu ste ubacili priču koja se tiče Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske, možda će sutra biti još neka država u pitanju i tvrdite da treba omogućiti građanima da bez one isprave koja se naziva putna isprava našeg građanina za inostranstvo ili pasoš, znači da građanin sa ličnom kartom, kao sredstvom identifikacije, tu ličnu kartu može da koristi i kao pasoš, da ona, u stvari, ima značaj pasoša. Zbog toga je potrebno da lična karta bude sa rubrikama i na engleskom jeziku. Tu ste napravili veliku grešku. Lična karta nikada ne može biti pasoš.
Druga velika greška – tu gde bismo mi imali specijalne sporazume sa nekom državom, da naša lična karta važi i kao putna isprava, siguran sam da su samo one države gde je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Nije valjda da je onome ko stoji na nekoj granici između Srbije i Crne Gore važno ukoliko u našoj ličnoj karti stoji na engleskom; on isto priča srpski jezik, razume ćirilicu. Kada pređete preko Drine, idete sa ličnom kartom. Nova lična karta sa engleskim jezikom može samo da zbuni i jednu i drugu službu koja vrši kontrolu.
Zašto je vama potreban engleski jezik? Vama je engleski jezik potreban da svako ko je stranac u zemlji može da izvrši identifikaciju našeg građanina. Sada će neko od ovih koji se izuzetno "plaše" za sudbinu države da kaže – kako je to moguće? Moguće je. Imamo građanina Draškovića, poznatijeg u javnosti kao suprug Danice Drašković. On je prevario sve, a izgleda najviše predsednika Vlade Republike Srbije. Sklopio je neki sporazum, u ime državne zajednice, sa NATO paktom ili ko zna sa kojim oružanim snagama, omogućio da oni prolaze kroz našu zemlju.
Samo da vas podsetim, na bazi takvih nekih sporazuma neki okupatorski vojnici su gazili ljude u Makedoniji, a meni se čini da je poginuo i neki ministar u Makedoniji. Naravno, niko nije odgovarao od onih koji su ga zgazili.
Verovatno pripremate teren da ti sa oklopima mogu da vrše identifikaciju i kontrolu naših građana, pa će lakše da se snađu kada na svom maternjem jeziku pročitaju šta piše u kojoj rubrici.
Da se ne bi javljali eksperti, ja se sada ograničavam samo na ono što piše u Ustavu Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je precizan u pogledu jezika i pisma.
Ograničavam raspravu samo na stav 1, ne diram stavove 2, 3. i 4, to amandmanom nisam obuhvatio, samo tražim da se izbriše ovo "i na engleskom jeziku", jer je to, kako je napisano, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Kada je bila načelna rasprava, u naletu inteligencije jedan je pokušao da bude normalan pa je rekao – čoveče, okreni pasoš pa vidi, tamo je na dva jezika. Pasoš je putna isprava za inostranstvo, a lična karta je sredstvo identifikacije u zemlji. Našu ličnu kartu kao javnu ispravu priznaju naši nadležni organi, naša diplomatska i konzularna predstavništva u inostranstvu. Sa našom ličnom kartom u Nemačkoj, Holandiji, Engleskoj ne možete ništa da uradite. Ona za njih ništa ne znači. Njima je potreban pasoš sa šengenskom vizom. Zaboravio sam, Tadić reče u kampanji da ćemo za nekoliko meseci da dođemo na tu belu listu. Verovatno je mislio da on dođe na belu listu, jer i dalje vidim da su veliki redovi ispred ambasada i konzulata.
Znači, u inostranstvu se traži naš pasoš. Obrazac našeg pasoša je regulisan međunarodnim ugovorima i pošto je međunarodnim ugovorima propisana sadržina obrasca, onda sve rubrike tamo imate na srpskom, na engleskom, na francuskom. On je međunarodnim aktom priznat dokument koji izdaje jedna država i to nemojte da upoređujete sa ličnom kartom, koja je javna isprava za internu upotrebu na teritoriji Republike Srbije.
Nemojte da nam ubacujete strane jezike u naše javne isprave namenjene za upotrebu u Republici Srbiji. To je neustavno. Kršite Ustav. Ako smatrate da vam je to potrebno zato što bi na bazi nekog bilateralnog sporazuma sa nekom od susednih država naša lična karta mogla da ima i funkciju pasoša, mi te bilateralne sporazume možemo imati samo sa državama u kojima se koristi srpski jezik. Ne možemo imati sa nekim drugim državama, jer te države ne prihvataju, jer ove što su nas okružile, koje su ušle u neki režim, govore svojim jezikom, koriste svoje pismo i koriste engleski jezik.
Samo da vas podsetim šta je bilo sa Rumunijom. Nekada je veliki broj ljudi iz Rumunije dolazio da radi, da obezbeđuje sredstva da bi preživeo, pošto je Rumunija u nekom ekonomskom položaju.
Kada su ušli u neke procese integracija, dobili su naloge, pa se pojavio jedan specifičan vizni režim prema našoj zemlji, tako je postavljen da se praktično nikome ne isplati. Verovatno je na taj uvoz mislio DOS kada je rekao da će biti toliko novih radnih mesta u Srbiji da postojeći broj građana sa sto posto uposlenosti neće da zadovolji, jer postoji još 50 posto slobodnih kapaciteta.
Samo da vas malo podsetim, da znate u kojim relacijama se krećete.
Ako ostavite u stavu 1. reči "na engleskom jeziku", onda to radite jasno, očigledno, brutalno protiv Ustava Republike Srbije, a kao izgovor za to opet koristite tehnološke mogućnosti opreme koja je obezbeđena, a koja je, sa gledišta stranaka koje danas vrše vlast, bila izuzetno sporna i predstavljala izraz vrhunskog kriminala prethodne dosovske garniture.
Na ovo moramo radi javnosti malo da podsetimo, jer vidite i sami, kako koji dan ide, natrčavaju nove informacije, da se ne zaboravi nešto iz ne tako daleke prošlosti. Naravno, vodimo računa da se ne vrate retrogradne snage koje su 5. oktobra zapalile Skupštinu. To su retrogradne snage koje nose destrukciju.
Vidite kako se odražava taj koalicioni kapacitet. Zbog koalicionog kapaciteta ne priča se ni o onome što je navodno bio kriminal i na toj priči je neko ušao u Skupštinu. Sada je totalna amnezija nastupila, više se ne priča o tome, nego se priča o blagodetima novih tehnologija.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po amandmanu.

Pošto je narodni poslanik Zoran Krasić detaljno obrazložio ovaj amandman, samo bih upozorio na još jednu odredbu Ustava po kojoj stav 1. i 4. nisu u skladu sa Ustavom Srbije, prejudiciraju rešenja iz novog ustava, a to je odrednica o srpskom jeziku. I, ovde je gramatički pogrešno napisano "ćiriličnom pismu", pismo je "ćiriličko". Zaista, Ustav Republike Srbije ne dozvoljava da potencirate srpski jezik u predlozima zakona, zato što Ustav poznaje srpskohrvatski jezik, a lektoru recite da pismo nije ćirilično, nego je ćiriličko, a sekretaru za zakonodavstvo recite da kada promenimo Ustav i kad u ustavu bude zvanični jezik srpski, onda može i da ga predloži i odobri kao sekretar za zakonodavstvo, da izađe pred Skupštinu.
I tu taj vaš sukob sa Ustavom uopšte ne mogu da razumem. Posebno ne razumem sukob MUP-a sa Ustavom. To je spor u kome Ustav gubi. Recite mi državu u kojoj ustav može da izgubi spor, kad se sučele ljudi koji sprovode ustav i ustav i ljudi kažu – izgubio je ustav, mi smo u pravu, mi želimo ovako. Sve što želite, molim vas, sprovedite po proceduri predviđenoj Ustavom. Ili ne pominjite jezik ako vas je sramota da kažete srpskohrvatski, ili ga navedite po članu Ustava po kome je zvanični jezik zaista srpskohrvatski. Ko misli da treba drugačije, neka pristupi promenama Ustava, a ne promenama zakona.
Naravno da lična karta na engleskom jeziku ne znači ništa. Vas niko u inostranstvu ne legitimiše po ličnoj karti. I zašto samo englesko govorno područje? Postoji mnogo zvaničnih svetskih jezika.
Mogli bismo sada da napravimo obrasce, pa da se otvara onako kao one razglednice što su vezane. Odakle si ti? Ja sam iz Srbije, izvolite moju razglednicu, birajte.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 10.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Hvala. Poštovani narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 13. i to vezano za tačku 7), a tačka 7) ovog člana glasi – jedinstveni matični broj za roditelje, koji pored ostalih podataka podnosilac zahteva za izdavanje lične karte treba da unese u zahtev. Razlog za ovaj amandman da se briše jedinstveni matični broj i da tačka 7) glasi – ime jednog od roditelja, jeste sledeći: mnogi građani Srbije, usled proterivanja Srba sa prostora Republike Srpske Krajine i sa prostora bosansko-hrvatske federacije, došli su na prostore države Srbije da žive, ali nemaju jedinstveni matični broj, pogotovo njihovi roditelji. Ako ostane ovako kako je predviđeno tačkom 7), neće ispunjavati formalno uslove, zahtev neće biti validan i neće moći da im se izda lična karta.
Većina od tih koji su prognani i proterani sa prostora Republike Srpske Krajine, sa prostora Mostara, leve obale Neretve i drugih krajeva, Bihaća i da ne govorim dalje, nemaju nikakve mogućnosti da se vrate na svoja ognjišta. Sada treba da im se oteža ili onemogući izdavanje lične karte u državi Srbiji, u njihovoj matici. Gledajući kako se stvari odvijaju jedino im je ostala Srbija kao matica, gde mogu da nađu svoje mesto pod ovim nebom.
Primer kako se izdaju lične karte i koji su sve to problemi: evo, baš sam juče u Kraljevu imao prigovor stranaka, ogromne su gužve pred šalterima za izdavanje ličnih karata. Za taj formalni postupak, umesto MUP da ima većinu podataka, pošto postoji elektronska obrada i umreženost MUP-a Srbije je odavno primenjena, građani treba maltene lično sve da dokumentuju i da donose dokaze i o promeni adrese i da su odjavljeni sa ranije adrese, čak su prinuđeni da dovode lica kod kojih stanuju i kod kojih su prijavljeni ili lica od kojih se odjavljuju. Ta lica moraju lično da daju izjave pred činovnikom, odnosno pred šalterom MUP-a Srbije.
Ogromna je gužva, a umesto da MUP Srbije na osnovu svih podataka koje ima u svojim evidencijama taj postupak ubrza, nažalost oni traže...
Evo, jedan primer iz Niša: podneta je odjava u Nišu pre sedam dana i ima dokaz o odjavi iz MUP-a u Nišu, promene adrese za Kraljevo. Juče od te stranke traže da donese dokaz da je odjavljen.
Gledajući ovo vreme kada je predložen ovaj zakon o ličnoj karti i troškove koji su uloženi za kupovinu opreme za izradu lične karte, neprimereno je vreme, a da ne govorim o iznosima koji su potrošeni ili će se potrošiti za plaćanje ove opreme. Čuli smo ovde podatak od ministra da je to preko 200 miliona evra samo za opremu.
Pošto sam član Odbora za finansije, pre jedno dve godine, a to zna aktuelni ministar Jočić, kao i ministar Dinkić, bivši ministar unutrašnjih poslova Mihajlović zaključio je još ugovora o nabavci opreme iz inostranstva za preko 250 miliona evra, bez ove opreme za izradu ličnih karata.
Kada je bilo razgovora na Odboru za finansije, šta sa tim ugovorima koji su zaključeni mimo Vlade Republike Srbije, suprotno Zakonu o budžetu za 2002. i 2003. godinu, rečeno je da se ti ugovori ne mogu raskinuti, jer bi država pretrpela ogromnu štetu. Niko nije odgovarao, i nije pokrenut nikakav postupak, za zaključenje takvih ugovora.
Ove razloge zašto sada zakon o ličnoj karti, zašto ovakav tip lične karte sa mikro čipom, građani ne mogu da razumeju i da prihvate, jer ovim zakonom i izdavanjem ove lične karte neće se sigurno sprečiti terorizam kako je ovde u obrazloženju rečeno, a pogotovu organizovani kriminal.
Sve što nam se događa, počev od ovih sportskih događaja, a da ne govorim o drugim događajima, kako ovlašćeni u MUP-u kažu visokog rizika, jasno govori u kom je stanju kriminal u Srbiji.
Kada nije u stanju MUP da se suprotstavi tom uličnom, huliganskom kriminalu na ulici, na sportskim događajima i događajima visokog rizika, kako će se onda suprotstaviti organizovanom kriminalu.
Ona bela knjiga bivšeg ministra unutrašnjih poslova Mihajlovića o 25 organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji, pa posle akcije "Sablja" da više nema organizovanog kriminala, pa sve ovo što je navodno preduzeto formiranjem ovog specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu sa specijalnim tužiocem, to jasno govori da ova vlada sa MUP-om, Ministarstvom pravde, Republičkim okružnim tužilaštvom, opštinskim tužilaštvima i nadležnim sudovima nema mogućnosti da se na adekvatan način suprotstavi organizovanom kriminalu.
Nasuprot tome, mi imamo portparole, ili pi-ar kako vole ovi da kažu, sada sudova.
Sve radnje koje se događaju u bilo kom sudu treba da budu predmet izjave tih portparola, a da ne govorimo mnogih drugih koji se upuštaju u delove sudskih postupaka, pogotovo krivičnih, a da epilog ili pravosnažno presuđenje nemamo ni po jednom predmetu već više godina. Cena tog specijalnog suda, specijalnog tužilaštva je prevelika i previsoka, a za skoro nikakav rezultat.
Isto tako, i ovo što je sada ponuđeno narodnim poslanicima i građanima Srbije, za izdavanje nove lične karte, ništa neće pomoći građanima Srbije. Pored ovoga što će imati dodatne troškove, ogromne gužve pred šalterima, sa novom ličnom kartom neće živeti bolje, nego sve gore i gore iz dana u dan.

Reč ima narodni poslanik Marko Krstin, pa potom narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, složio bih se sa kolegom u konstataciji da je dobiti ličnu kartu veoma teško u Srbiji. U načelnoj raspravi smo se svi složili oko toga da se postupak izdavanja lične karte u velikoj meri mora uprostiti i ljudima izaći u susret da na što lakši način dobiju ličnu kartu. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni to da je za najveći broj mladih ljudi prvi ozbiljni kontakt sa državnim organom upravo izdavanje lične karte. Taj kontakt ne sme da bude traumatičan sa čekanjem četiri ili pet sati.
Moram da vam kažem da u Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Zrenjaninu i drugim većim gradovima, kada pitate građane šta im je najteže da čekaju, čekaju u redovima u SUP-u, da dobiju ličnu kartu, da registruju kola itd. Hajde kada registruju kola, ali ličnu kartu svako je obavezan da ima. Osnovni zadatak državne uprave, a u ovom slučaju MUP-a, morao bi biti da se maksimalno uprosti postupak izdavanja lične karte.
Ideja ima na pretek: zašto tražiti na uvid izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu, kada kod matičara, kod matičnih organa u opštinama te sve podatke imamo. Naši organi su povezani međusobno i to se može proveriti veoma brzo. Mi teramo građane da čekaju tamo i da čekaju onamo, i da plaćaju takse i da uzmu broj.
Recimo, u Novom Sadu, vi uzmete broj, rade od sedam sati, ako dođete u pola osam dobijete broj 45. Pri tom, rade dva šaltera od moguća četiri, a govorim vam iz iskustva od pre neki dan. Znači, od četiri rade dva šaltera, i onda službenice sa šaltera moraju da odlaze iza i da proveravaju neke podatke koje tu pogledaju. Mogu da vam kažem, više od šest ne može da prođe na jednom šalteru. Sada zamislite kada će onaj sa brojem 45 doći na red.
MUP-u predlažem, oni su ovde, da odmah preduzmu nešto, jer to će građanima biti od velikog značaja i osetiće da im uprava pomaže. Mi smo usvojili ovde strategiju o državnoj upravi, prema kojoj uprava treba da čini usluge građanima i da građani osećaju kao servis.
Ako građani dođu u MUP, SUP, pa tamo čekaju četiri sata, onda to nisu dobre usluge za građane, jer građanima nije dobro od toga. To je mnogo važna stvar u primeni ovog zakona, da se kroz primenu zakona reši to pitanje.
To može da se reši podzakonskim aktom ministra i ne treba mu nikakvo posebno ovlašćenje da izda naredbu kako da se to radi. Stupite u kontakt sa matičarem i proverite, napravite uvid u njihovu bazu, utvrdite ko je čiji državljanin i nema potrebe da građani plaćaju taksu, jer je taksa za uverenje o državljanstvu i za izvod iz matične knjige rođenih oko 400 ili 500 dinara, plus obrazac lične karte 200 dinara, dakle, neko i nema taj novac, a obaveza mu je da ima ličnu kartu. Učinite sve da građani što lakše dobiju ličnu kartu.
Još sam nešto hteo da kažem povodom ovog amandmana. Dakle, ista je situacija sa imenom roditelja, prigovara se tome, a to je jedna vrsta koncepcijske razlike, ako je taj podatak neophodan, neka ide sa njim.
Na član 16. nije bio amandman, a vezan je za diskusiju, odnosno za ovaj amandman. Dakle, otvorilo se pitanje kako će onaj koji nema jedinstveni matični broj, jer se ovde nalazi kao izbeglo ili prognano lice. Tu situaciju rešava član 16. koji se zove – određivanje jedinstvenog matičnog broja građana u slučaju kada taj broj nije određen. Taj član kaže: "Ako se u postupku izdavanja lične karte utvrdi da državljaninu koji nije rođen na teritoriji Republike Srbije i na toj teritoriji nema prijavljeno prebivalište nije određen jedinstveni matični broj građana, nadležni organ je dužan", to je jako dobro što je dužan, "da prilikom izdavanja lične karte državljaninu odredi taj broj, u skladu sa zakonom". Dakle, onaj ko želi da ga dobije, a izbeglo je ili prognano lice, organi unutrašnjih poslova su dužni da mu odrede broj. Jedinstveni matični broj građana po samom zakonu ne može biti prepreka da građanin u Srbiji, bez obzira odakle je došao, ostvari svoje pravo, uključujući i naše građane koji su iz drugih republika proterani i silom ovde došli.

Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Poštovani potpredsedniče, kolege poslanici, ovde je bilo puno diskusija i očigledno da neki nisu poznavali materiju o kojoj su diskutovali, a sada je gospodin Krstin tu nešto pojasnio, upravo oko tog jedinstvenog matičnog broja.
Dakle, jedinstveni matični broj vam je temelj i on je neophodan uopšte oko svih evidencija, ne samo oko ličnih podataka, o čemu vi pričate, jer tu treba da bude integrisano sve ono što ste vi pominjali, znači i ono što ste pričali, čekanje na tim šalterima, to će sve biti rešeno kada budemo svi evidentirani, kada bude potpuna ažurnost svih naših građana.
A što se tiče zaštite onih podataka koji nisu svima transparentni, dostupni, to je ona zaštita koju će zaštititi moje kolege koji će znati ko može da raspolaže nekim uvidom u neke podatke, a ko ne može. Veoma je bitno, ne samo zbog kriminalnih podataka o čemu pričate, jer su i oni bitni i niko se ne stidi da kaže ko mu je otac i mati, odakle su mu roditelji. A upravo taj način kako treba da dobije, to je sada gospodin Krstin objasnio.
Zato sam se javio da kažem da svako mora da ima taj broj, jer ta šifra govori nešto o vama, jednoznačno vas identifikuje i niko ne može imati taj broj osim vas, samo vi posedujete taj broj. Znači, jedan na jedan i tu nema nikakve dileme i mi to moramo uraditi. To vam onda omogućava i brzu identifikaciju u slučaju saobraćajne nesreće, da mogu da vas identifikuju koja ste krvna grupa, od kojih bolesti bolujete, ili da ne kažem zbog nekih drugih situacija, nije to samo zbog toga da je broj potreban. Taj broj vas prati kao ime i prezime što vas prati, ali broj vam jednoznačno određuje vas kao ličnost; naravno da je to povezano sa drugim granama, sa drugim bazama podataka za koje će moći neko da ima podatke, a neko neće moći da vidi, ali to je stvar zaštite i to će biti regulisano.
Što se tiče zakona o ličnoj karti, već smo debelo zakasnili i mislim da je ovaj zakon jako dobar i treba što pre da ga usvojimo, ne samo zbog Evrope. Bilo je nekih diskusija, kažu, mi imamo matične knjige, a neki krajevi nisu imali matične knjige.
Znači, mi želimo unapred da neke kriminalce oslobodimo nekih podataka da se o njima zna nešto. Znači, treba da učinimo ono što je transparentno, što je moguće i čega se niko neće stideti da kaže kako se zove, ko su mu otac i mati, jer mislim da nije sporno.
Podaci će biti memorisani i zaštićeni nekim softverskim zaštitama i neće moći svako da ih pogleda, ali ako je vama nešto potrebno, nekoj službi, vi ćete moći da ih aktivirate i da ih napravite transparentnim.
Ne vidim u čemu je problem, jer ovo je jedan tehnički zakon i trebalo bi oberučke da ga prihvatimo i ne vidim nijednu dilemu, samo možemo nešto da popravimo, ako znate nešto stručno u vezi sa tim da kažete, šta bi to poboljšalo. Hvala.