Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. i sve ostale članove u kojima se pominje reč "ministar" amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvinite, pre nego što krenete, samo da dam jedno obaveštenje, a tiče se svih.
Molim vas, po članu 85. stav 1. i 4, danas ćemo raditi do završetka pretresa u pojedinostima one tačke koja bude na dnevnom redu u 18,00 časova, a sutra nećemo raditi, neće biti sednice, u tom smislu nećemo raditi. Nastavak sednice će biti u četvrtak. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste bili obavezni, već vam je na to jutros ukazala koleginica Radeta, ali vi niste tada predsedavali, da obezbedite prisustvo ministra Jočića danas ovde. Ja sada govorim o amandmanu gde se pominje reč "ministar", odnosno njemu se daje nadležnost da propisuje obrazac koji je prateća aplikacija prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, i ako je ministar bio sprečen danas da dođe, onda ste i danas mogli da odložite sednicu, kao što iz nekih vama poznatih razloga sutra Skupština neće da radi.

Da li je on otišao u London, ili ovamo ili onamo, to zaista za nas ništa ne znači, niti ima značaja za poslanike koji se direktno njemu obraćaju, jer samo je on ovde u situaciji, uz sve uvažavanje prisutne gospode, da nam odgovara na naše primedbe. Mi baš želimo da vodimo stručnu i kvalitetnu raspravu i da ubedimo ministra da je ovaj zakon, koji je nasleđen iz prošlosti, iz vremena Dušana Mihajlovića, pripremano sa svom pratećom opremom i sa svim ugovorima, predugovorima, od strane bivše DOS-ovske vlasti, dakle, nešto što ne treba građanima Srbije i da je to zakon sa neizvesnom do kraja finansijskom konstrukcijom.

Ovih dana, kako smo počeli da pričamo o ovom zakonu, kao i svim ostalim kolegama i meni su se javljali mnogi građani, naročito oni kojima baš ovih dana ističe lična karta, odnosno rok za zamenu lične karte i pitali su me šta da rade.

Naravno, uputila sam ih, kao što i oni sami znaju, da odu u matični MUP u svom mestu, da podnesu zahtev, dobiće ličnu kartu kao i do sada, ali je ovo prilika da im kažem još jednom, možda su zaboravili, nisu obratili pažnju, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali da će njegova primena tek uslediti posle šest meseci od toga perioda.

Kao što rekoh, neće proteći šest meseci do promene vlasti u Srbiji, do suštinskih promena i do mogućnosti da radikali predlažu zakone narodnim poslanicima, a mi ne bismo ovakav zakon predložili, ne samo zato što su bila oprečna mišljenja u mnogim zemljama širom planete Zemlje, kada je u pitanju ovaj zakon.

Veliki protesti, kao što su oni krajem devedesetih godina u Grčkoj, pa u Velikoj Britaniji, tamo se najveća polemika vodila u stručnim krugovima oko toga, pa evo prilike Jočiću, ako je otišao tamo, da pita neke kolege zašto su oni bili protiv tog zakona i zašto nisu prihvatili posle višemesečne i višegodišnje takozvane javne rasprave.

Ovde toga nije bilo. Rekla sam vam već, onaj bivši ministar policije Dušan Mihajlović ugovorio posao, posao nasledio Dragan Jočić, ugovoren način kupovanja opreme, a građane niko o tome nije pitao, zakon u svom najvećem delu, dakle, zbog novog načina identifikovanja, zalazi i te kako u domen ljudskih prava, ali vas uopšte ljudska prava ne zanimaju, to ste pokazali na mnogobrojnim slučajevima. Kako da očekuje neko od vas da štitite ljudska prava građana kada vi kršite sva ljudska prava pojedinaca tako što hapsite nedužne ljude i držite ih mesecima u zatvoru.

Obraćam se vlasti, da mi ne biste posle replicirali, gospodine Markoviću, uvek se obraćam onima koji su na vlasti. Tako su i dalje i gospodin Đogo i gospođa Ljiljana Vasković i njeno dvoje dece u Okružnom zatvoru i mnogi drugi proglašeni jatacima generala Mladića. A u to isto vreme dok se vi zalažete za borbu protiv terorizma, pa kao zakon i te kako unapređuje ljudska prava, vi imate neidentifikovana opasna lica koja se šetaju gradovima Srbije.

Meni je zaista žao što Dragan Jočić nije ovde, da ga pitam da li je on upoznat sa kretanjima opasnih kriminalaca po Srbiji. Jednog takvog sam videla pre nekoliko dana, ne lično ali sam iz lokalnih medija saznala, u Kragujevcu je nekoliko televizija to prenelo, da je jedan od najvećih i najopasnijih kriminalaca, koji je ujedno i saradnik stranih obaveštajnih službi i vrli saradnik Karle del Ponte na lažnom optuživanju srpskih heroja, Zoran Stanković pre nekoliko dana šetao po Kragujevcu. Čak je, mislim, proveriću taj podatak, ušao u krug Fabrike namenskih proizvoda.

Taj čovek, sa jednom katastrofalno lošom biografijom, ovo što sam navela su samo neki segmenti iz prljave biografije tog čoveka, nije mogao da dođe kao predstavnik izvršne vlasti, nego kao građanin sa imenom i prezimenom, koji nema nikakva ovlašćenja i koji nije mogao u Kragujevcu da daje nikakva obećanja ni zaposlenima u "Namenskoj", ni vojsci, niti bilo kome.

Time treba da se bavi ministar policije i da vidi ko su ti ljudi koji se kreću, i on i onaj Vuk Drašković, a za ovog Stankovića je to toliko očigledno.

Desi se tragedija, kao što se desila pre nekoliko dana sa još jednim vojnikom, on izlazi i saziva konferenciju za novinare i obraća se javnosti. U čije ime on to radi? Ko je taj čovek? Čovek koji je počinio mnogobrojna krivična dela, ali o tome tek kasnije kada do suštinske promene vlasti u državi dođe.

Sada ovde taj način i metod, kao što je radio Aligrudić pre 15 dana, pa danas kolega Živković, u pokušaju ubeđivanja javnosti i nas poslanika, pokazivanjem platnih kartica iz banaka, da je to čip sličan onome koji će da postoji na ličnoj karti...

Prvo, ne treba da se hvalite time, jer je zemlja prezadužena preko tih platnih kartica, uskoro ćemo da dođemo u situaciju da san svakog prosečnog Srbina bude kao san onog prosečnog Kanađanina, da se oslobodi viška platnih kartica.

Jer, čuli ste podatak od jutros, i to je zvanično objavila NBS, da je trenutni dug svakog stanovnika Srbije na godišnjem nivou u proseku, zaposlenog onog ko je mogao da uzme te kredite, 850 evra. Mi polako ulazimo u dužničko ropstvo, odnosno već smo u njemu. Baratate se podatkom da 154 milijardi dinara u ovom trenutku građani duguju po osnovu kredita, uđeš, izađeš i gotov si. Stvarno si gotov, jer je neverovatno šta ljudi sve moraju da rade da bi preživeli.

Mi sada hoćemo sistem za uvođenje novih identifikacionih, odnosno ličnih karata, koje su mnoge razvijenije, ekonomski stabilnije zemlje odbacile. Motiv zbog kojih je to uradila Velika Britanija nije bio samo ekonomske prirode. Kod njih se išlo na procenu da li će to da košta 10,6 ili 19,2 milijarde funti. Ipak su se njihovi stručnjaci iz oblasti borbe protiv međunarodnog terorizma više bavili tim pitanjem, a to je ključna stvar, o kojoj morate da razmišljate, da ova kartica i da mislite da je to potpuna bezbednost i baza podataka kako će ona da se pohranjuje, uopšte nije bezbedna.

Oni su to na mnogobrojnim primerima dokazali i rekli da su teroristi koji su proteklih godina izvršili najveći broj terorističkih akcija u svetu, kao što je slučaj španskog metroa, kao što su ostali slučajevi metroa u Velikoj Britaniji, dolazili iz zemalja gde postoje lične karte. Njima nije nikakav problem da kopiraju najsavremeniju i do perfekcije sofisticiranu identifikacionu, odnosno ličnu kartu.

To su shvatile i najpoznatije banke u svetu; australijska "Komonvelt banka" je da bi sprečila falsifikate svojih platnih kartica išla dotle da najsavremenijom tehnologijom izrađuje te platne kartice. Međutim, ispostavilo se, odnosno to vam je uvek tako, valjda to i znate, da oni kojima je cilj da vrše falsifikat upadaju u bazu podataka, da to nose, zloupotrebljavaju itd, da li u svrhe terorizma, u neke druge svrhe, podrivanja sistema u kome živimo, uvek imaju za cilj da ono što je najsavršenije hoće da obore.

Tako vam je i sa ovim hakerima. Oni neće da ulaze u sisteme koji su bez veze. Danas postoje i deca od 15, 16 godina koja provaljuju u neke programe za koje vi mislite ili pojedinci, neki od nas koji to učimo na ovaj ili onaj način, ili brže ili kasnije naučimo da koristimo... Zato su oni shvatili, kada su se te "komonvelt" platne kartice pojavile na singapurskom tržištu za samo nekoliko dolara, da ništa nije zaštićeno toliko. Čovek je zaštićen svojim identitetom, mi treba da razgovaramo o tome kako da se definiše taj identitet, a to nije na ovaj način.

Mnogo polemike je bilo u javnosti. Uopšte ne znam da li je vas, kolege poslanici koji pripadate vladajućim strukturama, interesovalo sve ovo što se govorilo vezano za donošenje ovog zakona u proteklih 15 dana. Ja sam najmanje na tri ili četiri televizije i u radijskim emisijama pratila komentare stručnjaka, ljudi koji su okupljeni u udruženju Istina, koji su izdali ovu brošuru, "Za život bez žiga", koji apsolutno ništa tendenciozno nisu pisali. Ali, prema materijalima, a štiteći privatnost lica, međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava, sve ono što je bio predmet analiza i britanskog ministarstva, i grčkog i svih drugih koji nisu prihvatili lične karte, oni su kroz jedan uporedni prikaz dali ovde, sa posebnim osvrtom na to, pošto je brošura urađena 2004. godine, da je to projekat Dušana Mihajlovića i prethodne dosovske vlasti, već ugovoren, koji ste vi nasledili i koji imate nameru da sprovedete. Uopšte se ne zna do kraja koliko to košta. Zaista se ne zna koliko će to građane Srbije da košta; u trenutku kada su nam ekonomski pokazatelji najgori mogući vi se upuštate u jedan ovakav projekat.

Ove lične karte sa biometrijskim čipom su dobrovoljne u Velikoj Britaniji, ali svako će morati 2010. godine, svako ko izvadi pasoš, da izvadi takvu ličnu kartu. To kod njih postoji, međutim, i ova sadašnja odlazeća vlada je shvatila da zbog protesta ljudi i zbog te klauzule to mora da menja, odnosno ako dođe do promena odnosa snaga, kao što mi očekujemo da će u Srbiji da dođe.

Koliko košta program kod nas u milijardama evra ili dinara, kako god hoćete, pitala sam prošlog puta ministra, nije mi odgovorio, i mi zaista obećavamo građanima Srbije da ćemo sve ove zakone koji su štetni i koji su ne neprimenjivi, koji dosta koštaju građane i koji kriju niz drugih opasnosti, dolaskom srpskih radikala da stavimo van snage. To je jedini način da poboljšamo situaciju u Srbiji i kad god nas ljudi pitaju na ovim mnogobrojnim okupljanjima i tribinama, bez obzira koja je oblast društvenog života, mi im tako kažemo.

Mi nemamo drugi način da sprečimo već nastalu štetu koja je nastala od 5. oktobra do današnjeg dana kroz niz zakona koje su predlagali raznorazni, oni prethodni i sadašnji ministri iz ovog skraćenog DOS-a. Jednostavno, ljudi koji žele dobro Srbiji i koji imaju osećaj šta je građanima potrebno neće da se upuštaju u neke projekte zbog kojih negoduje šira javnost.

Vi nikako niste pitali, pa i da ste pitali u tim vašim mestima gde živite, izabrani ste na ovoj jedinstvenoj izbornoj listi vaše stranke, mnogi od vas, odnosno njihove političke stranke neće moći ni do 2% na sledećim izborima da dobace, jer računate šta vas briga, šta ste uradili uradili. Na nama, koji smo dolazeća politička snaga i odgovorni ljudi, jeste da to menjamo i budite sigurni da ćemo to morati da uradimo.

Nismo vas ubedili u to, nismo vas ubedili u činjenicu da više stotina hiljada ljudi i dan-danas u Srbiji nema državljanstvo. To su ti ljudi o kojima je govorio gospodin Nikolić, koji imaju neki serijski broj, neki broj ne znam ni šta znači; kada su prognani sa svojih ognjišta došli su samo sa tom legitimacijom ovde. Oni ne poseduju JMBG i kao takvi ne mogu po ovom zakonu da se pojave, niti uopšte da traže da dobiju ličnu kartu.

Vi niste, gospodo, u situaciji, pošto niste za to ovlašćeni, da odustanete od Predloga ovog zakona. Ko zna koliko puta ćemo još do kraja da pozivamo poslanike da u danu za glasanje to ne prihvate. Nije to Srbiji sada najpreče, funkcionisali smo kao država i sa ovim dosadašnjim modelom lične karte, a kada je već glavni segment na borbi protiv terorizma, što su odbacile sve ove antiterorističke organizacije kao potpuno besmisleni razlog da bi se to uvodilo, naročito u Velikoj Britaniji, jer i sami znate da im nikakav problem nije ni da kroz falsifikovanje, ni kroz raznorazne metode dođu, ne daj bože, da negde vrše terorističke akte, onda ostavite to razmišljanje za neko kasnije vreme.

Ali, vaše vreme i te kako ističe, tako da ćete o tome kasnije moći da razmišljate samo kao bivši poslanici i političari koji su jednoga dana predlagali loše zakone.

 

Hvala vam. Još neka poslanička grupa? Narodni poslanik Vladimir Homan, izvolite. Imam i lične razloge naravno, ali kada je reč o vremenu koristim ovaj sat, a kada je u pitanju datum nije lični razlog, koristim kalendar. Svima je poznat razlog, šta je sutra. Izvolite, gospodine Homan.

Hvala, gospodine predsedniče. Čuli smo u izlaganju koleginice Jovanović dosta toga. Kao što reče jedan moj kolega, od Gojka Đoga do Singapura i nazad svašta smo čuli. Želim da pohvalim neke stavove koleginice Jovanović. Naime, uporedila je građane Srbije sa građanima Kanade, što je jako lepo. Nadam se da ćemo imati i veći standard nego građani Kanade i drago mi je što SRS uvažava stavove i mišljenja mnogih evropskih zemalja, kao što su, recimo, Engleska, Grčka itd, jer ste ovde izneli da podržavate to što su ovakvi predlozi oko lične karte bili odbijeni u Grčkoj i Engleskoj. Drago mi je da to govorite i nadam se da i neke druge stavove ovih evropskih zemalja i nekih drugih podržavate. To je jedan veliki zaokret u politici SRS. Malo me čudi, ali drago mi je.
Što se tiče platnih kartica i ovih ličnih karata, ne vidim sličnost oko tih čipova, a što se tiče toga da li su građani zaduženi, prezaduženi ili nisu zaduženi, pa znate šta, do pre par godina građani Srbije nisu mogli ni da pomisle da uzmu bilo kakav kredit.
Sada mogu sami da odluče da li žele da uzmu kredit ili ne žele, to je na njima, niko ih na to ne tera. Čak predstavnici Narodne banke Srbije upozoravaju da se sa kreditima tako lako građani ne igraju, da se oni moraju vratiti.
Znači, nema nikakve veze to da li su čipovi slični ili su isti, oni se ugrađuju u te lične karte i ne mogu se tako lako falsifikovati, niti im se može promeniti neki kod. Ne znam, pošto je SRS protiv tih modernih tehnologija, možda i protiv digitrona i računara, ukoliko dođete na vlast možda ćete da nam vratite računaljke i raboš, ali za sada je tako kako je.
Što se tiče protesta građana Srbije, evo zaista ispred Vlade, ispred Skupštine veliki su protesti građana Srbije povodom donošenja zakona o ličnoj karti, ne smiruju se građani, u svim gradovima su zaista veliki protesti, tako da moramo da razmislimo da li ćemo taj zakon da usvojimo. Naravno, šalim se, građani Srbije nemaju ništa protiv ovog zakona, osim par poslanika SRS koji ovde pričaju o protestima građana povodom tog zakona. Zaista, ništa se od toga u Srbiji ne dešava.
Ovaj amandman, kao i sve te amandmane koje ste spomenuli u kojima se menja reč "ministarstvo" itd. treba naravno odbiti, a zakon usvojiti, jer to je moderan zakon i mi moramo da idemo u susret, mi jesmo već u 21. veku, ali sa svim drugim rešenjima u susret modernizaciji. Tako da i ovaj zakon i sve ostale koji u tom pravcu idu ja lično i stranka G17 plus iskreno podržavamo.
Ne vidim ništa loše u tome i ne vidim zbog čega bi bilo mnogo teže falsifikovati ličnu kartu koja je na papiru od lične karte koja je na čipu. Danas mnogi od građana koji imaju kompjuter i ... Da li je lična karta na čipu ili čip na ličnoj karti, to zaista nemojte sada da me ispravljate, ali ono što je na sadašnjoj ličnoj karti otkucano je pisaćom mašinom na papiru i to se vrlo lako može fotokopirati kolor fotokopir aparatima, ili se čak u kućnoj radinosti može skenirati i isprintati kolor štampačem da izgleda potpuno isto kao što je original, tako da je mnogo lakše falsifikovati sada ličnu kartu, nego što će biti lako falsifikovati ovu novu koja bude u opticaju.
Pozivam građane Srbije da se ništa ne plaše, da ne veruju ovim zastrašivanjima, ovo je zaista jedna stvar koju treba podržati. Hvala.

Hvala vama, gospodine Homan. Pogrešno protumačeni je l′? Pa znamo svi da digitron nije neka tehnologija, ja razumem da je to lapsus, pretpostavljam. Izvolite, pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Niste vi ovde, gospodine Markoviću, da tumačite šta pričaju poslanici iz vaše bivše poslaničke grupe nepripremljeni za raspravu.

Gospođice Jovanović, ovde sam zato da odlučujem po članu 104. stav 4. da li dajem pravo na repliku, jer je to isključivo pravo predsednika Skupštine, te u odnosu na to kada o nečemu odlučujem pre toga razmišljam i pažljivo slušam šta se govori. Bilo bi nepristojno da odlučujem na neki drugi način. Izvolite.

Je l′ ste razmislili, je l′ imam pravo na repliku?
(Predsednik: Izvolite, dao sam vam pre 30 sekundi reč.)
Govorila sam o biometrijskim dokumentima kao metodu za sprečavanje terorizma i dugo sam pratila šta govori naša stručna javnost i, opet da vam ponovim, u više medijskih nastupa ljudi koji su pozvani da govore o tome zato što su pratili kako se to rešavalo u svetu, kakvi su otpori bili. Ne mislite valjda da bilo koji poslanik SRS nepripremljen dolazi na sednicu. To vi možete samo da uđete i izađete da se prošetate, znate koji je zakon ili nije.
Mi u svakom trenutku za bilo šta o čemu se raspravlja ovde znamo kakva su razmišljanja svih na planeti, i onih u Aziji, i u Africi, i u zapadnoj Evropi, i u Latinskoj Americi, ali samo smo mi u stanju to da uradimo. Nije nama po svaku cenu samo – rekli ovi, pa rekli oni, pa ispuni ovaj zahtev, pa ispuni onaj. Ne, nego šta se dešava i u onim zemljama i koje su to manje razvijene zemlje u svetu koje nisu prihvatile biometrijski način identifikacije.
I, uopšte se ne radi ovde o tome da ljudi nisu imali nikada ličnu kartu, pa sada treba da dobiju, pa im je to najveća blagodet koju su dobili od Koštuničine vlade, od Dinkića, od Jočića i od ostalih ministara. Ne, mi imamo naš način, koji je ostao od onog komunističkog doba, izdavanja ličnih karata, i taj dosadašnji način je bio podložan zloupotrebama, ali ni više ni manje nego biometrijska identifikaciona kartica, ova nova lična karta. Procenjuje se da na broj stanovnika od 30 miliona ljudi koji imaju izdate biometrijske lične karte mogućnost pogrešne identifikacije je čak od 10 do 15%.
E sad, što se tiče tehnologija, unapređivanja toga, kakvi ste vi, a kakvi smo mi, ja neću ništa da vam govorim u prilog tome, gospodine Homan, zato što sam mnogo pripremljenija za ovaj zakon i mnogo više podataka sam iznela javnosti i ljudima iz Ministarstva, koje možda dodatno ubedim ovim argumentima. A i sam izgled govori o svima nama. Evo, vi ste malopre bili za govornicom, ja sam sada, neka ljudi procene ko ide u novo doba i ko je za to doba i za budućnost, vi ili ja.

Hvala vam. Ovo je bila replika. Vi, pretpostavljam, po Poslovniku? Izvolite.

Ne sporim da vi mnogo lepše i bolje izgledate od mene.
(Predsednik: Izvinite, vi ste međusobno na "ti"?)
Rekao sam "vi".
(Predsednik: Izvinite, molim vas. Pošto je krenulo sa privatnim tonom i od strane gospođice Jovanović i sa vaše strane, moja obaveza je da to proverim.)
Ne znam čime sam izazvao gospođicu Jovanović da tako ličnu notu unese u ovu raspravu. Kažem, mnogo bolje izgledate. Ja nosim odelo "nikolas", a vi, koja toliko često plače nad sudbinom srpskog naroda, imate modele, svaki dan menjate garderobu.
Posmatrao sam, naravno. Ono što sam posmatrao je da vi vrlo vodite računa o sudbini srpskog naroda, ali zato još više vodite računa o svojim primanjima i kako se i gde oblačite. Znači, najfinija odela, najfinija garderoba i kompleti, sve najskuplje, a ovamo plačete nad sudbinom srpskog naroda. To treba znati i treba reći.