Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Dame i gospodo, zaista ne znam, nemam te podatke da li Ministarstvo ima favorite ili favorizovane ustanove u ovoj oblasti, ali bih se zaista založio i mislim da je obrazloženje gospodina Mašića i poslanička grupa SPS će podržati...
Mislim da ništa ne smeta, s obzirom da se radi o specijalizovanoj opremi; ispitivanje štetnih materija u poljoprivrednom zemljištu i vodi za navodnjavanje je visokosofisticirano i iziskuje opremu koja je izuzetno skupa, a mislim da tu nemamo razloga, ako donosimo zakon koji je izuzetno važan za ovo, da ne stoji ovako baš bliže objašnjeno kako je gospodin Mašić obrazložio što se tiče opreme i kadrova.
Što reče gospodin Mika Vlaović, da na neki način i ja malo zloupotrebim ovu govornicu, vezano za poljoprivredne kredite. Ovde smo čuli mišljenja poslanika o tome. Ja sam član Odbora za poljoprivredu i glasao sam za zahtev koji je gospodin Mašić rekao, da je želja Odbora da sazna i vidi koji su to poljoprivrednici dobili dugoročne kredite, za koju namenu i za koju poljoprivrednu proizvodnju.
Imam obavezu da kažem, možda taj čovek gleda sada ovo naše zasedanje, a suprotan je primer, znači, podigao je kredit u visini od 20.000 evra, čovek je sticajem okolnosti iz sela gde sam ja rođen, niti zna bilo koga u ministarstvu, meni se obratio sasvim slučajno jer se lično znamo i problem nije bio na relaciji ministarstva itd, problem je bio u banci. Neću da pominjem banku da ne bih pravio neki negativni, niti koristim reklamu za tu banku, lično sam insistirao da banka na neki način uđe u proceduru i bez ikakvih problema, čovek nema nikakve veze sa bilo kojom strankom, imam obavezu zbog njega da to kažem, možda gleda, dobio je kredit i već dve godine bavi se povrtarskom proizvodnjom vrlo uspešno sa kreditom koji je dobio.

Neka mu je srećno, i drugima tako. Ima li još neko po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Na član 25. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za poljoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Branče Stojanović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Vrlo kratko. Apelujem na narodne poslanike, posebno narodne poslanike koji su predsednici opština, mislim da će da navijaju za ovaj amandman jer vide korist opština, korist opštinskih budžeta u odnosu na republički budžet.
Naime, član 25. definiše naknadu za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.
Želeo sam da ovim amandmanom na neki način pomognemo opštinskim budžetima, jer mislim, iako na neki način prihvatam i stav Ministarstva da je pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredno u nekim mestima izuzetno profitabilno, da je za celu ovu priču oko poljoprivrednog zemljišta bitno da lokalne samouprave dobiju jednu novu dimenziju i jednu novu obavezu.
Jednostavno, moj amandman ide ka tome da veći deo kolača pripadne lokalnim samoupravama sa lokalnim budžetima, tim pre što je Vlada prihvatila amandman AP da raspodela ide 30, 30, 40.
Znači, s obzirom da je gro poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, mislim da je moguće da se i ovakav amandman prihvati.
U obrazloženju je dato da Vlada, odnosno Ministarstvo nije želelo da narušava odnos vezano i za neke druge zakone, pre svega Zakon o zaštiti životne sredine. Mi smo i tada, socijalistička partija je i tada bila stava...
Dolazim iz grada koji je nažalost poslednjih godina izuzetno zagađen, radi se o Smederevu i "US Steel"-u koji je veliki zagađivač; ovaj odnos za tzv. ekološki dinar, odnosno sredstva koja se uplaćuju u budžet u ovom odnosu kako je u obrazloženju dato 60:40%, krajnje je diskutabilan, jer posledice zagađenja pre svega trpi stanovništvo.
Mislim da ukoliko lokalna samouprava ne dobije odgovarajuća sredstva vezano i za ovo, ne može na odgovarajući način da prati zagađivače i sve ono što vrši zagađenje životne sredine.
Prema tome, ne bih se složio sa ovim obrazloženjem, znači da je vezano i za druge zakone odnos isti, zalagaćemo se da se ti odnosi promene.
Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Stojanoviću.
Reč ima narodni poslanik Mita Avramov, pa potom narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Avramov.

Mislim da je ovaj amandman izuzetno dobar. Trebalo bi podržati ovaj predlog da 60% ostaje lokalnoj samoupravi, a 40% da ide državi.
Svi znamo da su velike migracije u svim opštinama, pa i u tim opštinama gde je isključivo poljoprivreda, naročito po Vojvodini. U selima su uglavnom stara domaćinstva, u opštinama takođe.
Mogu samo da napomenem da i opština iz koje dolazim, to je opština Šid, ima 30.000 birača, a 40.000 stanovnika.
Mislim da samo po sebi to sve govori, da su to isključivo staračka domaćinstva, pa ako nećemo ništa ni od privrede ostavljati u tim opštinama, za razvijanje tih opština, ja ne znam od čega ćemo više.
Znači i dalje se teži, po ovom zakonu, da migracija bude ka većim gradovima kao što su Novi Sad, Beograd, itd, a sela i opštine ćemo zapustiti i pustićemo ih jednostavno da odu niz vodu.
Imamo jedno jako veliko preduzeće, odnosno više većih preduzeća na teritoriji naših opština gde su se pojavili neki kupci, neki vlasnici koji su svima nepoznati, uopšte se ne zna ko su vlasnici koji su kupili te ogromne površine zemlje, čak na hiljade hektara.
Na teritoriji naše opštine je, recimo, uništeno totalno hmeljarstvo, više ne funkcioniše, a mogu da vam kažem da smo imali najbolji hmelj koji se proizvodi u Evropi, prodavali su ga za suvo zlato.
Imamo ogromne površine pod vinogradima, i to je zapušteno, vadi se, uništava se; imali smo kvalitetna vina, imamo kvalitetne podrume za skladištenje tih vina, ali jednostavno ti ljudi koji su radili na tim poljoprivrednim dobrima i starali se o svemu tome više ne rade.
Novi vlasnik ih nije uposlio, oni su se našli na ulici i oni su sada jednostavno prinuđeni da negde migriraju ili da se dovijaju na neke druge načine kako bi došli do hleba.
Mislim da ovo ministarstvo mora posvetiti posebnu pažnju poljoprivredi i da stvarno treba da izađe u susret poljoprivredi, a pomak bi bio i kada bi usvojili ovaj amandman, pa neka pokažu da stvarno vode računa o građanima Srbije. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospodinu Avramovu. Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Branče Stojanović u ime SPS-a podneo je amandman na član 25. zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim pokušava da kod promene namene poljoprivrednog zemljišta na drugačiji način reguliše odnose i lokalnim samoupravama da više od onoga što je predviđeno zakonom.
Nemam tome šta da dodam, možemo to da merimo na ovaj ili onaj način. Zalažemo se za decentralizaciju u Srbiji; kad se zalažemo za decentralizaciju onda je važno da nađemo izvorne prihode za funkcionisanje lokalnih samouprava.
Želeo sam da iskoristim prisustvo potpredsednice Vlade i da ponovim jedan zahtev koji sam imao i na Odboru za poljoprivredu.
Dakle, već nekoliko godina se govori o tome da će početi izgradnja autoputa Beograd - južni Jadran, ili, da budem precizan, to bi se završilo negde kod Požege ako sam dobro obavešten.
Pošto je to pojas od 70 metara i pošto potencijalni koncesionar uvek želi da put ima niže opterećujuće troškove, a to znači da prolazi kroz ravnicu, preko poljoprivrednog zemljišta, to znači da nema previše mostova, tunela itd, to onda, da ja formulišem svoj zahtev ovde, apsolutno znači da će u nekim malim mestima autoput, ako do njegove realizacije dođe, praktično u potpunosti ostaviti jedan broj katastarskih opština u Srbiji bez poljoprivrednog zemljišta ili da budem još precizniji bez najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta.
Navešću nekoliko primera, na toj trasi praktično poznajem svako selo, ali ću da se zadržim na dva, jedno je Takovo, a jedno je Savinac, u katastarskoj opštini Šarani i oba se nalaze na teritoriji opštine Gornji Milanovac.
Dakle, i jedno i drugo selo su amfiteatarskog oblika, nalaze se neposredno uz reku Dičinu; trasa autoputa ide tačno da prati reku Dičinu i, da zlo bude veće, priključak potencijalni za rampu za Gornji Milanovac biće u Takovu. Tamo imamo još jedan problem, nalazi se u neposrednoj blizini istorijskog kompleksa Takovo, a na Savincu praktično prolazi neposredno uz Dičinu i odvaja ga na dve nespojive celine, tu teritoriju, i naravno u nepovrat odnosi jedino poljoprivredno zemljište koje je za bašte, za neku laganiju poljoprivrednu proizvodnju, iako to tamo nije najvažnije, jer inače se ljudi bave i drugim stvarima.
Zašto sve ovo govorim? Naravno, ja razumem državne potrebe, i uvek to govorim – da je nekad neko pitao seljake u Kladovu da li će da se potopi njihovo poljoprivredno zemljište, pa da se napravi Đerdap, oni se možda nikada ne bi izjasnili.
Razumem ja šta je opšti interes i razumem da to mora da bude pravično nadoknađeno, to je sve čisto, ali voleo bih kad bi Ministarstvo za poljoprivredu imalo veći uticaj na ovu trasu, jer put ne mora uvek da ide kroz poljoprivredno zemljište.
Kad se pravi put u Vojvodini onda je jasno da on gde god da ide ide preko poljoprivrednog zemljišta najbolje moguće klase, ali kad put ide Šumadijom, onda može da se pomeri 100 metara levo ili desno i da na taj način ne uništimo i poljoprivredno zemljište i jedan od najlepših delova u tom delu Srbije.
Dakle, čini mi se da za nekog ko gradi put od 200 ili 300 km, da li je to nekoliko miliona evra više ili manje ne znači mnogo ako dobije koncesiju na 20 ili 30 godina, a za one ljude koji sada tamo žive to znači bespovratno gubljenje poljoprivrednog zemljišta, i ne samo to.
Evo, koristim priliku i zbog ljudi koji mene kontaktiraju i zbog teme i zbog svega drugog, da neko ne pomisli da se zalažem da se ne gradi taj autoput, ako do njegove realizacije dođe, ali zbog ljudi koji očekuju da ih eventualno neko zaštiti u ovom smislu imam potrebu da to kažem. Hvala vam najlepše.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 26. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za poljoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo Odbor za poljoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili amandman, sa ispravkom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Tu je samo jedna mala razlika u odnosu na amandman na član 28. koji je prihvatila Vlada od Odbora za poljoprivredu, jer ja sam u amandmanu podneo da je zabranjena ispaša na poljoprivrednom zemljištu, sem na sopstvenom posedu i na ugovorenom, pa pošto oko tog ugovorenog nije moglo da se nađe rešenje, povlačim ovaj amandman.