Takvih je 250. Hvala vam.
Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 41. ima naslov: kurs dinara. Moram da kažem da se to nalazi u poglavlju – Devizno tržište i kurs dinara. Članom 40. je propisano da se kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira slobodno, u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.
Član 41. glasi: "Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom Narodne banke Srbije". To ne mora da stoji ovde, pošto to stoji u Zakonu o NBS.
Stav 2. kaže: "Za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje se zvanični srednji kurs dinara". Malo je problematično kod knjigovodstva, a što se tiče statistike, to je druga situacija, jer ne možete knjigovodstvo da tretirate kao nešto imaginarno i izvan stvarnih tokova i izvan nečega što se naziva vrednost. Dobro, to nije obuhvaćeno našim amandmanom.
Mi smo amandmanom obuhvatili stav 3. Vlada je predložila da stav 3. glasi: "Za obračun carine i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični srednji kurs dinara utvrđen poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine". Ako je poslednji radni dan u nedelji, recimo, petak, taj zvanični srednji kurs važiće u toku sledeće nedelje prilikom utvrđivanja obaveza koje se tiču carine i uvoznih dažbina.
Gospodin Nemanja Šarović je predložio da se taj stav promeni i da glasi: "Za obračun carina i drugih uvoznih dažbina primenjuje se zvanični prosečni srednji kurs dinara u nedelji koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje iznos carine i drugih uvoznih dažbina, u skladu sa zakonom koji uređuje carine". Razlika je očigledna. Ovde se uzima prosek za prethodnu nedelju, a kod Vlade je to poslednji utvrđeni dnevni, ako mogu tako da kažem, zvanični srednji kurs dinara.
Mi smatramo da je ovo jednostavnije i pravičnije. Kada se kaže prosek, on uzima dnevnu promenu za tih pet-šest dana, pa su tako moguće različite oscilacije, tako da u ponedeljak može biti jedan zvanični srednji kurs, a u petak već neki drugi koji se primenjuje itd. Ako bi se išlo na prosek, onda bi se izbegle ove oscilacije.
U slučaju dnevnog pomeranja zvaničnog kursa, to se ne odražava mnogo drugačije od ovoga što predlaže Vlada, ali ovo naše rešenje ipak obuhvata svojom suštinom sve moguće situacije. Mislim da nije nikakav problem da se ovaj amandman prihvati, jer on ne menja suštinu onoga što je htelo da se reguliše članom 41. ovog predloga zakona.
Međutim, moram da se vratim na prethodni amandman, pošto želim da pokažem kakav je taj kontinuitet dosmanlijske politike u Republici Srbiji.
Vi ste u članu 35, koji smo mi obuhvatili prethodnim amandmanom, napisali da rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci.
Vidite, to je u suprotnosti sa kompletnim poglavljem koje se naziva Devizno tržište, gde ste, osim toga što ste pokušali da definišete gde se nalazi to devizno tržište, pokušali i da taksativno navedete sve transakcije koje se mogu izvršiti na deviznom tržištu od strane banaka, rezidenata i ostalih koji učestvuju na deviznom tržištu. Ako je to tako, a to su odredbe članova 38. i 39, onda ovako data odredba, da se prodaju toj banci, gubi smisao.
Ako ste želeli na nešto drugo da ukažete – da sa svog deviznog računa kod poslovne banke pravno lice, ukoliko ne želi da trguje na deviznom tržištu, već želi to da pretvori u dinare, onda ono prodaje toj banci, jer ima neki svoj dinarski račun kod te iste banke i prikazuje tu vrednost u dinarima i te dinare želi da ubaci u platni promet, radi nekih svojih obaveza – to se ne reguliše ovakvom formulacijom, već formulacijom koja se odnosi na odredbe o prodaji i kupovini deviza, gde se garantuje pravo slobodnog raspolaganja devizama.
Po osnovu toga vlasnik deviza koje se nalaze na računu, pričam o devizama kao potraživanjima iz inostranstva u stranoj valuti, ta svoja devizna sredstva može usmeriti, prodati i po tom osnovu ostvariti određene dinare koje ubacuje na potpuno drugi dinarski račun.
To je metodologija, a ovako isključivo reći "toj banci" može da stvori zabunu u odnosu na sve ove kasnije odredbe koje imaju za cilj da regulišu ponašanje i transakcije na deviznom tržištu, pošto ono može biti i neposredno, a imamo i ovaj sastanak međubankarskog deviznog tržišta kao jedan specifični vid na kome samo određena pravna lica mogu da trguju. Nema onu svoju širinu kao što je predviđeno za ovaj neposredni oblik trgovine na deviznom tržištu.
Mislim da ova odredba člana 35. i ova reč "toj", koja isključivo ukazuje da se radi baš o toj banci gde se nalazi devizni račun, nije dobra, može da stvori zabunu, daje prioritet banci, forsira jednu banku. Na bazi držanja devizna kod neke banke stvara se i dinarski monopol u odnosu na taj iznos deviza koji dobija svoj dinarski izraz, što mislim da nije dobro. Tim pre što po postojećim propisima o platnom prometu svako pravno lice i preduzetnik mogu da imaju više svojih tekućih računa kod više banaka itd.
Mislim da to rešenje nije baš dobro jer će u praksi da se tumači kao monopol banke kod koje postoji devizni račun nekog pravnog lica da toj banci mora to da se proda, konvertuje u dinare i iskaže na drugom računu, što se može tumačiti kao svojevrsno ograničenje prava raspolaganja.
Moram da kažem da ovakva vrsta ograničenja ide u prilog stvaranju monopola i takva vrsta ograničenja raspolaganja ne zaslužuje sudsku zaštitu i ovo ne može biti u zakonu.
Zato bih vas upozorio da amandman koji smo podneli na član 35. obavezno usvojite, a takođe bih vas pozvao da i ovaj amandman na član 41. usvojite, jer prosečni srednji kurs dinara je nešto što mnogo bolje objašnjava, obrazlaže i iskazuje vrednost deviza u prethodnoj nedelji, što služi kao osnovica za obračun sledeće nedelje, nego ukoliko se uzme kurs koji je važio poslednjeg radnog dana u prethodnoj nedelji.
Nadam da će i taj amandman biti prihvaćen, jer onda ovaj zakon ima nekog smisla, s tim što mislim da ovo što je navedeno u stavu 3. ne bi smelo da ima mesto ovde jer tako nešto postoji već u Carinskom zakonu, da znate. U Carinskom zakonu već postoji takva odredba koja reguliše ovaj kurs i način obračuna.
Na samom kraju samo da podsetim na još jednu činjenicu. Ranije je kod nas bio veliki problem sa tim kursnim razlikama, pozitivnim i negativnim, načinom obračuna, pa onda kad je bio kliring prema nekim tržištima onda je tu bilo još više problema, tako da se u jednom trenutku stvarala virtuelna vrednost i za posao i virtuelno iskazivanje naše ekonomije kompletno. Po tom osnovu mi imamo i neka potraživanja i neke obaveze prema istočnoevropskim tržištima, a ovo prema arapskim zemljama nije ta priča, dosta je slična, mada nije klasičan kliring. To su nerazjašnjena pitanja još uvek.
Moram da kažem da kada se ovako pristupa ovom problemu onda postoji mogućnost da se uvek javi razlika; za sada ne očekujem velika, jer se ipak drži kurs, ali u slučaju nekog poremećaja može da se pojavi velika razlika koja bitno remeti stvarne iskaze o vrednostima, radu i poslovnim rezultatima pravnih lica. A to je moguće da se dirigovano napravi u određenom periodu radi nekih pokazatelja, poslovanja nekih preduzeća, opet odabranih preduzeća, to moram da vas podsetim, jer je teoretski moguće da se devizna sredstva na računu drže, da se tu primenjuje zvanični kurs utvrđen, to se knjigovodstveno iskazuje, a posle nekoliko dana napravi se neka transakcija i taj kurs dobija potpuno druge dimenzije.
Vidite i sami kakva će situacija da bude ukoliko je to praćeno neadekvatnom metodologijom sa pozicija obaveza koje postoje po osnovu tih sredstava i te transakcije prema državi. Svojevrsni katalizator za te stvari jeste naša berza i ova tržišta na kojima se trguje devizama. Zato smo, između ostalog, ovim amandmanom hteli da skrenemo pažnju da treba napraviti intervenciju u stavu 3. Ova formulacija koju je gospodin Šarović predvideo i predložio i te kako je pravičnija, jer ima u vidu celinu nekog procesa koji se dešavao u prethodnoj nedelji a koji je od uticaja na utvrđivanje zvaničnog kursa.

Još neka poslanička grupa? Narodni poslanik Goran Jakšić, po istom amandmanu.

Hvala, predsedniče. Ovo je stvar viđenja, naravno sve zavisi sa jedne ili druge strane kada gledate kada je pogodnije i šta je zgodnije. Istovremeno može da bude prihvaćena i varijanta jedna i varijanta druga. Varijanta koja je u Predlogu zakona data, znači stav 3, da se srednji kurs utvrđuje za sledeću nedelju praktično poslednjeg radnog dana u nedelji koja prethodi, jeste stvar koja će da bude, to možete da pitate ljude koji su uvoznici, za njih mnogo jednostavnija.
Za njih je često mnogo bitnije da imaju precizniji uvid u obaveze koje imaju prema državi, i to je stvar koja je opštepoznata, jer njima je vreme najčešće problem i vreme im je vrlo bitna stvar u poslovima koje rade; naravno, što su ozbiljniji to im je i bitnije to vreme. Kažem, više puta se ispostavilo da im je jako važno da precizno mogu, gotovo minutno, da dobiju obračun kolika je obaveza kad su u pitanju carine i druge uvozne dažbine.
Varijanta predložena u amandmanu naravno takođe može da bude jedna od varijanti, ali pitanje pravičnosti tu je možda malo diskutabilno. U kom smislu? U smislu da je nekada zgodnije kada uzmete samo petak kao poslednji dan ili neki drugi radni dan u toku nedelje, zavisno od varijacije kursa, a nekada je zgodnije da bude uzet prosek za prethodnu nedelju, tako da to je stvar viđenja. Mislim da je ovde stav bio dobro izabran, da je preciznije, jasnije i dosta zgodnije pre svega uvoznicima da tačno vide poslednjeg dana prethodne nedelje koliki je kurs sa kojim mogu da računaju kada su u pitanju obaveze prema državi koje imaju.

Hvala vam. Po istom amandmanu narodni poslanik Vesna Raca-Radisavljević. Izvolite.

Rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci. Znači, to sigurno ne znači nikakvo ograničenje raspolaganja devizama. Devize koje se ostvare posle izvoza mogu se iskoristiti ako se drže na deviznom računu za plaćanje deviznih obaveza ili se raspoređuju na dinarski račun tako što se prodaju banci. Pošto preduzetnici imaju potpunu slobodu da svoja sredstva drže, imaju tekuće račune kod onoliko banaka za koliko procene da je neophodno, ovo nije nikakvo ograničenje u raspolaganju devizama, nego jednostavno poslovna odluka preduzetnika.
S obzirom da od momenta kada se da nalog za plaćanje inostranom partneru do momenta dok te pare dođu na devizni račun protekne najčešće oko 24 sata, ne postoji nijedan razlog da se u tom vremenu dogodi nešto tako spektakularno pa da preduzetnik mora da prodaje devize drugoj banci, a ne toj. Znači, ovim se definiše – on drži devize u toj banci ili ih toj banci prodaje.

Hvala vam.
Izvinite, molim vas, nije, pričala je o amandmanu i primerima, pažljivo pratim, budimo korektni. Pažljivo pratim izlaganja, iznose se podaci zašto neko smatra da treba da se prihvati ili ne prihvati amandman, podaci iz prakse i iz zakona, i u tom smislu nije moguće odgovarati.
Koristim svoje pravo, budite ljubazni, imaćete priliku da to obuhvatite. Pravo je predsednika da odredi po članu 104. stav 1. i 2. da daje repliku.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, pa će posle gospodin Krasić da pojasni. Neophodno je da imamo tolerancije i razumevanja. Izvolite, gospodine Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, proučavajući ovaj zakon, radeći na izradi amandmana i pripremajući se za odbranu tih amandmana mogu da zaključim da je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona u bližoj ili daljoj prošlosti imao uganuće mozga. Ja ću to pokušati da objasnim u amandmanu na član 42. koji sam podneo.
Naime, član 42. se nalazi u VII glavi gde se govori o zaštitnim merama.
S obzirom da je moguće da dođe do poremećaja u platnom bilansu, kada kretanje kapitala prouzrokuje ili preti da prouzrokuje ozbiljne poteškoće u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa, koje su rezultat prekomernog priliva ili odliva kapitala iz Republike, Vlada na predlog Narodne banke Srbije može da reaguje na sledeće načine, pa je u ovom članu pobrojano 12 slučajeva u kojima Vlada može da interveniše da bi se ova situacija sprečila, odnosno da bi se to prevazišlo.
Ovaj put neću komentarisati one načine za koje i mi u SRS smatramo, naravno, ukoliko budu prihvaćeni ostali amandmani koje su podnele kolege narodni poslanici SRS, pa i ovom intervencijom ovaj zakon će se poboljšati i neću komentarisati devet slučajeva koji imaju za cilj da se ovo stanje razreši, nego tri slučaja od pobrojanih 12 koji ni u kom slučaju ne bi smeli da stoje ovde i da se na taj način pokušava prevazići ova situacija. Evo zbog čega.
Predložio sam da se u stavu 1. briše tačka 3). Tačka 3) kaže da se ograniči obavljanje plaćanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom.
Da se ograniči obavljanje plaćanja – zamislite u kakvu situaciju ćemo dovesti naše partnere koji rade neke poslove sa ino-partnerima, odnosno sa firmama koje imaju sedište u inostranstvu, ukoliko dođe do prestanka ili ograničenja plaćanja, ili ukoliko je naša firma, odnosno privredni subjekt realizovao određeni izvoz ili usluge, pa kaže - nemojte mi sad plaćati.
To ukazuje na neozbiljnost u razmišljanju predlagača ovog zakona i to je prosto nedopustivo.
Na koji način se može intervenisati da bi se određene stvari sprečile, predlagač je dao u tački 7) ovog člana i kaže – da se ograniči davanje garancije ili jemstva, zaloga ili drugih sredstava obezbeđenja u korist nerezidenta. To je moguće i na takav način treba intervenisati i onda će se ovaj poremećaj sprečiti.
Zatim sam predložio da se briše i tačka 8) u kojoj predlagač kaže da se propiše, odnosno uvede kao obavezno polaganje određenog procenta deviznog depozita na račun kod Narodne banke Srbije.
Šta se ovde postiže? Ovde ćemo dovesti u situaciju da postoji neko dogovoreno, ugovoreno ili diktirano tržišno poslovanje, a ni na jedan način se ovde ne podstiče tržišno poslovanje.
Tačka 11) predviđa – propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu. Ovo ne može da se propiše.
Mi moramo trajno i u kontinuitetu da razvijamo kod naših privrednika osećaj pripadnosti i ljubavi prema svojoj otadžbini, prema svom narodu i na takav način možemo stvoriti osećanja kod njih kako i na koji način treba da se ponašaju u poslovanju sa inostranstvom.
Dalje je vrlo interesantno na koji način je Vlada, ne prihvatajući moj amandman, obrazložila, a to stoji i u stavu 2. ovog člana, kaže se – mere iz stava 1. ovog člana mogu se primenjivati dok traju poremećaji zbog kojih su donesene, a najduže šest meseci od dana njihovog donošenja.
Dame i gospodo narodni poslanici, sećate se da je u vreme akcije "Sablja" Vladan Batić predlagao da se uvede smrtna kazna samo 15 minuta i da on pozavršava ono što je naumio, odnosno što je imao u cilju da uradi prema svojim političkim protivnicima.
Zamislite, to bi trajalo 15 minuta, ovo traje šest meseci, a koje su posledice, posledice koje se nikad i ni u kom slučaju više ne mogu otkloniti, a nanela bi se velika šteta.
To je nedopustivo, ali građani Srbije su na poslednjim izborima pobedili takvo suludo razmišljanje Vladana Batića i sigurno će i oni koji ovako misle da treba ovako regulisati ovu oblast i ovakav odnos prema građanima Srbije pobediti na sledećim izborima predvođeni SRS.
Pored toga što Vlada i u ovom predlogu zakona ne vodi dovoljno računa o građanima Srbije, moram da vam iznesem jedan primer, nadam se da mi nećete zameriti, iz mesta iz kojeg dolazim, iz Ljubovije, gde je proizvodnja maline jedna od ozbiljnijih delatnosti, i sa kojim problemima se susreću proizvođači maline.
Naime, sa 50, odnosno 60 dinara, na današnji dan cena je pala na fantastičnih 35 dinara. A da vam kažem ko ide u malinjake i ko ih bere – idu deca koja nisu krenula u školu, idu i penzioneri da bi, jer su penzije takve kakve jesu, malo svoje kućne budžete popravili, ali tamo ne mogu da se poprave uslovi.
Jednom prilikom je ministarka poljoprivrede, sada je potpredsednik Vlade, preporučivala proizvođačima maline kako mogu da razreše te probleme, pa kaže – potrebno je da uvedete savremenije mere u sistemu proizvodnje, potrebno je da uvećate svoje malinjake. Kao da je to na područjima Ljubovije, Malog Zvornika, Loznice i Krupnja moguće. Ono koliko su mogli da učine, oni su to učinili. Ne može se to tamo staviti u fabričku halu, pa se baviti tom proizvodnjom.
Još nešto, mi poslanici, složiće se i predsednik Skupštine, on je to više puta govorio, radimo u teškim uslovima; naravno, oni koji rade, koji su ovde od početka do kraja radnog vremena, koji podnose amandmane, obrazlažu ih, razgovaraju sa građanima i pokušavaju da nađu odgovor i neka rešenja za njihove probleme, ali eto, sad smo u ovoj sali koja ima klimu.
Oni koji se bave proizvodnjom maline i beru je nemaju takvih uslova i mogućnosti; često u svoje malinjake izlaze u četiri ili pet sati ujutru i ostaju tamo do završetka, dok ne oberu. Onda se pojavi neko ko im ponudi fantastičnu cenu od 35 dinara.
Do čega će to dovesti? Dovešće do još većeg osiromašenja, ali to nije najveći problem, nego je veći problem što ćemo doći u situaciju da sledeće godine nemamo proizvodnju toga što je sigurno za državu strateški proizvod, odnosno imaćemo je, ali u značajno smanjenoj meri.
Poznato je da je ova cena različita na otkupnim mestima u Srbiji, ali malina je jako osetljiv proizvod, koji može samo jedan dan na takav način da traje i ukoliko ne bude zadovoljan cenom koju bude imao u Krupnju ili Malom Zvorniku ne može da je vozi u Šabac, Merošinu ili neko drugo mesto gde bi mogao da postigne veću cenu.
Mislim da su ovo problemi kojima bi ova vlada trebalo da se bavi, a sve bi ovo moglo i verovatno bi poljoprivredni proizvođači i iz drugih oblasti mogli da se zaštite na taj način što bi onaj Trizon, bizon ili već kako se zove, onaj Simonović i niz drugih prevaranata vratili pare koje su opljačkali, svakako Tadićevi, i oni koji su za jedan mesec na naplatnim rampama autoputa uzimali po milion evra.
Te pare bi trebalo da se vrate od tih koji su opljačkali, oni da odu na zasluženu kaznu u zatvor, a tim parama da se potpomognu oni koji danas višnju prodaju po ceni od 18 dinara, jer cena proizvodnje i višnje i maline je daleko veća od one koja se njima isplaćuje, a da ne govorim o potrebama.
Ti građani najčešće svoje obaveze izmiruju uredno i pošteno, vrlo korektno prema svojoj državi, jer je vole i pokušavaju (za razliku od ove vlade i Tadićeve stranke, koja bi da upropasti sve što je ostalo) da usprave ovu državu, jer hoće da sačuvaju dok SRS dođe na vlast i da zajedno oporavimo državu i da njima obećamo da će sigurno od tog momenta krenuti nabolje, ne odjednom i ne odmah, ali će sigurno biti bolje iz dana u dan. Hvala.

 Izvolite, gospodine Krasiću.

Mada nisam hteo, ali kada ste me prozvali da izađem... Ne, molim vas, ja slušam vas, gospodine Markoviću, razumem šta ste hteli.
Vidite, nije dobro kada poslanici... Ali, ja stvarno cenim, svako ima pravo na svoje mišljenje i ova govornica jeste mesto gde treba da se iznose mišljenja.
U tom kontekstu sam se malopre javio, jer naprosto ne mogu da shvatim da neko izađe i ne vidi da u članu 35. stav 2. postoji reč - to, taj, ta.
Radi se o nečemu vrlo konkretnom, ukazuje da se radi o banci, ali samo ta banka, toj banci. A onda se ovde izađe sa ponavljanjem onoga što radikali od jutros pričaju; može da se stvori zabluda kod nekih gledalaca, pa da kažu – da li je moguće da su radikali povećali broj poslanika u Narodnoj skupštini.
Zato sam morao da reagujem, jer ovde se zakon brani tako što se ne osporavaju stavovi SRS, nego se to sve na neki način tako prikazuje. Mi želimo da se napravi jasna razlika zbog birača, da ne bi došlo do nekih zabuna.
Da se vratim na ono što je gospodin Sreto Perić obrazlagao. U članu 42. stav 1. nalazi se 12 razloga zbog kojih Vlada na predlog Narodne banke Srbije može da donese, da odredi zaštitnu meru, odnosno 12 vrsta zaštitnih mera.
Moram da vam kažem da najmanje sedam mera koje su predložene ovde predstavljaju, što bi se reklo, uobičajene redovne poslove koje treba da radi NBS.
Zašto ste vi to digli na nivo zaštitnih mera, nečega što treba preventivno da se uvede da bi se sprečile daleko teže posledice zbog nekih nepovoljnih kretanja na našem tržištu, meni to uopšte nije jasno.
U opštoj tendenciji oslobađanja svih okova, stega, približavanja Evropi toliko brzo da se ja prosto plašim da se ne preskoči Engleska, pa ne padne u Atlantik, sada se uvode ovakve restrikcije, pa se još to oročava na šest meseci.
Sada vi meni kažite da li je ovih šest meseci od dana kada je Vlada donela, pa može da traje, ili u toku godine šest meseci ili samo šest meseci za svaku meru pojedinačno; nema preciznog rešenja, nego široko pa na ćoše, da bi se primenilo po ćefu. To je cela poenta privatnog zakona, apsolutno privatnog zakona.
Prvo, ovo što ste naveli u članu 42. u uvodnoj rečenici ili nekoliko uvodnih redova prvog stava je jedna situacija, a vi u praksi pričate da to nikada neće da se desi dok ste vi na vlasti, ali dobro, da uzmemo teoretski da je moguće da se to desi.
Kaže, ograničiti obavljanje plaćanja i naplata nastalih po osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom.
Samo da vas podsetim, u vreme sankcija, NBJ, pa u onom prvom delu dok su bile narodne banke republika i pokrajina i kada su preduzimane neke mere, vi ste pisali čak čitave knjige osporavajući to pravo države u to vreme i govoreći da ste prosto zaprepašćeni kako se ne prihvataju neke tekovine tržišne privrede u Srbiji koja je bombardovana, čak je i papa rekao - kada ćete da bombardujete Srbe, i tako dalje. Vi ste se virtualno ponašali, kako tržišna ekonomija treba da živi, mogu i bombe, a može i tržišna ekonomija. Sada vi pravite neku rezervu.
Tačka 8): propisati polaganje određenog procenta deviznog depozita na račun kod NBS. To je pravo NBS i ona to uvek može da koristi.
Dakle, tu se gleda kurs, da li je država u mogućnosti da servisira svoje obaveze prema inostranstvu, jer to je sve regulisano Zakonom o NBS, ali ovo poslednje kod tačke 11) priznaje se da je Srpska radikalna stranka bila u pravu kada je podnela amandman na jedan od prethodnih članova.
Da vidite koja je to zaštitna mera, dakle – propisati obavezu unosa dobiti rezidentima koji obavljaju privrednu delatnost u inostranstvu ukoliko se ne reinvestira u inostranstvu.
Vidite, vi sada idete sa širokom formulacijom, reinvestiranje, a ja vas povezujem za onaj član gde ste rekli da može rezident Republike Srbije po osnovu dobiti koju ostvari poslovanjem u inostranstvu i sa devizama koje drži tamo da se bavi kreditnim poslovima prema nerezidentu u inostranstvu.
Vidite kako se to menja, kako se iznose stavovi, kako se ubacuje sve i svašta da bi ovaj papir trpeo. Ovaj zakon zavisi, kao i svi propisi koji dolaze iz oblasti finansija, od ministra finansija i od njemu dragih i bliskih osoba, a naročito poslovnih partnera.
Gospodine Markoviću, javnost interesuje da li ste sigurni, pošto ste juče naredili Dinkiću da ide u Irsku, da će on da se vrati?
Pazite, postoji velika opasnost, molim vas da me pustite da završim, pa mi odgovorite, ja vam ozbiljno skrećem pažnju, jer juče smo imali i neke papire i vrlo je temeljno opisana priča, doduše, novinari ništa o tome ne izveštavaju, ali opisana je priča o nekom Trifunoviću koji je u toku suđenja hteo da ode do WC-a, a kada su se okrenuli, nestalo je 27 miliona evra, bliskom prijatelju gospodina koji se predstavlja da je predsednik Republike u ovoj slobodnoj zoni preko puta, zgrada Predsedništva, gde je performans – ja i demokratija, ja predsednik Republike; on zamajava narod, uveseljava sve u Srbiji nekim svojim stavovima. To je bio ekspert Trifunović, ali ga nema, pobegao je, nestale su pare, nestalo je sve i još ne možemo da dobijemo obaveštenje.
Kako sam imao prilike juče da čujem, zabranjeno je medijima da pišu o tome i ja se prosto pribojavam, s obzirom da postoji kontinuitet u tim letovima, jeste malo geografski to poremećeno Kipar - Irska, a kod Irske su tamo neka ostrva sa čudnim imenima, svašta možete da očekujete kada je u pitanju Mlađan Dinkić.
Vi ste, uostalom, najbolje to osetili na svojoj koži, pa ste napravili jasnu distinkciju i rekli ste da vi sa tom mafijom nemate ništa, napustili ste tu stranku. Ja vas tu pohvaljujem, pošto ste bili u pravu, ali izražavam zabrinutost građana Republike Srbije šta će da se desi ukoliko se Mlađan Dinkić ne vrati iz Irske, šta će da se desi sa ovim ljudima koji se zaklinju u Mlađana Dinkića.