Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Nemam obaveštenje o sprečenosti narodnih poslanika da prisustvuju sednici.

Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u stavu 1. pomenutog člana Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda, koji su u svom zahtevu za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine utvrdila 103 narodna poslanika.

Pošto trenutno nema 126 prisutnih poslanika, nećemo se izjašnjavati o zapisnicima.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv za ovo zasedanje, koje je sazvano na zahtev 103 narodna poslanika, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini utvrđen je sledeći

Dnevni red:

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji, koji su podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vukosav Tomašević, Miroslav Janković, Rajko Baralić, Esad Džudžević, Nikola Jovanović i Miroslava Gušić;

2. Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo Administrativni odbor Narodne skupštine;

3. Predlog odluke o izboru člana Saveta Narodne banke Srbije, koji je podneo Odbor za finansije Narodne skupštine;

4. Izbor člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na osnovu predloga Konferencije univerziteta Srbije.

Rad prema dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI

Primili ste Predlog zakona, koji su podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović, Vukosav Tomašević, Miroslav Janković, Rajko Baralić, Esad Džudžević, Nikola Jovanović i Miroslava Gušić.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 36 minuta; poslanička grupa DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi; poslanička grupa DS - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, poslanička grupa SPS - 26 minuta 24 sekunde, poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 20 minuta 24 sekunde, poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, dva poslanika SDP i šest nezavisnih poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Svetlana Stojanović, želi reč? (Da.) Izvolite.

Istovremeno, jedno obaveštenje - sednica Odbora za kulturu i informisanje, na kojoj će biti razmatran i ovaj zakon, biće u sali na četvrtom spratu u 10,20 časova, a sednica Zakonodavnog odbora održaće se u maloj sali Narodne skupštine u 10,15 časova.

Reč ima narodni poslanik Svetlana Stojanović.

Poštovani narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o radio-difuziji ni u čemu ne zalaze u suštinu i duh samog zakona.
Naprotiv, one imaju cilj da zakon učine u primeni efikasnijim i zbog toga predlažem da, kao osnovnu izmenu zakona, prihvatimo onu koja se odnosi na sprovodljivost, odnosno izvršnost odluka koje donosi Savet Republičke radiodifuzne agencije.
Savet radi pod velikim pritiskom javnosti i zainteresovanih emitera. Odluke koje donosi po definiciji određenom broju emitera uskraćuju pravo na dalje emitovanje.
Ukoliko te odluke nisu izvršne i ako se ne mogu sprovesti, Zakon o radio-difuziji gubi svoj osnovni smisao, a to je da zavede red u haosu koji vlada u našem etru koji je stvaran decenijama.
Ako bismo emiteru dopustili da se po svom nahođenju jednostavno ogluši o odluke Saveta, sve preciznosti koje smo se trudili da unesemo u sam zakon ne bi imale nikakvog značaja. Zbog toga članom 11. predloženih izmena i dopuna propisuje se da je emiter dužan da bez odlaganja izvrši konačnu odluku Saveta o oduzimanju dozvole, a ukoliko to ne učini, sprovešće se postupak prinudnog izvršenja.
Bez ovakve izmene bili bi ugroženi oni emiteri koji su po zakonu dobili pravo na emitovanje.
Druga izmena odnosi se na to da je pravom na emitovanje obuhvaćen i satelitski prenos. Znači, precizira se da je osim kablovskog i zemaljskog, i satelitski prenos uključen u dobijanje frekvencije.
Dakle, predlog izmena glasi da je emiter obavezan da pribavi posebnu dozvolu za satelitsko emitovanje, ukoliko mu dozvola za zemaljsko i kablovsko nije data, ukoliko mu je uskraćena.
U praksi se već pojavio i problem utvrđivanja udela stranog kapitala kod emitera koji traže frekvencije. Učešće stranog kapitala Zakonom o radio-difuziji je limitirano, ali nije predviđen način na koji će se kontrolisati visina stranog kapitala.
Izmenama Zakona predviđa se da emiter koji dobije frekvenciju ima obavezu da od Radiodifuzne agencije zatraži prethodnu saglasnost ukoliko oseti potrebu za dodatnim stranim kapitalom. Ovim izmenama predložili smo i ispravku jedne nepravde učinjene radio-stanicama.
Prema Zakonu o radio-difuziji, radio-stanice treba da plate 20% naknade za svoje emitovanje u odnosu na visinu koja se odredi za televizijsko emitovanje. Budući da prihod od oglašavanja radio-stanica nije ni blizu onome koji ostvaruju televizijske stanice, predlažemo da umesto 20 to bude 5%.
Naredna izmena koju bih izdvojila odnosi se na tv-stanice u osnivanju. Pozitivnim zakonom je određeno da stanice koje u ovom trenutku ne emituju, koje se tek osnivaju, imaju rok od 60 dana da počnu sa emitovanjem. Smatrali smo da je to previše kratak rok, s obzirom da imaju da postave tehniku, da postave program, kadrovski se osnaže i predlažemo da taj rok bude 120 dana.
Opravdanim i vrlo poželjnim mi se čini izmena odnosno dopuna člana 67, koji zabranjuje reklamiranje političkih stranaka van predizborne kampanje, a u okviru kampanje zahteva ravnopravan tretman svih političkih stranaka. Izdvojila sam samo neke, ali ima i još nekih manje važnih izmena. Moguće je da ovo nije sve što treba menjati u Zakonu o radio-difuziji, ali smatram da je Skupština uvek vlasna da u svakom trenutku izmeni zakone koje donosi. Odgovarajući francuski zakon se po mom saznanju menjao tridesetak puta.
Pošto je ova sednica vanredna i mora da se završi u četvrtak, činilo mi se važnijim da unesemo one izmene koje su najvažnije da se rad Saveta ne bi minirao, da ne bi bio uzaludan, znači da emiteri budu prinuđeni da se povinuju odlukama koje ovo nezavisno telo donese.
Nadam se da ćete prihvatiti predložene odluke. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o radio-difuziji donosili smo i menjali više puta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, svaki put prema potrebama vlasti, i od 2002. je taj postupak krenuo, i kada smo upozoravali režim DS-a i govorili o tome da je nemoguće da neko krene u emitovanje za 60 dana, a reč je o televizijskom emiteru, već da je potreban mnogo duži rok, tada su nam predstavnici vlasti Zorana Đinđića rekli da je moguće, zato što su izračunali da neki njihovi imaju dovoljno novca da to pokrenu i završe u najkraćem mogućem roku, bez obzira što je koncepcijski, produkcijski i emitorski, ako hoćete, sa svim predajnicima, antenskim sistemima itd. nemoguće to napraviti za tako kratko vreme.
Sada se postavlja pitanje da li mi ovde menjamo konkursne uslove ili ne, da li je ovo nešto čime se u potpunosti menja ono što je bio uslov zbog čega su se pojedini tadašnji ili budući emiteri pojavili na konkursu ili ne. Dakle, poštovanje principa pravne sigurnosti nije sprovedeno do kraja i za to je odgovorna Narodna skupština Republike Srbije.
Mi smo za to krivi, zato što je najveći deo tog postupka bio pod našom kontrolom, a mislim da se vladajuća većina uvek ponašala i propise menjala u skladu sa dnevno-političkim potrebama, a ne u skladu sa onim što bih rekao da je višegodišnja potreba našeg društva i naše države. To menjanje, ta vrsta promene, dakle, konkursnih uslova, može još više da doprinese da se u javnosti stvori utisak da su pojedini emiteri koji su konkurisali, a nisu prošli na konkursu, oštećeni, i tu će biti sasvim sigurno dodatnih muka i problema. U ovom predlogu ima nekih dobrih rešenja. Naime, počeću od njih, pa ću se vratiti na još neka loša rešenja.
Dakle, dobra stvar je ta što se naplata za emitovanje radio programa smanjuje na razumnih 5% od onoga što se uzima od televizije, odnosno 4 puta manje od onoga što je bilo predviđeno ranije, jer to je nešto što komercijalno može da bude pokriveno, a više od toga bi bilo nemoguće. Dobro je to što se menja član 68. stav 1. i kaže se da televizije „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje“ itd. I sada mene zanima da li će da poštuju televizije, jer jedini je problem što nema nikakve sankcije za to, osim što bismo mogli da se nadamo da će neko da postupa na isti način kao što je postupao u nekim drugim slučajevima, čini nam se preoštro, a plašim se da će biti blagonakloni prema nekim drugima.
Naime, u članu 68. se sada kaže – „poštuju zabranu reklamiranja političkih organizacija van predizborne kampanje, a u toku predizborne kampanje da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede jednaku zastupljenost bez diskriminacije.“
Sada postavljam pitanje, da li neko gleda Televiziju Srbije, da li neko gleda B92, da li neko gleda Studio B, jer uopšte nije važno, možete da volite ili ne volite njih, možda vam odgovaraju, ali ne znam nijednog iz DS-a koji će da kaže da su to korektne televizije, da su to profesionalne i objektivne televizije, i njima se dešava da u prvim rečenicama imaju komentare protiv SRS.
Oni nemaju vest, oni kažu, ne znam, čak ni suze Ivane Dulić nisu bile dovoljne, a pitam vas, zašto nema komentara na izjavu da je deset milijardi dolara optimistična ponuda za Kosovo i Metohiju, pitam vas, predstavnike vlasti, jer je sinoć potpredsednik Vlade Srbije to izgovorila u jednoj emisiji.
Pitam vas, da li to naša država ima cenu, da li sve u ovoj zemlji ima cenu, da li naša teritorija ima cenu, poštovani prijatelji, jer ako ima otadžbina cenu, onda da pitamo kolika im je cena, mame, tate, brata, sestre, svih ostalih članova familije. Sada će neko da mi kaže, to je ružno, šta, otadžbina ima nižu cenu nego što ima cenu nečija mama i tata, ili ne znam ko, to je deset milijardi, dobra cena, hajde trange-frange sa otadžbinom.
To je nešto što niko normalan u ovoj zemlji ne može da razume. Nama su potrebni mediji koji će da dopuste ljudima da iskažu drugačije mišljenje, a ne mediji koji će da budu institucije za organizovani društveno-politički rad i za vođenje kampanje protiv pojedinih političkih stranaka.
Sada moram da postavim jedno pitanje, zašto se ta vrsta kampanje vodi protiv SRS, zašto više od šest godina, kako srpskih radikala nema ni u jednom forumu vlasti, vladate vi, razni žuti DOS-ovci, ovakvi ili onakvi, nije ni važno kojih sve boja i kojih sve nijansi iste boje, i nikako da shvatim, čekajte ljudi, vi upravljate ovom Srbijom, vi ste ti koji ste zaslužni i oni koji ste krivi za ono što je u Srbiji danas dobro ili nije dobro, zašto smeta SRS, zašto se to postiže na takav način, jedinstvo protiv jedne jedine opozicione stranke u Srbiji.
Hoćete da vam kažem zašto? Zašto to danas radi B92? Kažu, otišao je Koštunica u Brisel, ne pamti se da je bio ovako šarmantan, sladak ko bombona, samo što nije rekao onaj Jakša Šćekić, danas ide i Boris Tadić, to je da se napravi tandem Tadić-Koštunica, da ne bi pobedila SRS.
Zašto da ne pobedi SRS? Da li smo mi to krali nešto na izborima, otimali, da li smo mi najavili da će nešto loše da se dogodi po bilo koga u ovoj zemlji ili u nekoj drugoj zemlji. Ili im smeta nešto drugo, možda to što oni ne bi da postoji neka vlast koja će da odlučuje o svom narodu u interesu svog naroda i koja neće isključivo da služi nalozima pojedinih zemalja ili međunarodnih organizacija, da postoje oni koji se ne stide da kažu da Srbi nisu zločinci i da Srbi nisu krivi za rat na prostoru bivše Jugoslavije, i da hoćemo da se suočimo sa svima, ali posebno sa onima koji su ubijali Srbe i otimali naše teritorije.
Izvinite, takvi u Srbiji postoje. A da li to smeta, da li su za to potrebni poslušni mediji kojima niko ništa ne sme da kaže? Postavljam pitanje, kako to da niko ne interveniše, da svi ćute kada jedna televizijska stanica objavi da je Toma Nikolić ubijao babe i dede po Antinu, Toma Nikolić ima stan u Svetog Save, i to je bilo, ima Toma i neko dete od osam godina, ni krivo ni dužno, koje nema veze sa Tomislavom Nikolićem, predsednikom poslaničke grupe SRS.
Onda Gordana ima vile i dvorce, Vučić hteo da ubije rođenu majku, pa ne znam šta sve.
Pa onda Nataša radža i maharadža, žena tri puta prenoćila za 3.000 dinara u najjeftinijoj sobi. Nemoj da me vučeš za jezik, pa ćeš da čuješ oko toga, a oni koji prave krematorijume za Rome i Jevreje, ne, oni su dobri, oni su evropski orijentisani, samo radikali nisu dobri, samo oni ne valjaju.
Imam jednu političku poruku, pa ću da nastavim sa zakonom.
Dame i gospodo dragi prijatelji, samo vi nastavite i kako bi rekao naš narod - skupite se vi na jednom mestu. Tačno je, ionako nema neke velike razlike. Okupite se svi onako đuture, nađite se na istom mestu, svi krenite protiv SRS, nemojte više da nas zamajavate - mi smo malo različiti, mi vas malo volimo, ali ne smemo to javno da kažemo, mi vas malo manje mrzimo nego ove druge.
Ne, vi se lepo skupite, neka vas skupi, ako hoćete, Solana, može da vas skupi bilo ko drugi, i svi krenite zajedno protiv SRS, da vidimo na čiju će stranu narod. Mi mislimo da će na našu, zato što mu je dosta i poniženja, i pljačke, i kriminala i svega drugog, ali da vidimo. Ako narod stane na vašu stranu, mi ćemo da kažemo - u redu je, čestitamo, ali da više ne zamajavamo ljude kako se mnogo razlikujete, kako niste slični itd, a svakoga dana je jedina politika - hajde da obezbedimo kako da napadamo negde SRS, a mi se, u stvari, ni u čemu ne razlikujemo.
Zašto o tome predstavnik predlagača nije govorio ovde, finansijski plan da odobrava Vlada, a ne Skupština? Savet Radiodifuzne agencije je nezavisno regulatorno telo. Više će svoju nezavisnost da sačuva ako taj plan odobrava Narodna skupština, a ne Vlada Republike Srbije.
Zašto je to doneto u izmenama i dopunama? Da bi Vlada mogla još dublje, bolje, jače i snažnije to da kontroliše? Da bi Dinkić još negde stavio šapu, da svojim "žutim" prijateljima može još negde nešto da završi, pre nego što ga neko primi na listu da bi mogao da sanja cenzus? To nije dobro rešenje.
Ovde se odustaje od primene Zakona o opštem upravnom postupku, od jednog opšteg zakona i od opštih normi koje postoje u tom zakonu. Ovo je neka vrsta leks specijalisa. Tačno je da po čuvenom pravničkom pravilu lex specialis derogate generali, ali se meni nameće pitanje, ono o kojem stalno govorimo, zamislite koliko nam je sporedno zakonodavstvo u našoj zemlji, niko ga živ ne pohvata, i razmislite koliko imamo specijalnih zakona.
Uopšte se postavlja pitanje šta će nam opšti zakoni, šta će nam opšte norme, šta će nam Zakon o opštem upravnom postupku, ako je problem u Zakonu o opštem upravnom postupku što postoje dva ili tri roka koja moraju da se poštuju i što nešto mora da traje mesec dana?
Ovde mi je jasno da je to upodobljeno svemu što se događalo sa BK televizijom.
Mnogo bih voleo da se to događalo sa B92 i onda bih rekao - evo, spreman sam, pa makar na ovakav i onakav način, pa neka me neko i osudi zbog toga. Plašim se da ovde postoje još neka rešenja koja nisu pravnički napisana. Upozorio bih pravnike na to.
Naime, ovde se kaže, u skladu sa onim što se zbivalo u BK televiziji, recimo, da može da dođe da zapečati produkcijsku opremu, emitersku opremu, lice koje je ovlašćeno od strane Saveta za Radiodifuznu agenciju.
Nemojte lice koje je ovlašćeno, dajte da on vuče ovlašćenje iz zakona, dajte da je to predstavnik Saveta, a ne neko kome će neko da napiše papir i da kaže - on to radi u moje ime.
Neka njemu to bude zakonsko ovlašćenje, a ne legitimacija, papirče koje je dobio od inače po zakonu ovlašćenog lica. Ovo nema nikakve potrebe.
Nema potrebe za onim što biste zvali pravnom konvalidacijom onoga što se zbivalo ranije, pa hajde sada da nađemo opravdanje za sve što se danas događa.
To je rešenje koje nije pravničko. To je političko rešenje. Ništa im ne smeta. Isto to mogu da završavaju kada hoće bilo koga da sklone, ugase, ali neka se crpi iz zakona to ovlašćenje, a ne od bilo kojeg drugog službenog lica. To su rešenja koja pravnički nisu dobra i koja ne možemo da podržimo.
Naravno, znam da je ljudima koji rade u Savetu Radiodifuzne agencije teško, pošto će da budu izloženi najgorim mogućim pritiscima. Video sam u novinama da su neki govorili o tome kako su radikali dobili negde neku frekvenciju.
Zarad javnosti, pošto su me samo za jednu novinu pitali, moram da kažem da nismo dobili nijednu frekvenciju, da se SRS bavi političkim delovanjem na nivou Srbije, ne bavimo se radio i TV produkcijom, ni emiterskim poslovanjem.
Jedino što sam siguran to je da je verovatno "žutima" zasmetalo to što nisu baš svi mediji pod njihovom potpunom kontrolom, što su od ovih pet nacionalnih televizijskih, ko zna koliko radijskih i ne znam koliko regionalnih, od ukupno tridesetak, pojavilo se jedan ili dva nad kojima oni nemaju punu kontrolu i odmah im se pojavio strašan problem. Zbog čega?
U Srbiji je danas borba za interpretaciju. Naime, šta god da se dogodi, najvažnije je kako će to mediji posle toga da interpretiraju.
Šta sam rekao ovim? Naime, kad potpredsednik Vlade Srbije kaže da je deset milijardi dolara ili evra optimistička cena i ponuda za Kosovo i Metohiju, da je to rekao bilo ko iz SRS, da je dozvoljena smrtna kazna, na smrt bi bio osuđen. Pošto nije smrtna kazna, bio bi osuđen na 40 godina robije.
Kada to kaže potpredsednik sadašnje Vlade, onda je to normalno - ljudi, mi imamo jedan život, šta nas briga za državu, daj deset milijardi, ako možemo da stavimo u svoje džepove i ispod jastuka, u slamaricu, šta nas briga za našu državu, šta nas briga za našu decu, za naše unučiće, šta ima veze, deset milijardi, bar ćemo da živimo narednih 20 godina, milina jedna. To će da vam bude prezentacija, to će da vam bude interpretacija.
U tome je stvar. Da li ste čuli negde da je neko rekao - hajmo Bavarsku, optimistična je ponuda 100 milijardi. Zamislite da to neko kaže u Berlinu, u Dortmundu, Kelnu, Hamburgu, bilo kom drugom gradu. Optimistična mu ponuda 100 milijardi dolara!? O čemu pričamo mi u ovoj zemlji? U ovoj zemlji govorimo o tome da imamo istovrsno jednostrane medije. Znači, kako im se emituju vesti u 18,30, znam da su to radikali primetili, a pretpostavljam i ostali, građani Srbije svakako, kako se emituju u 18,30 na B92, tako, kao mejnstrim (mainstream), dakle hvataju u korak one u 19,00 i one jedne u 19,30 i one druge u 19,30 i nikakve razlike nema.
Suštinski, idejno, ideološki, potpuno je isto. Sada vas pitam da li je sve to baš tako, da li je moguće da se na takav način prezentuje građanima Srbije? Da li je moguće da pitanje glavnog urednika državne televizije Studio B, koju plaćamo i Gordana Pop-Lazić i ja, Proroković i ovaj i onaj, koji žive u Beogradu, mi je plaćamo, svi građani Beograda je plaćamo, da bi novinar, obraća se svom sagovorniku i kaže - da li mislite da postoji neko veće zlo od radikala i kakva su to sva zla koja mogu da nam se dogode?
Da li je to profesionalizam, da li je to objektivnost, da li je to normalno civilizovano ponašanje? Nije. Njima to nije naročito ni važno, zato što nije bilo protesta, zato što dugo nije bilo demonstracija i dugo narod nije na ulici pokazivao šta o tome misli. Videćete, približilo se vreme i za to.
Ne mislite valjda da će ljudi doveka da slušaju da su najgori lopovi najbolji za Srbiju, da su oni koji su opljačkali i pokrali naše fabrike i preduzeća, koji su razorili srpsko društvo u potpunosti, koji su napravili ovakvu moralnu krizu u našem društvu, u našoj državi, da su oni najbolji, jer će oni i dalje nekoga da služe i slušaju, a da su najgori oni koji će da ukazuju na njihov kriminal i lopovluk.
Neće to narod više da sluša, neće to narod više da trpi. Građani Srbije hoće promene, hoće da imaju pravo da čuju mišljenje svih političkih činilaca. Nadam se, a sada kada me podseti gospodin Krasić na to, da li ste vi, ljudi, primetili to da mi imamo više nekih bivših na svim televizijama nego nekih sadašnjih.
Svaki dan mi neko kaže - govorila Kori Udovički, bivši guverner, uz pomoć Bodruma i Soluna, pa onda govori bivši taj i taj, pa govori bivši ovaj i ovaj, pa bivši ne znam ko.
A što govore svi ti bivši, šta su oni danas ako su oni bivši? Da li to neko misli da oni treba da budu i budući? Kao bilo nam je mnogo lepo u to vreme, pa sad treba opet da budu. To su ovi Đelići i ne znam koji sve već.
O Svilanoviću sve najbolje morate da govorite, jer Svilanović je očigledno ideolog potpredsednika Vlade Srbije. On je prvi rekao, on je čak i rekao da nije optimistično, on je pričao o nekoj uslovnoj nezavisnosti. Potpredsednik Vlade Srbije kaže - optimistična ponuda 10 milijardi. Sada vas pitam da li će se pojaviti predsednik vlade da kaže nešto o tome, hoće li da se javi predsednik vlade da kaže - izvinite, nije nam baš otadžbina na prodaju.
Moram nešto da vam kažem oko te optimistične i neoptimistične ponude. Ispričaću vam jednu priču, nije bezobrazna, iako će vam možda izgledati tako. Kad muškarac pita damu, to je priča iz ranijeg perioda, 100 maraka, 100 evra, ih, nemoj mene da potcenjuješ, pa sve tako tera i gura do milion, a onda - pa da razmislim. Na kraju dođete do toga - suština je ista samo je pitanje cene.
Za našu državu ne sme da bude isti princip, jer naša Srbija nema cenu ni za 10 milijardi, ni za 100 milijardi, kao što to misli potpredsednik Vlade Srbije. To što misli potpredsednik Vlade Srbije očigledno misli i Vlada Srbije. Danas čekamo da nam to saopšti i predsednik Srbije. Samo čekajte i sve će doći na ono što smo mi narodu govorili i sve ono što su jednom rekli kako smo izmišljali govore njihove negde u budućnosti, videćete da ništa nismo izmislili.
Evo, sada govorim građanima, pa za četiri, pet, šest meseci podsetiću ih na to. Pojaviće se najviši državni funkcioner koji će da kaže - strašno šta nam se dogodilo. I međunarodna zajednica nije bila pravična, ali to je rezultat Miloševićevog poraza. To je rezultat pogubne politike koju smo vodili pre sto miliona godina i ne znam ni sam šta sve, ali mi moramo da gledamo u budućnost da bismo mogli da pomognemo našem narodu na Kosovu, moramo da uđemo u EU, ići ćemo sa ličnom kartom i u Gračanicu, i u Goraždevac, i ovamo i onamo, to što je sada izvan naših granica. To će da vam bude govor najvišeg državnog funkcionera.
Da li vi mislite, unapred mogu da vam kažem, predsednika Srbije, a pri tome nisam siguran da neće da ga podrži i predsednik vlade, pošto su sada obojica postali veoma šarmantni oko utakmica Finska-Srbija, to je čudo jedno, ljubi ih majka, što su dobro Srbiji doneli sa svim tim.
Dakle, samo jednu stvar hoću da vam kažem - ne igrajte se sa državom, država nema cenu i nemojte da pokušavate da pravite u medijima sliku kakva je bila 2000. i 2001. godine, kada ste vlast osvojili i kada ste vršili pravi medijski linč nad svima koji misle drugačije, a neke linčovali i na ulici.
Još jednom da vas pitam - ko je odgovarao za ono što je linčovan Dragan Milanović na centralnim beogradskim ulicama? Posedujem taj snimak i dalje, odmah da vam kažem. Spreman sam da ga dostavim nadležnim državnim organima, i policiji i tužilaštvu. Imam više kopija kaseta sa CNN.
Dakle, ukazujem vam na to da imam video dokaze o izvršenju teških krivičnih dela. Imam dokaze i kada Svilanović stoji na prozoru i upada na silu u Saveznu skupštinu, i kada kradu slike i televizore. I za to imam dokaze. Još nedostaju 92 skupocene slike i očekujem da će ti pošteni revolucionari jednog dana vratiti nešto od imovine građana Srbije, ali mi se čini da je taj pelcer krađe, pljačke i otimačine posle prešao i na one koje su doveli na vlast, pa su tako i nastavili.
Nećemo im to dozvoliti i morate da imate u vidu da to da linčujete nekoga na jedan ili drugi način, bilo fizički, bilo medijski, onako kako ste planirali i kako ste mislili, e to neće moći više i nećemo vam to dozvoliti, zato što imamo odgovornost prema građanima Srbije, prema celoj Srbiji, a posebno prema onoj polovini Srbije koja hoće promene, koja hoće drugačiju vlast, koja hoće da živi bolje i koja hoće sa ponosom da kaže da živi u Srbiji i za koju nije nikakva ponuda ni stotine biliona i triliona dolara za njenu teritoriju, a ne 10 milijardi dolara.

Narodni poslanik Šormaz, izvolite, po Poslovniku.

Mislim da je član 104, gde smo dužni da obavestimo. Samo jedan deo iz prethodnog izlaganja, čisto zato što poslanici treba da budu obavešteni o tome ko šta radi, koji se tiče, pre svega, rada predsednika vlade i DSS gospodina Vojislava Koštunice.
Mogu da razumem gospodina Vučića i mogu sigurno da kažem i mog prijatelja, jer i sam imam pomalo gađenje da gledam određene elektronske medije i isto smatram da su obojeni žutom, što bi se reklo, u velikoj meri, neke je spomenuo, poput B92 ili Studio B, ali ne znači da ono što oni govore je fakat ili činjenica.
Možda zbog toga nije video, recimo, da nabrojimo posete predsednika vlade u zadnjih dve do tri nedelje - Rusija, Nemačka, Italija, Velika Britanija, SAD, Savet bezbednosti, Brisel juče, svugde je predsednik Vlade Vojislav Koštunica rekao - za Srbiju je neprihvatljivo da Kosovo bude nezavisno i Srbija neće priznati nametnuto rešenje, u slučaju da ga bude, koje se bude zvalo nezavisno Kosovo.
Jednostavno to je Vojislav Koštunica izjavio, to je stav Vlade. Šta elektronski ili pisani mediji obojeni žuto pišu, pričaju o tome, nas ne interesuje.
(Zoran Krasić: Ti veruješ u to?)
Šta imam da verujem, to znam, Vojislava Koštunicu znam, za razliku od tebe, Krasiću. S druge strane može, i nemam ništa protiv, da na osnovu istraživanja javnog mnjenja SRS smatra da će pobediti na narednim izborima, ali ne može na osnovu B92 da se govori o nekom tandemu Koštunica-Tadić.
Mogu da tvrdim da tog tandema neće biti, ali mogu na osnovu rezultata lokalnih izbora u Srbiji u prethodnih šest meseci da tvrdim da će na narednim izborima zaista pobediti jedan tandem, ali ne Koštunica-Tadić nego tandem Vojislav Koštunica-Velimir Ilić.

Zahvaljujem se gospodinu Šormazu. Narodni poslanik Nadica Momirov, izvolite.

 Javljam se po Poslovniku, dame i gospodo, isprovocirana komentarima kolega iz poslaničke grupe SRS, dok sam komentarisala sa mojim kolegom iz G17 plus. Po ne znam koji put imam neprijatno dobacivanje ovde u sali i zbog toga pozivam poslanike da se pridržavamo dostojanstva Skupštine.
Moram nešto da prokomentarišem, jer ne mogu više da slušam, dosta mi je priče o hotelu "Moskva" i o narodnom poslaniku Nataše Jovanović, koja je kada je mama nju izgrdila zvala svog šefa, mislim na Aleksandra Vučića, onda mu se verovatno isplakala ili ne znam šta, zamolila ga da je on brani ovde u Skupštini i to je on uradio tako što je rekao - samo tri puta je spavala u hotelu "Moskva", ni manje ni više, samo tri puta u najluksuznijem hotelu "Moskva". Mi svi ostali poslanici putujemo, poslanik sam iz Subotice, putujem 200 kilometara na dan, nikada nisam spavala u hotelu "Moskva", nijednom nisam spavala u najluksuznijem hotelu "Moskva".
Takođe nam je dosta toga da slušamo žalopojke ....
(Predsedavajući: Ekonomski isplativije je putovati.)
... kakav tretman ima Toma Nikolić na raznim televizijama i kao da je to najveća katastrofa na svetu. Vama ne treba nikakav tretman na televiziji od strane nekoga da vam kreira taj tretman, zbog toga što vi sami, kada se pojavite na televiziji, tako se predstavite da je to sramota.
Konkretno, vas sam Aleksandre Vučiću gledala na hrvatskoj televiziji "Nova" i to je bila takva sramota, da nema potrebe da niko pravi scenario negativan o vama, jer ono što vi pričate je dovoljno da uruši sav ugled koji mi imamo i koji stvaramo. Ono što nama nanosite kao štetu, niko drugi iz inostranstva ili ne znam odakle ne može da nam nanese.
Što se tiče Kosova, ovde smo čuli da se proziva potpredsednica Vlade, ni manje ni više, nego jedna žena, od strane hrabrih radikala. Znači, od boja na Kosovu, pa do danas, jedna žena prvi put u istoriji Srbije, potpredsednik Vlade, kriva je ili zaslužna ili ne znam šta za pitanje Kosova. Svi vi silni srpski radikali nikakve veze sa Kosovom niste imali, samo što ste izazvali jedan rat, učestvovali u tom ratu i izgubili taj rat. Sada potpredsednica Vlade, jedna žena je kriva za sve to.
To slušamo danima, danima slušamo vaše pretnje - šta će biti kada SRS dođe na vlast, sve ćete nas pohapsiti. Dosta je toga. Uozbiljite se. Jako važni zadaci su pred nama. Srbiji treba ozbiljnost, pre svega, a ne natezanje i nadvlačenje koja politička stranka je jača, koja će da pobedi, ko će u koju fotelju da sedne. Nama treba da uradimo jedan posao, da vodimo našu zemlju u normalu, da budemo normalna država, to nam treba.

Zahvaljujem se. Molim vas, nemojte da vređate potpredsednika Vlade, ona nije jedna žena, ona je Ivana Dulić-Marković, potpredsednik Vlade.

 Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Anđelkoviću, dobro ste primetili, mnogo više para uzme gospođa Momirov kada putuje u Suboticu nego kad noći u hotelu "Moskva". Zato gospođa Momirov putuje u Suboticu, da bi otimala pare, a ne spava u hotelu "Moskva".
Kako to da su vam suze različite? Kako to da ste suze ronili, zaplače Ivana Dulić, pa vi plačete za njom, pa plače i Albijanić za njom, pa plače i Dinkić za njom. Horski plačete, a smeta vam to što Nataša Jovanović nije plakala, ali je rekla da joj je teško, jer za razliku od vas, ona je poštena žena, nije krala, nije otimala i nije kriminalac, kao većina pripadnika vaše poslaničke grupe i političke stranke.
Što se tiče Nataše Jovanović, da, tri puta je noćila za 3.000 dinara u najjeftinijoj sobi, za četiri godine. Je l' to neki problem? Treba da vas je stid i sramota što tako govorite, a ne biste vi smeli ni da izađete da to kažete, jer znate kako bi vas Nataša u političkom smislu pojela ovde, jer je 10 puta školovanija, i obrazovanija, i pametnija i bolji čovek od vas u svakom pogledu.
Drugo, dame i gospodo, dragi prijatelji, sada da čujete šta je svetsko čudo, šta mi je zamereno. Rekla je gospođa Momirov, kaže za "Novu" televiziju, da treba da me je sramota kako sam predstavljao svoju stranku, našu zemlju, naš narod. Dame i gospodo, dragi prijatelji, uključio sam se u program "Nove" televizije u Hrvatskoj, u kojoj su gosti bili Ante Đapić, neki komunista, ime sam mu zaboravio, posle sam i saznao zašto je bio tako antisrpski ostrašćen, ali to ću ovako da vam kažem.
Dakle, oni su počeli, krenuli smo sa pričom o odnosima Srbije i Hrvatske, i onda kažu u jednom trenutku, znaju da sam na drugoj strani, na vezi, kažu - Hrvatska u domovinskom ratu, otkad se oslobodila, tako i tako, pa mi sad treba da tražimo pravo za Hrvatsku nacionalnu manjinu, mi svoje oslobodili, a Srbi imaju sva prava ovde.
Onda sam rekao, za razliku od vas, koji ovu zemlju i ovaj narod nećete da branite, smeo sam u zagrebačkoj televiziji da kažem - ne, vi ste izvršili zločinačku akciju "Oluja", pobili i proterali Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta, vi ste napravili najveće zločine posle Drugog svetskog rata.
Onda se jedan Hrvat našao i rekao - ovo podseća na 40-tu godinu, nacizam itd. Kažem - nemojte samo vi nekoga da podsećate na nacizam, 40. i 41. godinu, jer ste vi ubijali pod nacističkom i Hitlerovom kapom sve Srbe, ne samo u Hrvatskoj, nego i u BiH i na svakom drugom mestu.
Toga da se stidim? Te sam večeri, gospođo Momirov, primao čestitke i iz Vukovara, i iz Knina, i iz Beograda i iz Herceg Novog, sa svih mesta gde ima ljudi koji drže do srpskog imena i prezimena, koji drže do svoje časti i obraza, a vi treba da se stidite što ste na to imali nešto da kažete. Na to ste imali nešto da mi zamerite, zato što sam štitio svoju otadžbinu, štitio svoj narod rečima.
Samo zato što sam rekao - ne možete da gazite našu otadžbinu Srbiju, jer Hrvati u Srbiji imaju sva prava zagarantovana međunarodnim standardima i svim mogućim, a vi Srbe - i ovo sam rekao, da znate, možda i zbog ovoga treba da se stidim, rekao sam - a vi Srbe ubijate na njihovim pragovima, pa jednom eksplodira zajedno sa vratima, pa ga drugi put silujete, pa ga treći put ubijete na Karinskom moru, da četvrti ne bi smeo ni slučajno da se pojavi.
I zbog toga treba da se stidim, poštovani građani i poštovani narodni poslanici? Dame i gospodo, zbog toga se ne stidim, zbog toga se ponosim i uvek ću se ponositi zato što, za razliku od vas, imam hrabrosti da kažem šta je moja otadžbina, a što vi nemate.
Vi govorite o tome kako se predstavlja Tomislav Nikolić. Mi samo tražimo da sebe predstavljamo, ne vi da nas predstavljate, ne "žuti" lopovi da nas predstavljaju, ne oni da govore, mi ćemo da govorimo. Sad bi neko pomislio ne znam šta je Vučić rekao, ne znam šta je Vučić izgovorio. Evo, ovo sam rekao, branio svoju zemlju i nisam im dozvolio da vređaju Srbiju.
Eto, skupio ono malo hrabrosti da u zagrebačkom studiju se suprotstavim njima trojici ili četvorici, ne znam koliko ih je bilo, jer ih nisam video, da vam pravo kažem, koji su sve najgore govorili o našem narodu i našoj zemlji. I zbog toga sam kriv?
Jesam kriv, gospođo Momirov, priznajem, ali da vam kažem, dok sam živ, možda se neću baviti politikom, možda ću ne znam šta da radim, ali ću dok sam živ to da radim, to ću da učim moju decu da rade na svakom koraku i nikada da ne kažu da Kosovo vredi 10 milijardi, da je to optimistična ponuda.
Pričate ovde nešto - silni ste, jaki, pa ženu napali. O čemu vi pričate? O tome što je potpredsednik Vlade rekla da je optimistička ponuda 10 milijardi za Kosovo. Što nam pričate priče za malu decu? Što pominjete Natašu Jovanović? I ona je žena. Šta to znači? Hoćete ravnopravnost, a ovde ne smem da kažem šta kaže potpredsednik Vlade. Ja sam za ravnopravnost, za mene nema ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... razlike između žene i muškarca kada je u pitanju politika. Svi ste jednaki. Sad ne smem da kažem to što ona kaže - 10 milijardi optimistična ponuda za Kosovo.
Ne smete da kažete svom kolegi ništa koji kaže da je kravata hrvatska. Je l' to nije govor mržnje? Da sam to ja rekao, već bih visio na Terazijama, ne znam gde, zato što ste licemerni, zato što ne volite svoju otadžbinu, zato što ne volite ovu zemlju, zato što vam je samo važno koliko ćete da opljačkate, otmete i koliko ćete da pokradete, i koliko će gore i lošije u Srbiji da bude i ništa drugo.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
Samo nešto povodom lokalnih izbora. Nemam ništa protiv da se gospodin Šormaz raduje tome, samo neka se raduje, ali da ljudima bude jasno kako se ti lokalni izbori dobijaju. Dobijaju se tako što Velja ode u selo i počne put od 50 metara, a potrebno im je 250 metara. Tih 50 metara što je asfaltirao, to je super, ali da bi se to završilo moraju da glasaju za njegovog kandidata, pa tek kada to selo glasa za njega onda mogu da dobiju ostatak od 200 metara. Tako se dobijaju lokalni izbori, ali tako ne mogu da se dobiju centralni.
Mi ćutimo za to, puštamo vas, radite šta vam je volja, radujete se kao mala deca kako vas narod mnogo voli zato što voli vašu politiku, šta god hoćete. Pošto ste tako jaki i pošto svuda pobeđujete, raspišite te izbore da idemo na izbore, ali ne onako kako Tadić kaže izbore za parlament, nego i predsedničke izbore, parlamentarne izbore, pokrajinske i lokalne izbore, pa da idemo na sve izbore, pa kom opanci, kom obojci. Neka narod kaže koga voli a koga ne voli i koga treba da bude sramota kada štiti otadžbinu Srbiju, a ko treba da se stidi što napada one koji štite otadžbinu Srbiju. Mislim da će građani umeti i te kako da izaberu, mislim da će umeti da daju pravi odgovor na to.
Još jedanput, da završim sa tim što sam rekao na televiziji "Nova", a vi me podsetite ako sam nešto zaboravio, možda sam ih za još nešto napadao.
Rekao sam da Srbija mora da brine o svom narodu zapadno od Drine i Dunava, jer budućnost naše dece zavisi od jedinstva našeg naroda. Tako je bilo do danas, tako će biti i ubuduće.