Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, cenjeni narodni poslanici, nakon donošenja Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o policiji postalo je neophodno da Policijska akademija i Viša škola unutrašnjih poslova usklade status, režim rada, organizaciju i režim studija sa novim zakonima.

Kako je Policijska akademija osnovana Zakonom o policijskoj akademiji, tek njegovim stavljanjem van snage biće omogućeno da stupi na snagu Odluka Vlade o osnivanju Kriminalističko-policijske akademije, saglasno članu 40. Zakona o visokom obrazovanju. Razlozi za spajanje dve do sada postojeće ustanove visokog policijskog obrazovanja su u težnji da se uspostavi racionalniji, jeftiniji i održivi sistem obrazovanja za potrebe policije.

Takođe, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi 10. septembra 2006. godine, prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, Viša škola unutrašnjih poslova prestala sa radom.

Kako je prestanak važenja Zakona o policijskoj akademiji uslov za blagovremeno stvaranje uslova za upis studenata na Kriminalističko-policijsku akademiju za školsku 2006/2007. godinu, predlažemo ili predložili smo, a vi ste usvojili, da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od njegovog objavljivanja po usvajanju. Da se ne bi izgubila godina, potrebno je da se ovaj zakon stavi van snage.

Pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Da li postoje prijavljeni? (Ne.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I REPUBLIKE CRNE GORE O REGULISANjU ČLANSTVA U MEĐUNARODNIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA I RAZGRANIČENjU FINANSIJSKIH PRAVA I OBAVEZA

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave, po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 1 sat 36 minuta; poslanička grupa DSS - 1 sat 3 minuta 36 sekundi; poslanička grupa DS - Boris Tadić - 43 minuta 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 37 minuta 12 sekundi; poslanička grupa SPS - 26 minuta 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 - 20 minuta 24 sekunde; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO, dva poslanika SDP i šest nezavisnih poslanika po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Odmah vam dajem informacije na osnovu člana 85. stav 1. i 4.

Danas ćemo raditi samo do završetka načelne rasprave o 2. tački, pošto je prva završena i na nju nema amandmana, i na 2. tačku nema amandmana. Posle toga, po završetku rasprave, pristupićemo glasanju. Pošto svi znate da rad postoji već šest meseci, do 20. avgusta neće biti sednice Skupštine, pa u odnosu na to po završetku ovoga neće biti sednice do 21. avgusta.

Istovremeno vas pitam da li se slažete, pošto sam predstavniku predlagača dozvolio do 16,10 časova da bude odsutan, jer nisam znao da ćete ovako efikasno da radite, da li možemo da počnemo raspravu pa da potom čujemo obrazloženje predstavnika predlagača, a ako ne: da ili ne...

Pošto ima prijavljenih za reč, dajem pauzu do 16,15 časova. Radićemo do završetka načelne rasprave, a onda ćemo pristupiti glasanju.

(Posle pauze – 16,20.)

Nastavljamo popodnevni rad. Pre toga obaveštenje o prestanku mandata narodnom poslaniku.
Primili ste obaveštenje SRS da je narodni poslanik dr Miroslav Nedeljković preminuo 24. maja 2006. godine i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku dr Miroslavu Nedeljkoviću, izabranom sa Izborne liste SRS - dr Vojislav Šešelj, danom nastupanja smrti, 24. maja 2006. godine.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala vam. Daćemo pauzu da ne bismo sedeli dok se završi sastanak. Dakle, pauza sedam minuta, do 16,30. Hvala vam.
(Posle pauze – 16,30.)

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću da pozvonim da uđu svi poslanici koji žele da učestvuju u raspravi ili da prate raspravu iz sale za sednice.
Pošto smo otvorili načelni pretres, saglasno članu 140. stav 1, još u toku prepodnevnog rada, pitam da li predstavnik predlagača, mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Dinkiću.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je potpisala sporazum sa Vladom Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza. Kao što je dužnost pri izradi ovakvih sporazuma, to je predmet ratifikacije u parlamentima Srbije i Crne Gore. U međuvremenu je parlament Crne Gore ratifikovao ovaj sporazum i danas se on nalazi i pred vama, pred poslanicima republičkog srpskog parlamenta.
Šta je osnova sporazuma? Osnova sporazuma proizilazi iz Ustavne povelje, a to je da Srbija nasleđuje članstvo u svim međunarodnim finansijskim organizacijama, uključujući celokupne kvote koje Srbija ima u tim organizacijama, a da Crna Gora mora sama da traži ponovno učlanjenje u te organizacije.
To bi značilo sledeće. Republika Srbija nastavlja članstvo državne zajednice u MMF, sa celokupnom postojećom kvotom, koja iznosi 467 miliona specijalnih prava vučenja, a to je ekvivalent iznosa od oko 700 miliona dolara. U tom smislu nastavlja Srbija članstvo i u Svetskoj banci, u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj, u Evropskoj banci za obnovu i razvoj i u Razvojnoj banci Saveta Evrope. To su finansijske institucije u kojima Srbija nastavlja članstvo sa celokupnom kvotom, a Crna Gora, po ovom sporazumu, treba da podnese zahtev za prijem i da obezbedi sredstva za uplatu svoje kvote. To je jedan deo ovog sporazuma.
Jedan deo reguliše članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama, a drugi deo sporazuma se odnosi na razgraničenje finansijskih prava i obaveza.
Kao što znate, u prethodnim godinama već smo ratifikovali ugovore o sukcesiji sa bivšim jugoslovenskim republikama, gde su utvrđeni odgovarajući ključevi za podelu deviznih rezervi Narodne banke bivše SFRJ.
U tom smislu, prema tom ključu, Crnoj Gori pripada 5,88 procenata od onih deviznih rezervi koje smo mi nasledili od Narodne banke SFRJ. Ovim sporazumom mi predviđamo da od onog dela koji je pripao Srbiji i Crnoj Gori, 5,88 posto se sada prenosi Crnoj Gori, i to u onoj valuti i u onom obliku kako je to Srbija dobila.
Drugim rečima, ono što je Srbija nasledila od bivše Narodne banke u zlatu i Crna Gora će dobiti 5,88 posto u zlatu. Ono što je Srbija nasledila u odgovarajućoj stranoj valuti, prema tome kako smo mi dobili, Crna Gora dobija u istim tim valutama 5,88 procenata.
Ovaj iznos koji se prenosi Crnoj Gori iz deviznih rezervi bivše SFRJ se umanjuje za iznos od 2,5 miliona dolara, koliko Republika Crna Gora duguje Republici Srbiji po osnovu ugovora vezanih za dva aerodroma u Beogradu i Podgorici iz 2003. godine.
Što se tiče drugih važnih članova u ovom sporazumu, ovim se reguliše i pitanje dugova. Naime, dugovi Srbije i Crne Gore su podeljeni još 2001. godine, prilikom našeg učlanjenja u međunarodne finansijske organizacije i prilikom pregovora sa Pariskim klubom poverilaca, tako da se ovim sporazumom, faktički, samo verifikuje ono što je i do sada bio slučaj.
Crna Gora otplaćuje one dugove koji su locirani na njenoj teritoriji, a Srbija nastavlja da otplaćuje spoljni dug koji je vezan za teritoriju Republike Srbije i tu se faktički samo nastavlja ono što je već bilo utvrđeno još od 2001. godine. Tu niko ne preuzima nove obaveze.
Takođe se dele na isti način i klirinška potraživanja prema Ruskoj Federaciji, odnosno bivšem Sovjetskom Savezu.
Dakle, ovaj sporazum reguliše finansijska prava i obaveze i u potpuno dve različite ravni posmatra članstvo i, s druge strane, sukcesiju bivše SFRJ. To su dve odvojene tačke u ovom sporazumu.
Ono što je važno je da smo uspeli vrlo brzo da napravimo ovaj sporazum sa Ministarstvom finansija Crne Gore, odnosno dve centralne banke su napravile veoma brzo taj sporazum. Prosto, primenjena je Ustavna povelja u jednom pogledu, a u drugom delu je primenjen Ugovor o sukcesiji na isti način kao i sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama.
S obzirom da je Crna Gora već ratifikovala ovaj sporazum, pozivam narodne poslanike srpske skupštine da takođe ratifikuju sporazum, s obzirom da je on veoma povoljan za nas, mi smo nasledili celokupno članstvo. Što se tiče podele deviznih rezervi bivše SFRJ, ionako iovako mi bismo morali da 5,88 procenata damo Crnoj Gori, s obzirom da se radi o zajedničkim rezervama bivše SFRJ. Hvala.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnela poslanička grupa SRS.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Hvala. Očigledno je, dame i gospodo, da jedino narodne poslanike poslaničke grupe SRS interesuju ovakve stvari koje se raspravljaju u ovom parlamentu, za informaciju ministra finansija, Republike Srbije, jer nas je on malopre nekako drugačije nazvao.
Mi smo danas tražili da ne počnemo, odnosno da raspravu o ovoj tački dnevnog reda počnemo u skladu sa Poslovnikom. To je podrazumevalo da smo insistirali da raspravi prisustvuje nadležni ministar. Naravno, nismo to tražili samo zato što smo želeli da ministra vidimo i da on ovde kaže ono što je rekao, a što u suštini nema veze sa suštinom ovog sporazuma. Očekivali smo da će ministar, kao predstavnik Vlade, da nam da neka dodatna objašnjenja, jer mi znamo da čitamo i sve ovo što je ministar pročitao, pročitali smo i pre njega.
Naravno, mi ćemo da govorimo i o ovom sporazumu, i o okolnostima u kojima je nastao sporazum i o potpisnicima ovog sporazuma itd. Dakle, sve ono što je interesantno i za javnost Srbije i za ovaj parlament koji će verovatno da usvoji, odnosno da donese zakon o ratifikaciji ovog sporazuma.
Gospodin ministar je ovde rekao da osnova za donošenje i potpisivanje ovog sporazuma proističe iz Ustavne povelje. Želim da podsetim i ministra i skupštinsku većinu da je Ustavna povelja ovaj parlament i Vladu Republike Srbije obavezala na još neke stvari, značajnije od ovih o kojima danas raspravljamo, i da su se Vlada Republike Srbije i skupštinska većina potpuno oglušile o naše obaveze, odnosno o obaveze Republike Srbije nakon ovoga što se desilo u Crnoj Gori.
Nakon otcepljenja dela srpskog naroda, zahvaljujući režimu Mila Đukanovića u Crnoj Gori, zahvaljujući podršci Evropske unije i svemu onome što su predstavnici Evropske unije učinili da se ovaj referendum proglasi važećim, a svi dobro znate pod koliko je sumnji i šta se sve krilo oko tog referenduma, i kakvi su stvarni rezultati, ali naravno to nije tema.
Tema je ovaj sporazum, tema su stranke u Srbiji koje su očigledno svojim aktivnostima posle razdvajanja Srbije i Crne Gore pokazale da smo mi iz SRS bili u pravu kada smo u predreferendumsko vreme pričali da i Demokratska stranka Borisa Tadića, i deo stranaka u ovoj koaliciji koje podržavaju Vladu Koštunica-Dulić, da su i te kako pomagali separatističkom režimu Mila Đukanovića.
To su pokazali svojim ponašanjem odmah posle referenduma. Znate da su neki otrčali da čestitaju, nisu čekali ni zvanično proglašenje.
O svemu smo govorili i pre nego što se desilo, jer smo tačno znali kakvu politiku vode te stranke, pre svega Tadićeva Demokratska stranka, kakvu zaista politiku vode, kakvu priču pričaju u Beogradu, kakvu u Podgorici, kakvu u gradovima EU i državama EU. Naravno, sve će to ceniti građani na narednim izborima.
Zato, između ostalog, postoji i ova skupština, da se čuju i narodni poslanici i predstavnici poslaničkih grupa, ali ovo što ste rekli, ministre, vezano za Ustavnu povelju i što ste se pohvalili kako ste uspeli vrlo brzo da napravite ovaj sporazum, to je upravo ono što zabrinjava, ne samo zbog one narodne poslovice "što je brzo to je i kuso", mada i toga ima u ovom sporazumu, već zbog činjenice da ste preskočili mnogo važnijih stvari koje ste bili u obavezi da uradite.
Niste se oglasili vi iz Vlade Republike Srbije na apele građana koji su imali crnogorsko državljanstvo, koji su Srbi i žive u Srbiji, i imaju nameru da prihvate državljanstvo Republike Srbije, niste se oglasili. Iz kog pravnog propisa ste crpeli odluku da takvi građani Srbije upis u državljanstvo plaćaju deset puta skuplje od ostalih građana? Da li je to vaš način da pomognete Srbima koji su poreklom iz Crne Gore, a žive u Srbiji?
Takođe se, osim ministra Dinkića, niko iz Vlade nije oglasio da objasni građanima Srbije, mislim da ih ima oko 200.000, koji voze vozila sa crnogorskim tablicama, zašto Vlada ne želi da im omogući da pod nekim normalnim uslovima izvrše preregistraciju. Na tu temu se oglasio jedino ministar Dinkić i izvređao te ljude, kao da su oni krivi što su kupovali automobile u državi koja je bila državna zajednica, faktički jedna država, što se u međuvremenu ta država raspala, zahvaljujući Milu Đukanoviću, Borisu Tadiću, Evropskoj uniji i delu vladajuće koalicije, i sada ti ljudi, ni krivi, ni dužni, moraju da ispaštaju. Oni koji nemaju para da plate te velike takse, kako je poručio ministar Dinkić, moraće ta svoja vozila da bacaju na otpad.
Niste se oglasili, opet jeste ministar Dinkić na sebi svojstven način, ostali članovi Vlade ne, kada su u pitanju poslanici doskorašnje Skupštine državne zajednice, da li će i koliko će primati platu, da li će se prema njima ophoditi kao prema ostalim izabranim licima, koja moraju i treba da primaju platu godinu dana, jer su bili, uslovno rečeno, savezni funkcioneri, republički imaju pravo na te plate na period od šest meseci.
Niste se oglasili ni da kažete šta će se desiti sa zaposlenima u administraciji bivše zajednice Srbija i Crna Gora, da li znate koliko je to ljudi, da li iko vodi računa o njima.
Oni već sada ne primaju plate, ne znaju kakva im je sudbina. Najvažnije je da se ovde i na nekim odborima raspravlja o tome ko će da se preseli u onu zgradu, ko će da uzme lepši kabinet, a šta je sa tim ljudima koji su do juče tamo radili, to nikoga nije briga.
Niste očigledno, ministre Dinkiću, ni vi, a ni ostali članovi Vlade učinili ništa da uradite ono što je bila prva obaveza Vlade Republike Srbije nakon otcepljenja dela srpskog naroda u Crnoj Gori, a prva obaveza vam je bila da ovom parlamentu, ovoj Narodnoj skupštini date predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Vi ste umesto toga, naravno kao Vlada, predsednik Vlade kao najodgovorniji, izvršili bukvalno državni udar tako što ste u Vladu doveli dvojicu ljudi, građana Srbije.
Jedan se zove Vuk Drašković, a drugi se zove Zoran Stanković. Šta oni rade u Vladi to niko živ ne zna. Tvrdim da nijedan narodni poslanik u ovom parlamentu njih ne smatra ministrima jer oni ne mogu biti ministri dok ne budu izabrani u ovom parlamentu.
Zašto ste ih, gospodine Dinkiću, pustili da sede na sednicama Vlade? Zašto im dozvoljavate da se u javnosti kod nas i u inostranstvu lažno predstavljaju da su ministri?
Dakle, nisu ministri. Ne tvrdim da neće biti ako to bude volja skupštinske većine, ali dok se o tome ne bude raspravljalo u ovom parlamentu i dok u ovom parlamentu ne budu izglasani, oni nisu i ne mogu biti ministri.
Nedopustivo je, gospodine ministre i kolege iz skupštinske većine, pošto vas trenutno u sali ima popriličan broj, kako reče gospodin Predrag Marković u prepodnevnom zasedanju, kaže - imamo kvorum, ima čak i mnogo više poslanika u sali nego što treba. To je zaista neverovatno.
Naravno, znamo mi da je po vašem Poslovniku dovoljno da bude predsedavajući i jedan poslanik, ali da se na taj način poslanici posredno isteruju iz sale, to je zaista neverovatno.
Uopšte, današnji tok ove sednice i zakazivanje sa razlikom od pet minuta, glasanje po prethodnoj sednici i početak ove sednice, pa neka pauza u dva sata, pa neka pauza od dva sata, pa opet pauza od sedam minuta, ništa nije rađeno u skladu sa Poslovnikom, tako da ne čudi što ste nam i ovaj sporazum danas dali na razmatranje i na usvajanje.
Nikog u vladajućoj koaliciji u Srbiji danas ne interesuje ni Ustav, ni zakon, niti bilo koji propis.
Toliko se radi suprotno zakonu, suprotno Ustavu u ovom parlamentu, suprotno Poslovniku Narodne skupštine, da je to zaista zastrašujuće.
Svi vi koji pričate o pravnoj državi i o nekakvoj pravnoj sigurnosti, toliko se svakodnevno demantujete, da više čovek ne može da vas isprati, koliko kršite propise, počev od Poslovnika Narodne skupštine, do Ustava Republike Srbije.
Gospodo iz Vlade Republike Srbije, šta su vama prioriteti kada se desio raspad zajedničke države? Dakle, ne sve ovo što sam nabrojala, što zaista jesu prioriteti.
Juče smo ovde imali, to nije vaše ministarstvo, imali smo Odluku o organizaciji i radu službe Narodne skupštine. Tu je sad bilo najvažnije da, suprotno odredbama Poslovnika, izglasate dva zamenika sekretara, a u Poslovniku stoji da možete imati samo jednog, pa da izglasate da neke funkcionere postavljate na pet godina, suprotno zdravoj pameti i logici. Da, zato što ste doneli veoma loš Zakon o platama državnih službenika.
Onda proširujete neke odseke, sektore, da biste neke vaše ljude namestili, da im ne bi bila smanjena plata. Opet to radite selektivno.
Nije vas briga za većinu zaposlenih u državnoj upravi, nije vas briga ni za zaposlenoj u ovoj skupštini, koji svima nama pomažu u radu i koji provode ovde mnogo više vremena nego što provodi većina narodnih poslanika, koji nam pripremaju, bar u tehničkom pogledu, sve ovo o čemu mi ovde raspravljamo.
Naravno, iako je predstavnik Vlade pre neki dan prihvatio naš amandman da im se bar plaća prekovremeni rad, vi ste u danu za glasanje volšebno to izglasali suprotno odluci Vlade.
Koristim priliku da obavestim sve zaposlene u državnoj upravi da su, zahvaljujući skupštinskoj većini, primorani da rade prekovremeno, a da im se taj rad ne plati.
Šta vam je dalje prioritet? Ovaj sporazum, o kom danas govorimo, radi javnosti želim da pročitam da se to zove - Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza.
Dakle, ovo je jedna od faza uništavanja države, najpre države SRJ, pa ove državne zajednice, a danas, bogami, s obzirom kakve izjave daje potpredsednik Vlade, nije ništa bolja sudbina, nažalost, ni Srbije. Neću govoriti nešto posebno o ovom sporazumu, odnosno po članovima, ali ću spomenuti samo dva ili tri člana.
Kao pravniku mi je interesantan član 24, gde stoji da će se ovaj sporazum sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja u vezi sa primenom ovog sporazuma rešavaće se sporazumno i u pregovorima između Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Gospodine ministre i kolege pravnici, ovakva formulacija u zakonu ne može da stoji. Zakon ne može da reguliše da će se nešto sprovoditi u dobroj veri, a nigde ne stoji šta će da bude ako se ne bude sprovodio u dobroj veri.
Kažete da će se svi problemi i sva sporna pitanja rešavati sporazumno i pregovorima, a pitam vas šta će se desiti ako se ne postigne sporazum, ako pregovori ne budu dali neki rezultat.
U članu 25. kažete: "Republika Srbija i Republika Crna Gora neće međusobno biti odgovorne za eventualne štete ili posledice, koje mogu da prouzrokuju treća lica u vezi sa realizacijom bilo koje odredbe ovog sporazuma".
Kakva treća lica mogu biti u pitanju kada je u pitanju dvostrani sporazum? Ko su tra treća lica i šta ste, ministre, mislili ovim članom 25?
Kažete da će ovaj sporazum stupiti na snagu danom ratifikacije od strane nadležnih organa predviđenih ustavima Republike Srbije i Republike Crne Gore, s tim što će instrumenti ratifikacije biti međusobno razmenjeni. "Ovaj sporazum je sačinjen u četiri istovetna primerka" itd.
Potpuno svesno i namerno čitam ove poslednje članove sporazuma, da bi javnost Srbije obavestila da su ovaj sporazum, u ime Republike Srbije, potpisali Mlađan Dinkić, ministar finansija, i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke.
Mi srpski radikali nemamo poverenje ni u jednog ni u drugog, potpuno smo ubeđeni da ga nemaju ni građani Srbije.
I pored svih nedostataka u samom tekstu ovog sporazuma, nas posebno zabrinjava činjenica ko u ime Republike Srbije potpisuje ovakav sporazum, pogotovo što nismo mi prethodno raspravljali o njemu, pa na neki način obavezali potpisnike da se ponašaju u skladu sa onim što im naloži ovaj parlament.
U članu 3. ovog zakona stoji da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".
U obrazloženju bi trebalo da stoji nešto konkretno, upravo onako kako je predvideo član 120. Ustava Republike Srbije, ali umesto toga, nama je Vlada ovde samo prepričala član 120. Ustava Republike Srbije, bez ijednog konkretnog argumenta.
Kažete: "Naročiti opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, saglasno članu 120. Ustava Republike Srbije, sastoje se u neophodnosti da se što pre stvori pravni osnov za stupanje na snagu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Crne Gore o regulisanju članstva u međunarodnim finansijskim organizacijama i razgraničenju finansijskih prava i obaveza, koji je potpisan 10. jula 2006. godine."
Pitanje za vas, ministre, da li je ovo zaista obrazloženje ili je suština da se ovo ovako brzo radi u nekoj vezi sa ovim akcionim planom, o kojem niko ništa u Srbiji ne zna, koji nam tamo neko drugi diktira, ispravlja i popravlja, i da li je ovo u vezi sa 10 milijardi evra ponuđenih za otkup Kosova, kako reče Ivana Dulić-Marković, da li je to u vezi sa, kako ona reče, "optimističnom cenom", jer je ona procenila da je 10 milijardi "optimistična cena" za prodaju Kosova i Metohije.
A s obzirom na činjenicu kako sve radite daleko od očiju javnosti i kako se samo tu i tamo pojavi neko od onih koje gurnete da da neku izjavu, da malo ispipate puls javnosti Srbije, ne bi nas čudilo da se desi i nešto tako strašno.
Da je to izgovorila Ivana Dulić-Marković kao funkcioner stranke G17 plus, ne bi nas to nešto preterano ni zabrinulo, jer znamo stav i vaše stranke, DS i ostalih kojima nije stalo do Srbije, ali kada ovo izgovori neko ko je potpredsednik Vlade, onda je to zaista zabrinjavajuće.
Nama srpskim radikalima je Srbija na prvom mestu i ispred svega i mi ćemo učiniti sve, naravno, ne kao u vašem sloganu, drage kolege, ono što je vama Srbija na prvom mestu jeste 10 milijardi evra kao optimistična cena za Kosovo.
Tako vi stavljate Srbiju na prvo mesto, a mi srpski radikali zaista stavljamo Srbiju iznad svega i ispred svega, i svim parlamentarnim sredstvima i svim zakonitim sredstvima ćemo se boriti protiv toga da nam uništavate Srbiju.

Reč ima ministar finansija, gospodin Mlađan Dinkić.

Ovde je bilo prilično komentara na neke političke teme, malo, gotovo ništa vezano za sporazum, ali ću pokušati da se držim teme. Postavili ste mnoga pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum.

Naravno, dužan sam kao ministar da vam dam odgovor zašto je interes Srbije da se što pre ratifikuje ovaj sporazum. Zato što ovim sporazumom Srbija dobija. Mi smo imali dve opcije. Ili da nasledimo stoprocentno članstvo i kvote ili da ga podelimo sa Crnom Gorom. Umesto da ga podelimo mi smo dobili sve, dobili smo sto posto.

Da smo delili, Crna Gora je imala takav zahtev u pregovorima da njoj pripadne 5,88% od kvote, to je 42 miliona dolara. Mi smo međutim rekli da po Ustavnoj povelji oni koji proglase nezavisnost nemaju pravo da nasleđuju članstvo ni u jednoj političkoj i finansijskoj organizaciji, niti u UN, niti u finansijskim organizacijama.

Dakle, pošto su sami doneli odluku na referendumu da žele da budu samostalni, moraju da plate da se učlane u finansijske organizacije.

Nama je u interesu da što pre MMF proglasi da je Srbija naslednik ovih 700 miliona dolara kvote i svih prava koja iz toga proizilaze, a Crna Gora će odlučiti sutra da li će moći da plati 42 miliona dolara da bi imala ekvivalent koji je imala dok je bila u bivšoj državnoj zajednici.

Ono što je daleko verovatnije je da će MMF od njih tražiti da daju mnogo manje, jer to je teritorija manje snage. To je problem Crne Gore, ne naš, ali interes je Srbije da što pre ratifikujemo sporazum i da dobijemo članstvo zbog jednog drugog razloga, zato što svi krediti koji su potpisani i koji su ratifikovani u ovoj skupštini od Svetske banke ne mogu sada u Srbiji biti realizovani dok se ne reguliše članstvo. Prosto pravni je problem dok se ne ratifikuje ovaj sporazum, ne reguliše članstvo, stoje svi zajmovi za škole, puteve, sve ono što je ova skupština do sada ratifikovala vezano za Svetsku banku.

Dakle, Srbija ovim dobija članstvo u četiri važne međunarodne finansijske organizacije, nasleđuje celokupne kvote, a sa druge strane mi smo želeli da u paketu rešimo i ono što bi inače morali da rešimo i kasnije, a to je pitanje podele imovine bivše SFRJ u finansijskom smislu. Prosto, tu smo samo primenili ono što su skupštine nekadašnje SR Jugoslavije već ratifikovale, a to su sporazumi o sukcesiji, gde je Crnoj Gori pripalo 5,88% od onoga što smo mi dobili od Narodne banke bivše SFRJ. Dakle, govorimo o onim zamrznutim deviznim rezervama.

Takođe u ovom sporazumu piše, ono što smo mi dobili u likvidnom obliku dobiće i oni. Ono što još uvek nije podeljeno, još uvek stoje neka zamrznuta sredstva u Švajcarskoj i Francuskoj, to je nekih 10% bivših zlatnih rezervi koje su bile zamrznute tokom sankcija, kada mi budemo dobili, Slovenci, Hrvati, dobiće i Crna Gora.

Što se tiče pitanja koja nisu vezana za ovaj sporazum, bilo je jedno pitanje zašto ne obaveštavamo javnost. Doduše, poslanica je rekla da sam izlazio sa stavovima, a da drugi nisu to činili. Ovih dana bi trebalo da se zaključi sporazum o penzijama i drugim stvarima važnim za socijalno osiguranje, gde će s jedne strane oni koji su radili u Srbiji imati pravo da dobijaju naknadu od Penzionog fonda Srbije, iako sada žive u Crnoj Gori. Oni koji su radili jedan deo životnog veka u Crnoj Gori to pravo će dobijati, sada žive u Srbiji, dobijaće novac iz PIO fonda Crne Gore.

Mi smo tražili i crnogorska strana je prihvatila da građani Srbije koji imaju pravo na to ne moraju fizički da idu u Podgoricu da bi podizali penzije, već preko bankarskih kanala će moći da dobiju u mestu gde žive. Dakle, do sada su morali da putuju ili da daju ovlašćenja razna, sada neće morati, već će moći da podižu penzije u mestima stanovanja.

S druge strane, što se tiče drugih socijalnih aspekata, pregovore vodimo na isti način kao što su zaključeni već sporazum između Srbije i drugih bivših jugoslovenskih republika. Osnovni princip je ono što važi za Republiku Srpsku, važiće i za Crnu Goru. Prosto, neće biti više niti manje prava građana Crne Gore.

Što se tiče preregistracije automobila, vidim da i ovde postoji neka inicijativa. Tu je stvar potpuno jasna i nemojmo da zavaravamo građane. Carina je postojala i za vreme bivše državne zajednice. Dakle, postojala je carina između Srbije i Crne Gore. Mi smo suštinski bili dve odvojene ekonomske teritorije, ne voljom Vlade ili vlada Srbije, već voljom Vlade Crne Gore. Vi znate i sami da su svi napori prethodne Vlade za harmonizacijom tih ekonomskih odnosa propali.

Mi smo imali dva odvojena ekonomska sistema sa carinom. Svako onaj ko je kupovao gde važe drugi carinski propisi, u Crnoj Gori, tako da pozivanje vaše na to da građani nisu znali da žive u dve države, kupili su kola u jednoj državi, probudili se u Srbiji, nemaju smisla, s obzirom da su potpuno različiti carinski propisi u Crnoj Gori i Srbiji bili i pre razdvajanja Srbije i Crne Gore.

Drugim rečima, ako bi Srbija sada prihvatila da preregistruje ove automobile, to bi značilo da se ne poštuju zakoni, propisi. Dakle, svi oni koji pozivaju na preregistraciju, pozivaju na kršenje propisa, a to onda otvara opasan presedan za bilo šta drugo.

Ako bi u ovom slučaju imali presedan, zašto ne bi u nekom drugom slučaju. Zašto na primer neko drugi ne bi zatražio mogućnost da svi vodovi za prenos električne energije budu svojina privatna građana koji žive 20 kilometara u području tih dalekovoda. Dakle, potpuno razni besmisleni zahtevi bi mogli da postanu smisleni ukoliko imate presedan.

Zašto su ispali glupi oni koji su poštovali propise Srbije i platili carinu, platili PDV, kupili vozilo sa ekološkim motorom, a sada oni koji nisu poštovali propise bili bi nagrađeni. Prosto, meni se čini da je reč o zalaganjima za kršenje zakona. Vlada će uvek poštovati propise koje sama donosi, a oni koji predlažu da se to krši, onda možemo zamisliti šta bi bilo u drugim oblastima kada bi oni došli na vlast.

Dakle, srećom to se neće dogoditi, ali vam odgovaram na to pitanje. Dakle, besmisleno je pitanje, jer su svi građani znali da postoji carinski propis Srbije, carinski propis Crne Gore. Sada jednostavno ko god da je radio znao je da će doći pod udar propisa, išao je na to da će politički izlobirati da se popusti. Ako se ovde popusti, onda nema razloga da se ne popusti na svim drugim mogućim mestima. Onda niste vlada, nego ste onda prosto opozicija. U tome jeste razlika između Vlade i opozicije. Opozicija ume samo da daje prazne kritike, a Vlada mora da sprovodi zakone i da vlada.

Što se tiče prava poslanika parlamenta državne zajednice, potpuno je jasno da će biti primenjeni srpski propisi. Koliko imaju pravo poslanici našeg parlamenta, toliko će imati i poslanici bivše državne zajednice.

Dakle, šest meseci, isto kao što je i kod nas pravilo.

Isto važi i za zaposlene u institucijama bivše državne zajednice. Imamo neke zaposlene za kojima potreba postoji. Oni će raditi i u Ministarstvu za ljudska prava, koje je sada preuzeto od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao poseban sektor, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, i naravno da će jedan dobar deo radnika bivše državne zajednice biti preuzet.

Jednostavno, postoje i oni sektori za kojima nema potrebe. To je Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose ili ima čitav niz sektora gde prosto nema potrebe za tim ljudima. Ista pravila koja važe za radnike u društvenim preduzećima važiće i za administraciju državne zajednice.

Prema Zakonu o radu biće isplaćena otpremnina od 1. avgusta za sve one koji su tehnološki višak. Jednostavno, zašto bi čovek iz administracije imao povlašćeniji položaj od radnika u proizvodnji. Mislim da je to potpuno jasan princip, a biće primenjen Zakon o radu.

Što se tiče člana 24. sporazuma koji je pomenut ovde, gde piše u sporazumu da će se on sprovoditi u dobroj veri, a eventualna sporna pitanja rešavaće se i u pregovorima između Srbije i Republike Crne Gore, ne vidim šta je tu sporno.

Pre svega, to nije član zakona, već je član sporazuma. Ovaj zakon o ratifikaciji ima tri člana, a jedan od članova sadrži 27 članova samog sporazuma koji je potpisan. I u pravnom smislu ovaj član koji ste pročitali, član 24, nije član zakona, već član sporazuma, koji jeste sastavni deo zakona.

Dakle, moguće je pravno da tako stoji u sporazumu, a u zakonu nema takve odredbe.

Inače, nije mi jasno zašto bi neko imao protiv da se svi sporovi rešavaju pregovorima. Šta je alternativa, da se ratuje? Znači, možda ste vi vaše sporove u prošlosti, kada ste bili na vlasti, rešavali ratom, ali nisam siguran da ste postigli bilo koji od ciljeva i nisam siguran da je bilo šta dobro bilo za naše građane.

Dalje, pitanje, odnosno to nije pitanje, u stvari akcioni plan i Brisel. Ne znam kome bi ko je dobronameran u Srbiji moglo smetati, ko je taj ko je dobronameran u Srbiji, a koji neće pohvaliti ono što je premijer Koštunica postigao u Briselu pre nekoliko dana.

Pohvaljeni smo od strane Evropske unije, dobili smo jasnu evropsku perspektivu i prosto, samo oni koji su nedobronamerni, mogu da loše govore o tom akcionom planu.

Što se tiče navodnih ponuda deset milijardi dolara ili evra za otkup Kosova, ako su vama radikalima takve ponude date, nama u Vladi nisu, mi za njih ne znamo, ne znam odakle vam takvi podaci i molim vas da obavestite javnost šta je to što SRS, ako pregovara, a pregovara, vezano za Kosovo, jer vi kažete, vi ste rekli da vam je Srbija na prvom mestu.

Postavljam sledeće pitanje, zapravo to nije pitanje, to je konstatacija, pokazalo se u istoriji našoj petnaestogodišnjoj, za koje god teritorije da ste vi iskazivali zabrinutost i interes, Srbija je te teritorije gubila i zato ispada da su Albancima radikali jedina nada. Prosto, nemojte da branite više srpske interese, jer ako branite Kosovo, kao što ste branili Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku, neće dobro proći. Međutim, nećete vi braniti te interese, nego ova vlada koja ima mandat za to.

 

Samo trenutak, molim vas, imamo drugačije javljanje, interes Srbije svakako će braniti oni koji su izabrani od strane ovog parlamenta, to je bilo u prošlosti, tako će biti i sada.

Po Poslovniku se prvo javio narodni poslanik Rajko Baralić, replika, javila se narodni poslanik Vjerica Radeta, nisam pratio izlaganje, pretpostavljam da je bilo ili pogrešno tumačenje ili se lično odnosilo. Molim vas da govorimo o zakonu, ne vidim razloga da pričamo o političkoj prošlosti i budućnosti u ovom trenutku. Biće prilike svakako, i to baš ovde, a ova se institucija zove, opominjem sve na srpskom jeziku, dakle, zove se, Narodna skupština Republike Srbije.