Gospodin Mihailović je nažalost zbog mene pretrpeo veliku kritiku potpuno nepotrebno, a vi ste glasanjem pokazali da smo Mihailović i ja bili ispravni.
Bez obzira ko je kako glasao, vi ste pokazali da smo i gospodin Mihailović i ja bili ispravni i da sve ovo što se drmalo mesec dana, da je bilo „trla baba lan“, samo zbog toga što sam tog dana dobio obaveštenje da idem u Hag da budem pravni zastupnik Vojislava Šešelja, u jednom potpuno drugom sporu koji nema veze sa Hagom. Ali, ovi koji su me napali, čuli su to i onda su digli galamu, napravili sve i svašta, predstavili mene kao velikog antifašistu, najvećeg antifašistu u Srbiji u negativnom svetlu, ali vidite kako se to vraća kao bumerang. Ali, to je vaš problem.
Savest je opasna stvar, vodite računa, ona kad-tad se probudi, pa se probudila čak i kod Miloša Minića, a vi koji sledite Ravnogorski pokret nadam se da ste shvatili moju poruku. Čak se i kod njega savest probudila, doduše kada je već bio poprilično mator, jer zna šta je uradio u toku svog života, koliko je nečasnih stvari uradio, a vi koji čuvate njegovu ćerku i šaljete svoje članove da vodi njene nevladine organizacije znajte o čemu se radi. Naravno, nemam nameru da diram ničiju familiju, ali ta familija je već postala istorijska.
Dakle, kao što sam vas već poprilično ubedio, ovaj sporazum je zasnovan na pogrešnom stavu člana 60. On je osnovu morao da ima u stavu 5, a nikako u stavu 6. Sama činjenica da se osnov za ovaj sporazum nalazi u stavu 6. govori da je neko vrlo vešto, još prilikom pravljenja Beogradskog sporazuma, osmislio ovu vrstu sukcesije, da su u međuvremenu mnoge pojedinosti imovinskih prava regulisane, da vas ne podsećam po pitanju vojne imovine, oko nekih drugih obaveza.
Mene prosto iznenađuje da se u jednom sveobuhvatnom sporazumu, ovo je parcijalni sporazum, jednim širim tumačenjem ovog člana je moguće zaključiti da je potrebna serija sporazuma između Srbije i Crne Gore kojim bi se uredila pitanja, i tu je donekle ministar u pravu, penzije, zdravstvene zaštite, imovine, imovinskih prava, državljanstva.
Ali, mislim da ste gospođu Vjericu Radetu pogrešno shvatili kada je govorila o zaposlenima, jer verovatno ste nekim sličnim sporazumom mogli da utičete i na Vladu Republike Crne Gore da preuzme jedan broj zaposlenih iz institucija državne zajednice. Ne samo one što su lokacijski tamo u Crnoj Gori.
Ne mogu da naprave dogovor jer ne mogu da se dele ljudi kao što mogu da se dele lepo pare, to je potpuno logično, ali moram da vam skrenem pažnju da mnoga pitanja mora da se urede.
Smatram da imovinska prava Republike Srbije nisu na pravi način verifikovana ovim sporazumom, jer stav 5. govori o međunarodnopravnom subjektivitetu države-sledbenika, to je Republika Srbije, i znate i sami kada su se hvalili oni koji su donosili Ustavnu povelju oni su baš potencirali da je ova odredba vrlo rigorozna brana koja onemogućava samovolju, izlazak, uništavanje državne zajednice, a ako se i desi akt secesije, u skladu sa ovim ograničenjima koja su ovde data, onda međunarodno-pravni subjektivitet, koji ne treba tumačiti samo članstvom u političkim organizacijama ili u smislu nastavka Srbije da preuzima obaveze iz Rezolucije 1244, nego i u drugim aspektima se odražava nepovoljno prema onome koji vrši secesiju.
To se naravno nije desilo ovim sporazumom, ovim sporazumom je obezbeđen i te kako blagonaklon stav Republike Srbije prema ovima koji su na vlasti u Crnoj Gori, a da je blagonaklon sam dokaz je zato što se i ovaj sporazum temelji na principima sporazuma o sukcesiji koji je napravljen sa drugim državama koje su nastale na teritoriji bivše SFRJ. Te oni koji se ovde hvale da su nešto epohalno postigli jednostavno to ne mogu da dokažu.
Da li su oni u pregovorima mogli nešto bolje da postignu, apsolutno sam siguran da su mogli.
Zašto nisu, ne bih mogao da vam dam precizan odgovor, mogu samo da nagađam, mogu osnovano da sumnjam jer sam bogatiji za neko iskustvo, pošto već dve i po godine znam šta ovi ovde rade i kako rade i kakva je njihova taktika - kupus gleda meso vadi, to je valjda svima jasno, prepoznatljivo.
Koristim ovu priliku da predložim predsedavajućem i predsedniku Narodne skupštine da se hitno uradi jedna izmena našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine ili eventualno da se donese zakon kojim bi se propisao postupak i način zaključivanja međunarodnih sporazuma.
Ne sporim da je ovo standardna forma, da Vlada kao nominalni nosilac izvršne vlasti vodi spoljnu i unutrašnju politiku, pa u okviru spoljne politike zaključuje odgovarajuće sporazume, koji naravno stupaju na snagu tek aktom ratifikacije u Narodnoj skupštini.
Ali, u Evropi i u svetu se menja praksa u tom smislu što nije dovoljna samo platforma za pregovore koju radi izvršna vlast, već je potrebna i komunikacija između izvršne vlasti i Narodne skupštine koja vrši ratifikaciju, kako Narodna skupština ne bi došla pred svršeni čin da ne ratifikujući neki sporazum u suštini vređa svoju državu.
Da bi se to izbeglo, mnoge države su propisale jednu drugu proceduru, da je sam tok razgovora oko nekog međunarodnog sporazuma dostupan na uvid Narodnoj skupštini ili organu koji treba da ratifikuje, da i Narodna skupština svojim sugestijama utiče na pregovarače iz naše države na šta da obrate pažnju, pod kojim uslovima je Narodna skupština spremna da ratifikuje određeni sporazum i tek u toj dvosmernoj komunikaciji se niti poslanici ne dovode pred svršen čin da ne glasaju za nešto što je međunarodni ugovor, pa na taj način vređaju sopstvenu državu, ali se ujedno i izvršna vlast na neki način preventivno kontroliše kako ne bi svesno išlo u nešto što je loše za nacionalne interese, a onda na drugi način izvršila pritisak prema parlamentu da i to loše mora da ratifikuje da se ne bi omalovažila država, građani i narod na ovoj teritoriji.
Zato vas pozivam da sa rezervom prihvatite ove apele, brzo, hitno. Mnoga sporna pitanja nisu uređena, regulisana. Verovatno predstoje neki sporazumi.
Ali, znajući kakav je mentalitet ovog koalicionog kapaciteta, mnoga pitanja koja su sigurno otvorena i sporna biće bačena sa strane, neće doći pred Narodnu skupštinu.
Ovde je bitno otprilike da se taj međunarodno-pravni subjektivitet za te finansijske stvari na neki način reguliše. Moram da kažem da je on regulisan već sa pismima predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine, koji su obavestili međunarodne institucije da je nastupio slučaj iz člana 60. stav 5, i sve ovo što ovde ide odnosi se na sledeći stav, što odudara od principa i duha ove povelje i svega onoga što ste obećali građanima Republike Srbije kada ste se kandidovali na izborima.
Građani Republike Srbije ne smeju da zaborave ne samo ono što ste vi pričali, nego svi akteri na političkoj sceni šta pričaju i šta obećavaju, u šta se zaklinju, naročito ova zakletva koja se tiče poštovanja Ustava i zakona.
Ako ta zakletva još uvek važi, onda obavestite predsednika Vlade da, po logici stvari, kako su prešla dva ministra, mogao i je predsednik ministarskog saveta da pređe i da mu kaže - gospodine Koštunica, pomerite se, ja došo, šta da radim.
Šami nije mogao zato što je Narodna skupština, mi ne bismo čak dali ni Markovića da znate. Branili bi ga tu na vratima da Šami ne uđe, to da vam kažemo. Branili bi, jer to se ne odnosi na to, to treba da znate.
Ali, to što vi imate nešto protiv gospodina Markovića, mislim da to njemu treba da se obratite, nemojte meni, nisam njegov zastupnik ovde. On je bio kod vas u poslaničkoj grupi, nije bio kod nas.
Da je kod nas imao bi 100% zaštitu, ali on je kod vas kaže još uvek u poslaničkoj grupi i prosto se čudim da ga vi tako napadate. Nešto se tu desilo.
Gospodine Markoviću, ako pratite prenos gore u kancelariji, da znate ovi vaši iz G17 prizivaju Šamija, pričinjava im se. Nešto je Marković zabrljao.
Znači, tri stvari su vrlo bitne. Mislim da i ovaj predlog za promenu Poslovnika, kako se država ne bi brukala sa neozbiljnim sporazumima koji, u ovoj fazi, oni koji podržavaju vlast nemaju namere da vraćaju na doradu ili da odbacuju, ali treba promeniti Poslovnik, jer u ovom sporazumu nisu na pravi način verifikovani ne samo naši interesi, nego ono što se zasniva na istini, pravdi, na dokumentaciji, dokazima i na mnogim drugim stvarima.
Namerno neću da otvaram neke teme. Upoznat sam sa nekim vrlo konkretnim odredbama i konkretnim ciframa. Ne želim da otvaram tu temu i zbog građana Republike Srbije i zbog onih ljudi u Crnoj Gori.
Mislim da sporazum nije dobar, mislim da sporazum nije u skladu sa Ustavnom poveljom i nikakva šteta neće biti za Republiku Srbiju ako se ovaj sporazum vrati na jednu vrstu dorade. U ova dva pregovarača koji predstavljaju Republiku Srbiju ne verujem i nemam obavezu da verujem u njih, jer na iks ipsilon primera su dokazali sve najgore.
Podsetimo se, to je onaj guverner što nije hteo da proda onu vilu koju je kupio na kredit. Podsetimo se, to je ovaj gospodin koji ne poštuje nijedan zakon, apsolutno nijedan, on je zakon.
Znam, kada se u politici jave tako preki ljudi, britke sablje koji prema javnosti idu sa jednom slikom, na pregovorima su manji od makovog zrna i oni prihvataju sve i svašta.
Oni međunarodne pregovore vode po sistemu - kažite gospodo šta treba da uradimo, a ne - gospodo, mi imamo papire, mi imamo dokaze, naš interes je to. Nije ovo van der Dinkić, nego je Mlađan Dinkić.
Da je van der Dinkić, onda bi razgovarao kao onaj Van der Liden, koji je pre neki dan držao predavanje, dok nije naišao na rutave grudi zvane Tomislav Nikolić.
