Hvala vam, gospodine Momčilov. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Samo da vas po članu 225. stav 1. obavestim, da, više puta je rečeno i ohrabrujem sve one poslaničke grupe koje nisu podnele predloge za formiranja saveta vrhovnog revizora za narednu godinu. Istovremeno, obavestio sam 4. septembra, zahvaljujući vama poslanicima Narodne skupštine, prevaziđen je problem svih prethodnih budžeta, pa je konačno završen tender za formiranje komisije koja će pregledati i dostaviti ovoj Narodnoj skupštini, potpuno ste u pravu, pregled revizija svih budžeta prethodnih pet godina, zahvaljujući odluci koju je Narodna skupština izglasala.
Na član 15. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo Živan Vladimirović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovih nekoliko članova, barem sudeći po obrazloženju Predloga zakona i to tekstu obrazloženja koji se odnosi na članove 16, 17. i 18, sa članom 15. ipak čini jednu celinu. To je neka nova faza usklađivanja sa propisima EU.
U toj opštoj euforiji usklađivanja naših finansijskih i budžetskih propisa, članom 16. se praktično predlaže novi član 66a, koji ima svoj naslov - Interna kontrola.
Moram da kažem da član 66. ovog originalnog teksta važećeg zakona takođe ima odredbe o vršenju interne kontrole kod korisnika budžetskih sredstava. Došlo je do neke male promene, po meni ne toliko bitne, kao što je ona bitna koja je obuhvaćena članom 15, o čemu je pričao gospodin Momčilov.
Mi praktično sada u Ministarstvu finansija treba da imamo centralnu jedinicu za harmonizaciju. Harmonizacija znači usklađivanje, usaglašavanje. Sad neko postavlja pitanje, a šta to treba da se usaglasi u Ministarstvu finansija. Šta Ministarstvo finansija to posmatra, pa je toliko različito kod korisnika budžetskih sredstava koji imaju obaveze vođenja propisanih evidencija računovodstva, knjigovodstva itd. Šta je to toliko važno da je potrebna posebna harmonizacija i između koga harmonizacija? Između mišljenja, stavova Ministarstva? Pa to se nalazi u propisima. Propisi se primenjuju. Ne možemo mi u primeni nekog propisa međusobno da se dogovaramo kako ćemo da primenimo propis, šta ćemo da usaglasimo, šta ćemo da harmonizujemo.
Ako se posmatra stvarno pojedinačno 15, 16, 17. i 18, onda kod tih članova stvarno može da se postavi pitanje, pa što to predlažete amandmanom kada je to već obuhvaćeno zakonom, pa ispada kao da smo mi protiv instituta interne kontrole. Ne, nismo mi protiv tog instituta. Taj institut postoji već u zakonu.
Ovaj vid harmonizacije je za nas neprihvatljiv, jer vidite koliko je to i za predlagača bilo problematično da je on morao čak i na taj član Predloga zakona da podnosi amandmane. Mahom ti amandmani predstavljaju pravno-tehničku redakciju, pregledniji oblik prikaza poslova koje treba da obavlja organ, definisan na način kako se to predlaže ovim izmenama i dopunama.
Vidite sada ovde kod člana 16. Vlada se dosetila da predloži da direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i javna preduzeća osnovana od strane Republike odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravna lica - u njima Republika, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50 posto - ovo 50 posto, to je amandmanska intervencija Vlade na svoj Predlog zakona.
Ne znam šta to onda znači decentralizacija, finansijska samostalnost jedinica lokalne samouprave ako ovako nešto stoji, tim pre što imamo i jedan poseban vid revizije, to je sada već neka druga instanca, koja dolazi na kraju. Pošto se završi budžetska godina, podnesu se svi mogući izveštaji, onda revizija treba da da svoje viđenje šta se to dešavalo, kako su se koristila sredstva, da li je to sve knjiženo kako treba itd.
Mislim da je tu napravljena svojevrsna zbrka, u priči o decentralizaciji mi smo dobili potpuno drugačiju situaciju pa imamo apsolutnu kontrolu.
Sada opet moram da se vratim na ono što sam jutros pričao. Ako sve ove instrumente ostavite, odnosno prođu u izmenama i dopunama ovog zakona, šta će vam onda odredba o krivičnom delu?
Ako bi nekoga pozvali na krivičnu odgovornost, onda bi svi ovi u lancu pre njega, pre te odgovorne osobe, morali da budu prvo uhapšeni, osuđeni, jer je ovaj propustio u internoj kontroli, u internoj reviziji itd.
Šta da radimo ako se usvoji akt kojim se usvaja završni račun, namerno kažem akt, na nivou Republike to je zakon o završnom računu, na nivou lokalne samouprave to je odluka o završnom računu, kod organizacije obaveznog osiguranja to su takođe neke odluke, pa tek zbog zastarelosti, koja ne nastupa tako brzo, kasnije se utvrdi od strane budžetske kontrole da postoje elementi krivične odgovornosti, a sve je ovo maltene bilo pod kontrolom Ministarstva finansija.
Plašim se da ako se toliko mnogo odredbi stavi, koje na prvi pogled deluju rigorozno, opasno, strašno, zastrašujuće, da se razvodnjava kontrola, da se bukvalno rečeno izbegava lična odgovornost odgovornog lica. Ono uvek može da se pozove na neku instancu koja je bila dužna da kontroliše.
Samo postoji jedna razlika u odnosu na onaj primer, kao što bi recimo bio Fond za razvoj, koji takođe daje neke svoje kredite, navodno uzme neki program, pa proceni da je to dobar program, pa plasira kredit preko ove nove banke, pa ste vidim sad to nešto ugasili, menjali naziv itd. Zatim dolazi vreme da se realizuje hipoteka.
Ili, neće da se realizuje hipoteka, nego jednostavno banka i fond čekaju da zajmoprimac padne u totalnu docnju.
Oni su obezbedili svoje potraživanje putem hipoteke. Zašto? Zato što je nepokretnost, koja je opterećena hipotekom, tri puta veće vrednosti od iznosa zajma, pa i njima odgovara da se odmah ne namiri potraživanje, već da posle kamate opterete nepokretnost, jer banke zarađuju na kamatama.
Ne zarađuju one baš mnogo na glavnici. Njima je interes da raste kamata. Država nije takav subjekt. Ona potpuno funkcioniše na drugi način.
Da li mi možemo onda pričati o nekoj samostalnosti lokalne samouprave, da li možemo uopšte pričati o Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi ako imamo ovakve odredbe. Šta se to desilo od 2001. godine naovamo sa našim javnim finansijama.
Niko, bar ja nisam čuo sa ove govornice da je neko osporio pravo i dužnost države da kontroliše namensko korišćenje sredstava, pre svega koja se obezbeđuju po osnovu javnih prihoda. Niko.
Svi insistiraju na namenskom korišćenju sredstava. Svi insistiraju na tome da se obrati posebna pažnja da ne dođe do rasipanja tih sredstava. Zašto?
Zato što to nisu sredstva ni Vlade, niti bilo kog pojedinca, već nešto što predstavlja naše zajedništvo. Vidite, krenula je ta borba protiv te državne korupcije, i putem javnih nabavki, i promenom Zakona o platnom prometu, i kontrolom pranja novca i da ne ređam sve finansijske propise koji su u međuvremenu doneti.
Tvrdim da se nijedan propis nije primenjivao na objektivan način, a odredbe o selektivnosti primene propisa i blagonaklonosti se nalaze u samim propisima.
Ako prema Zakonu o javnim nabavkama ministarstvo može da da mišljenje da nekome kaže, ajde, ne moraš da ideš na tu vrstu javne nabavke nego možeš i neposrednom pogodbom, onda se postavlja pitanje čemu zakon. Na kome će on da se prelomi? Verujte, oni glavni su zaštićeni.
Bilo bi dobro danas u okviru ove priče o internoj kontroli, koja ima svoje opravdanje, koja postoji u našem postojećem zakonu, ali ne sme da postoji odredba koja štrči, sama ukazuje na mogućnost zloupotrebe.
Kako može neko da primeni propis ako se reklamira, a izborna kampanja je svojevrsna reklama, i kaže - ja ću da vam uplatim, obezbedim, omogućim.
Ili, kako beše, onaj u Aleksandrovcu na plakatama napisao - to vam je obezbedio Mlađan Dinkić. Možda Mlađan Dinkić i ne zna o tome, kao što ne zna da ga je Boris Tadić prisluškivao pre tri godine, i Đinđić.
Doduše, čuo je naknadno. Kad ga je Beba prisluškivao, pa mu smestili Karića sa dokumentacijom na televizijskoj emisiji, ali to je vaš, vi ste sada u koaliciji i ne želim da vas svađam. To je vaš problem.
Zakon, norma mora na objektivan, na opšti način da se primenjuje. Svaki ministar koji kaže - obezbeđujem to i to, odmah se diskvalifikovao, nije više ministar. On se poistovetio sa funkcijom, ali ajde sa funkcijom, nego sa sredstvima. To je opasno kada se poistoveti sa sredstvima.
Neću sada da vam pričam o ovim podacima, o troškovima službenih putovanja, po ekonomskoj klasifikaciji 422, to ćemo verovatno sutra u okviru rebalansa budžeta, ali obećavam građanima Republike Srbije da će biti neprijatno iznenađeni kada u masi vide koja su to sredstva u 2006. godini planirana i, moram da vam kažem, na bazi takvog plana uopšte vam ne treba interna kontrola.
Tako planirana sredstva dozvoljavaju sve i svašta, šta god da se brknete za službeni put namenska je potrošnja.
Da li je imalo potrebe da neko ide, to više nije bitno, sredstva su planirana. Interna kontrola je izgubila svoj smisao.
Vi u Skupštini imate službenika koji od aprila 20 dana nije bio na poslu u Narodnoj skupštini, pet-šest hiljada evra uzeo za službena putovanja u inostranstvu. Nema predsednik veze s tim, nemojte predsednika da prozivate, to je stručna služba.
Da li znate koliko takvih imate u ministarstvima? Šetaju, stručnjaci za jezik, prave neke komunikacije, implementiraju standarde, a ne znaju ni da pročitaju šta je napisano tamo. To je namenski, šta će vam tu interna revizija, interna kontrola? Ne treba vam.
Kako da pošaljete internu kontrolu da se kontrolišu sredstva kabineta predsednika Vlade? Njegov kabinet potrošiće ove godine 70 miliona dinara, a kabinet potpredsednika 34 miliona.
Uzmite i kontrolišite nepostojeće Ministarstvo spoljnih poslova i Vuka Draškovića. Kontrolišite diplomatsko-konzularna predstavništva.
Toliko im je dobro da žena neće da ide u inostranstvo sa mužem koji je izabran za ambasadora, nego želi da ostane u Srbiji.
Šta tu može interna kontrola da pomogne? Ne može ništa, ali će opet, kao što gospodin Momčilov traga po internetu, da se nađu izveštaji ovih iz inostranstva.
Da li je to tačno što oni pišu? Ne verujem. Možda oni peru svoju sudbinu, ali su se utalili sa ovima ovde, 35% uvek ostaje njima u džepu, i to da znate.
Meni se jedan veliki bankar žalio kako je imao nekog drvoseču iz Švajcarske, koga su poslali da kontroliše tu banku. Ispostavilo se da pojma nema čak ni nemački jezik, iako je iz nemačkog kantona.
Pored 10.000 evra mesečne plate, on se jadnik upropasti od sreće kada čuje da će tog dana da ide na službeni ručak i 50 evra će neko da ga časti.
Koji su to evropski standardi? To su jagnjeće brigade, to je već poznato i viđeno kod nas. Mi smo to imali za vreme Stambolića, za vreme socijalističkog samoupravnog društva, za vreme te Socijalističke internacionale koja je vladala Srbijom.

Hvala vam. Inače, to nije ta skupština.
Na član 16. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

 Gospodine predsedniče, pre nego što počnem da obrazlažem zašto je kolega Milovan Radovanović podneo ovaj amandman, da vas pitam, s obzirom  na to da ste nam danas dali predlog izmene i dopune Poslovnika o radu, evo koleginica Radeta se smeje, ali zaista da nije žalosno bilo bi smešno, kako ste zamislili da izvršite delove pojedinih sednica u drugim prostorijama.
Da li ćete na eci-peci-pec da nas šaljete u druge sale, mislim na poslanike koji su prisutni i koje će to biti eksterne sednice koje ćete da održavate van ove skupštinske zgrade?
Razmislite malo o tome, samo vam dajem šlagvort, jer inače imate dosta vremena, nećete moći sutra da započnete u 12,00 časova sednicu sa tim dnevnim redom, ali više su vam nego interesantni, šaljivi ovi predlozi, pa ukoliko poslanici nisu pogledali, neka pogledaju šta je to posebna sednica, šta su delovi sednica i kako ste došli na tu fantastičnu ideju da tonski i stenografski beležite sednice Administrativnog i Zakonodavnog odbora, a ostalo nema veze šta se priča.
To vam sve pričam zbog toga što je amandman kolege Milovana Radovanovića vezan za novo poglavlje, odnosno za naslov iznad člana 67. i član 67, gde se uvodi interna revizija, ranija kontrola, a kasnije se u izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu budžetska inspekcija kao poseban član tretira, i pošto je ovde samo u pitanju drugačija forma, otprilike su iste nadležnosti Republičke vlade, resornog ministarstva i jedinica lokalne samouprave, onda je ovo dobra prilika, zato što je kolega Radovanović tražio da se član 17. briše, da razgovaramo o tome, gospodine ministre, šta su interne kontrole i interne budžetske inspekcije do sada radile.
Najpre, budžetska inspekcija Ministarstva finansija, ovo govorim zbog toga što je sada to razdvojeno, a nekada je bilo spojeno kao celina i da nam objasnite zbog čega vaše ministarstvo nije odgovorilo na više desetina poziva predsednika opština koji su izabrani na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, da se ustanovi ko je pljačkao i krao građane opštine pre nego što su oni došli na vlast.
U opštini Aranđelovac izabrani predsednik opštine, dr Radosav Švabić, preuzimanjem vlasti izborom od strane građana 2004. godine zatekao je zaista haotično stanje.
Pošto smo poznati po tome da smo ljudi koji uvažavamo stručne i ljude profesionalce koji su zaposleni u opštini, tako i načelnik resora za budžet i finansije, koji je i ranije vodio taj posao, ali kome su ruke bile vezane pod prethodnom vlašću, ostavljen je da radi taj posao u aranđelovačkoj opštini.
Međutim, pored više dopisa koje smo poslali vašem ministarstvu nikada se nije desilo da budžetska inspekcija dođe i utvrdi kako su trošena sredstva, a naročito kod planiranja određenih projekata u preduzeću za izgradnju.
U gradu Kragujevcu je novoformirana vlast 2004. godine, tada sa izabranim i nažalost još uvek aktuelnim gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem, obećala da će zbog raznoraznih zloupotreba ovog žutog preduzeća, ogranka Demokratske stranke u Kragujevcu, i zbog pranja para, zbog zloupotrebe sredstava iz kredita i iz budžeta, čuli ste da smo jutros više puta spominjali taj podatak, da je Kragujevac trenutno zadužen sa 13-14 miliona evra, zamislite koji je to iznos i koje opterećenje za takav grad koji je bremenit tolikim problemima, socijalnim pre svega, i niko nije nikada došao da izvrši budžetsku reviziju i kontrolu.
Verovatno ima primera da su čak i neki drugi, koji su izabrani na listama grupe građana, predsednici opština novouspostavljene vlasti to tražile, ali jednom prilikom, to je bilo u prvoj polovini 2005. godine, kad sam vas to pitala, vi ste rekli da Ministarstvo finansija nema dovoljan broj ljudi koji bi taj posao radili, da nisu dovoljno motivisani, da su im male plate i da uvek postoji mogućnost da se kroz internu kontrolu odnosno kroz reviziju eksternu, angažovanjem nekog revizora koji je ovlašćen da taj posao radi, ima licencu, da se tako nešto uradi.
Vi vrlo dobro znate da je ista situacija bila u Novom Sadu, da su zloupotreba prethodnika sadašnjoj radikalskoj vlasti, pre svega onog što je glasao, navodno glasao iz Soluna za Zakon o radu Borislava Novakovića i njegovih pajtaša iz ovih autonomaških grupacija, mnogobrojne krivične prijave završile u fioci i da ti ljudi nikada nisu, što bi ovi pravnici rekli, procesuirani.
Šta da kažem o opštini Zemun? U opštini Zemun se desila neverovatna pljačka od petooktobarskog puča do dolaska, odnosno hvala bogu i na svu sreću Zemunaca, do povratka srpskih radikala na vlast, do izbora gospođe Gordana Pop-Lazić za predsednika opštine.
Samo jedan čovek, izvesni Simonović, nije ni važno kako se zove, jedan od onih koji je najviše kleveta i laži izrekao na račun predsednika SRS, profesora doktora Vojislava Šešelja i radikalske vlasti koja je podigla opštinu Zemun na noge od 1996. do 2000. godine, trenutno je gde - u bekstvu. Proneverio ni manje ni više, ukrao iz budžeta opštine 3,5 miliona evra.
Da li je ikada inspekcija, interna kontrola grada Beograda došla u opštinu Zemun da sagleda i da vidi šta su prethodnici radili. Da li ste to radili u opštini Kraljevo, pre nego što je pokrenuta inicijativa za opoziv bivšeg predsednika, sada već bivšeg predsednika opštine.
Da li ste to radili u Gornjem Milanovcu, da li ste to radili u bilo kom gradu u Srbiji, u Leskovcu, zbog činjenice da se, verujem budući predsednik opštine Leskovac, doktor Goran Cvetanović, kao predsednik skupštine distancirao, odnosno ukazao na sve one zloupotrebe za koje je otvoreno sumnjao i on i grupa odbornika SRS da su se desile tamo. Znači toga nije bilo.
Ovako da to stoji i da napišete, to je mrtvo slovo na papiru. Znate li zbog čega? Zato što im drugi delovi, odnosno tačke Zakona o budžetskom sistemu, a to je Đelićev izum, daju mogućnost, to nije bio slučaj, gospodine ministre, do 2000. godine, da vrše mnogobrojne zloupotrebe i pljačke.
Da li ste vi kao ministar finansija, evo vi imate velika ovlašćenja, da stopirate transfer budžetskih sredstava u slučaju da lokalna samouprava ne poštuje zakone, i Zakon o lokanoj samoupravi i druge pozitivne zakonske propise, da li ste vi u svakom trenutku sigurni, kao ministar finansija, u velikim gradovima, nije važno i da je mali, neka je i sa budžetom od 40 do 50 miliona, ali recimo u gradu Beogradu, u Kragujevcu, koji ima preko četiri milijarde dinara budžetskih prihoda ove godine, da se svaki dinar troši namenski? Naravno da ne možete da budete sigurni, zato što vaša budžetska inspekcija ne ide tamo i ne radi taj posao.
A ova interna revizija po ovom članu 67. Zakona, odnosno da organ lokalne samouprave to radi, opet ništa ne znači. Pa ko njih postavlja? Vladajuća struktura u tom gradu. Šta se krije iza specijalizovanih usluga i specijalizovanih ugovora, odnosno posebnih usluga, to niko živi ne zna?
Nikada nijedan odbornik ni u jednom gradu, evo ja sam predsednik odborničke grupe naše stranke u Kragujevcu, a mi smo najžešća opozicija Stevanovićevoj vlasti i najveći kritičari bili prethodnoj lopovskoj vlasti Demokratske stranke, nikada nismo dobili nijedan izveštaj u kome ćemo analitički, po kontima, da vidimo kako su to sredstva trošena.
Specijalizovane usluge, putni troškovi i usluge po ugovorima, mislim da su to konta četiri i dva, dva, nemojte da me držite za reč, nemam sada u poslaničkoj klupi taj budžet grada Kragujevca, ko to može da kontroliše? Na stotine miliona dinara para mogu da se zloupotrebljavaju, da ih otimaju i da ih kradu.
Stalna budžetska rezerva, pa pogledajte samo zadnji slučaj, kod nas je bio nedavno rebalans odnosno izmena budžeta zbog činjenice da se grad ponovo, odnosno Stevanović zadužio sa 245 miliona dinara. Kako vi to možete da kontrolišete i da stojite iza toga? A vi ste onaj, odnosno vaše Ministarstvo, koji odobrava jedinica lokalne samouprave da se zadužuje.
I vi gledate dakle koji je to gornji limit, ali ne gledate i ne uzimate sve u obzir, jer kada vam jedan grad, odnosno načelnik resora budžeta i finansija tog grada ili opštine dostavi grafikon ili ostavi podatke kolika je zaduženost, vi morate da imate u vidu i kamatu koju taj grad plaća na sve te dugove. I ko će to da vrati.
Evo mi imamo slučaj, to namerno potenciram, ne samo zato što sam iz Kragujevca, nego zbog toga što je to jedan od najgorih primera mogućih zaduživanja i vršenja vlasti. Ko je od vas spreman da tako vodi svoj kućni budžet. Učešće kamate u ukupnom dugu je preko 30%. Ove banke se sada hvale, pa nema nijedne koja će da se pojavi na mediju i da nudi neki kredit sa kamatom preko 30%.
Kreće se od 20 i nešto za ove keš kredite, uđeš, izađeš i gotov si, od 27 na godišnjem nivou, zavisi koja je banka u pitanju, a preko 30%, to nema nigde.
Onda se posle pitate i sve ono što vam je malopre govorio doktor Paja Momčilov, ako krećete od mesne zajednice, od lokalne samouprave, od načina da se iskoreni korupcija. Ona nikada ni u jednom društvu nije potpuno iskorenjena, ali recimo kao u Rusiji što je sada slučaj, odnosno posle šest godina Putinovog vladanja ipak je dovedena na neki minimum.
Kada su građane pitali 2004. godine, koji je najveći problem za njih i zbog čega su ogorčeni na lokalnu samoupravu i na vlast uopšte, oni kažu, to je zbog otimačine i pljačke, i to u 68% ljudi su se izjašnjavali da je to, pored nemaštine, bede koja je na sve strane prisutna, da nemaju posla, da su male plate, da su namirnice skupe, da su komunalne usluge skupe, da je struji visoka cena, kažu da je to ono što ih najviše boli.
Ovakvim zakonom i neradom inspekcijskih službi vi ne možete da očekujete, i bez sankcija, da će to da se desi. Lako je bilo u onom zanosu posle paljenja Skupštine i zgrade Televizije, onako na krilima petooktobarskog puča da mašete nekim papirima i glupostima bez veze usmerenim protiv ministara iz SRS. Posle je sve to odbačeno i palo je u vodu jer se videlo da su sve to obične besmislice.
Sada kada postoje konkretni dokazi i stvari, evo za ovog Simonovića iz Zemuna, šta se dešava. On je svom kumu prodao kuću, jednu istu kuću pokušao da proda dva ili tri puta, prevario ko zna koliko ljudi u opštini, 3,5 miliona opljačkao iz budžeta, a vi ćutite pred time i niko nikad od vas nije se javio niti se oglasio, samo zbog toga što je to bio vaš koalicioni partner u prethodnoj vlasti.
Gde su sada svi oni ministri i da li oni snose odgovornost? Kome su položili račune? Evo kaže predsednik Skupštine steći će se uslovi. I šta to sada post festum znači?
Evo, koliko već sutra, i Đelić, i Vlahović i kompanija iz tog žutog preduzeća, oni su se sada dobro udomili po ovim bankama, oni mogu da sednu na avion i da odu, kao ovaj Simonović, i vi nemate pojma gde su, i tražite ih, i kao ne znate gde su, ne znate gde je Bogoljub Karić. A, oni došli kao eksperti, ovaj vaš bivši prijatelj.
Zajedno ste išli na letovanja, zimovanja, slavili nove godine, šta niste radili do onog duela i do one svađe, onaj vaš bivši drugar Božidar Đelić. Došao je, kao ekspert je, fin je, dobar je, pomoći će državi, spava kod tetke, nema gde da spava, nema šta da jede, tetka mu sprema kolače, ona mu kuva, pere ga, pegla. To sve mafija.
Da li ste vi rekli nekada nešto o njihovim zloupotrebama? Šta, hoćete da kažete da su u pitanju fini ljudi i da nisu mafijaši, oni koji su pljačkali državu i narod. Zato vam ovakav zakon i ovo, bez konkretne primene, ništa ne znači. Mi smo tu i bićemo uvek tu da žigošemo svaku pljačku.
Znate, za koji mesec nas čeka preuzimanje vlasti i odgovornosti za vođenje države, nas srpske radikale. Tako je kolega, vi lepo potvrđujete i klimate glavom potvrdno, vi to znate. Najvažnije od svega je da je ključna stvar protiv koje ćemo da se borimo, to je osnovni princip delovanja SRS, kriminal i korupcija. To je nešto što nikome ne opraštamo, ko god da je. Verujte nam na reč da će tako i da bude, to građani znaju zato, jer je to pitanje koje njih najviše boli, nama najviše i veruju.

Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Replika, izvolite, gospođa Miroslava Gušić. Pretpostavljam povodom pominjanja SO Aranđelovac, čiji ste predsednik, u tom smislu lično. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, uvažene kolege poslanici...

 Oprostite, gospođo Gušić, dobili smo uveravanja da nijedna primedba nije na vas lično i ovo što je rečeno odnosi se načelno, a ne lično, tako da nema razloga da demantujete, ako se slažete.

Dozvolite mi, nije besmisleno, mislim da su reči izgovorene sa ove govornice devalvirale svaki govor. Naravno, glupost je dozvoljena, ali laž i neistine nikako.
Rečeno je već treći put, zaista sam se mazohistički uzdržavala da reagujem na konstatacije koje su izrečene kao glorifikacija rada predsednika opštine Aranđelovac, koji je član SRS. Uzdržavajući se bilo kakvog komentara, sada moram samo da iznesem, istine i pravde radi, činjenice.
Kada je dotični gospodin došao na mesto predsednika opštine, zatekao je 51 milion, a ne haos i poziv budžetskoj komisiji. Sledeća stvar jeste da nama sledi u utorak rebalans budžeta.
Takođe moram da konstatujem da se radi o svojevrsnom haosu u rukovođenju opštinskim budžetom.
Samo da vam kažem da je 29. decembra, kada je usvojena Projekcija budžeta za 2006. godinu, izostavljen kompletan spisak mesnih zajednica, i gradskih i seoskih, 17, a u toku ove godine se vrši isplata za seoske mesne zajednice, znači, zatvaranjem njihovih žiro računa, i vlada se sredstvima koja su nepostojeća.
Prema tome, samo konstatujem da, ako već govorimo o inspekcijama, treba dozvoliti, sa vama se potpuno slažem, možda ste vi ti koji apsolutno i pozivaju budžetsku inspekciju, da tamo gde postoje indicije da budžet i aproprijacije o kojima govorite ovde svakodnevno, nisu poštovane u skladu sa onim što je usvojeno osnovnim budžetom, da zaista treba da budu iskontrolisane.
Još jedna lična impresija. U čoveku zaista izaziva mučninu stalno zagovaranje poštenja, naravno, sopstvenog, a tuđeg kriminala. Za mene je, ako mi dozvolite, time završavam, paradigma vašeg poštenja mlađahni kolega Nemanja Šarović, koji je, kao prijavljen u Vranju, a po sopstvenom iskazu, rođen na Dorćolu, a odrastao na Terazijama, ili obrnuto, nije mi bilo važno šta je preče, da je uspeo da naplati 1.600.000 dinara. Verovatno dete ne zna šta znači 1.600.000 dinara! Sva opravdanja vašeg Genseka šta je mesto boravišta, a šta je mesto prebivališta, mislim da gube na smislu i na značaju. Rekoh, paradigma radikalskog poštenja je upravo tih sitnih 1.600.000 dinara.

Ovo je bila replika. Daću vam reč po Poslovniku. Molim sve koji iznose informacije da ih međusobno uporede. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izabrani predsednik stranke G17 bi trebalo da zna da je prethodna gospođa koja je govorila, apsolutno oterana sa svih funkcija iz te stranke u opštini u kojoj živi i gde još uvek, nažalost, predsedava opštinskom skupštinom.
Mene ne iznenađuje takav stav vaših saradnika iz političke stranke kojoj pripadate i koja vas je dovela u poslaničke klupe, jer imajući u vidu ovaj vaš nastup, ostrašćenost i govor mržnje, što bi rekao kolega Krasić, koji širite sa skupštinske govornice, ne znam osobu koja bi sa vama mogla da sarađuje.
Gospođo, umesto što sedite na ušima, i ne slušate dobro i pogrešno se prepoznajete u onome što sam govorila, a nije se odnosilo na vas lično, pre svega, tu je vaša nekorektnost, neznanje, neću da kažem glupost, jer mi pristojnost i lepo vaspitanje ne dozvoljava da to govorim sa govornice, po tome smo mi radikali poznati, za razliku od vas, a poznati ste vi lično kao Miroslava Gušić, koja još uvek predsedava opštinskom skupštinom, po načinu na koji to radite.
Prvo, gospođo, pošto ste rekli da za utorak sazivate sednicu opštinske skupštine, o tome niste još uvek obavestili odbornike, i vi znate šta će da bude na dnevnom redu, odbornici ne znaju, pokušajte da razlučite šta je opšti, a šta pojedinačni akt, pokušajte da se malo uklopite u zakonske forme, da ne biste svašta izgovarali i da vam se ljudi ne bi smejali, odbornici u SO Aranđelovac.
Što se tiče ovih sredstava koja, vi kažete, koriste mesne zajednice, kada ste već izašli da pričate o tome, treba da kažete da su najuspešnije mesne zajednice one u kojima vlast ima SRS u opštini Aranđelovac, prva i druga mesna zajednica, Bukovik i predsednik opštine, koga vi opstruišete na sve moguće načine.
Znate zbog čega vi sedite i zašto ste vi još uvek predsednik opštinskog parlamenta?
Zato što zloupotrebe zakona vrši Zoran Lončar i Vlada čiji ste vi pripomagač, odnosno privezak.
Da se on držao slova zakona i da je na predstavke dr Radosava Švabića i odborničke grupe SRS odgovarao na način na koji mu to zakon propisuje, ne biste vi mogli sada ni da sedite ovde, ni da sve to pričate.
To što ćete sad vi opet nešto drugo da izmislite, treće ili šta znam, verovatno ste pod uticajem one treće tačke ili tačke razno. Možda su vas zbog toga i izbacili iz G17 u Aranđelovcu, jer ste pod tačkom - jelo i piće, pečenje po izboru i afinitetu i pete - razno, ne znam šta vam je posle jela i pića došlo pod razno, došli dotle dokle ste došli u vašoj sopstvenoj stranci.