Javljam se povodom amandmana. Slušali smo fakultativna izlaganja poslanika SRS o njihovim fakultativnim amandmanima.
Prvo hoću da kažem nešto (tako je rekla vaša koleginica, tako da nema potrebe da replicirate) što se tiče Barajeva, pošto ste spomenuli Barajevo. Opštinska izborna komisija je potvrdila listu G17 plus koja je na drugom mestu, a da smo znali unapred toliko dugo koliko ste vi rekli da znamo kada će biti izbori, ne bismo bili drugi, nego prvi, verovatno. Sada, to što ste vi tamo ko zna gde na toj listi, to nije naš problem.
Što se tiče razlike u ponašanju i u shvatanju politike između nas i vas, to smo mogli da čujemo u izlaganju malopre.
Mi ne potcenjujemo i ne izražavamo se loše o članovima bilo koje stranke, pa ni Srpske radikalne stranke. Cenimo mišljenje svakoga, cenimo opredeljenje svih građana Srbije. Ne pričamo sa nipodaštavanjem o članovima vaše stranke, kao što vi pričate o članovima naše stranke. To je jedna stvar.
Drugo, to je briga za srpski narod. Spomenuli ste generala Mladića, tog famoznog generala Mladića, a rekli ste da ga nikada nećete dati. Da li je tako bilo? To pominjete stalno. Sada, ili lažete da ga nikada ne biste dali, ili lažete građane Srbije da im želite bolji život. Jedno od ta dva je laž. Neka građani ocene šta.
Što se tiče toga da se ministar Dinkić ili stranka G17 plus u propagandne svrhe kiti Nacionalnim investicionim planom, kao što ste rekli, pristao bih, da ste vi devedesetih godina imali mogućnosti, znanja i želje da tako nešto uradite, slobodno se slikajte koliko god hoćete, ali ne, vi ste se slikali sa Jezdom, Dafinom, Sadamom Huseinom i slično. Šta da radimo.
Još pre neki dan sam, u ponedeljak, rekao da vi ne razumete stvari u pogledu toga zašto je rebalans budžeta ovakav kakav je i zašto je donet Nacionalni investicioni plan. Zato mi nije jasno da li ga napadate zbog toga, odnosno da li pišete ove amandmane da se nešto briše, da se nešto ne briše, fakultativne, iz razloga što kritikujete Nacionalni investicioni plan zbog same ideje ili zbog toga što neka od vaših opština nije dobila dovoljno novca. Jer, jednom ćemo nešto, a jednom ćemo nešto drugo. Znači, molim vas, opredelite se da li je to zbog toga što ste želeli vašim opštinama da obezbedite više novca, ali niste imali neke projekte ili zato što vam se ne sviđa ideja Nacionalnog investicionog plana.
Na kraju bih rekao da mi je drago što smo čuli od poslanika koji se u sve razume, ali se ne razume u tehnologiju pravljenja puteva, drago mi je zbog toga. Nažalost, vaši poslanici se razumeju i u krađu struje i u tuče po kafanama i u mnoge druge stvari, a bilo bi bolje da se ni u to ne razumeju. Ali, bar ste priznali da se u tehnologiju pravljenja puteva ne razumete.

Replika, poslanik Aleksandar Vučić, izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Anđelkoviću. Ne znam čime je bila isprovocirana ova diskusija, ali pokušaću da odgovorim.
Pomenuste neke tuče po kafanama i ne znam šta još. Govorite o nepoznavanju tehnologije izgradnje putne infrastrukture. Možda Nataša Jovanović ne ume da napravi asfalt, možda ne ume da umeša ni malter, ni beton, ali sam siguran da svi građani Srbije znaju koliko kradete na asfaltu i koliko otimate.
E, u te cifre se razumeju svi građani Srbije i to svi i te kako dobro razumeju. Sada ću ja to da vam kažem, jer sam počeo u to da se razumem, pošto su stručni ljudi počeli da mi govore kako se to krade.
Na sto metara, ono što presvlače na autoputu, pa stave onih pet milimetara, pa na jednom santimetru sa strane stave, a to je ovolicno (pokazuje rukom), što im komisija odobri – na tome strpaju u svoje džepove 10.000 evra para građana Srbije.
To je računica, a ne znam kako su beton zamešali i ne znam šta je onaj valjak radio. Ne znam šta je bilo ko tu pravio, ali znam da ste vi ukrali pare i to je ono što najviše volite da radite – da kradete i da pljačkate građane Srbije.
Ovde je čovek nešto govorio za Jezdu i Dafinu. Ko se od radikala slikao ikada sa Jezdom i Dafinom, kažite mi ko je to imenom i prezimenom. Vi izmišljate, gospodine, da vam ne kažem, kao pristojan čovek nikada to neću da vam kažem, da lažete, ali vi izmišljate. (Aplauz radikala.) Nađite mi bilo koga od radikala ko se slikao sa Jezdom i Dafinom. Kako vas nije stid i sramota, to su radili vaši koalicioni partneri, koji sa vama danas vladaju, čoveče božji, o čemu vi pričate!
Preksinoć u Leskovcu se dogodilo nešto. Bio sam tamo i obećao sam građanima Leskovca da ću odgovoriti na neka pitanja, a Mlađan Dinkić čeka u studiju da završi svoje izlaganje pa da uđe u studio, gde je rekao – ne može Vučić da voli Leskovac kao ja, jer je on Hercegovac. Nisam ni znao da sam Hercegovac. Dva puta sam bio u Hercegovini u svom životu, a niko od mojih nije bio tamo nikada. Ja mnogo volim srpsku Hercegovinu, Poljice, Sedlare, Diklić, Marevo, Ljut, Trebinje, Bileću, Gacko i Nevesinje, ali slučajno sa tim nemam nikakve veze, a bio bih ponosan da imam.
Mogu da kažem da i Leskovac i Hercegovinu mnogo volim, više od vas, i mnogo više od onih vaših drugih žutih lopova i svih drugih koje vi nazivate demokratskim blokom. Dakle, ako ih je narod prostim rečnikom nazvao, kao što vam je poznato, gospodine Anđelkoviću, lopovskim blokom, mislim da ćete mi to potvrditi, onda smo mi spremni da kažemo narodu sledeću stvar.
Ovde je takođe nešto rečeno, pominjao se general Mladić – il ga ne date... Nit ga damo, nit ga ne damo, ali ga mi ne bismo hapsili.
Takođe, ne bismo radili ono što vi sada radite, odnosno vratio bih se na nešto ozbiljnije teme i više neću odgovarati ovom čoveku, jer mi je to besmisleno.
Pogledajte u kakvoj zemlji živimo. Pre neko veče na državnoj televiziji se pojavio ministar Dinkić i rekao – mi iz lopovskog bloka, pardon, demokratskog bloka, dogovorili smo se da ćemo ići svi zajedno protiv radikala. Ne znam šta je sve još rekao, rekao je da sa radikalima ne mogu da sarađuju zato što su oni šovinisti.
Evo, da vidimo ko je šovinista. U Srpskoj radikalnoj stranci mi poštujemo i volimo pripadnike svih nacionalnosti i svima želimo da imaju jednaka prava, jednak pravni status pred nadležnim državnim organima Srbije.
Ali, izgleda da mi u Srpskoj radikalnoj stranci imamo neki problem, jer niko od nas se nije sastajao sa Antom Đapićem, predsednikom Ustaške stranke prava, čovekom koji otvoreno kaže da je sledbenik Ante Pavelića, da su ustaše malo Srba pobile u Drugom svetskom ratu.
Nismo mi to uradili, nego vi, gospodo iz G17 plus, iz DSS-a i iz Demokratske stranke. Vi se sastajete sa ustaškim čelnicima koji to otvoreno govore.
Pa, vi ste najgori šovinisti, jer se sa ustašama sastajete, rukujete, pijete piće, a radikale biste da zabranjujete. Vi ste šovinisti, a mi smo kosmopolite u odnosu na vas i u odnosu na sve druge, čini mi se, u ovoj zemlji.
Naravno, mi smo srpski nacionalisti u najboljem smislu reči, jer volimo svoj rod, volimo svoju Srbiju, volimo svoj narod poštujući sve druge i samo želimo da budemo svoj na svome i u tome se verovatno razlikujemo.
Dozvolićete mi, gospodine Anđelkoviću, da zloupotrebim jedan minut govornicu, neću duže, da kažem sledeće. Pre neki dan je objavljena slika u "Glasu javnosti" kako je neki momak salutirao slici generala Mladića.
Gledao sam jedne vesti, druge vesti i to je ispao najstrašniji problem u državi. Zašto? Zato što nije salutirao onima koji su ubili Milicu Rakić, onima koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, onima koji su pogodili voz u Grdeličkoj klisuri.
Samo zato što je čovek salutirao srpskom generalu, a ne srpskim ubicama, on je ocrnjen. Da je salutirao srpskim ubicama dobio bi nagradu i odlikovanje. (Aplauz radikala.) U takvoj zemlji licemerja mi živimo.
Ovde nam govorite o tome kakav će biti investicioni plan, ovakav ili onakav, a ljudi u Leskovcu ili gde hoćete u selima, od Nakrivnja do Pečenjevca i Brestovca – a što mi to moramo, jer smo 30 godina radili, a otpustili nas iz fabrika. To su te investicije o kojima vi govorite, jer kada vi otpustite ljude i kada nešto prodajete, onda su to za vas investicije.
E, kada ste tako investirali u ljude da oni dobiju otkaz posle 30 godina radnog staža, ljudi da bi overili knjižicu za svoje dete, da bi dete primilo injekciju, da bi mogli da se leče, treba da daju 18.000 dinara. Pa, odakle im to?
Eno, jedan Rom je, kažu, stradao u Nakrivnju zbog toga što nije mogao da dobije lekarsku pomoć, zato što nije imao 12.000 dinara da plati i na taj način da dobije overenu knjižicu.
Da li je to Vlada Republike Srbije, da li je to ono za šta se vi zalažete i da li su to te investicije o kojima nam govorite svakoga dana, kojima preplavljujete Srbiju?
Govorite samo o tome kako ćete da se zadužujete, ceo budžetski sistem i ceo nacionalni plan govori o tome.
Radi vašeg znanja, poštovani radikali i svi ostali narodni poslanici, urednicima su naredili da svaka televizija, kada drži konferencije za novinare, mora da im slika onu tablu – Nacionalni investicioni plan. Teško onome kamermanu ili novinaru koji prilog nije izmontirao tako da piše – Nacionalni investicioni plan.
Govori se o 7.427 kilometara. Pa, kako krade Vlada Srbije, neće da bude ni 402 kilometra, jer su to sve pare građana Srbije. Čuj, 7.420 kilometara! Eno tamo u vučjanskom kraju uzmu i poseku drveće sa strane, a nisu ga ni sklonili, dok 2. oktobra, čim se završe izbori, odoše sve mašine i niko ih nikada više ne vide. To je isto u svakom delu Srbije gde su se odigravale takve stvari, na svaki način.
Evo, pozivamo vas iz vlasti da dođete, ako imate vremena, jer imamo više mitinga i skupova ovih dana. Danas je skup u Barajevu u 18 sati, na Ubu u 20, a sutra ste dobrodošli, i posebno vas sa velikim nestrpljenjem očekuje narod, u Leskovcu u 18 sati. Tu će biti veliki skup naroda sa juga Srbije i hoće ljudi da čuju šta će buduća vlada da radi.
Mi se zahvaljujemo gospodinu Dinkiću što je dobro predvideo da dolazi nova vlast, da dolazi nova vlada. Hvala mu. Preuzećemo brige, preuzećemo muke, ali ćemo gledati da Srbiju razdužujemo, a ne da je zadužujemo. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Subotički, po Poslovniku.

Cenjena gospodo iz SRS, mislim da imam pravo da vam kažem nešto što se odnosi na vaše političko delovanje. Početkom osamdesetih godina prvi put sam priveden na informativni razgovor, mislim na policiju ...

Gospodine Subotički, morate da kažete da je povređen sada Poslovnik, a ako je pre 15 godina to ne možete stvarno.

Vrlo duhovito, zahvaljujem se i dobro je da je ovakva atmosfera u sali. Razlog zbog čega sam priveden na informativni razgovor je potpis jedne peticije. Dakle, to je bilo početkom osamdesetih godina, a vi znate koja je peticija bila u pitanju ...

Tada ovaj poslovnik nije važio.

Tada je prvi put gospodin Šešelj uhapšen. Bio sam student prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Dakle, reč je o tome da ste vi juče pominjali kako niko ne reaguje na činjenicu da je Vojislav Šešelj već toliko vremena u Haškom tribunalu i da je to nešto što zaista predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava u najuniverzalnijim kategorijama i u univerzalnom smislu. Tu sam potpuno sa vama saglasan. Zaista je tako. Dakle, hoću da vam kažem da imam tu vrstu legitimacije da mogu da vam kažem ovo što sada želim da vam kažem.
Naime, imamo jedan problem. Postoji neka vrsta fatalne privlačnosti, takoreći sličnosti između ponašanja, vladanja Srpske radikalne stranke i Haškog tribunala. Tamo ljudi odlaze da dokazuju svoju nevinost. Od prvog dana kada je Srpska radikalna stranka osnovana, obični, normalni, mirni i tolerantni građani moraju pred vama da dokazuju svoju nevinost, da nismo lopovi, da nismo nepatriote, da nismo ovo i da nismo ono. To je nešto što je, ja to tako zovem, fatalna privlačnost između Haškog tribunala i SRS. Dakle, nemamo nameru da dokazujemo svoju nevinost pred vama. Samo toliko.

Po kom osnovu, gospodine Vučiću? Izvolite, možete po Poslovniku? On je govorio po Poslovniku. Dobro. Izvolite, gospodine Vučiću.