Poštovani poslanici, gospodo, za nekoliko sekundi, izvinjavam se zbog ovoga, nastavićemo posle pauze, samo da uđu i oni poslanici koji treba da učestvuju u raspravi. Hvala na dobrom raspoloženju.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan, kao što smo nezvanično rekli, nastavljamo pretres u pojedinostima prve tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Dozvolite još jednom da se zahvalim na odgovornosti, jer, kako sam obavešten, predsedavajući je u toku prepodnevnog rada najavio da ćemo danas raditi do završetka pretresa u pojedinostima one tačke dnevnog reda koja bude na dnevnom redu u 18 časova. To znači da ćemo i danas udarnički raditi da bismo raspravili sve što je važno za stabilnost Srbije. Hvala vam mnogo.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Srpske radikalne stranke izneli su suštinske primedbe i predloge i stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju Zakon o budžetskom sistemu. Podneo sam amandman na član 12. i očekujem da se ovaj amandman usvoji. Jeste, da se član 12. ovoga predloga zakona briše.
Dame i gospodo, nije bitno donositi veliki broj zakona, bitno je doneti dobre zakone. Kada je u pitanju Zakon o budžetu, kada je u pitanju i Zakon o budžetskom sistemu, moram da istaknem da je najbitnije to što ovi zakoni nisu dobro urađeni. Način korišćenja budžetskih sredstava, aproprijacija, raspored i transferi koji se predviđaju, odnosno koji treba da budu regulisani na najbolji mogući način ovim predlozima zakona, uopšte nisu dobro rešeni. I to, naravno, nisu dobra rešenja.
Poslanici Srpske radikalne stranke ulazili su u suštinu i davali valjane odgovore i obrazloženja zašto Srpska radikalna stranka smatra da ovaj predlog zakona nije dobar.
Da ne bih ponavljao ono što su poslanici SRS detaljno obrazlagali, samo bih postavio pitanje – zašto mi nemamo budžetske kontrole?
Takođe postavljam pitanje, ako mi dozvolite, gospodine predsedniče, Vladi i ministru finansija – koliko ima poreznika tj. onih činovnika koji naplaćuju porez od građana? Da li je tu u pitanju oko 7.000 izvršilaca ili ne? Drugo pitanje, koliko imamo budžetskih inspektora koji vrše budžetsku kontrolu? Treće, molio bih izveštaj Ministarstva finansija da se dostavi poslanicima; postavljam poslaničko pitanje i tražim odgovor – u koliko je slučajeva na području Republike Srbije od 2000. godine do dana današnjeg izvršeno budžetskih kontrola u lokalnoj samoupravi, a isto tako budžetskih kontrola u resorima Vlade?
Postavljao sam pitanje i pre godinu dana o tome da li se vrši budžetska kontrola budžetskih sredstava na lokalnom nivou. Nisam ni tada dobio odgovor, ali nadam se da smo ovoga puta bliže, jer ovde je u pitanju konkretna materija koja reguliše budžet i korišćenje budžetskih sredstava. Zato tražim izveštaj u koliko opština je izvršena kontrola od strane budžetske inspekcije Vlade Republike Srbije, u kojim opštinama, i njihov nalaz, da li se lokalna samouprava, a i ostali korisnici budžeta pridržavaju zakona ili ne, ako ne, da li su preduzete ikakve mere. Nalaz budžetske inspekcije konkretno, da jednom raščistimo da nema tu nenamenskog trošenja sredstava, kako je to uglavnom pripisano ranijoj vlasti. Takođe postavljam još jedno pitanje i tražim odgovor...

Oprostite, gospodine Jojiću, ova tri pitanja koja ste postavili biće formulisana i biće vam predata ujutru. Da li je ovo četvrto pitanje ili retorski? Hvala vam.

Prvo bih dao jedno obrazloženje, a onda i pitanje, jer neću biti dovoljno razumljiv. Pre tri-četiri meseca između Beograda i Pančeva počela je rekonstrukcija puta. Građani su videli da se nešto radi, nešto što nije trebalo da se radi. Taj put je rađen 1999. godine, jedan deo ranijih godina, a polovina toga puta rađena je između naselja Krnjača i onog prvog dela, odavde kada pođete prema Pančevu na sredini puta.
Međutim, šta se dogodilo? Izvođači radova kopali su i prekopavali, prvo su skidali asfalt, naišli su na tampon. Taj asfalt i taj tampon je odvezen na drugu lokaciju da se rade putevi, a sada se ponovo na tom delu udara novi tampon, radi se novi asfalt i pre mesec dana, ako ne i više, ali neću biti precizan, možda 15 dana nema kako je udarena traka između Krnjače prema Pančevu.
Ali, imali smo šta da vidimo – pošto putujem svaki dan sa poslanicima iz južnog Banata, a znaju i građani koji putuju na tom delu puta južnog Banata i oni koji rade u Beogradu ili Pančevu – pre tri dana otpočela je ponovo rekonstrukcija onoga što je asfaltirano pre 15 dana. Šta je sad? Nije valjao onaj tampon što je radila ona vlada, prekopali su. Sada se postavlja pitanje vrednosti radova u toku prvog prekopavanja i rekonstrukcije, šta je sada sa ovom rekonstrukcijom koja se ponovo radi na putu koji je dovršen pre 15 dana.
Postavljam pitanje koliko koštaju ovi dodatni radovi sada, koji su izazvani ili nestručnim radom ili u nameri da se uzmu pare od strane izvođača radova, po drugi put. Zato Ministarstvu za kapitalne investicije, pošto ide direktno preko Republičke direkcije, postavljam pitanje i tražim odgovor – koliko je koštala rekonstrukcija do konačne obrade puta? Koliko košta sada nova, druga njihova rekonstrukcija i radovi, ugovor i aneks ugovora da se dostavi, i ko će da snosi odgovornost za takvu raspodelu sredstava i za takvo korišćenje sredstava i da se vidi ko je uzeo pare. Pare su ogromne, radi se o putu sa šest traka. Radi se o velikoj investiciji.
Prema tome, da vidimo da li se namenski troše sredstva i kako je to sada završen put pre 15 dana i sada ga ponovo prekopavamo, sada ponovna ulaganja imamo i ponovo investitor uzima pare. Hoće li odgovarati krivično onaj koji je ponovo otvorio radove i započeo na tom delu puta i koliko to košta?

Gospodine Jojiću, potvrđujem vam da ćete imati tri formulisana pitanja za Ministarstvo finansija i četvrto za Ministarstvo za kapitalne investicije. Potrudiću se da pravovremeno dobijete odgovor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju transferi i kada je u pitanju usmeravanje sredstava iz budžeta Republike prema opštinama, moram postaviti jedno pitanje – zašto se od strane Vlade iz budžeta i drugih izvora prihoda, kredita i donacija za Pančevo ne da ništa? Zašto se tamo ne rešava pitanje zaštite životne sredine? Zašto?
Obećanja je bilo i ranije, prethodnih godina. Labus je dotrčao u Pančevo jednog dana posle rasprave u Skupštini i rekao – hoćemo da pomognemo da se reši pitanje industrijske zone, koja takoreći uništava taj grad, tj. od čijih posledica i prljave tehnologije umire godišnje oko 1500 građana od raka. To je ono o čemu se ne vodi računa. Nema dovoljno kontrole da li idu sredstva u onom pravcu u kom su namenjena.
Drugo, nema prioriteta. Industrijska zona južnog Banata, samo jedna fabrika u ovoj godini izvezla je za 160 miliona evra, Petrohemija, a šta je ostalo u Pančevu? Ništa. Samo zgarišta ostaju i ostaju posledice po građane Pančeva.
Šta su izmislili? Vlada i ministarstvo nadležno za ekologiju kažu – uspostavili smo monitoring na dva mesta, merimo kod vatrogasnog doma i u centru grada koliki je stepen zagađenosti, i ništa više. Niko ne postavlja jedno izuzetno važno pitanje, niko ne govori o tome gde su stotine i stotine miliona od ekološke takse koja se naplaćuju u južnoj industrijskoj zoni, tj. Azotari, Petrohemiji i Rafineriji. Zašto Vlada ne kontroliše i gde je budžetska kontrola? Nema kontrole. Džaba ovi zakoni. Možemo da pričamo do mile volje, ali rezultat i prioritet... Mi srpski radikali smatramo da treba da budu utvrđeni prioriteti, a mora da se kontroliše ko šta radi.
Neko je pomenuo danas jedno igralište i da je jedna partija rukometno dečije igralište asfaltirala. Nijedno. Podsetiću vas da su u julu mesecu održani lokalni izbori u Kovinu. Dođoše tri mašine u Bavanište i jedan šleper asfalta. Asfaltiraše jedno dečije igralište i mašine ostadoše dok se ne završe izbori i u ponedeljak ih nema, a rade i subotu i nedelju. U jedno romsko naselje u Bavaništu dođoše isti ti i jednu pumpu, onu običnu ručnu, bunarsku, postaviše, a na taj način pokušaše da obmanu birače. Išli su od kuće do kuće da dele brašno, ulje i šećer.
Kada su izgubili izbore na tom biračkom mestu, šta se dogodilo? Svog aktivistu su pozvali na odgovornost i da ide da kupi šećer kod njih i one pare i sve ono što su davali za izbore. O tome su pisale i novine.
To je ono što nije primereno i ne treba sredstva koristiti nenamenski. Idemo po Srbiji i sada pravimo kozje staze ili obećavamo puteve i asfaltiranje. Molim vas, izvršite kontrolu, dame i gospodo, gde su sredstva preko Ministarstva za kapitalne investicije utrošena i u kojim selima, gradovima. Videćete koliko je bilo zloupotrebe prilikom korišćenja takvih sredstava. Hvala.

Hvala vama, gospodine Jojiću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 13. Zakona. Razlozi za podnošenje amandmana nisu sujeverje, s obzirom da se radi o članu 13, nego je razlog to što ovaj koji želi da vlada životima u Srbiji, a to je ministar finansija Mlađan Dinkić, i to želi da postane većinski vlasnik života u Srbiji, vređa inteligenciju onih ljudi koji primenjuju ovaj zakon, kao i nas narodnih poslanika i svakako građana Srbije, što bi najmanje smeo i imao pravo da radi.
Šta je predviđeno članom 13. Predloga zakona? Kaže se da se u članu 62. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi: "Ministar utvrđuje način izveštavanja o ukupnim primanjima i ukupnim izdacima za trezore lokalnih vlasti." To se obuhvata na jedinstven način u odnosu na kontrolu izvršenja budžeta.
Kao što je rekao narodni poslanik Petar Jojić, budžetske inspekcije u Srbiji ne rade svoj posao, odnosno rade ga selektivno. Kada su predsednici opština, srpski radikali, zahtevali da se pošalje budžetska kontrola u opštine u kojima su oni legalno izabrani, ministar Mlađan Dinkić uvek se vadio na to da nema dovoljan broj izvršilaca. Zato one odlaze tamo gde on odluči i smatra da treba da idu budžetske kontrole.
Šta je suština ovog Zakona o budžetskom sistemu, izmena i dopuna i rebalansa budžeta uopšte? Pokušaj da se obezbede što je moguće bolje pozicije za izbore koji predstoje i da se ostane što više na vlasti.
Neko je pre podne rekao da srpski radikali pričaju praznu priču, a čini mi se da je zaboravio period kada su ministri u Vladi, članovi SRS, branili ovu zemlju u vreme njenog bombardovanja i ubrzano obnavljali zemlju 1999. i 2000. godine, a da se pri tom nisu slikali i nisu davali nikakve pompezne izjave, nego su nastojali da se ono što je u ratu porušeno što pre obnovi i da se obezbedi što je moguće bolji standard građanima Srbije.
Nacionalni investicioni plan se ovde predstavlja, i na terenu i u kampanjama za lokalne izbore, kao da je sada neko doneo pare od svoje kuće ili svoje nasledstvo pokušava da da građanima Srbije, odnosno da im omogući bolji kvalitet života i da uloži u tu infrastrukturu.
Zapravo, tu se radi o novcu koji je dobijen prilikom prodaje "Mobtela". To su generacije pre nas stvarale i to je stvarala ova država, koju mi iznad svega volimo i zbog koje jesmo tu, a nije stvarao nijedan pojedinac.
Sada se pokušava predstaviti da to ova vlada čini mnogo za građane Srbije. Naravno, nije u pitanju ušteda, nego samo ono što smo na jedan način dobili i došli do tih sredstava.
U Nacionalni investicioni plan nije ušla, iako je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić jednom prilikom, gostujući u opštini Ljubovija, rekao da je izgradnja tunela preko Proslopa jedan od strateški važnih projekata, kojima bi trebalo pristupiti. Ovo povezujem sa potpisivanjem jučerašnjeg sporazuma u Banjaluci.
Idemo sada da podržimo političke izbore, odnosno kampanju dve stranke u Republici Srpskoj, a mnogo važnija je bila izgradnja tog tunela, s obzirom da stoji u predlogu nacionalnog plana i zahteve i projekte su mogle da podnose lokalne samouprave, nevladine organizacije i ministarstva.
Bilo je potpuno logično i sasvim opravdano da ovaj projekat uđe u nacionalni plan, jer ima strateški značaj i na najbolji mogući način bi povezao Republiku Srpsku i Republiku Srbiju, a ne da se ide u Banjaluku i prodaje politička magla, kao što je juče rađeno u Banjaluci.
U vezi sa raspodelom sredstava ministar Dinkić je rekao da se u Boru desilo zakašnjenje dodele sredstava, koje je bilo oko 15 dana, ali juče je demantovano i sasvim odgovorno i tačno je rečeno da se radi o zakašnjenju, u stvari, od dva i po meseca.
Predsednik opštine Bor, srpski radikal, Branislav Rankić uspešno je prebrodio taj period i nije bilo dana zakašnjenja u isplati ličnih dohodaka zaposlenih u opštini Bor, odnosno u lokalnoj samoupravi, i svih planova i programa koje je zamislila lokalna samouprava, na čelu sa Branislavom Rankićem, da treba da ih sprovede. Kako je gospodin Rankić to uspeo? Tako što nije krao od građana Bora i što je maksimalno vodio računa o potrošnji tih sredstava koja su bila uplaćena u budžet borske opštine.
Pitanje je zbog čega se čuva vlast i zbog čega se pristupilo ovom Nacionalnom investicionom planu. Pri tome želim da znate da Srpska radikalna stranka nema ništa protiv izgradnje infrastrukture, izgradnje puteva i popravljanja, odnosno ulaganja u infrastrukturu u bilo kom delu Srbije. Nama je podjednako važna svaka stopa ove zemlje, ali mogu da kažem da nisu napravljeni prioriteti.
Juče smo isticali u načelnoj raspravi da nije urađena nacionalna strategija. Sada ću kazati gospodinu ministru, pošto je sada ušao, sledeće. U lokalnim samoupravama u srednjem Podrinju nije bilo dovoljno vremena i oni koji učestvuju u vršenju vlasti nisu mogli na najkvalitetniji način da delegiraju projekte koji bi sigurno bili prioritetniji sa aspekta potreba građana koji tamo žive, nego što su ovi projekti koje su oni sada ponudili.
Bio je veoma kratak period, a ovi programi su postojali odranije. Neću sada govoriti o delu u vezi sa daljim sprovođenjem, odnosno zašto je rečeno da se 50% tih sredstava može utrošiti samo u sledećoj godini, što će biti verovatno još jedan dodatni problem.
Danas je strategija nacionalnog razvoja, i u vezi sa kvalitetom te strategije trebalo je da se vodi rasprava ovde u Narodnoj skupštini, izgubila cilj i zbog toga može da se kaže da se pojedini ministri ponašaju kao da su to njihova vlastita sredstva, tako da ih koriste tamo gde su najčešće njihovi lokalni izbori.
To se radi u pogledu očuvanja vlasti, najčešće, na tim mestima, u ovom momentu i zbog izbora koji predstoje. Građani Srbije su to prepoznali i sigurno neće dozvoliti takvu prevaru; ni građani Srbije, ni Srpska radikalna stranka.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Periću.
Prelazimo na amandman na član 15. koji je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Odbor za finansije nije prihvatio taj amandman.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih slobodno da kažem da je ovo polutužni skup (a jednom sam rekao da je to tužni skup), jer je na zamiranju parlamentarni život, što rasprava apsolutno i pokazuje. Radimo na čudan način, ministar je povremeno prisutan, većim delom nije prisutan, a postavljamo pitanja na koja ne možemo da dobijemo odgovore.
Danas raspravljamo o amandmanima; razumemo da je to po hitnom postupku, tako je sazvana sednica, ali mi nemamo odgovore Vlade na naše amandmane. To je moguće po Poslovniku, ali to bi trebalo da bude izuzetak i to je moguće možda za neke nevažne zakone koji tretiraju neka manje važna pitanja za državu i društvo.
Znači, ovde se vodi razgovor gluvih i ljudi koji neće da se saslušaju. Posebno je interesantno da izvesni poslanici, rekao bih iz pozicije pre svega, iz većine koja vlada Srbijom, dozvoljavaju sebi da zameraju srpskim radikalima kada diskutuju, kažu se razne stvari, navodno to nije u redu, vodimo prazne razgovore, pričamo neargumentovano i slično. Međutim, jasno je da te stvari nisu u redu i to je na tragu totalitarizma i tiranije, naravno, većine koja vlada.
Preći ću na sam amandman. Ispred Srpske radikalne stranke uložio sam amandman na član 15. Naš predlog je da se ovaj član u celosti briše. Pitanje je šta sadrži ovaj član.
Kada smo u načelnoj raspravi pričali o rebalansu budžeta, pa i o ovom Nacionalnom investicionom planu, pa i o osmoj reviziji Zakona o budžetskom sistemu, to samo po sebi dovoljno govori da nešto nije u redu ili sa zakonima koji se donose od strane demokratske vlasti od 2000. godine naovamo ili da je to nešto drugo, mi smo jasno kazali da nećemo glasati za ovaj zakon, niti za predlog rebalansa budžeta, jer sve mere koje se predviđaju ovim zakonom, ovim investicionim planom nisu u interesu građana Srbije.
Monetarna politika koja se vodi od strane Narodne banke, fiskalna politika koja se vodi od strane gospodina ministra, pa i ova brošura koja govori o Nacionalnom investicionom planu prvenstveno su u interesu sledećeg – otplate dugova, ceđenja stanovništva do zadnjeg dinara i do zadnje kapi krvi, da bi se obezbedilo servisiranje dugova prema svetu, a nikako poboljšanje životnog standarda naših građana.
Mi vodimo razgovor gluvih, mi vama govorimo da je prosečna plata u Srbiji 26.000, a vi nama kažete da je to dobro i da se sa tim lepo živi.
Mi vam kažemo da je u Beloj Palanci prosek ličnog dohotka 7.000 i da potrošačka korpa danas, računata bez evropskih standarda za koje se vi zalažete, znači bez izdvajanja za sport i kulturu, samo za hranu i ono što je najnužnije, iznosi 26.000 dinara. Opet vi nama pričate kako je to dobro i da smo na putu da bude dobro.
Nije tako, niti ove mere koje predlažete, ni ovaj budžet, pokazuju da će našim građanima biti dobro. Šta će onome ko je danas bolestan i ko je bez posla ono što vi kažete da će biti bolje za pet godina? Njemu treba da bude bolje sutra, ako već danas ne može da mu bude bolje. Onaj ko može tako nešto da ponudi ljudima, taj će biti narodna vlada i taj će moći da se ponosi time.
Ovde ste nam dali mnoge ekonomske pokazatelje. Tu je bilo podataka i šta vam kaže izveštaj Evropske komisije za 2005. godinu. Samo to citirajte, da vam mi to ne citiramo, pa ćete videti šta su kazali za Vladu gospodina Koštunice. Dalje, tu je opet izveštaj Evropske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, kaže da od 2002. godine do 2005. godine cveta korupcija u Srbiji i da od dva do četiri posto bruto nacionalnog dohotka, minimum, ide na korupciju. Zašto o tome ćutite? To kažu vaši prijatelji iz inostranstva. Molim vas, kompletna istina treba da se iznese.
Član 15. predvideo je opet ono sa čime se apsolutno ne slažemo – da Ministarstvo finansija i ministar kontrolišu kako se troše budžetska sredstva. Onda je podeljen ovaj član na član 66. i na član 66a. Tamo se govori o centralnoj jedinici za harmonizaciju i o internoj kontroli.
Prethodno je gospodin Jojić postavio pitanje ko kontroliše kako se troše budžetska sredstva u Srbiji – niko. U sistemu koji za sebe kaže da se zalaže za zakonitost i za institucije flagrantno se krše i Ustav i zakoni. Navešću konkretan primer da ne bismo pričali prazne priče, a to je za one koji nam zameraju da pričamo prazne priče.
Ovaj parlament je 2005. godine doneo Zakon o državnoj reviziji, za institucije za reviziju. Maja 2005. godine trebalo je da budu oformljeni organi koji bi kontrolisali, neću da nabrajam šta sve, ono što vi u stvari danas hoćete da kontrolišete u celini. Taj zakon, koji je 2005. godine doneo ovaj parlament, jasno kaže da su subjekti kontrole državnih revizora svi direktni i indirektni korisnici republičkog budžeta i sredstava. Neću dalje da čitam ovu odredbu.
Vi ćutite o tome, odnosno na taj način suspendujete ovde jedan zakon koji je kada je ovde donošen bio odobravan i svi ste vikali da je to evropski zakon, mi to moramo da podržimo. Vi ga niste sproveli i kazali ste da je to stvar Skupštine, kao da mi ne znamo da je Skupština igračka u rukama vlasti i da je ovaj parlament, ova parlamentarna većina sluškinja Vlade Republike Srbije.
Možda je to dobro, neću to da komentarišem.
(Aplauz radikala.)
Na taj način obmanjujete narod i kažete da to nije htela Skupština. Nije tu kriv ni predsednik Skupštine, to je nama potpuno jasno, jer je to van njegovih moći – da nametne autoritet Skupštine ovoj vladi. To je naša realnost.
Zato mi živimo u jednom improvizovanom svetu od demokratije, od društva; od 2000. godine ne da nema boljeg života, ima, naravno da ima nekih olakšica. Pazite, kada su bile ekonomske sankcije, normalno je da se teže živelo, pa i kada je bilo bombardovanje, normalno je da se teže živelo. Sada nemate sankcije, nemate bombardovanje; dobili ste četiri milijarde evra pomoći, a uzeli ste 5-6 milijardi kredita, gde vam se to vidi, u ovim sitnim pomacima, šta vi radite? Vi zamlaćujete ovaj narod i pričate priče.
Ono što je naša najveća rak-rana, i to Zapad već vidi, to je korupcija. Vi ne odustajete od toga, dogovorili ste se između sebe, nećemo se dirati, koliko ko uzme neka uzme, nema progona, i zbog toga nema ni borbe protiv korupcije, a ko je osuđen? Karića ste uhvatili samo, on je kriv za sve. Gde su vam ostali, da vam ne nabrajam, jer postoje krivične prijave protiv gomile drugih. Šta je privatizacija, nego jedna pljačka, ali da o tome ne pričamo mnogo.
Znači, mi smo iz dva razloga, pošto postoji prethodni zakon koji se ne sprovodi u ovoj zemlji, jer ovde svi ćute... Drugi razlog, iskreno da vam kažem, nemamo poverenja u vas da vi sve to kontrolišete, ne zbog vas lično, ne vidimo koji su to mehanizmi koji će vas kontrolisati i obuzdati u nekim namerama, jer one možda postoje, možda ne postoje, da ja ne špekulišem, ali čovek može i da pogreši. Kako ćete biti kontrolisani? To u ovom zakonu niste predvideli i zbog toga ovo ne valja ništa, ovo treba sve brisati i to treba da bude jasno narodu i zbog toga smo mi protiv ovoga.
Sada ću da vam navedem samo jedan primer, ja sam lekar, pa može nešto iz zdravstva, iz ovog vašeg fenomenalnog marketinškog plana za naredne izbore koji se zove Nacionalni investicioni plan. Vi kažete ovako u njemu, uopšte, budžet, rekao sam i juče, potpuno je transparentan, a vaš budžet je netransparentan, jer ništa se ne vidi na šta pare idu, nismo videli analizu na šta su do sada trošene; terate nas da pravimo rebalans budžeta, niste obrazložili ni kako je do sada trošen, ni gde, i mi to ne možemo da vidimo. Kako onda vi pretendujete da budete ozbiljna evropska uprava i vlada, kada na takav način radite?
Samo pogledajte onaj budžet koji ste dali kao knjigu, koji je tako urađen, haos i galimatijas, nijedan evropski parlament nema takav budžet ni rebalans budžeta. Ovaj zakon je uljuđen i liči na jedan predlog o kome pričamo. Onaj centralni budžet što imate, to je sramota.
Da se vratim na ovo što sam pričao, da ne bude priča prazna, da je popunimo konkretnim činjenicama, kaže se ovde – oblast nabavke sanitarnih vozila. Samo bih rekao prethodno, molim vas, ovaj investicioni plan, to je jedna stvar koja je kao najobičnije tekuće investiciono održavanje, dakle, kapitalne investicije i sadrži ga svaki normalni budžet u svakoj zemlji i onda se ne zove taj budžet nekim super imenom i nekom mudrom konstrukcijom. Znači, ovde se radi o tekućem investicionom održavanju objekata za koje je zaduženo određeno ministarstvo i, naravno, o kapitalnim investicijama koje postoje svuda u svetu i ništa to novo nije. Prema tome, nije potrebno posebno ime.
Interesantna je stvar, kaže se ovako – Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, na osnovu utvrđenih prioriteta, uradilo je projekat nacionalnog investicionog plana nabavke 20 vozila za prevoz pacijenata za hemodijalizu i nabavci 80 sanitarnih vozila, pa onda se dalje kaže reanimobila... Sada ide obrazloženje – postojeća vozila za prevoz pacijenata za hemodijalizu i reanimobili kojima raspolažu zdravstvene ustanove nabavljena su osamdesetih godina prošlog veka, pri čemu u nekoliko poslednjih godina nije bio obnovljen vozni park.
Čovek, kada bi to čitao, može stvarno da kaže da je to katastrofa, jer se nije tako dugo menjalo ništa, kupovalo, pa daj brže-bolje da kupujemo, ali ne možete vi, pošto je kod nas sve nešto transparentno i sve je koncentrisano u rukama jedne vrhuške. Kao što ovim članom hoćete da koncentrišete moć ministra da daje i da kontroliše sve, tako je isto i u medicini.
Ali, mi čitamo štampu i novine, kaže ovako – 2.4.2003. godine (ovo će prijati i gospodinu predsedniku parlamenta da čuje) njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Katarina, sa velikim uspehom, okupili su mnogobrojne prijatelje na dobrovoljnoj večeri u četvrtak 27. marta 2003. godine u Atini i prikupili su 300.000 evra kroz donacije zdravstvenim ustanovama u Srbiji i Crnoj Gori, a one će se koristiti za kupovinu zdravstvenih kola i aparata. Znači, 2003. godine kola su kupovana.
Onda dalje, izveštaj Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji, bilten iz 2004. godine, pa kaže ovako – izvesna gospođa Kašiković iz Užica kaže: 24 instituta za zaštitu zdravlja u Srbiji dobila su ključeve novih automobila marke "opel korsa", kao deo nastojanja Evropske unije da pomogne zdravstvenim ustanovama u Srbiji programom kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju.
Čitamo dalje novosti u 2005. godini, pa kaže ovako – Srbija sada ima 150 vozila hitne pomoći više nego godinu dana ranije, znači 2004. godine. Znači, 2004. godine 150 vozila je kupljeno, sanitarnih, u Srbiji, pa da ne čitam dalje.
Kaže dalje, BETA, u Subotici lep sastanak, gospodin Labus, pa je onda tu i gospođa Dulić i ministar zdravlja, kaže se – prema rečima ministra zdravlja, Mađarska je 2003. godine kupila 150 novih vozila hitne pomoći i ponosila se tim brojem, a Srbija je isti broj vozila kupila u toku prošle godine, dok je za ovu godinu planirala 50 novih. Znači, 150 i 50 to je 200. Sabraću vam posle na kraju.
I gle sad, ministar vozi kola, je li tako, vidi se, u lepom društvu, i kaže se opet – Evropska komisija, nećete naći baš svuda kod nas da je to sve objavljeno, kaže ovako, 25 terenskih vozila, pokretni dom zdravlja.
Da ne nabrajam sve redom, to je sve zajedno skoro 300 vozila, a kaže se da nije od osamdesetih godina ulagano u ovaj fond. Šta onda vi radite? To nije u redu. Trebalo je pošteno, kada hoćete pare negde da usmerite, da kažete – toliko i toliko vozila imamo, toliko je ispravno, toliko neispravno, standardi svetski su takvi i takvi, a nama treba još toliko, i ne bi bilo problema. Sve što činite, sve je ovo prevara i laž, a situacija u zdravstvenom sistemu je katastrofalna. Da ja o tome ne pričam, ima vremena, daće bog, progovoriće neko i o tome. Hvala vam.