Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 7. razdele 1, 6, 8, 11, 15, 24. i 35. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije je prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. razdeo 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodin Buha je podneo amandman na član 7. Razdeo 6. koji se odnosi na Vladu Republike Srbije,  još preciznije,  6.4. -  funkcija 110, a odnosi se na Kabinet predsednika Vlade. Mi tražimo da se ovo briše. Zašto tražimo da se briše? Pa, Kabinet predsednika Vlade, a čućete kasnije - i potpredsednika Vlade, pošto je to otprilike isto, razlika je samo u parama, nije organ, nije organizaciona jedinica u smislu Zakona o državnoj upravi, koja bi imala status nekog pravnog lica ili nekog subjekta i tako dalje.
Mi smo prilikom donošenja Zakona o Vladi, o državnim službenicima i o državnoj upravi shvatili, barem nas je tako gospodin Balinovac obaveštavao, da je kabinet mogućnost, da u kabinetu treba da rade saradnici predsednika Vlade koji treba da mu pomažu u njegovim funkcijama predsednika Vlade, u tim stručnim, analitičkim i protokolarnim poslovima, ali da to nikako ne može biti poseban budžetski korisnik. Ovde se radi o kancelariji kao direktnom korisniku budžetskih sredstava. Kabinet ne može da ima status direktnog korisnika budžetskih sredstava. Direktni korisnik budžetskih sredstava može da bude Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, pa organizacione jedinice unutar njega mogu da budu Kabinet predsednika, Kabinet potpredsednika Vlade.
Moram da vas podsetim na meni dragu temu - predsednika Republike. To je razdeo 3. - Predsednik Republike, gde, takođe, postoji ova funkcija 110.
Vi tu niste dali Narodnu kancelariju kao nešto posebno, već ste sve to smestili pod naziv državnog organa. Državni organ zove se Predsednik Republike Srbije. Nemate nijednu ekonomsku klasifikaciju koja se odnosi na Narodnu kancelariju, čak ni kao organizacioni oblik, već ono što ljudi tamo rade vodite po ovim drugim stavkama, gde su plate, gde ovo, gde ono i tako dalje.
E sad, predsednik Republike kao organ je planiran sa ukupno 171 milion dinara. U taj deo nisu ušle usluge avio-službe, pošto čovek mnogo voli da putuje, tako da kada bi se i to sabralo, onda je iznos daleko, daleko veći. Mi smo jedina država na kugli zemaljskoj gde u budžetu Republike za razdeo - Predsednik Republike postoje dve pozicije i dve ekonomske klasifikacije, da nam inostranstvo finansira predsednika. To je uvredljivo za državu. To je uvreda za građane. Građani žele da imaju državni organ – Predsednika Republike. Nemojte vi da gledate predsednika Republike preko Jovanče, imenom i prezimenom. On je prolazan. Zavisi od volje naroda, da li će neko da pobedi na izborima ili ne. Ali, ovde pričamo o državnom organu – Predsedniku Republike. Taj državni organ ne sme da se finansira iz inostranstva, ma koliko, kako je ovde navedeno, da je skromno, da li je to kompjuter, da li je nešto drugo, šta znam. Sumnjam, ako mu poklone kompjuter, pokloniće mu nešto za prisluškivanje, a ja ne volim da se moj državni organ prisluškuje iz inostranstva. Znači, kada pričam o ovome, ne vezujem to za ime i prezime, mada on voli da prisluškuje, ali dobro.
E, sada da se vratim na ovo što se tiče predsednika Vlade, odnosno Kabineta. Tu je planirano 70.954.000 dinara. To su strašne pare, ogromne pare. Pa, sad slušajte, kod potpredsednika Vlade je planirano 33.944.000 dinara. Opet samo za Kabinet. Pa, Generalni sekretarijat Vlade na kraju ima 396.419.111 dinara. Onda, sve što je Vlada - Kancelarija za saradnju sa medijima - 99.310.000 i nešto dinara, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, znači, samo radi promene boje kose - skoro 70 miliona dinara. Pa, Savet za borbu protiv korupcije – skoro 16 miliona dinara, Služba za upravljanje kadrovima - 46 miliona dinara, Služba za ljudska i manjinska prava - 25 miliona sedamsto i nešto hiljada dinara. Mislim da vam je ovo Rasim Ljajić. Preskočiću ove centre za Kosovo, jer ne mogu da ih stavim u isti koš sa ovim što sam do sada citirao. Pa, u okviru Vlade, mislim da je ovo previše.
Kakvo je sada stanje sredstava po ovim pozicijama koje su namenjene za službena putovanja. Evo, ovako: što se tiče predsednika Republike, troškovi putovanja iznose 36,5 miliona dinara; što se tiče Kabineta predsednika Vlade, troškovi putovanja su 1,5 milion, ali gro troškova je kod avio-službe i drugih organa; Kabinet potpredsednika - troškovi putovanja - milion dinara. Mislim da ste ovde više iskazivali sredstva za radnike nego za njih.
Kancelarija za saradnju sa medijima - 6,5 miliona dinara, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji - 5,8 miliona dinara. Služba za ljudska i manjinska prava - 3.800.000 dinara. Avio-služba Vlade, troškovi putovanja - osam miliona dinara, i tako dalje.
Da ne bi neko sada pogrešno shvatio ovo što sam naumio da kažem, neću ove iznose da upoređujem sa stavkama kod ovih finansijskih planova čiji ste rebalans predložili. Znači, finansijskog plana Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih, finansijskog plana penzijsko-invalidskog osiguranja samostalnih zemljoradnika, Fonda za zdravstvenu zaštitu, kao ni finansijskog plana Službe za zapošljavanje. Znači, neću to da upoređujem s odgovarajućim stavkama u tim finansijskim planovima. Neću da upoređujem ove iznose ni s osnovnim funkcijama koje su iskazane u nekim stavkama finansijskih planova. Recimo, za lekove, za opremu i tako dalje. Ja samo ukazujem da su ovo nerealno visoki troškovi, jer možete da utvrdite da u svakom organu postoji nekoliko ljudi koji se ubiše putujući u inostranstvo, a nikakve koristi za državu od toga.
Ako ta kancelarija za pridruživanje sve svoje aktivnosti može da svede na to da treba uhapsiti Ratka Mladića, da bismo, šta bismo, ne znam šta bismo, onda nam takva kancelarija ne treba. Ako nam treba posebna kancelarija za pridruživanje, onda nam ne treba najmanje po četiri zaposlena u svakom ministarstvu. Njih morate da izbacite s posla, jer njihov posao radi neka kancelarija. Ako nam je potrebno ovoliko sredstava za ovu kancelariju za informisanje o aktivnostima Vlade, za službena putovanja, ne pričam o troškovima interneta itd, ne pričam o troškovima komunikacije, to je druga stavka, nego da oni obilaze, šta obilaze, ne znam ni ja, verovatno je to izborna kampanja, onda nam ni to nije potrebno. Onda RTS treba da ugasimo, ne treba nam RTS. Šta će RTS kada Kancelarija za saradnju s medijima može sve da završi? Oni izdiktiraju šta treba, ovi da napišu šta da kažu, i rešen problem.
Da se samo vratim na početak, da ne zaborave poslanici. Kabinet predsednika Vlade je unutrašnji organizacioni deo koji nema svojstvo korisnika budžetskih sredstava. Korisnik budžetskih sredstava je Generalni sekretarijat Vlade. Osnovna svrha našeg amandmana je u tome. Tražimo ili da se ta sredstva tamo prikažu, ili da se izbace, jer Kabinet nije korisnik budžetskih sredstava. Tu kršite Zakon i ne možete da dobijete pravni osnov, čak i ako usvojite zakon o budžetskom sistemu, odnosno izmene i dopune o kojima smo pričali juče. Evo vam dokaz nenamenskog iskazivanja troškova, nezakonitog iskazivanja troškova u pojedinim pozicijama budžeta Republike Srbije za 2006. godinu.
Dosta sam iznenađen da legalisti gaze zakon. Na principu poštovanja zakona, promovisanja zakona, neko je obezbedio glasove, ali to je važilo samo dok se dođe u fotelje.
Čim se sedne u fotelje, zakon pod noge, baci ga, može da se gazi, može da se krši, a jednim zakonom ste izmislili neki kabinet, pa smo vas kritikovali ovde, evo, sada ste ga prikazali kao korisnika budžetskih sredstava.
Ne može da bude korisnik budžetskih sredstava ni po jednom kriterijumu. Ko je ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima koja su namenjena Kabinetu predsednika Vlade? Nema ga. Treba da jurimo po Trezoru da ga tražimo. Svašta bismo našli tamo, ali tražićemo kad dođe vreme.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 7. razdeo 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 7. razdeo 6, sa predlogom da se brišu sredstva koja su planirana za Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji. Ako postoji Kancelarija za pridruživanje EU, postavljam pitanje šta je sa kancelarijom za pridruživanje Rusiji, Kini i drugim prijateljskim zemljama? Ako, kao što je gospodin Krasić malopre rekao, u svakom ministarstvu postoji najmanje po četiri čoveka koji rade ovaj posao, ono  što radi  gospođa Tanja Miščević, čini mi se da se tako zove,  postavlja se  pitanje otkud da se tolika sredstva - 60 miliona,  predvide za tu kancelariju?
Postavljam poslaničko pitanje - kojim aktom je predviđena, na koji način funkcioniše i koliko ima zaposlenih u toj kancelariji za pridruživanje EU? Mislim da je bilo svrsishodnije da su se ova sredstva koja su predviđena za rad Kancelarije za pridruživanje EU izdvojila za penzije, plate, pa i za dečije dodatke, jer deca koja se školuju u Republici Srpskoj, a to je karakteristično za opštine koje su na rubnom području, nemaju dečiji dodatak, a školuju se tamo iz praktičnih razloga, zato što škole koje postoje u susednim gradovima u Republici Srpskoj ne postoje u
Republici Srbiji, pa za decu koja se školuju tamo to ima tretman inostranstva. Ne znam, da nije sada u ovim specijalnim vezama, odnosno sporazumom koji je potpisan u Banjaluci, predviđeno da se nešto promeni.
Mislim da bi bilo svrsishodnije i za građane korisnije da se ta sredstva, koja su predviđena za rad ovih kancelarija, upotrebe u te svrhe i za niz drugih, preko potrebnih stvari za građane Srbije, a za ovo predlažem da se briše i nadam se da ćete u danu za glasanje to prihvatiti.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić govori o tome da je namera SRS da ne dozvolimo da se bilo kakav iznos novca koji se predviđa  ovim rebalansom budžeta, iz Nacionalnog investicionog plana, ne rasipa na neke projekte i neke programe koji suštinski ništa ne znače.

Državni aparat, uvećan kroz kancelarije, kroz agencije, kroz raznorazne druge novokomponovane institucije u našoj zemlji, za proteklih šest godina je zaposlio istomišljenike ovog tzv. demokratskog, a u stvari lopovskog bloka, u toj meri da građani više i ne znaju šta plaćaju, oni koji moraju sada, zbog prirode zakona koji su usvojeni po nalogu EU, u procesu harmonizacije i pridruživanja da plate nešto. Evo, objasniću vam to na primeru ove Agencije za duvan.

Ona je osnovana pre nešto više od dve godine. Svaki vlasnik samostalne trgovinske radnje koji mora da ima u paleti proizvoda koje nudi i određeni broj, odnosno nekoliko marki cigareta, mora da plati godišnju članarinu, odnosno da traži dozvolu od Agencije za duvan, i to je iznos koji je sada udvostručen u odnosu na prošlu godinu, tako da je prosečna računica za jednu malu radnju, u bilo kom mestu, u bilo kom delu grada, u selu, u gradu, takva da bi neko morao ko zna koliko desetina boksova cigareta nedeljno da proda da bi mu se isplatilo što plaća namet koji mu je odredila država, odnosno Agencija za duvan.

Ne samo tu, nego u svim drugim oblastima morate da platite sve ono što ranije ljudi nisu plaćali, zbog produkcije i hiperprodukcije agencija, kancelarija i ne znam čega. Treba da pogledate kako izgledaju izveštaji koji dolaze preko ove kancelarije koju je spominjao gospodin Perić i pomenute gospođe. Narodni poslanici mogu da traže od službe u Skupštini Srbije i od Odbora za ekonomske odnose, iako nisu članovi, jer je tamo sekretar jedna gospođa koja je veoma ljubazna i predusretljiva, da im odštampaju srpsku verziju, pošto postoji i ona engleska. Iz tih novotarija u izrazima pojedinih političara i onih koji se strašno prave pametni, pa, eksperti su, kada nešto iz dela tog pregleda kao englesku reč koriste u svom novogovoru, jasno možete da vidite gde se mi nalazimo i šta oni nameravaju sa nama.

Pošto su Rumunija i Bugarska, nama susedne zemlje, dobile zeleno svetlo da 1. januara 2007. godine, ali pod određenim uslovima, pristupe članstvu EU, ostaje pitanje i razmišljanje za sve vas koji samo u tome vidite budućnost Srbije i samo ste zbog toga spremni da puzite, da vas udaraju, maltene, gore nego motkama u glavu, da hapsite srpske generale, da građane ostavljate bez posla, da smanjujete plate, penzije, da otpuštate, da menjate zakone koji se direktno tiču socijalno najugroženijih.

Pogledajte tamo u tom izveštaju, koji se periodično pojavljuje na tri ili šest meseci - kakvi su dalji uslovi i šta oni traže od Srbije, odnosno od takve vlasti kao što je ova i ona prethodna.

Da li tu ima nečega što može da da nadu građanima Srbije - da će se otvoriti nove fabrike, da će se povećati izvoz, na primer, poljoprivrednih proizvoda ? Nema toga, jer im to nije cilj.

U procesu donošenja novih zakona, hvalila se ranije Nataša Mićić, pa i predsednik ovog novog saziva, Predrag Marković, kako je Skupština donela preko 200 zakona, prethodna Skupština - preko 300 zakona, kojima se usklađuju naši propisi sa njihovima.

Podvucite crtu i pogledajte gde se mi nalazimo danas. Ako su dali pozitivnu ocenu i mišljenje o zakonodavnoj oblasti, pa ste morali da ukinete kvorum i da vas ima 5-6 iz vlasti prisutnih, da nema ministra a da možete da donosite zakone, odnosno samo da se pojavite i da nas navuku određenog dana i nekako da vas nakupe kada je dan za glasanje, da to izglasate, pogledajte kakva je poljoprivredna proizvodnja i da li su se u međuvremenu ovajdili od toga poljoprivrednici.

Da li su veće plate i penzije - nisu. To je zato što su oni tražili da se plate i penzije smanje.

U nominalnom iznosu jesu veće, kao što se vi hvalite i pričate, ali u dinarima, u odnosu na 2000. godinu, a ne uzimate u obzir koliki je tada bio kurs nemačke marke i, kasnije, evra, kada je izvršena ona konverzija godinu dana kasnije, i šta ste mogli da kupite za taj novac, a šta možete danas.

Šta Srbija, u ovom trenutku, može da izveze na tržište zemalja EU, čime treba da se bavi ova kancelarija?

U izveštaju koji oni dostavljaju na tri, šest meseci ili godinu dana, stoje ove jasne ucene i uslovi koje svakako morate da ispunite, ali vi to i hoćete i ne bunite se protiv toga, jer kažete da je Haški tribunal, odnosno kvazisud u Hagu - sud pravde.

Navodim kao primer da je Momčilo Krajišnik, kao predsednik Parlamenta Republike Srpske, države koja je imala svoje organe i koja se danas bori da opstane i da se ne utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, dobio juče 27 godina zatvora.

Šta vi kažete na to? To je dobro, verovatno, i to je lepo, i to je sud pravde, pa s njim treba da sarađujemo i da isporučujem naše državljane.

Niste se pobunili i ta gospođa nije nikome od onih iz EU, koji vam ispostavljaju uslove, ništa rekla o kršenju ljudskih prava i o činjenici da se predsednik najveće stranke u Srbiji, prof. dr Vojislav Šešelj, već četiri godine nalazi tamo, a dobrovoljno se predao Haškom kazamatu, bez mogućnosti da se brani. Čitali ste to juče u novinama.

To je još jedna u nizu farsi, ironije i svega onoga što bi trebalo da bude opomena vama koji zagovarate takvu servilnost i saradnju s tim kvazisudom, odnosno opomena za sve one koji su videli da se tamo sudi celokupnom srpskom narodu. Zbog toga je predsednik naše stranke tamo - da brani interese i vaše dece, i vaših unučića, i nerođene dece.

Vi to pogledate i kažete da je to dobro – evo, davaćemo im još para za to.

Zašto taj novac nije upotrebljen, odnosno ko zna koliki je aparat tamo i koliko njih radi, da se otvori neko novo radno mesto? Zašto niste razmišljali o tome da se da podsticaj za neku fabriku, makar to bila mala fabrika, koja će zaposliti pedesetoro ljudi, pa će ljudi u toj nekoj, manjoj opštini biti zadovoljni?

Tamo su uslovi jasni i nedvosmisleni - dalja razgradnja našeg nacionalnog, etničkog i kulturnog prostora, uništavanje srpske privrede.

To su uslovi koji moraju da se ispune. Dobijaju se packe, od budžeta do budžeta, od MMF-a, od Svetske banke.

Opet ću se vratiti na pitanje - šta mi možemo da im izvezemo i šta da im prodamo u ovom trenutku - ništa.

Da li smo mogli maline da izvozimo još do pre nekoliko godina, i to po dobroj ceni za malinare - mogli smo. Da li to možemo danas - ne možemo. U tome su nas prevazišli Česi i Poljaci, koji su napravili ekspanziju s tom voćkom, otpočeli su da je gaje od pre godinu i po dana. Možete da pitate malinare iz valjevskog i ivanjičkog kraja - da li su zadovoljni otkupnom cenom. Da li to rade lokalni mafijaši i tajkuni? Oni to, svakako, rade.

Da li jedan seljak, jedan malinar, koji hoće pošteno da radi, može da po istoj ceni po kojoj je prodaje neki njegov kolega iz Češke, Poljske, Slovačke, proda malinu na tržištu zapadne Evrope, u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj? Ne može.

Zašto su se pobunili poljoprivrednici iz Francuske, kada je usvojen referendum EU?

Zato što su ih takvi zakoni, koje vi donosite ovde, upropastili i zato što oni znaju da ne mogu da opstanu pod takvim uslovima.

Mi danas, kao zemlja koja je nekada imala jaku metalsku industriju, pa i automobilsku, o kojoj sam govorila ranije, da ne pričamo o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, gde smo mogli i obezbeđivali tržište, slušamo vaše priče - da sarađujemo, uporno, samo sa onima koji od nas ništa neće da kupe.

Imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini još od 1998. godine sa Ruskom Federacijom. Prošle godine u decembru, u Moskvi, održan je onaj fijasko od predstavljanja srpskih privrednika, na čelu sa pojedinim ministrima.

Koštunica, je znate, bio uvređen tog dana, jer nije mogao Putin da ga primi istog dana, pa je rekao da ne može da ide na sastanak. Putin nije mogao da ga primi u vreme kada su bili pregovori, odnosno rusko-nemački samit, pa je on, kao uvređena mlada, rekao – ajde, idite vi ministri tamo. Išli su tamo neki srpski radikali, predsednici opština, odnosno budući predsednik opštine dr Goran Cvetanović.

Samo bih vas podsetila da za 15 minuta počinje veliki narodni miting u Grdelici, a u 18 časova u Leskovcu.

Dalje, išao je i gospodin Blažić, predsednik opštine Kikinda, i tamo, u Rusiji, ništa nije bilo organizovano od strane države, nijedan naš projekat nije bio i niko nije mogao da sklopi neki ugovor, da napravi neki ozbiljan privredni ugovor a da naša država u tome posreduje.

Jedina velika investicija koja je došla u Srbiju za proteklih šest godina došla je iz Rusije, a preko Švajcarske investicione korporacije. Zahvaljujući kome? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, a odnosilo se na izgradnju termoelektrane na gas vredne 609 miliona evra, sa potencijalom da se zaposli veliki broj ljudi i dobrim razmišljanjem o budućnosti - da je energija ono za šta će se boriti političari svuda u svetu, u svim državama, oko čega će se voditi bitke i na izborima i u diplomatskim kontaktima u međunarodnim razmerama.

Vi ne razmišljate na taj način o tome, nego samo mislite na to kako treba da ispunite sve ono što su vam napisali, pa kud puklo da puklo.

Oblast pravosuđa i svaki drugi segment lepo su odredili i naveli kada koji zakon treba da donesete.

Evo, živi bili, pojaviće se, ako potraje ova vlada, ali u to ne verujem, i ovaj skupštinski saziv, ako nekako uspete da održite neku sednicu u ovom redovnom zasedanju koje nam sledi, što ne bi bilo dobro, jer je dobro da idemo na izbore, očigledno je da nemate nikakav legitimitet, po nalogu i datumu kako je to odredila Kancelarija, odnosno ovi iz EU - pojaviće se Stojković sa zakonom za koji smo mu kazali da su ga oni napisali.

Svi zakoni su pisani tamo i stižu iz te kancelarije.

Mi smatramo da u Srbiji na vlasti treba da budu ministri i ljudi koje je izabrao narod, koji su sposobni da pišu zakone koji su primenljivi i dobri za građane Srbije, a ne da se nastavi s ovakvom praksom.

 

Zahvaljujem gospođici Jovanović.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne)

U vezi s članom 7. razdeo 6, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu.
U članu 7. Razdeo 6, Glava 6.8. Funkcija 160, posle ekonomske klasifikacije 481, dodaje se nova ekonomska klasifikacija "511 Zgrade i građevinski objekti", u kolonu 6 stavlja se iznos 751.227.000, u kolonu 8 stavlja se iznos 751.227.000.
Ovo budžetsko davanje namenjeno je za rekonstrukciju škola, zdravstvenih objekata, stanova za raseljena lica, saobraćajnu infrastrukturu, privredni razvoj i povećanje standarda građana na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, a raspored i korišćenje sredstava vršiće se po posebnom aktu Vlade.
U Glavi 6.11, Funkcija 110, ekonomska klasifikacija 551 briše se.
Nacionalni investicioni fond koji je predložila Vlada Republike Srbije je jedna velika prevara Mlađana Dinkića i namenjena je marketingu stranke G17 plus, jer tu nema nikakvih novih pravih investicija.
Ovo je klasičan primer zamene teza, gde se planovi i programi ministarstava koji su vezani za tekuće investiciono održavanje objekata i kapitalne investicije, koji su i do sada postojali u budžetu, nazivaju Nacionalnim investicionim planom.
Da bih to potkrepio, pročitaću i obrazloženje koje je dao predlagač ovog rebalansa budžeta. Na strani 210, Glava 6.11, stoji: «Služba Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju.
Uredbom o osnivanju službe Koordinacionog centra za KiM osnovana je ova služba kao služba Vlade.»
Da ne ponavljam čime se sve ta služba bavi. Između ostalog, obezbeđuje i sredstva za smanjivanje docnji u isplati plata za 4.540 zaposlenih iz jedinica lokalne samouprave sa teritorije AP KiM.
Povećanje sredstava omogućiće da ovi zaposleni u 2006. godini prime 12 plata.
Znači, to je taj nacionalni investicioni plan. Veliki uspeh Ministarstva finansija je što je uspelo da obezbedi da Srbi na Kosovu i Metohiji koji su zaposleni u upravi prime 12 plata.
Da nije ovog nacionalnog investicionog programa, oni bi primili 2, 3, 4 plate za godinu dana.
To piše na strani 210.
Ovo je jedan veliki projekat kojim Vlada želi da izađe pred građane Srbije, jedna velika prevara, a pošto građani Srbije ne znaju šta se sve planira, iskoristiću moje vreme da pročitam, da ih upoznam s tim šta nameravaju da urade. Proći će i ova godina, pa ćemo videti šta će od toga biti realizovano, verovatno ništa.
Počeću redom. Planirana je: rekonstrukcija i dogradnja osnovnih škola u Lipljanu, Novom Naselju, Skulanovu, Radevu, Gornjoj Gušterici - u SO Lipljan, zatim rekonstrukcija škole "Branko Radičević" za potrebe Univerziteta u Prištini - Kosovska Mitrovica. Tu je i izgradnja objekta mini-uslužne klanice Poljoprivredne škole u Lešku, SO Leposavić, izgradnja OŠ "Miladin Popović" u selu Pasjane, Viša tehnička škola u Zvečanu - nabavka opreme, Viša ekonomska škola u Peći - nabavka opreme, kao i završetak izgradnje objekta Više učiteljske škole i odeljenja Filozofskog fakulteta u Ranilugu. Za njih su odvojena sredstva delimično u ovoj, a pretežno u narednoj, 2007. godini.
U oblasti zdravstva, planirana je izgradnja ambulante u selu Žitkovac, SO Zvečan, funkcionalno kompletiranje i izgradnja tri bolnice opšteg tipa na lokacijama Priština-Gračanica, SO Štrpce - Štrpce, SO Gnjilane – Budriga. Zatim, izgradnja ambulante u Ugljarima, SO Kosovo Polje, rekonstrukcija i dogradnja ambulante u Babinom Mostu, SO Obilić, izgradnja ambulante u Lipljanu, izgradnja ambulante u Gornjoj Gušterici, izgradnja ambulante u Livađu, SO Lipljan.
Stanogradnja: izgradnja 18 kuća i infrastrukture za interno raseljena lica u selu Berivojce, SO Kosovska Kamenica, izgradnja 29 kuća i infrastrukture za interno raseljena lica u Donjoj Budrigi, SO Gnjilane, završetak izgradnje stabilnih objekata 1-5 sa 25 stanova u Malom Zvečanu,
SO Zvečan, izgradnja 20 kuća i infrastrukture za interno raseljena lica na lokaciji Jagnjenica i Zupče, SO Zubin Potok, sufinansiranje završetka stambenog objekta sa 42 stana u Leposaviću, zbrinjavanje interno raseljenih lica i socijalno ugroženih kategorija stanovništva u Kosovsko-mitrovačkom okrugu, izgradnja 70 kuća i infrastrukture za interno raseljena lica u Novom Badovcu, SO Priština-Gračanica, sufinansiranje izgradnje stambenih objekata za interno raseljena lica na lokaciji Padalište, SO Priština-Gračanica, završetak izgradnje stambenog objekta sa 14 stanova solidarnosti na lokaciji Jalovište, SO Priština-Gračanica, izgradnja i rekonstrukcija kuća i infrastrukture po programu organizovanog povratka na KiM u Pećkom i Prizrenskom upravnom okrugu, obezbeđenje pomoći u građevinskom materijalu za izgradnju i rekonstrukciju kuća na teritoriji KiM po Programu individualnog povratka i opstanka.
To je ono što se odnosi, kako oni nazivaju, na nefinansijska sredstva i ta sredstva su planirana u narednoj godini u iznosu od 751.227.000 dinara.
Zatim ide saobraćajna infrastruktura: rekonstrukcija i asfaltiranje deonice regionalnog puta Zubin Potok-Dren-Istok, rekonstrukcija i asfaltiranje pristupnog puta Jagnjenica-Prelez-Manastir Duboki Potok, rekonstrukcija i asfaltiranje puta Gračanica-Laplje Selo i izgradnja i rekonstrukcija saobraćajne infrastrukture na teritoriji KiM.
U odeljku Privredni razvoj, za Program podsticanja preduzetništva i zapošljavanja planirano je u ovoj godini da se odvoji 119 miliona dinara. Tu je i regulacija rečnog korita reke Miljoštice u Štrpcu, izgradnja sanitarnog bloka za kontejnersko naselje «Potok» u Plemetini, SO Obilić, kao i izgradnja vodovodne mreže u Radevu, SO Lipljan.
I, poslednja stavka je standard građana, gde su planirana sredstva za izgradnju fiskulturno-sportske hale u Zubinom Potoku, zatim
izgradnju Doma kulture u naselju Suvo Grlo, SO Srbica, završetak fudbalskog igrališta FK "Kopaonik" u Lešku, SO Leposavić, izgradnju dečijeg obdaništa u Sočanici, SO Leposavić, OŠ "Vuk Karadžić"- završetak i izgradnja sportske hale u Sočanici, izgradnju prve faze sportske hale u Leposaviću, Fakultet za fizičku kulturu u Leposaviću - izgradnja sportske hale.
Tu je i izgradnja internata duhovne akademije - Bogoslovija u Kosovskoj Mitrovici, izgradnja instalacija centralnog grejanja za Dom kulture u Gračanici, izgradnja sportskog poligona za male sportove u Dobrotinu, SO Lipljan, adaptacija stare škole za potrebe centrale za kablovsku televiziju u Babinom Mostu, SO Obilić, izgradnja kulturno-prosvetnog centra Crkvene opštine Lipljan u Lipljanu, izgradnja terena za male sportove u Lepini i Radovu, SO Lipljan, izgradnja obdaništa u selu Vrbovac, SO Vitina, nabavka opreme za bioskop u Donjoj Gušterici, SO Lipljan.
U ovom odeljku su i rekonstrukcija manastira Vračevo, Eparhija Raško-prizrenska, rekonstrukcija manastira Dečani, rekonstrukcija manastira Pokrova presvete Bogorodice, Sokolica, Zvečan, rekonstrukcija manastira Svetog Jovana, Sočanica, Eparhija Raško-prizrenska, devet monaha, rekonstrukcija manastira Svetog oca Nikolaja, Gorioč, Raško-prizrenska eparhija, potiče iz 17 veka, šest monahinja, i rekonstrukcija Duhovne akademije u Kosovskoj Mitrovici.
To je ono što je ovim nacionalnim planom i investicionim planom planirano za realizaciju na prostoru Kosova i Metohije.
Kada je bila načelna rasprava, upozorio sam gospodina ministra da za ove tri godine Ministarstvo finansija, kao ni Vlada, nisu uložili nijedan jedini dinar. Nažalost, on mi je priznao sa ove govornice da do sada nije uloženo, ali da se planiraju neka sredstva. Bolje ikada nego nikada.
Samo bih jedan podatak da kažem. U školskoj, npr. 2004/05 godini, u jednom velikom selu koje se zove Prilužje bila su dva odeljenja prvog razreda osnovne škole, sa 20 i nešto učenika.
Međutim, godinu dana kasnije, upravo zbog nedostatka tih sredstava, zbog nesigurnosti, imamo samo jedno odeljenje sa 18 đaka, a sticajem okolnosti i uvidom u ovaj plan i program, zaobiđena je kompletna opština Vučitrn, kao da ne postoji na geografskoj karti.
Nijedan jedini dinar nije planiran ovim nacionalnim investicionim planom, što je još jedna bruka i sramota, s obzirom na to da znamo da je selo Prilužje trenutno jedno od najvećih sela na prostoru KiM, gde ima oko 2,5 hiljade građana i oko 500 raseljenih lica iz okolnih sela koja su smeštena i žive i dan-danas u selu Prilužje.
Ja bih molio Vladu da u narednom periodu debelo razmisli i da ne zapostavi ovakvo jedno naselje, gde živi oko 4000 Srba, uz jednu napomenu: odgovorno tvrdim da nijedan jedini metar niti zemlje, niti stambenih objekata, nijedan metar kvadratni nije prodat. To je zdrava sredina u kojoj su Srbi rešili da ostanu, ali Vlada nema sluha za njih i ne želi da ulaže u njih.
Zbog tog problema će mladi, verovatno, da odluče da napuste mesto, što bi moglo da se spreči ukoliko bi postojao neki ozbiljan program Vlade Republike Srbije, a ne samo marketinški da se deluje i da se najavljuje da ćemo kao nešto da uradimo, a obećanje je samo ludom radovanje.
Mislim da od ovoga nema ništa da treba raspisati najzad te izbore i da neka nova vlada, ukoliko postoji dobra volja, to realizuje i da stvarno uputi potrebna sredstva građanima na prostorima Kosova i Metohije.
Toliko i hvala vam.

Hvala vam, gospodine. Da li još neko želi da govori o istom amandmanu? (Ne)
Na član 7. razdeo 6. amandman je podneo narodni poslanik Mitrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u članu 7. razdeo 6, glava VI tačka 10, funkcija 110, tekst glasi - Služba Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Predlog kolege Nenada Mitrovića, u ime Poslaničke grupe SRS, jeste da se ovo promeni i da glasi da su ta sredstva za Fond za razvoj Republike Srbije.
U obrazloženju amandmana Nenada Mitrovića jasno je napisano zbog čega je ovaj amandman podnet.
Zato što je trošenje budžetskih sredstava za Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju Republike Srbije neprimereno, ako se ima u vidu broj Srba koji su se vratili na svoja ognjišta na Kosovu i Metohiji i ako se ima u vidu činjenica da, nažalost, Srbi svakodnevno odlaze sa svojih ognjišta sa Kosova i Metohije. To je problem o kojem treba da vodi računa Vlada Republike Srbije.
Ova sredstva, koja su i do sada bila predviđena u budžetima Republike Srbije, uvek su bila vrlo visoka i nikada niko nije znao na koji način su trošena.
Ono što znamo, i sa terena i od ljudi koji tamo žive, jeste da su ta sredstva uglavnom trošili bliski saradnici Nebojše Čovića i on lično, a u poslednje vreme novine su pisale i o nekim bliskim saradnicima i rođacima i novog koordinatora.
Ova sredstva bi svakako trebalo usmeriti u Fond za razvoj, imajući u vidu sadašnje stanje u Republici Srbiji, a, naravno, i u ovom delu Republike Srbije, to znači na Kosovu i Metohiji i u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Trebalo bi, svakako, da se više vodi računa o stvaranju uslova za zapošljavanje tih ljudi tamo, o stvaranju uslova za njihov opstanak na njihovim vekovnim ognjištima.
U ovoj vladi, nažalost, o tome niko ne vodi računa.
Kada se govori za ovom govornicom, kada se govori u medijima, u javnosti, onda se svi zaklinju u Kosovo i Metohiju, onda se svi zaklinju u ove naše tri južne srpske opštine, a kada treba da se tamo nešto konkretno pomogne, onda imamo nešto zakukuljeno, zamumuljeno, tako da svi oni koji ne treba da imaju koristi od toga – imaju korist, a ljudi koji tamo zaista žive, koji u veoma teškim uslovima tamo žive i preživljavaju, nemaju bukvalno nikakve koristi od toga.
Mi smo svaki put tražili, još iz vremena kada je Nebojša Čović bio šef ovog koordinacionog tima, da se Narodnoj skupštini podnese izveštaj o trošenju tih sredstava namenjenih Koordinacionom telu, zato što se suviše sredstava davalo na raspolaganje jednom čoveku.
Ovaj parlament nije nikada bio u prilici da se upozna s tim izveštajem i mi ni danas ne znamo šta je, kako je, i zašto je trošio pare Nebojša Čović, kao što ni danas ne znamo za šta ih troši gospođa Sanda Rašković-Ivić.
To je ono na čemu ćemo mi i dalje insistirati, jer je nedopustivo da ljudi koji žive u tom delu Srbije žive u takvim lošim uslovima, a da se mi ovde hvalimo budžetskim suficitom, da se mi ovde hvalimo nekakvim ciframa, evo, za tu službu Koordinacionog tela predviđeno je 341.966.000 dinara.
Zamislite koliko je to novca.
Sada ja pitam predstavnike Vlade, kojih ovde nema, odnosno gospodina ministra Dinkića, jer on predstavlja budžet pred Narodnom skupštinom, kolika je ta služba, koliko je ljudi u toj službi, šta ti ljudi tamo rade, da li je zaista opravdano da ovolika sredstva troše, a dozvolićete mi, 342 miliona nisu mala sredstva i mnogo bi značila ljudima koji su ostali da žive tamo, koji su bedem očuvanja Kosova i Metohije.
I u Bujanovcu, Medveđi i Preševu je, nažalost, vrlo teška situacija, da ne kažem slična.
Znamo da su, kada su bili ovi vanredni izbori u opštini Bujanovac, sredstva koja su prethodnim budžetom bila predviđena za rad ovih službi Koordinacionog tela trošena u izbornoj kampanji za lokalne izbore, i to veoma pogrešno, zato što su ih trošile samo određene srpske stranke.
Zahvaljujući takvom korišćenju i zloupotrebi tih sredstava, imali smo izborni rezultat kakav smo imali.
Ja sam i pre neki dan govorila o tome i zaista sam još uvek pod tim utiskom, a sada ću da ponovim - kada bi ovih skoro 350 miliona dinara bilo uloženo npr. u izbeglički kamp u Mataruškoj Banji, onda bi sigurno oni ljudi sa Kosova i Metohije koji žive tamo imali mnogo bolje uslove, uslove dostojne čoveka.
Jer, u onim uslovima tamo, zaista moram da ponovim, ne znam ko bi od nas ovde mogao da izdrži šest ili sedam dana, a ti ljudi tamo žive šest ili sedam godina i, naravno, nema stavke u ovom budžetu koja vodi računa o tome.
Nije to slučaj samo u Mataruškoj Banji, još je mnogo izbegličkih kampova. Još uvek, nažalost, imamo izbeglice iz bivših republika - Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji se, takođe, nisu zbrinuli u Srbiji, koji su nemoćni da sami sebi pomognu.
Oni očekuju i očekivali su da će Republika Srbija, država Srbija da im pomogne, ali, nažalost, u Srbiji se o tim ljudima ne vodi računa. Zapravo, oni koji su nadležni, a to je Vlada Republike Srbije, ne vode računa o tome.
Sasvim sam sigurna da se ova sredstva, iako ovde to nije napisano, koriste posredno i za funkciju Narodne kancelarije.
Tamo gde su "žuti" na vlasti, u tim opštinama, potpomognuti nekim strankama iz vladajuće koalicije na republičkom nivou, i te kako ta sredstva zloupotrebljavaju da bi promovisali Borisa Tadića i Narodnu kancelariju, da bi promovisali sve svoje lopovluke na osnovu kojih pokušavaju da prikupe nekakve političke poene.
Volela bih da neko od njih i neko od vas, gospodo, ode tamo gde sam bila pre desetak dana, jer su mi ti ljudi sa Kosova i Metohije u Mataruškoj Banji rekli da tamo žive i dva poslanika iz vladajuće koalicije, jedan narodni poslanik i jedan poslanik one bivše skupštine, da nikada nisu došli da vide kako ti ljudi žive, odakle tamo deca idu u školu, u kakvim uslovima uče, kako po četvoro ili šestoro njih žive u jednoj memljivoj sobi, sa zajedničkim toaletom i zajedničkim kupatilom za ceo jedan sprat, gde poslednji sprat prokišnjava direktno ljudima na krevet i na glavu dok spavaju.
To je, zaista, strašna situacija.
Pre nego što sam sišla u salu, imala sam poziv jedne grupe građana Srbije koji žive u Kraljevu, a sasvim sigurno ih ima i u drugim delovima Srbije, koji su radili u društvenim firmama, koji ne mogu više da žive u delu Kosova i Metohije koji su šiptarski teroristi zauzeli.
Ti ljudi u Srbiji ne mogu da se zaposle, a žive sa nečim što bih nazvala nekakvom socijalnom pomoći, a to su 4.000 dinara koje dobijaju od Nacionalne službe zapošljavanja.
Zamislite ljude koji nemaju kuću, ni kućište, koji žive daleko od svog ognjišta, zato što su morali da odu odande, zato što su ih odande šiptarski teroristi isterali, koji žive negde kao podstanari, ili u tim izbegličkim kampovima i sa 4.000 dinara moraju da izdržavaju porodice, moraju da šalju decu u školu, moraju da izdržavaju stare roditelje i da ih sahranjuju, jer, nažalost, i to se dešava.
Nigde o tome naši predstavnici zvanične vlasti ni reči jedne da kažu.
Boris Tadić se, kada je bio ovde i napravio drastičan prekršaj Poslovnika, kada je u diskusiji o Kosovu i Metohiji poslednji uzeo reč, što nikako nije mogao, jer je morao da govori pre narodnih poslanika, da bismo mi komentarisali ono što on iznosi kao svoje stavove, tada bogzna kako složio s onim što sam iznela, a vezano je za ove naše ljude koji žive u Mataruškoj Banji, u tim izbegličkim kampovima.
Ne znam šta je uradio, on je vlast, a mi ovde govorimo sa pozicija opozicije, još vrlo kratko vreme smo opozicija.
Poručujem i tim ljudima u Mataruškoj Banji, i tim ljudima za koje ne znam kako žive sa 4.000 dinara, da ćemo mi vrlo brzo zameniti ovde poziciju, zahvaljujući i njihovim glasovima i glasovima većine građana u Srbiji i da se, sasvim sigurno, kada srpski radikali budu većina u ovoj skupštini i kada u Srbiji na delu bude vlada SRS, neće desiti da ministar u Vladi kaže da će povećati neke zarade jednom delu građana koji su sa Kosova i Metohije i da to povećanje zarada predstavlja balast za budžet Republike Srbije.
Zaista sam iznenađena da vi koji podržavate Vladu i ministra Dinkića, gospodo draga, niste reagovali, jer je zaista nedopustivo da se ministar u Vladi Republike Srbije usudi da za ovom govornicom, pred očima javnosti, kaže da su njemu troškovi, odnosno deo sredstava iz budžeta koji planira za Kosovo i Metohiju balast za budžet Republike Srbije.
Podsećam ministra da sredstva koja su predviđena u budžetu Republike Srbije za sve namene koje postoje u njemu nisu njegova sredstva, nisu sredstva Vlade Republike Srbije, nisu sredstva Borisa Tadića, već su to sredstva građana Srbije, građana cele Srbije, i onih sa Kosova i Metohije, i onih koji su privremeno raseljeni sa svojih teritorija, dakle, svih građana Republike Srbije.
Zaista je krajnje vreme da se toj gospodi ministrima i Vladi jasno i glasno kaže da nemaju prava da, kada govore o sredstvima iz budžeta,
o raspodeli tih sredstava, ponašaju kao da dele svoju očevinu. Draga gospodo, nikome oni ništa ne daju. Narodna skupština, vašom skupštinskom većinom, još uvek donosi budžet, donosi rebalans budžeta, prihvata Dinkićev suficit, koji je nastao tako što se plaćaju porezi na hleb, na mleko, na dečiju hranu i na sve ono što i te kako otežava život građana Srbije. Zaista je krajnje vreme da ministri, kada govore o tome, kažu: dragi građani, mi smo dobili vlast od skupštinske većine i mi raspolažemo vašim sredstvima ovako kako raspolažemo, a vi ćete na narednim izborima odlučiti da li je to raspolaganje pošteno, pravično, da li tu ima zloupotreba, da li je to ono što su zaista potrebe građana Srbije.
Mi radikali tvrdimo da to nije tako, tvrdimo da ovaj rebalans budžeta nije dobar i zato nećemo glasati za rebalans budžeta, ubeđeni da će za srpske radikale na narednim izborima glasati većina građana Srbije.