Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Skupštine nam održa duži govor i umesto da ovde sedi u sali, on ode van da sačeka da završimo diskusije i onda će ući, i opet će nešto da govori, ali ipak mislim da mu je mesto ovde u skupštinskoj sali.
Kada pogledam na ekran vidim prisutno je 86 poslanika i počinjem da verujem da je Marković na neki način u pravu, izgleda da se pregrejao sistem ili su neki poslanici, izgleda iz vladajuće koalicije, zloupotrebili poslaničke kartice. Gospodine predsedavajući, mogli biste da resetujete sistem, da vidimo koliko stvarno ima poslanika u sali.
(Predsedavajući: Čim se završi rasprava, odmah ćemo resetovati sistem, i ako nema 127, nećemo glasati.)
Oko četiri sata, kada se budu skupili da glasaju.
Kako nam je predsednik Skupštine predstavio ovaj predlog odluke, čovek bi pomislio da je ovo pitanje života i smrti. Pre svega, to što nije na vreme stavljena ova odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, krivica je vladajuće većine. To što se pominju neke evropske zemlje da je tako i kod njih, to je u redu, ali sumnjam da su o tome raspravljali u ovom vampirskom ponoćnom terminu, kao što se to sada radi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ovaj predlog odluke odnosi se na Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i malo je čuđenje zbog čega ovoliko žurbe oko izmene i dopune Poslovnika. Ako se znalo da vam trebaju ove izmene i dopune zbog ustava, zbog posebne sednice, jer je tako rečeno na vestima na RTS-u u 21,00 sat, što se onda čekalo minut do dvanaest, pa se sada privode poslanici iz vaše koalicije i izigravaju se noćne ptice.
Kada radikali pobede na predstojećim izborima, Narodna skupština će dobiti pravi Poslovnik, zbog koga nam se neće smejati i zbog koga nas neće psovati građani Srbije. Dojadilo je narodu da gleda praznu salu upravo zato što je ova sadašnja vladajuća koalicija donela ovakav nakaradni Poslovnik.
Ono što se provlači kroz ovaj poslovnik je povezanost nekih odbora sa ministarstvima koja ne postoje. Reč je o Ministarstvu odbrane i Ministarstvu spoljnih poslova.
Problem se javio i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, kada su se opet pojavila ta fantomska ministarstva, na čelu sa ilegalcima, Vukom Draškovićem i Zoranom Stankovićem. Glume neke ministre, idu od jednog do drugog ambasadora, vojnog atašea i - teškoj onoj zemlji koju oni brane i koju oni predstavljaju.
Po pojedinim članovima Predloga odluke ispada da se detaljnije reguliše rad odbora nego rad samog parlamenta. Evo, u članu 8, na primer, oboru je dozvoljeno da sazove i drži sednicu bez utvrđivanja dnevnog reda. Sada se postavlja pitanje - imamo li skupštinski odbor ili neki kružok, ili okrugli sto. Ovako delujemo neozbiljno. Znači, da se onda može sazivati i sednica Skupštine bez utvrđivanja dnevnog reda, pa da se znači ovde svi obaveštavamo do mile volje.
U članu 10. ne predviđa se obaveznost vođenja stenografskih beležaka za sve odbore u Skupštini Srbije, što je još jedan dokaz o proizvoljnosti u pojedinim članovima Poslovnika. Pre svega, svi odbori moraju da imaju ravnopravni tretman. Čemu diskriminacija pojedinih odbora. Kod nekih se vrši tonsko snimanje toka sednice, kod nekih ne. Kod nekih odbora se rade stenografske beleške, kod nekih ne, mada je nemoguće kada se održavaju sednice svih skupštinskih odbora zajedno, pa kao što kaže predsednik Skupštine, nemamo toliko stenografa na raspolaganju.
Parlament je ogledalo jedne države i tu nema mesta za proizvoljnosti i improvizaciju kada je u pitanju funkcionisanje, između ostalog, i skupštinskih odbora.
U članu 12. se opet poigravamo Narodnom skupštinom. Ova odredba predviđa da presednik Narodne skupštine može odlučiti da se deo sednice održi i na drugom mestu. Doduše, kaže se takođe da će o tome poslanici biti obavešteni 24 sata pre početka sednice.
Da je rat u redu, pa da izmeštamo sednice Narodne skupštine, ali nije. Nisu ni poplave, nismo ni u trusnom području, niti u oronuloj zgradi, pa da bežimo. Nisu u blizini ni DOS-ovci, što imaju običaj da u momentima kriziranja zapale skupštinu, pa da menjamo mesto. Ako ovako nastavimo, postaćemo slični kao oni u emisiji na RTS-u - Svadba 48 sati.
Dakle, kako smo čuli na primeru starog frižidera, razlozi za član 12. su prelomni. Znači, preti nam pregrejavanje sistema, nestanak struje, promaja, poplava u sali i drugo. Sada ispade da mi nismo ni znali u kakvim uslovima radimo. Pitam se šta bi bilo da se nije ni raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, mi bi odavde verovatno izašli, maltene, kao hronični bolesnici.
Takođe, u nekoliko članova Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije umanjuje se značaj same Narodne skupštine, jer se daje mogućnost da sednicama Skupštine prisustvuju, pored predsednika stranih država i predstavnika međunarodnih organizacija - još i raznorazne delegacije, članovi stranih vlada, a ostavljena je i mogućnost i "za druge goste".
Znači, jednog dana tu može da nam se ušeta i Kušner, i Voker, i Holbruk, ali i Karla del Ponte, na opštu radost onih koji uzaludno hapse generala, srpskog heroja, Ratka Mladića. Takva mogućnost je predviđena u članu 13. i u članu 114a.
Što se tiče međunarodnih organizacija, SRS je na stanovištu da u obzir dolaze samo međunarodne organizacije čiji je Srbija punopravni član.
U članu 238. SRS insistira "da Narodna skupština odlučuje o inicijativama za posete i o zvaničnim razgovorima sa predstavnicima drugih država, odnosno njihovih parlamentarnih predstavnika".
Ovim predloženim članom ta mogućnost se daje Odboru za inostrane poslove i zato je u ovom slučaju Srpska radikalna stranka intervenisala amandmanom. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Iliću..
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću. Nema više prijavljenih za reč povodom ove tačke dnevnog reda.

Na početku bih obavestio i podsetio mlade poslanike i one koji su odavno poslanici u Narodnoj skupštini da je Narodna skupština Republike Srbije imala najbolji Poslovnik 1991. godine. Taj Poslovnik nije imao cilj da reguliše sve što se dešava u Narodnoj skupštini, pa je ona mogla da funkcioniše. To je bio Poslovnik bez nekih ograničenja kad je u pitanju rad u ovoj skupštinskoj sali. Naravno, onda se pojavio problem efikasnosti.

Dosta, dosta. Bili ste mali kao opozicija i zato smo mi brzo donosili zakone. Gospodine Krasić  tada nije postojao kao stranka, tako da smo mi brzo donosili zakone. Izvolite, gospodine Krasiću, izvinite.

Dobro, ako je završena ova replika, onda mogu da pričam o ovome što je na dnevnom redu.
Naravno, nisam zadužen da lečim frustracije iz daleke prošlosti, iz 1991. godine i slično, ali moram da dam konstataciju da je taj poslovnik promovisao sve lidere Demokratske opozicije Srbije, koja je nastala 2000. godine. Malo je ko znao za Paroškog, za Đinđića, za Dragoljuba Mićunovića, koji je ovde primenjivao one mangupske štosove u to vreme - zapali vatru, pusti ove svoje, onda ode kući da ruča, pa se vrati u pet sati i kaže - aman ljudi, ceo dan radimo, dajte nešto da završimo. To treba javnost Srbije da zna. Ipak je to bio najbolji Poslovnik.
Kasnije, kad su krenule restrikcije, ograničenja u pogledu prava koja poslanik može da ostvari u ovoj sali ovde, a pre svega prava da koristi govornicu - onda su se kao izgovori nametali razlozi efikasnosti, ugroženost zemlje, nedostatak demokratije itd.
Svakako vrhunac erozije Poslovnika je bio onaj poslovnika koji je predložio Dragan Maršićanin, koji je prvi uveo restrikcije, zatim i kažnjavanja, i gle čuda, baš poslanici iz njegove poslaničke grupe su posle samo godinu dana postali žrtva tog poslovnika.
Ovo je jedna mala retrospektiva, ne zbog toga što smatram da je ovaj predlog gospodina Markovića dobar ili loš, nego samo da skrenem pažnju poslanicima da svaki predlog kada se pojavi ovde, kada je u pitanju Poslovnik, zaslužuje ozbiljnu raspravu, ne u ovim sitnim satima, ali ozbiljnu raspravu, i svakako ne hitan postupak, da u roku od dva dana od kada se zavede u pisarnici predlog zakona do glasanja, nego verovatno neki duži vremenski period, kako bi sve poslaničke grupe mogle da vide o čemu se radi.
Mi smo i prilikom prethodne promene Poslovnika sa ove govornice upozorili takođe predlagača, gospodina Markovića, da neće doći do te efikasnosti u radu Narodne skupštine, jer Poslovnik ne može da uredi neke stvari koje proističu iz političkog stava, različitih političkih stavova, prava da se u parlamentu priča o problemima i o onome što je na dnevnom redu. I naravno, svi smo postali žrtve ovog poslovnika.
Sada ću da se osvrnem na pojedine odredbe Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Verovatno jedina pozitivna stvar u ovoj inicijativi za izmenu i dopunu Poslovnika je nastojanje da se u nekom roku, koji je propisan odlukom Narodne skupštine, uradi onaj deo posla koji je u nadležnosti Narodne skupštine. Tu je kraj sa pozitivnim stvarima, sve drugo nije pozitivno, sve drugo je loše.
Predlagač ove odluke je, potpuno sam siguran, imao u vidu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnet 21. jula 2006. godine, pa je verovatno u pojedinim odredbama Predloga ove odluke sledio to što je navedeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, ali se u međuvremenu desilo da taj zakon nije ni došao na dnevni red, a onda se pojavljuje ova odluka.
Mada Poslovnik reguliše rad Narodne skupštine i ustavno ovlašćenje se nalaze u Ustavu baš za ovakvu vrstu opšteg akta, ovde mora da se primeti da postoje veliki nedostaci.
Idemo redom. Ovde se Poslovnikom zalazi u neka pitanja koja treba i mora da se urede aktom o organizaciji Narodne skupštine. To je pre svega ova odredba kojom se propisuje da odbor ima sekretara. Ne može neka analogija da se izvlači iz činjenice da Narodna skupština ima sekretara. Sekretar Narodne skupštine je funkcioner, a sekretar odbora nije funkcioner.
Sekretar Narodne skupštine ima neka prava i neke odgovornosti u odnosu na Narodnu skupštinu kao državni organ, a sekretar odbora ima određena prava i dužnosti u odnosu na radno telo Narodne skupštine. Ta analogija je pogrešna koja je bila prisutna.
Što se tiče Odbora za odbranu i bezbednost, ne znam ko je odlučio da se kod nas zove Vojska Srbije. To se propisuje zakonom, a mi nemamo zakon gde se naše oružane snage zovu Vojska Srbije. Jutros sam vam skrenuo pažnju da bi, što se tiče SRS, nama više odgovarao naziv Srpska vojska. Evo danas vidimo u ovom trenutku da mi nemamo zvaničan naziv ni srpsku vojsku ni vojsku Srbije, imamo ovako u žargonu, ali nemamo u pravnom aktu. A taj je jedini pravni akt koji može to da definiše je zakon o Vojsci.
Kako neko može da Poslovnikom prejudicira nešto što treba da se reguliše zakonom, a predlog zakona čak ne postoji. Postojeći zakon, po nekoj inerciji koji važi o vojsci i odbrani na nivou državne zajednice, terminološki je neusklađen sa ovim što se desilo posle 8. juna 2006. godine.
Kada je u pitanju odbrana, onda verovatno moramo razmišljati o svojevrsnoj podeli nadležnosti, u jednom delu Narodne skupštine, a u drugom delu Vlade, pa tek u trećem delu predsednika Republike, kao predsednika Vrhovnog saveta odbrane. To je sada samo ideja i neka analogija koja bi trebalo da bude prisutna, ali ne postoji opšti akt koji to sve reguliše. Kako onda mi možemo poslovnikom da prejudiciramo to pitanje?
To bi isto bilo kao kada mi sada ne bi rekli Vlada Republike Srbije, nego bi rekli savet ministara Republike Srbije. U tom rangu je ova promena koja se predlaže u članu 3. Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Dalje, što se tiče Odbora za inostrane poslove, stvarno se postavlja pitanje ko bi podneo izveštaj o radu tog ministarstva, niti postoji ministarstvo, niti postoji ministar. Koga mi da preslišavamo ovde?
Da li je danas moguće teoretski da se podnese predlog za izglasavanje nepoverenja ministru odbrane i ministru spoljnih poslova? Teoretski je to nemoguće. Zašto? Zato što to ne postoji.
Doduše, vidim da Zoran Stanković postoji u današnjem izdanju "Presa", kao bogati penzioner i ministar. Čitajte malo, vi u stvari i čitate novine u Narodnoj skupštini, čitajte ozbiljne novine, a ako to nije ozbiljna novina, vi pokrenite neki postupak, pa dokažite neozbiljnost novine.
Javite se jedanput pa objasnite šta imate, meni je sve jasno kada ste vi u pitanju, ali objasnite to građanima Šapca sa ove govornice, ako su iz Niša, ne znam da li je njima jasno; znači, i njima je sve jasno.
Dalje, imamo odredbu kojom se menja ova svojevrsna igra šta je sedište Narodne skupštine, gde je Dom Narodne skupštine, gde Narodna skupština zaseda, potpuno relevantna stvar za Poslovnik u ovom trenutku. Zato mislim da uopšte nije potrebna ta brzina da se po svaku cenu, i to baš danas ugradi. A ovo je stvarno čudno da odbori mogu da održavaju sednice bez utvrđivanja dnevnog reda, jer ako nema saziva sa dnevnim redom, onda nema sednice.
Nemam ništa protiv, izađite ovde i objasnite sve to, prijavite se kako su ovde rekli, verovatno niste čitali ovu odluku, pa komentarišete, ali to piše ovde. Ne mogu ni da dodajem ni da oduzimam. Vrlo je interesantna odredba da Narodna skupština može da odredi da zaseda na nekom drugom mestu, o čemu se obaveštavaju narodni poslanici.
Moram da vam kažem, verovatno 70% poziva za sednicu Narodne skupštine mi dobijamo preko RTS-a ili telegramom, ili preko poslaničke grupe. Pravilo Nataše Mićić, to moram da kažem, uvedeno je da se u petak, negde oko 17 časova, dostavi dnevni red poslaničkoj grupi, sa zakazivanjem početka sednice ili u ponedeljak ili utorak, a vreme za amandmane ističe u subotu uveče ili u nedelju uveče. Mada u Poslovniku stoji vrlo jasna odredba u kojim rokovima se saziva sednica, ali se uvek nađe neki izvinjavajući razlog zašto je nešto moralo hitno.
Dalje, moram da skrenem pažnju da stvarno ovo nije jasno oko sazivanja sednica, gde na poziv predsednika Narodne skupštine mogu prisustvovati predsednici stranih država itd. Podneli smo amandman, koji vi nećete da prihvatite. Nisam mogao obrazloženje da shvatim. Zašto?
Bez ove odredbe mi smo imali u ovom sazivu nekoliko puta situaciju da su na galeriji bili predstavnici nekih stranih međunarodnih organizacija, predstavnici stranih država itd. Osnov za prisustvo je bila odredba Poslovnika, koja je dozvoljavala predsedniku da ih pozove i da im omogući prisustvo itd. Nikakav problem nije bio, ali smo parlament, mi treba da održavamo odnose pre svega sa parlamentima drugih država.
Nekada je postojala ta interparlamentarna unija, gde smo i mi bili članovi, i gde su parlamentarci razmenjivali iskustva povodom pitanja koja se tiču parlamentarizma, a ne izvršne vlasti ili sudske vlasti. Ne, razmenjivana su iskustva o tome kako funkcionišu parlamenti i da li postoji način, metod rada da parlament ima što bolji i što kvalitetniji rad. Jer u svim parlamentima se trude da ugrade one odredbe koje će da omoguće da se povodom predloga zakona pretresu sve oblasti i sva pitanja koja su od značaja.
Drugi princip, koji je važan za parlamentarizam, jeste da je ovo govornica gde treba da se čuju različiti stavovi. Ovde treba da se čuju različiti stavovi.
Dalje, postupak za ratifikaciju međunarodnog ugovora i drugog sporazuma. Gospodine Markoviću, ovo je očigledno preuzeto iz Poslovnika, koji je bio na snazi u Skupštini državne zajednice. Međutim, ovde postoji veliki problem i tamo je postojao taj veliki problem. Mi smo više puta ovde bili svedoci da je Narodna skupština, ili da budem precizniji, skupštinska većina dovedena pred svršen čin. Jer kada dođe takav predlog zakona na ratifikaciju, onda se javlja dilema, uzmi ili ostavi, odnosno moraš da uzmeš po svaku cenu, jer ako ostaviš, država se bruka.
Ne bruka se nn ministar koji je nešto potpisao. On je preuzeo obavezu, vlada ga je verovatno ovlastila.
Ranije je u praksi savezne vlade bilo pravilo da se pravi platforma za pregovore, vlada odobrava, pa nacrt ugovora neki rade, pa taj nacrt ugovora se daje saveznoj vladi da to ona razmatra, pa o tome daju mišljenje drugi organi. Čin samog potpisivanja je onaj, ako mogu da kažem, formalno protokolarni, a suštinski je završen u nadležnim organima, i svi su se izjasnili o tome i tu nema nikakve nepoznanice.
Međutim, mi u praksi imamo situaciju da dođe ugovor na ratifikaciju i onda kada se pročita ugovor, a to je obično član 3. ili 2. predloga zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora i sporazuma, i tu se da ceo tekst međunarodnog ugovora ili sporazuma, vidi se da postoje odredbe kojima država preuzima neke obaveze koje mi ili ne možemo da ispunimo, ili ako ih ispunimo pričinjavamo državi veliku štetu.
To nije samo problem naše države. To su primetile i druge države, pa su prilagodile proceduru ratifikacije, da ona u suštini ima dva ili tri dela. Jedan od tih delova jeste prethodno razmatranje nekog akta koji bi trebalo da ima neku formu u budućnosti, pa se daje neka prethodna saglasnost od strane Narodne skupštine, kao jedinog koji je ovlašćen da ratifikuje. Da, kada dođe posle na ratifikaciju, nema nedoumica i nema te situacije da se ne izglasa zakon o ratifikaciji.
Ne znam koliko ste pratili rad Skupštine državne zajednice. Bilo je preko 10 zakona koji nisu usvojeni, 10 predloga zakona o ratifikaciji nekih sporazuma koji nisu usvojeni zbog raznih razloga, a nekada zato što nije bilo dovoljno u većini ovih koji treba da izglasaju, a nekada što su ljudi koji čine većinu u Skupštini, dvoje-troje izađu napolje i padne ratifikacija sporazuma. Nekim sporazumima smo mi preuzeli obavezu da ispunimo neke stvari i pre ratifikacije.
Samo da vas podsetim na neke sporazume, koje smo ovde na neki način potvrdili, gde u prelaznim i završnim odredbama stoji da stupa na snagu odmah, ili neka druga formulacija koja kaže, stupa na snagu pošto se dobiju instrumenti o ratifikaciji, ali se preventivno dozvoljava stupanje takvog međunarodnog sporazuma na snagu.
Mislim da ovde treba da se propiše potpuno drugačiji postupak. Verovatno treba da ima dve, tri ili četiri instance pre nego što dođe do ovog člana, jer član 149a, njemu treba da prethodi nekoliko članova. Sasvim je svejedno da li će ta propusna snaga do Skupštine i završne faze da ide preko radnog tela, odbora itd. To u ovom trenutku nije bitno.
Ali, ne smemo da dođemo u situaciju da se kao država obrukamo na taj način što se ne ratifikuje neki sporazum. Bruka je veća ako je suprotna strana u svom parlamentu ratifikovala sporazum, a ovde zbog nekih razloga, nije bitno kojih, nije došlo do ratifikacije.
Onda je to jasna poruka da je ovo neozbiljna država, neozbiljna vlast, da oni koji su potpisali sporazum nemaju većinu u Narodnoj skupštini i ne mogu da obezbede ratifikaciju.
Kako se to ne bi desilo potrebni su neki drugi mehanizmi. Verovatno jedan od tih mehanizama jeste da se pita i opozicija u Narodnoj skupštini o nacrtu, predlogu, inicijativi da se zaključi neki bilateralni sporazum.
Videli ste sami, u ovim zemljama sa razvijenom parlamentarnom demokratijom, vrlo često se dešava da značajni međunarodni sporazumi, ugovori se ratifikuju jednoglasno. Zašto? Zato što su svi koji učestvuju u radu zakonodavnog tela bili uključeni u zaključivanje nekog takvog međunarodnog sporazum u kome učestvuje naša država. Samim tim što su bili uključeni, preuzeli su obavezu da pogledaju to i učestvuju u tome, i na kraju da glasaju za zakon o ratifikaciji. Toga ovde nema zato što ste samo preselili te odredbe.
Dalje, u članu 202, to je neki novi institut, poslaničko pitanje u vezi sa aktuelnom temom. Ovde je pisano u jednini, vidim da se govori o više ministara i ne znam da li je aktuelna tema iz nadležnosti više ministarstva, koji mogu biti zainteresovani, ili je moguće da bude više tema. To ovde nije jasno razgraničeno.
Mi nemamo baš neke velike sreće ni sa interpelacijama. To mora da se kaže. To je jedan od naših problema. Imamo problema i sa tim poslaničkim pitanjima i sa drugim stvarima.
Samo bih još malo da pojasnim ovaj član 239. stav 2. To je poglavlje - Saradnja Narodne skupštine sa predstavničkim telima drugih država i učešće njenih predstavnika u radu pojedinih međunarodnih organizacija i misija. Mi smo podneli amandman na član 239. stav 2, da se predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana odnosi na Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, Parlamentarnu skupštinu OEBS-a i druge multilateralne parlamentarne institucije.
Mi smo predložili da u stavu 2. ostane ovaj tekst: „Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, (i ovaj tekst što ste predložili u nastavku predlažemo da se zameni tekstom) „a srazmerno broju narodnih poslanika koje poslaničke grupe imaju u Narodnoj skupštini.“
To je uslov što se tiče ovih međunarodnih organizacija, jer i one žele da u parlamentarnim delegacijama imaju u sastavu delegacije preslikan sastav Narodne skupštine, naravno po političkim opcijama, jer se i tamo deli to po političkim opcijama, a ne po državama, tako da ovi idu u narodnjake, ovi idu u socijaliste, a radikali u demokrate, grupacije tamo koje postoje u parlamentarnim skupštinama.
Takva je podela, šta da vam radim, tako vas je zapalo, demokrate su kod socijalista, DSS i G17 plus su kod narodnjaka i demohrišćana, a mi smo kod ovih ovamo demokrata. Sad vam je valjda jasno da radikali u suštini znači da smo radikalne demokrate. Evropa je tako priznala, sad što to vi ne možete da shvatite, ne mogu tu ništa da utičem. Vrlo su sitni sati da bi vam bilo danas razumno.
I Sirija je vrlo napredna država, ako niste znali, Damask je najstarije gradsko naseljeno mesto na planeti. Mogu sa jednim, ne mogu sa deset. Znam da je kasno, ali moraćete još malo da sačekate, da izglasate, pa onda na spavanje.
(Predsedavajući: Samo vi pričajte, gospodine Krasiću, samo vi nastavite.)
Da ne obraćam pažnju na njih, da ih ignorišem.
(Predsedavajući: Potpuno.)
Slažem se, gospodine Anđelkoviću, ovo je pravilan savet.
Znači, te naše delegacije treba da imaju taj sastav koji odgovara rasporedu i jačini poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. To je potrebno. Zašto? Zato što kad god se ukaže prilika, u radnim telima tih parlamentarnih skupština treba da se čuju sve opcije. Mislim da će u toku sledeće nedelje u Savetu Evrope za Srbiju biti interesantne dve tačke, jedna je stanje ljudskih prava u Srbiji, a druga tačka će biti ona koja se odnosi na KiM. Dobro je da se u svim radnim telima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope čuju sve naše opcije, ali i da se čuje taj jedinstven stav da suštinska autonomija može, nezavisnost nikako ne može.
Na kraju bih rekao da mislim da je ovo preuranjeno, nepotrebno da se donosi. Ako neko smatra da na ovaj način, usvajanjem ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine, Narodna skupština ispunjava svoju obavezu po Odluci o preuzimanju poslova iz nadležnosti državne zajednice od strane organa Republike Srbije, onda moram da vam skrenem pažnju, formalno, to može da zadovolji neki kriterijum, ali suštinski ne zadovoljava kriterijume, jer mi ipak sa našim rasporedom radnih tela treba da pratimo kako je organizovana izvršna vlast.
Mi danas to ne možemo da pratimo jer imamo mnogo više radnih tela i odbora nego što u Republici i Vladi postoji ministarstava, ali stvarno tumačim nešto kao rezultat nekog nasleđa iz onog perioda kada je Nataša Mićić ovde od svega i svačega pravila odbor kao radno telo Narodne skupštine. Bolje bi bilo da se to malo redukovalo.
Ovako se proširuju nadležnosti dva-tri odbora, a za to ne postoji pravni osnov, jer mi nešto moramo da pratimo u organizaciji i svog rada.
Drugo, što je, po meni, još značajnije, jeste što je ovde na delu pokušaj, jer stotinak ljudi je potpisalo inicijativu, odnosno predlog za vanredno zasedanje, i po nekoj logici stvari se očekuje da će taj broj poslanika da glasa za sve ove predloge koji su na ovom dnevnom redu.
Ali, moram da vam skrenem pažnju da to što smatrate da sad to na brzinu treba izglasati, jer posle neće biti Skupštine, s obzirom da još jedna poslanička grupa izlazi iz Narodne skupštine za nekoliko dana, može da se obije o glavu.
(Predsedavajući: Da li vi to znate nešto više nego mi, gospodine Krasiću?)
Samo sam izneo pretpostavku koja je vrlo izvesna, s obzirom da se ljudi hvale da su od reči, da drže reč. Ko izražava sumnju u to neka izađe, neka objasni, nemam ništa protiv, svako ima pravo na svoj lični stav. Meni je simpatičan taj vaš lični stav, čak vas i podstičem da izađete za ovu govornicu da kažete - tresla se gora, rodio se miš, slobodno to kažite.
SRS sve varijante odgovaraju. Zašto? Zato što istina uvek pobeđuje, možda neki put malo zakasni, ali će da pobedi. Mnogo ste mi hrabri u ove sitne sate. Ne bunite se, nego dobacujete nepristojno, a sebe predstavljate velikim demokratama. To je veliki problem srpskog parlamentarizma.
To je problem, kao onog deteta u prvom razredu, nacrta nešto, pa napiše dole - konj, da bi svi znali da je to konj. To je isto sa srpskom demokratijom. Skoči mlađan čovek i kaže - ja sam demokrata i on misli da je posisao sva vesla, sve zvezde je skinuo, sve zna. Izgovor, opravdanje, razlog za sve gluposti jeste - ja sam demokrata.
Ali, meni to ne smeta, meni je drago kada se tako predstavljate. Samo moram da vam kažem - razočarali ste i vaše sponzore. Niste obavešteni, skoro je bila jedna grupa ljudi, jedan ekspert je dolazio, pa se malo čudio kako izgleda ovaj naš Poslovnik, neke stvari mu nisu bile jasne, kao npr. da li je ovo pet sati za sve poslaničke grupe ili za svaku pojedinačno, pa kad je video novčano kažnjavanje, kaže - gde je taj sud što kažnjava, pa kad je čuo kako se preti oduzimanjem imuniteta, krivičnim prijavama, oduzimanjem reči, rekao je, to ne postoji u Zapadnoj Evropi.
I sa vašom poslaničkom grupom su oni razgovarali. Bilo bi mi mnogo drago da saznam da li ste možda vi predstavljali vašu poslaničku grupu kada ste razgovarali sa tim čovekom iz Brisela.
Veliki sam majstor, vidite kako sam vas izvukao da se istrčite, da se pokažete u pravom svetlu, izuzetno mi je drago. Ovo malo ljudi što možda gleda ovaj prenos, njima je valjda jasno.

Molim narodne poslanike da dozvole gospodinu Krasiću da završi. Zahvaljujem se gospodinu Krasiću.

Zahvaljujem se i vama što ste pomogli da privedemo kraju ovu raspravu. Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima na doprinosu i svemu onome što su doprineli da dođemo do promene Poslovnika.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Pošto smo završili jedinstveni pretres Predloga odluke, da li predlagač, narodni poslanik Predrag Marković, želi reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o amandmanima podnetim na Predlog odluke i o Predlogu odluke u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IMENOVANjU PREDSEDNIKA I ZAMENIKA ČLANA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE

Primili ste Predlog odluke sa ispravkom, koju je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmernu broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč.

Po članu 160. stav 2, otvaram jedinstveni pretres Predloga odluke u celini.

Da li predstavnik predlagača narodnik poslanik Zoran Nikolić želi reč? (Ne želi.)

Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Obaveštavam da se, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa niko nije javio za reč.

Pošto na listi poslaničkih grupa nema nikoga prijavljenih za reč, da li žele predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres o Predlogu odluke, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? Član 142. Poslovnika Narodne skupštine.

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – IZBOR DVA ČLANA PROGRAMSKOG ODBORA RADIODIFUZNE USTANOVE SRBIJE KOJI SE BIRAJU IZ REDA NARODNIH POSLANIKA

Primili ste listu kandidata za izbor dva člana Programskog odbora radiodifuzne ustanove Srbije koji se biraju iz reda narodnih poslanika, koju je utvrdio Odbor Narodne skupštine za kulturu i informisanje.

Primili ste izveštaj Odbora za kulturu i informisanje.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmernu broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč.

Po članu 160. stav 2, otvaram jedinstveni pretres Predloga odluke u celini.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres.

Da li želi reč izvestilac Odbora za kulturu i informisanje, narodni poslanik Aleksandar Lazarević, predsednik Odbora? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Da li predsednik Vlade želi reč? (Ne.)

Obaveštavam da se, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa niko nije javio za reč.

Pošto na listi poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati u izboru dva člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE, PONOVO GLASA O ZAKONU O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIO-DIFUZIJI

Podsećam vas da je Narodna skupština Republike Srbije na sednici Četvrtog vanrednog zasedanja u 2006. godine, održanoj 19. jula 2006. godine, usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.

Primili ste zahtev predsednika Republike Srbije da Narodna skupština, saglasno članu 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, ponovo glasa o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji i tekst zakona i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.

Predsednik Republike u zahtevu je naveo:

- da se odredbama člana 6. zakona ozbiljno dovodi u pitanje nezavisnost i samostalnost regulatornog tela, Republičke radiodifuzne agencije, u odnosu na izvršnu vlast;

- da se odredbama članova 10. i 13. zakona naknadno menjaju uslovi predviđeni za dodelu i korišćenje frekvencije, čime se u neravnopravan položaj dovode učesnici u ovom postupku;

- da su odredbom člana 11. zakona data prevelika diskreciona ovlašćenja Republičkoj radiodifuznoj agenciji, čime se stvaraju uslovi za bitno narušavanje slobode medija u Srbiji i Ustavom zagarantovane slobode izražavanja, i

- da je, u skladu sa ovlašćenjem iz člana 84. stav 1. Ustava Republike Srbije, odlučio da ne potpiše ukaz o proglašenju zakona i da zakon uputi Narodnoj skupštini na ponovno glasanje.

Podsećam vas da je članom 84. Ustava Republike Srbije određeno da predsednik Republike ukazom proglašava zakon u roku od sedam dana od dana njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini. U tom roku predsednik Republike može zahtevati da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu.

Takođe, članom 185. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine određeno je da, ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da će Narodna skupština, u skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije i Poslovnika Narodne skupštine, u danu za glasanje ponovo glasati o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o radio-difuziji.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 85. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 29. septembar 2006. godine, u 01,35 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

(Posle pauze – 01,45)

 

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ogromna zahvalnost za upornost i način na koji radite svoj posao.
Shodno odluci potpredsednika Skupštine, sada ćemo pristupiti glasanju, po završetku jedinstvenih rasprava, vezano za odluke koje su bile na dnevnom redu.
Pre nego što pređemo na glasanje, molimo vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 poslanika i da možemo pristupiti glasanju.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA I DOPUNAMA POSLOVNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, konstatujem da su sastavni deo Predloga odluke postali amandmani narodnih poslanika Ljiljane Nestorović i Meha Omerovića na članove 13. i 18. i narodnog poslanika Miloša Aligrudića na član 14, sa ispravkom, pošto su ih prihvatili predlagač i Administrativni odbor, a Zakonodavni odbor smatra da su pravno mogući.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o amandmanima, potrebno je da se Narodna skupština izjasni o pravno-tehničkoj redakciji teksta Predloga odluke, koju je izvršio Zakonodavni odbor.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, u kome je sadržana pravno-tehnička redakcija teksta Predloga odluke.
Stavljam na glasanje pravno-tehničku redakciju koju je izvršio Zakonodavni odbor.
Za 129, od 129 narodnih poslanika.
Narodna skupština je prihvatila pravno-tehničku redakciju koju je izvršio Zakonodavni odbor.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Naime, ovo su sve bili jedinstveni pretresi, pa se prvo izjašnjavamo o amandmanima.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 115, nije glasalo 14, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 114, nije glasalo 15, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 13, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo poslanik Vojislav Milajić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 112, nije glasalo 17, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 109, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za jedan, protiv 109, nije glasalo 19, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 106, nije glasalo 23, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 112, nije glasalo 17, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 106, nije glasalo 23, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 12. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 111, nije glasalo 18, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 113, nije glasalo 16, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 14, novi član 114a, amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 113, uzdržan jedan, nije glasalo 15, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18, novi član 202b, amandman je podnela je narodni poslanik Nataša Jovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za jedan, protiv 105, nije glasalo 23, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18, novi član 202g, amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 107, uzdržan jedan, nije glasao 21, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18, novi član 202d, amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 111, uzdržan jedan, nije glasalo 18, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18, novi član 202đ, amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 107, nisu glasala 22, od 129 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19, novi član 238, amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za jedan, protiv 106, nisu glasala 22, od 129 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19, novi član 239, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 103, nije glasalo 25, od 128 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19, novi član 239a, amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 110, nije glasalo 18, od 128 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 19, novi član 239b, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Protiv 103, uzdržan jedan, nisu glasala 24, od 128 poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima pristupamo glasanju o Predlogu odluke.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u celini.
Za 129, od 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem se svima vama, posebno gospodinu Periću.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IMENOVANjU PREDSEDNIKA I ZAMENIKA ČLANA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, prelazimo na odlučivanje o Predlogu odluke u celini.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o imenovanju predsednika i zamenika člana Republičke izborne komisije, sa ispravkom, u celini.
Za 126, nisu glasala tri, od 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o imenovanju predsednika i zamenika člana Republičke izborne komisije, sa ispravkom, u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – IZBOR DVA ČLANA PROGRAMSKOG ODBORA RADIODIFUZNE USTANOVE SRBIJE KOJI SE BIRAJU IZ REDA NARODNIH POSLANIKA
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, prelazimo na glasanje o predloženim kandidatima.
Stavljam na glasanje predlog da se za člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije izabere narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Za 98, protiv 9, uzdržan jedan, nije glasalo 29, od 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština je izabrala narodnog poslanika Aleksandra Vučića za člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Stavljam na glasanje predlog da se za člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije izabere narodni poslanik Momir Marković.
Za 85, protiv 30, uzdržana dva, nije glasalo 20, od 137 narodnih poslanika.
Narodna skupština je izabrala narodnog poslanika Momira Markovića za člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije.
Pošto smo obavili glasanje o kandidatima za dva člana Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije, dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, čestitam izabranim članovima i poželim im uspeh u radu.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – ZAHTEV PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE DA NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE, SAGLASNO ČLANU 84. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE PONOVO GLASA O ZAKONU O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADIODIFUZIJI
Stavljam na ponovno glasanje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji.
Za 115, protiv tri, uzdržan jedan, nije glasalo 10, od 129 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština ponovo izglasala Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka iz dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 99. Poslovnika, zaključujem sednicu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.
Istovremeno vas obaveštavam da redovno zasedanje počinje 1. oktobra, a do tada predstoje samo još dva dana vanrednog zasedanja i obaveza je da svi koji žele da predlože dnevni red, ili neku sednicu, mogu to da urade najkasnije danas do 17,00 časova.
Hvala.