Reč ima ministar Dinkić.

Gospođo Radeta, neću pričati za šta su radikali krivi, jer to svi znaju. Odgovoriću na pitanja koja ste malopre postavili. Ponosan sam onim što smo uradili u nekim sektorima, u sektoru finansija. Negde nije bilo onako kako smo želeli; kada govorimo o nezaposlenosti, vi ste u pravu, jeste najveći problem, ali taj problem smo nasledili od vas, nasledili smo iz prethodnog perioda. Da li smo nešto uradili na tome? Jesmo.
Možda nije dovoljno, sigurno da može više, ali daću vam nekoliko podataka koji su u međuvremenu pristigli iz moje službe.
Neko je pitao šta je radio Fond za razvoj, koji treba da investira i zapošljava. Samo u poslednjih godinu i po dana Fond za razvoj je 4,3 milijarde dinara plasirao u investicije u različita preduzeća širom Srbije, 10.000 novih radnih mesta je otvoreno, dakle 10.000 ljudi se zaposlilo. To nisu bilo kakva radna mesta, već kvalitetna radna mesta, u firmama koje imaju perspektivu.
Činjenica jeste da u procesu tranzicije, u procesu privatizacije neke firme koje su propale zato što su izgubile tržište ili zbog nekog drugog razloga, naravno, ostaju polako bez radnika, plaća im se socijalni program, ali, sa druge strane, država mora da investira u nova radna mesta kako bi ljudi našli posao u firmama koje mogu da prodaju svoje proizvode i na osnovu ove 4,3 milijarde dinara investicija koje je Fond za razvoj uložio, a to je republički fond, 10.000 ljudi je našlo posao.
Da li je to dovoljno? Nije i svakako da mora još više da se investira, da se još više kreditira, posebno u manje razvijena područja, da bi se povećao taj broj zaposlenih. U septembru smo milijardu dinara plasirali po osnovu konkursa, to su mikro krediti za samozapošljavanje, 2.700 novih radnih mesta je po tom osnovu otvoreno. Dakle, 2.700 novih radnih mesta nije nešto čime možemo biti zadovoljni, ali jeste neki pomak.
Takođe, kada pominjete inflaciju vi pitate na osnovu čega iznosim ove podatke. Pa, evo, građani ne moraju da veruju meni, ne moraju da veruju vama, neka odu lepo u svaku menjačnicu i neka vide koliki je kurs danas, koliki je bio pre šest meseci, pa će videti da je dinar čvršći nego što je bio pre šest meseci.
A što se tiče prodavnica, naravno da imamo ljudi koji su različitog materijalnog stanja i jeste zadatak i naše i buduće Vlade da pomogne pre svega onima koji imaju loše materijalno stanje. Ali, u proseku su realno plate u prvih sedam meseci ove godine porasle 9,6%, realno kada se oduzme inflacija. Doduše, u privatnom sektoru 19%, a u neprivredi 5,4%.
Danas smo doneli odluku u Vladi, pošto smo imali striktnu politiku štednje na lokalu, da se omogući institucijama kulture i drugim institucijama lokalnih samouprava da mogu da povećaju platu počevši od ovog meseca, jer smo striktno držali do sada tu masu i dalje ćemo to raditi. Međutim, stekli su se uslovi da one lokalne samouprave koje nisu imale prostora da povećaju plate to realizuju počevši od ovog meseca.
Takođe, kada govorimo o stabilnosti, osim deviznih rezervi, možete golim očima videti, nema više uličnih dilera. U vaše doba ih je bilo na svakom ćošku. Sada imamo ipak jednu stabilnost.
Možemo i treba da pričamo o onim problemima koji nisu rešeni, kao što je Kosovo i Metohija, što je takođe nasleđe iz prethodnog perioda, kao što su drugi problemi, kao što je nezaposlenost, i to je nešto čime ćemo se mi svakako baviti.
Ako pitate kako sam znao da će gorivo pojeftiniti, ne poskupeti nego pojeftiniti, i to treći put uzastopno u poslednjih mesec i po dana, ne znam da li to pratite, doduše, kao poslaniku vam to nije obaveza, ali postoje cene nafte na svetskom tržištu. Zna se formula i na bazi dnevnih izveštaja o kretanju cene nafte na svetskom tržištu, na bazi kursa dolara može se proračunati kako se kreće ta cena u odnosu na prethodni period, i može se, ukoliko se bavite ekonomijom, dati odgovarajuća prognoza. To nije tako teško. Ja se time ne hvalim. To je zaista jedan rutinski posao, samo je potrebno da pratite podatke. Postoje kompjuteri, imate internet, verujem da radikali koriste internet, tako da možete uvek znati šta se dešava.
To je bio razlog kako sam na osnovu formule koju je Vlada donela izračunao da će gorivo pojeftiniti. Nisam znao tačno koliko će pojeftiniti, rekao sam preko tri dinara i na kraju je ispalo da će pojeftiniti od 3,5 dinara do preko četiri dinara po litru dizel goriva.
A što se tiče ovog upozoravanja koje dajete stalno za lokalne izbore, i ostale, mislim da džaba to činite, zato što ljudi više neće da slušaju prazne reči, nego hoće da vide ko je taj ko može da im izradi fiskulturnu salu, asfaltira put, izradi kanalizaciju, nešto što im život znači. Kako vreme prolazi, tako ljudi vide da zapravo prazne reči ništa ne rešavaju. Rešavaju stvari oni koji su uporni, oni koji se ničega ne plaše i znaju kako da dođu do državnog novca i da ga onda plasiraju i pomognu ljudima da bolje žive.

Zahvaljujem se. Narodni poslanik Živorad Smiljanić.

Želim da iskoristim priliku što svaki poslanik može da govori o amandmanu. Naime, ovaj problem zapošljavanja je u svakoj opštini najveći problem, međutim, želim da kažem jedan dobar primer koji sam imao prilike da vidim. Pre četiri dana sam bio u Mađarskoj, u Šarvaru, to je najbogatija opština u Mađarskoj. Interesovali su me industrijski parkovi i mogućnost zapošljavanja; kod nas su to još uvek bescarinske zone i to je naša privilegija. Mađarska je u poslednjih deset godina kroz industrijske parkove, ili ranije bescarinske zone, dobila 36 milijardi dolara. Znači, investirano je u Mađarsku kroz te bescarinske zone 36 milijardi dolara, a zaposleno je 160.000 ljudi.
Znači, želim da kažem da deo sredstava koji je iz budžeta planiran, naša je velika šansa da taj problem koji je najveći u opštinama, nezaposlenost, kroz te bescarinske zone pokušamo...
Evo, danas čitam u novinama da je u Zrenjaninu upravo u toj bescarinskoj zoni potpisan ugovor od 360 miliona evra, radi se o jednoj američkoj i mađarskoj korporaciji za proizvodnju biobenzina.
Trebalo bi deo sredstava koja su namenjena opštinama za bescarinske zone, koja su značajna... Ali, verujem da Apatin u ovoj raspodeli nije dobio ništa, iako imamo najveću bescarinsku zonu od 160 hektara i verujem da mnoge opštine koje sada razmišljaju da otkupljuju zemlju neće iskoristiti taj novac.
Molio bih da se uzme u obzir, jer upravo sam juče, na osnovu odluke opštinskog veća, sa jednom američkom korporacijom potpisao pismo gde žele da ulože 50 miliona evra i da za deset godina zaposle 2.000 ljudi. Naravno, dali bismo im to na 99 godina i napravili zajedničku firmu, gde bismo mi bili učesnici sa 5%, što bi sigurno obezbedilo trajni izvor finansiranja opštine u nekom narednom periodu.
Znači, bescarinske zone su nam velika šansa, jer vidimo da se taj kapital seli iz ovih evropskih zemalja u našu. Mi nećemo ući u Evropsku uniju, tu su plate radnika manje, a produktivnost naših radnika je dobra, i to je jedan problem.
Drugi problem s kojim se susrećem jeste da dolaze stranci koji hoće da otvaraju pogone. Mi imamo mnogo praznih hala, gde su raskinuti ugovori o kupoprodaji i sada taj proces, dok trgovinski sud donese presudu, traje godinama.
Trebalo bi da Vlada kada se raskine ugovor to odmah vrati u početno stanje i da mi jednostavno te hale koje zvrje prazne, zbog odugovlačenja od strane suda, možemo da ponudimo strancima.
Nedavno je bio stranac koji pravi kovane ograde, najveći je proizvođač, i koji je ponudio, pošto u Apatinu ima ljudi koji su ostali bez posla u brodogradilištu i metalske struke, koji se veoma brzo mogu prekvalifikovati da to rade; potrebno je da se ubrza, kada su u pitanju ti raskinuti ugovori, i da se to vrati državi, da se može raspolagati tim praznim prostorima.
Treće, imam problem kao predsednik opštine – naime, imamo prilike da finansijska policija zatvori radnje u kojima narod, što kažu, uzima na crtu.
Znate, male su penzije, ljudi ne rade, nemaju plate, čekaju od prvog do prvog da dobiju te male penzije i onda mnoge radnje daju hranu, kako kaže narod, na crtu. Ako finansijska policija nađe da je uzeo neko, odmah mu zatvara radnju.
Ekonomska moć penzionera je stvarno niska i mnogi od njih pokušavaju da prežive, što bismo rekli, na crtu i možda tu ne bi trebalo, jer tu se samo uzima hrana, da budu tako rigorozni.

Zahvaljujem se, gospodine Smiljaniću. Apropo ovoga, samo da ne bi ostalo nerazjašnjeno, radi pravičnosti, pristup državnom novcu od strane lokalne samouprave mora da ima transparentnost i mora da bude zasnovan na principu projekta, a ne na principu ko je bliži državnom budžetu ili ko upravlja državnim budžetom.
Da li još neko želi reč?
(Poslanici dobacuju iz sale.)
Pa zato što se to koristi u ovoj izbornoj kampanji u lokalnoj samoupravi. Pristup mora biti identičan, nezavisno da li ste na vlasti ili u opoziciji, ukoliko su dobri projekti u lokalnoj samoupravi, a ne zato što je predsednik opštine ili lokalna vlast u ovoj, ali ne može onaj u Boru da bude oštećen zato što nije na vlasti.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. razdeo 44 amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Milošević.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Dobili smo stav Vlade, ali mislim da je kasno, kasno se došlo na Kosovo. Nema potrebe ni sada da ga uzimamo u razmatranje.
Gospodin Vitomir Milošević je podneo amandman na član 7. i predlaže da se u okviru tog razdela funkcija 510 briše. Sada da objasnim na šta se to odnosi, odnosi se na razdeo Agencije za reciklažu.
Moram samo da skrenem pažnju da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu ima 56 razdela. Toliko direktnih korisnika budžetskih sredstava. Mislim da je to više nego što je bilo u budžetu za prethodnu godinu, a daleko više nego što je bilo 2000. godine. U odnosu na 2000. godinu mislim da je to duplo više.
Mi imamo principijelni stav da ne podržavamo koncept agencija, ali sada molim vašu pažnju da pročitam samo šta je u obrazloženju budžeta napisano zašto je planirano 44,5 miliona dinara za rad ove agencije.
Ovo bi trebalo da bude obrazloženje šta radi ta agencija, za šta je ona nadležna. Kaže ovako: "Sredstva predviđena u razdelu Agencije za reciklažu obuhvataju sredstva na specijalizovanim uslugama vezana za sprovođenje projekata procene uticaja aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji na životnu sredinu."
Apsolutno sam siguran da ste pogrešno napisali šta je nadležnost Agencije. Polazim od prezumpcije tačnosti, da je sve ovo što ste napisali tačno.
Kada čuju građani da imamo neku agenciju koja vrši procenu uticaja aktivnosti privrednih subjekata, onda bi ovi ljudi iz Pančeva, Bora i drugih mesta rekli – aman, ljudi, to vam ne treba za tu procenu, mi svakodnevno preživljavamo tu procenu, mi smo živi primeri, dokazi šta se dešava sa ekologijom u našim mestima, ne treba nam nikakva agencija, nego dajte obavežite neka se završavaju ti poslovi, neka se prave ti filteri, neka se pročišćava da bi životna sredina bila kvalitetnija ili, da bucem precizan, ispravna za normalan život.
Evo vidite čega su se sve dosetili ovi ljudi iz Vlade. Moram da kažem da je ovo jedna od retkih agencija gde je klasifikacija 423 - usluge po ugovoru, data u iznosu od 3,4 miliona dinara, pa ima nešto i za inostranstvo - oko četiri miliona, to ukupno izlazi 7,5 miliona dinara.
Usluge po ugovoru, to su u 60% slučajeva obične tezge za odabrane ljude. Navodno postoji neki projekat aktivnosti nekih agencija. U okviru tog projekta predviđeno je da se u toku godine napravi neki program, da se nešto preispita, da se utvrdi, da se prenese neko znanje, nalaze se neki eksperti, da li neki instituti ili nezavisni intelektualci Beogradskog univerziteta, poput onih koji su pisali naše propise.
Evo kako to izgleda kod drugih agencija: recimo, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, ekonomska klasifikacija 423 - usluge po ugovoru - 22,5 miliona dinara iz budžeta i sa strane još 15,5 miliona dinara. To je ukupno 38 miliona dinara.
Evo dokaza kako je sasvim dovoljno da se u okviru neke šifre, ako to prihvatimo da je ekonomska klasifikacija, stave dve-tri reči, nabaci tamo neki iznos sredstava i sve postaje namensko. Da li je opravdano, potrebno, da li baš toliko treba da iznosi, uopšte nije bitno. Sve je pokriveno. Veliki iznosi sredstava opravdavaju sve. Zato je potrebna priča o suficitu, zato je potrebna priča da imamo više nego što nam treba. Ne možemo čak ni da potrošimo normalno, pa moramo nenormalno da trošimo.
Pošto je ovo poslednji amandman... Naravno, nismo hteli amandmanima da obuhvatimo ono što ste predložili, a tiče se izdvajanja sredstava za referendum. Ako se donosi ustav, zna se kakav je postupak. Samo da vas podsetim, verovatno će se novi ustav doneti na način i po postupku koji je propisan Ustavom. Ranije smo imali ovde izuzetne eksperte, pa smo imali poseban Zakon o postupku i načinu promene Ustava Republike Srbije, pa je dvotrećinska većina svedena na običnu većinu ili apsolutnu većinu, mislim da je bila apsolutna većina - 126 glasova. Ustavni sud je 2004. stavio van snage taj zakon, ocenio je da je neustavan.
Samo da se sada podsetimo virtuelne komisije za ispitivanje kršenja ljudskih prava, za lustraciju, kako su je nazvali. Nikada se nije sastala.
Nešto su izabrali, nešto nisu izabrali, ali se nikada nije sastala. Znam, imate zakonsku obavezu da to stavite u budžet, zato što kao budžetski korisnik postoji.
Samo vas podsećam, od 1994. godine, februara meseca, u proceduri je ovde predlog zakona da se stavi van snage taj zakon. Pored obećanja skoro svih poslaničkih grupa, nekoliko puta smo pokušali da se to stavi na dnevni red, nije stavljeno na dnevni red i formalno-pravno taj zakon postoji, ali nema normalnog čoveka koji bi ga primenio.
(Predsedavajući: Ali, u proceduri je od 2004, rekli ste 1994.)
Izvinjavam se, donet je krajem 2002. godine. To može da bude u budžetu, iako svi znaju da ne postoji, ali ne može da bude u budžetu stavka – sredstva za pomoć porodicama i optuženima pred Haškim tribunalom. Zbog ovog ministra uplašio se Slobodan Vučetić, pa je doneo rešenje i obustavio i zabranio primenu zakona. Sprovedena je realna rasprava pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti tog zakona. Odluka nije doneta. Zašto? Principijelno nema tu ničega neustavnog. Ne, neće da finansiraju haške optuženike, kaže da ima neku specifičnu težinu. Nema to nikakvu specifičnu težinu.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Idi kući.)
Ići ćeš ti kući, ja neću još, nisam završio ovo, treba da padne Vlada.
Znači, nešto postoji kao budžetski korisnik, postoji u budžetu, iako ga u praksi nema. Ono za šta postoji zakon ne primenjuje se, jer se navodno nalazi neko rešenje kojim je privremeno obustavljena primena tog zakona. Ako je privremeno obustavljena primena zakona, nisu obustavljene zakonske obaveze. One kad-tad moraju da izađu na videlo. Zašto tu ne postoji budžetska klasifikacija, zašto ne postoji neka ekonomska pozicija itd. Ne, ovo je budžet čiste samovolje, jednog viđenja kako i šta da se radi.
Ovde nam se priča o inflaciji, kakva je bila inflacija pre šest meseci i kakav je bio kurs, a kakav je danas – pa, vi ga određujete i montirate prema svojim interesima. Sve ste prodali i došle su pare, naravno da će kurs da miruje i ide na dole. Zašto to ne uporedite sa cenom zlata, hajde da uzmemo taj parametar, nećete? Zašto ne uzmemo neke druge parametre? Zašto uzimate samo nekih šest ekonomskih kriterijuma i pokazatelja i to eksploatišete? Predlažem da uzmemo sve ekonomske pokazatelje i kriterijume, tada će nam sve biti jasno.
Samo ste zaboravili jednu vrlo važnu stvar. Ne sporim, vi možete da mrzite SRS, možete da pričate šta hoćete, ali ne menjajte istoriju. To rade u Hagu, i to vrlo neuspešno. Zbog toga što ih je prozreo u nameri da promene istoriju, Vojislavu Šešelju je zabranjeno da se sam brani, oni su pobrkali sve datume, naravno svesno.
Srpska radikalna stranka je bila na vlasti od 24. marta 1998. godine do 25. oktobra 2000. godine.
Za sve što smatrate da je loše urađeno u tom periodu i da smo krivi, prozivajte nas, ali nemojte da idete daleko. Malopre je izašao poslanik i rekao – prodali ste babovinu, i slično. Nemoguće je to, jer je tada bio na snazi zakon koji je zabranjivao prodaju nepokretnosti strancima. Tada je bilo nemoguće zaduživanje, kada niko nije hteo da komunicira sa ovom državom, kada su uvodili sankcije.
Na kraju, nemam nameru nikoga da vređam, ali bih vam skrenuo pažnju da u toj tzv. nenasilnoj promeni vlasti ovi, koji vas baš mnogo ne vole, imaju vrlo dobru taktiku – biraju za nenasilno rušenje vlasti one koje su pametni i pokvareni ili naivni i pošteni. Poručio bih vam, kada napadate SRS, a poručio bih i onima sa strane koji to slušaju, da se SRS trudi da ne bude ni jedno ni drugo, već da bude i pametna i poštena. Zato uporno iznosimo svoje stavove, da bi građani izašli iz depresije koja je ovde prisutna šest godina, jer šest godina vršite vlast. Mi smo bili samo 30 meseci na vlasti, dok ste vi šest godina.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Meni se spava, a vi možete slobodno da govorite, jer vaš govor me uspavljuje.)
Izađi, gospodine Nikoliću, ovde, pa se obrati građanima Šapca da je tvoj stav da SRS nikada neće biti na vlasti. Samo ti izađi ili spavaj ovde, ili spavaj dole, nema nikakvih problema. Znam da ste vrlo interesantni. Primaklo se, šta da vam radim, nikome nije gorelo do zore.
Samo da znate da je 2003. godine, otprilike u ovo vreme, na ovoj strani takođe bilo mnogo hrabrih, sa Čedom Jovanovićem na čelu i drugima, ali ih više nema u Skupštini. Potrudite se da makar nešto malo pelcera ostane od vas u Skupštini.

Zahvaljujem se. Izvolite, gospodine Nikoliću. Vi ste se javili povodom amandmana?

Nisam, ali sam bio ovde prozvan, jer je u pitanju dostojanstvo.

Ne znam zašto ste se onda javili, jer ću vam oduzeti reč. U dostojanstvo vas nije dirao, a ako hoćete da pričate o amandmanu, pričajte šta hoćete i izvolite.

Slažem se, reći ću nešto kratko, a moje dostojanstvo zaista nije dirano.
Srpska radikalna stranka, koja namerava da baštini tradicije Narodne radikalne stranke sa kraja 19. i početka 20. veka, treba da zna sledeće: početkom 20. veka Narodna radikalna stranka je imala u stranci podelu posla, dakle, gospodin Stojan Protić se svađao za stranku, gospodin Laza Paču je radio za stranku, a gospodin Nikola Pašić je ćutao za stranku.
Ja još nisam video radikala koji ćuti, a bilo bi im pametnije da ćute. Hvala. (Aplauz.)