Hvala lepo. Gospodine Markoviću, pošto ste vi predlagač ovog poslovnika verujem vam da ste imali dobre namere. Hteli ste da unapredite rad Skupštine, da Skupština radi po nekim novim pravilima, da se stvore bolji uslovi. Iz vašeg izlaganja video da se vi sekirate za sve, i za službenike, i za poslanike itd.
Ali, imajući u vidu da ste nam vi kao predsednik Skupštine već predlagali jedan Poslovnik, moram da kažem da se plašim da i u ovom Poslovniku ne bude nešto što će sutra da smeta. Poslovnik koji ste predložili, a radi se o Skupštini, nije se pokazao dobro u praksi. Kada smo ga usvajali, i kada smo na poslaničkim klubovima razgovarali, bilo je obećanje, ostavite nam u Poslovniku da će predsednik moći da produžava Skupštinu povremeno kad to zatreba, a vi onda posle kada vam to usvojimo vi onda svaki dan produžavate. Ne samo kad treba i to će biti nekoliko puta u godinu kad bude potrebe za to.
Da se i iz ovog poslovnika nešto ne bi zloupotrebljavalo, smatram da ovaj poslovnik sad ne treba da donesemo. Ima mnogo razloga zbog čega ne treba ovaj poslovnik da donesemo. Zbog toga što treba da ima neki red šta donosimo u Skupštini, koje zakone donosimo, pa da dođemo do Poslovnik.
Mi nemamo zakon o Skupštini i narodnim poslanicima, a donosimo Poslovnik, donosimo neke zakone. Pitam se da li su legalni zakoni ovi koje mi donosimo kada nemamo zakon po kojem radimo. Mislim da je to osnovno.
Prvo, donosimo neke reformske zakone. Svi u Evropi imaju zakon o skupštini, čak i ovi što se sami proglašavaju na našem terenu da su država, pa i oni imaju zakon o svojoj skupštini, samo mi nemamo zakon o skupštini. Ne razumem i smatram da treba da ovaj poslovnik ili da povučete ili ne treba da glasamo za njega dok se ne donese zakon o Skupštini.
Već dva puta je trebalo ovaj zakon da bude na dnevnom redu, pa iz nekih razloga se povlači. Uđe u proceduru, podeli se poslanici, nema ga u dnevni red, neko se setio pa ga povuko. Ako ne smete da donosite zakoni ili se plašite od nekog, onda daj da vidimo da donosimo neke zakone koji nikoga neće uvredu, gde se niko neće ljuti, gde neće pišu novinari.
Dalje, ovde se govori o pododborima. Smatram da ako uvedemo praksu pododbori biće zanemareni odbori. Evo iz prostog razloga to smo doživeli u praksu, ako pododbori rade kao što je radio ovaj pododbor za ustav, onda i ne treba da ih organiziramo kod svih odbora. Ako nam negde treba nešto da se može prođe, onda možda u pojedinačnom nekom odboru to stavite, ili na neka manja vrata da se uvede, ali ako uvedemo praksu, znači odbori neće ima šta da rade jer će pododbori da rade.
Tako se i Lončar i ovaj profesor iz DS već godinu dana dogovaraju šta će ture u Ustav, šta će izbace itd.
Što se tiče saveznog parlamenta, ako je ovaj poslovnik takav kao što je sada napravljena organizacija, radi poboljšanje uslova, pošto rekoste da ima i glavna zgrada, i pomoćna zgrada, pa domaćin određuje šta će radi u glavnoj zgradi, šta će radi u pomoćnoj zgradi, mislim da ovo što se sada dešava nije dobro.
Nije dobro iz razloga, to možda do vas ne dođe, pa se nadam možda su vam neki i namerno podmetnuli ovaj poslovnik da predložite, pošto niste u toku. Jer kod predsednika službenice se ne smeju ni žale, ali pričaju po hodnicima sledeće: da se ovim rasporedom sad koristi i ona zgrada i da su iz ove zgrade službenici prebačeni u onu zgradu, da bi se toliko oslobodilo mesta da ovde, u ovoj zgradi dovedete vaše ljude i da dovede koji koga ima. To je tako u praksi. Na papiru i u Poslovniku se napiše i to dobro izgleda kada bude napisano, a kad počne da se sprovodi, onda tek vidimo šta nije dobro.
Na kraju, želim da kažem da lično, kao poslanik, neću glasati za ovaj poslovnik, sve dok na dnevnom redu Skupštine se ne nađe zakon o Skupštini i narodnim poslanicima.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Hranislavu Periću na doprinosu povodom izmena i dopuna Poslovnika.
Sledeći govornik je narodni poslanik Milan Stevović.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, predsedavajući, želeo bih da se osvrnem na Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije najpre sa aspekta obrazloženja ovog predloga. Nekoliko puta sam pročitao samo obrazloženje ovih odredbi i, pošteno da vam kažem, nisam baš doslovce sve razumeo.
Gospodine predsedniče, imam utisak kao da vi niste pisali obrazloženje, jer ste dali mnogo bolje i decidnije obrazloženje ovde u usmenom izlaganju, s tim što mi iz SRS u određenim delovima se ne slažemo sa odredbama, ali obrazloženje je bilo mnogo decidnije i detaljnije, pa bih molio ubuduće da ovo što ste večeras izložili na ovakav način, tako unesete i u pisanoj formi i u pisanoj reči.
Zaista smo u obrazloženju dobili po jednu-dve rečenice članova koji su jako bitni. Kad dodamo tome neki kratak rok i kad dodamo jedan zamor koji imamo u toku celog dana, postavlja se pitanje koliko smo kadri da adekvatno raspravljamo o ovom predlogu odluke.
Ono što je bitno, smatram da je Poslovnik o radu Narodne skupštine u stvari jedan procesni dokument po osnovu koga postupak Skupština Republike Srbije, dakle alfa i omega svega onoga što se dešava u zdanju parlamenta. Mislim da ovim što se predlaže još više komplikujemo ionako komplikovan tekst Poslovnika.
Možda je za neko buduće razmišljanje da taj poslovnik zaista prečistimo, da izbacimo ono što je u Poslovniku suvišno, da podelimo po nekim procesima, jer ima nešto što se dešava pre zatvaranja ovih vrata ovde, nešto što se dešava iza toga, tako da, ukoliko bismo Poslovnik posmatrali kao određene celine, mnogo bi bilo i javnosti preciznije, jasnije i glasnije obnarodovano čime se to bavi Skupština, šta su nadležnosti Skupštine, šta rade odbori, šta rade skupštinske službe, tako da u jednom konglomeratu imamo procesni vrlo komplikovan akt koji, u ovom momentu možemo da kažemo, ima izuzetno mnogo članova.
Ne kažem da ovo treba smanjivati, ali kada bi se raspodelilo na određene segmente, Poslovnik o radu skupštine bi bio mnogo precizniji i jasniji.
U tom smislu bih nastavio tamo gde je stala moja uvažena koleginica Vjerica Radeta, s tim što bi se osvrnuo na član 11. o kome je ona nešto i rekla, a to je dan, čas i mesto gde se održava Skupština. Mislim da ne smeta ništa da u Poslovniku bude to decidno regulisano.
Evo, imamo uvaženog predsednika, imamo uvaženog potpredsednika i oni imaju različito mišljenje gde se održava sednica Skupštine.
Ne smeta nam da to napišemo i da javno mnjenje i da svi građani naše zemlje znaju koja je to zgrada gde se održava, odnosno da jasno definišemo koje je to drugo mesto na kome se može održavati Skupština Srbije.
Mislim da je to tehničko pitanje gde vrlo lako možemo da nađemo zajednički kompromis i zajedničko rešenje.
Ono što bih posebno naglasio, a to je jedna moja primedba na član 10, gde se kaže da se o radu odbora sastavlja određeni zapisnik.
U redu je, nijedan odbor ni ranije nije zasedao bez sastavljanja zapisnika i taj zapisnik smo dobijali u pismenoj formi, čak ga verifikovali na prvoj narednoj sednici. To je jedna ustaljena procedura i od toga ne treba bežati.
Međutim, ne bih mogao da se složim sa konstatacijom predsednika Skupštine da mi vodimo stenogram samo pri zasedanju Administrativnog odbora i zasedanje Zakonodavnog odbora.
To ne mogu da prihvatim upravo zbog toga što znam koji sve odbori u ovoj skupštini postoje, znam kakve se tu diskusije odvijaju, znam da su to ozbiljne polemike, ozbiljni argumenti koje iznose narodni poslanici i, tim pre, postoji i tu mogućnost, tu sevaju varnice, postoji mogućnost da se zloupotrebljavaju određene izgovorene reči. I na drugim veoma važnim odborima, ne samo na Administrativnom i Zakonodavnom odboru, prisutni su predstavnici medija, pa čak i građani koji su ovde nama uvek dobrodošli.
Nije mi logično obrazloženje koje je dao predsednik, da Administrativni i Zakonodavni odbori mogu voditi stenograme i da su skupštinske službe za to osposobljene, a sa druge strane se predlaže i govori se o vrlo važnim odborima kojima treba dati zeleno svetlo da uđu u ovu skupštinu, a to je Odbor za odbranu i bezbednost, Odbor za inostrane poslove i Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Pošao bih prvo od jedne vrlo karakteristične činjenice, a to je šta se predviđa da Odbor za odbranu i bezbednost radi. Kaže se ovako: "razmatra predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, koji se odnose na Vojsku Srbije, odbranu Republike Srbije, integrisano upravljanje pograničnim poslovima, proizvodnju, promet i prevoz oružja, razmatra strategiju odbrane, pitanja u vezi sa..." itd.
Ako se već zalažete za ovaj odbor, a SRS je istakla svoj stav da ne treba ovaj odbor bez regulisanja kroz Zakon o ministarstvima i bez nadležnog ministarstva, onda se postavlja pitanje šta to mi u državi Srbiji možemo značajnije raspravljati od ovoga što je ovde navedeno.
Dakle, pojavljuje se potreba da i na Odboru za odbranu i bezbednost neko zloupotrebi nekoga ko je nešto rekao o strategiji odbrane, nešto što je rekao oko trgovine oružja, oko prometa oružja, obezbeđenja državne granice itd. To su sve važna pitanja gde bi zaista trebalo da se vode stenografske beleške i da se sve to evidentira.
Sa druge strane, moram da kažem jednu stvar, a to je: pod pretpostavkom da i mi dođemo na Odbor za odbranu i bezbednost i da se ovaj odbor oformi, ko će nama da predstavlja Vladu Republike Srbije? Koga ćemo mi tu da pitamo nešto i ko će poslanicima dati neko obrazloženje na ove teme i na ove poslove za koje ih ovde ovlašćujemo.
Isto se to odnosi na Odbor za inostrane poslove. Koga poslanik, član tog odbora, da pita o spoljnoj politici, o odnosu sa drugim državama, međunarodnim organizacijama, ratifikaciji međunarodnih oblasti i spoljnotrgovinskih odnosa itd. U ovom momentu mi to sada nemamo definisano; da nam se tamo pojavljuje neko ko nema zakonski osnov, neko ko nema skupštinsku saglasnost, zaista je neprimereno.
Zamislite da i taj neko ko nema to neko skupštinsko ovlašćenje, odnosno prethodnu zakonsku proceduru, dođe i počnu da sevaju varnice. Ko će onda da javnosti objasni šta se tamo dešavalo ako imamo samo zapisnik, i ko će da veruje tome zapisniku ako nemamo stenografsku belešku.
Što se tiče ovih odredbi u članu 13, koje se tiču ko može da prisustvuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, smatram da SRS ima jedan zaista konstruktivan stav, a to je da je Skupština zakonodavni organ, dakle mi smo ovde zakonopisci pre svega, naravno i predstavničko telo, da sarađujemo na najvišem nivou sa parlamentima, to smo radili i do sada, sa parlamentarnim grupama i delegacijama.
Onda se postavlja pitanje, predstavnici stranih država da li su u okviru naše skupštine ovde zaista neophodni, da li je to neki drugi nivo na kome treba da se oni pojavljuju i, pre svega, ne znam da li bi ti predstavnici stranih država i prihvatili da se pojave pred našim parlamentom. Trebalo bi proučiti pomalo i strane zakone i ovlašćenja tih predstavnika država, da li oni imaju ovlašćenja da se pojave pred našim parlamentom.
Takođe, to se odnosi i na predstavnike stranih vlada. Smatram da ovom parlamentu treba da se obrate predstavnici naše vlade, naši ministri. Ali, evo vidite u nekim zasedanjima, čak i oni napuste Skupštinu, nema tu mnogo uvažavanja. A mi tražimo da nas neki predstavnik neke tuđe vlade uvaži, da dođe, da sedi. Sve to razumem ako je u pitanju protokol, ako je u pitanju uvažavanje.
Ali mi prema tim ljudima, prema tim državama, prema tim parlamentima, prema tim vladama i predstavnicima tih država treba da se odnosimo sa dužnim poštovanjem na svakom koraku, na svakom obraćanju. A to da li ćemo mi njih imati ovde u parlamentu treba ipak da prepustimo nekim drugim instancama, koje u ovoj državi treba da funkcionišu, isto kao što treba da funkcioniše i Skupština.
Što se tiče ove posebne sednice, mislimo da su te posebne sednice ipak nekad u određenoj formi i potrebne, i s druge strane, mogu da imaju opravdanje, ali i do sada smo mi imali ovih problema i sve smo te probleme rešavali. Imali smo mi i zakletve, i uvek se nađe mogućnost, nije to nikad sprečavalo da neko ne počne raditi onaj posao za koji je ovde izabran.
Na kraju krajeva, i prekinuti to redovno zasedanje. Možemo da predvidimo to u okviru Poslovnika, tako da posebna sednica, ako je to neka nova tekovina, da se i sa tim saglasimo, ali mislim da u ovom momentu je to malo i prenaglašeno i na mišiće predloženo.
Što se tiče poslaničkih pitanja, mislim da se ovde uvedu određene novine i mi smo kroz amandmane koje smo dali pokušali da konstruktivno doprinesemo adekvatnom radu po poslaničkim pitanjima. Novina je za građane da će tu moći da se postavljaju poslanička pitanja određenim ministrima po zakazivanju predsednika Skupštine. Videćemo da li je to dobro ili nije.
Ono što je nama u interesu to je da ipak pružimo istovetnu priliku i ministrima i poslanicima da u istom određenom intervalu postavljaju pitanja i dobijaju u tom intervalu odgovore. Niko neće zameriti ako ministar produži svoje izlaganje, i to ne bude pet minuta nego bude sedam minuta, ali neka piše da su poslanik i ministar izjednačeni, kako u vremenskom postavljanju pitanja, tako i u vremenskom odgovoru.
Na kraju, samo bih želeo da kažem nekoliko reči o poslaničkoj grupi prijateljstva, koja se zaista vezuje za Odbor za inostrane poslove. SRS je tu predložila amandman, koji ima jedan svoj razlog, a to je da se ne prenaglasi Odbor za inostrane poslove, jer znamo da je u tom Odboru za inostrane poslove uvek ima preglasavanja, i ljudi koji treba da putuju u ime ovoga parlamenta, putuju po osnovu tog preglasavanja. To nije dobro. Ukoliko možemo da nađemo neki drugi način, a to je onaj drugi način koji smo predložili kroz amandmane, mogli bismo da prihvatimo takvu izmenu Poslovnika.
Dakle, Odbor za inostrane poslove ima svoje uređene nadležnosti. Treba ga pustiti da radi, a o onome ko putuje, s kim putuje i kakve izveštaje podnosi, to mislim da je uređeno na jedan sasvim adekvatan način i ne treba ga u ovom momentu prepuštati Odboru za inostrane poslove.
Bojim se da će ova odredba naići i na oštre kritike, posebno medija, jer su mediji često zamerali ko to putuje, gde putuje, s kim je putovao, šta se tamo dešavalo. Bolje je da o tome odluči Narodna skupština, a oni će dobiti adekvatno obrazloženje Odbora za inostrane poslove.
U tom smislu, predložio bih da kad budemo raspravljali o ovoj odluci u pojedinostima ipak usvojimo amandmane SRS, koji će ovaj poslovnik oblikovati i upotpuniti. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Milanu Stevoviću. Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, maloprije sam pažljivo slušao predsednika Narodne skupštine i njegovo obrazloženje ovih izmena i dopuna Poslovnika. Zaključio sam da na jedan sopstveni specifičan način, diplomatskim putem želi da nas ubedi u opravdanost donošenja ovakvog poslovnika.
Mada je nama jasno, što se da zaključiti iz ovih izlaganja koji su dali prethodnici, a i iz samog izlaganja koje je dao predsednik Narodne skupštine, da je ovde pokušaj da se izvrši supstitucija onog zakona o ministarstvima ovim izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine, što je veoma nepodesno.
Jer, ovim se pokušava da se nađe neko solomonsko rešenje kako bi se zadovoljile potrebe i rešilo pitanje pojedinih resornih ministarstava, pre svega mislim na Ministarstvo spoljnih poslova, odbrane i sl, gde postoje kvaziministri, pa je ovo pokušaj da se na mudar način razreši problem.
Što se tiče ovih tehničkih problema, tehničkih mogućnosti i nemogućnosti, mogu se sa tim složiti da ova skupština nema, možda po evropskim standardima ili normativima, potreban broj sredstava, tu tehničku opremljenost ili slično.
Malopre je predsednik Skupštine istakao da je u prošloj godini odrađeno najviše, najkvalitetnije, da otkako postoji istorija ove skupštine nije se više radilo, a eto sa tako slabom tehničkom opremljenosti. Nije problem da li mi imamo dovoljnu i dobru tehničku opremljenost, već je problem kako se pravi organizacija rada.
Ako recimo istovremeno možemo da radimo sa deset odbora, pa bi trebalo imati 20, 30, možda i više službenika za vođenje stenograma, naravno da bi u tako lošoj organizaciji bilo suviše prenapregnuta takva organizacija, da bi bili 90% radnog vremena neiskorišćeni, što bi svakako bilo neracionalno. Dakle, tehnička opremljenost se da nadomestiti dobrom organizacijom, odnosno preraspodelom poslova i slično.
Drugo, kada su u pitanju razlozi koji su ovde navedeni da se ovo tobož vrši radi preuzimanja nadležnosti Skupštine zajednice SCG, radi proširenja delokruga odbora, mislim da ovo ne stoji, jer bi se moglo na drugi način regulisati i rešiti.
Mogao bih razumeti da je ovim izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije rešeno jedno pitanje, kao što je zamena ili smanjenje broja članova postojećeg Poslovnika o radu Narodne skupštine, da ovaj poslovnik ne sadrži preko skoro 300 članova, pa je veoma konfuzan, teško se snaći, preklapaju se određeni članovi, što je veoma teško pratiti. Pogotovu kad predsednik pita po kom članu je to. Ko će sad pratiti kada ovaj poslovnik ima više članova nego Krivični zakon. Zato je veoma konfuzan i neodređen.
Mislim da bi bilo bolje smanjenje članova, da bi se napravio efikasniji, bolji i određeniji, a ovako u suprotnom, to je neodređenost i konfuzija u postojećem poslovniku, što pogoduje uzurpaciji Poslovnika.
Ako je u pitanju regularnost, pa mislim da bi bilo bolje da se odredilo šta je regularno radno vreme, recimo osam časova je sasvim normalno i regularno da bilo koji radnik može raditi ili zdrav čovek da može svoj posao odrađivati.
Ali, ako uzmemo ovaj slučaj, 18 časova danas, ne znam da li odavde mogu otići normalno, polukontuzovan da se oteturam do prvog hotela. Zato mislim da su ovo sve razlozi koje treba rešiti, a ne ovako rešavati druge stvari, kao kvazi ministarstva i kvaziministre.

Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Penezić.

Evo, što reče prethodni govornik, poslanik SRS, Gačević, u  00,20 časova raspravljamo o Predlogu odluke o izmeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Ne znam zašto je moralo da se dođe u ovu situaciju da Narodna skupština raspravlja u ovo vreme i na ovaj način o izmenama i dopunama Poslovnika?
Prvi među jednakima od nas 250 narodnih poslanika, predsednik Narodne skupštine, gospodin Marković, nije sada ovde prisutan, i kao predlagač izmena i dopuna Poslovnika na neki način snosi odgovornost zašto za dve i po godine, i pored toga što su bila dva ili tri pokušaja da se predloži zakon o Narodnoj skupštini, nije Narodna skupština raspravljala o tom zakonu, u stvari počela je jedna rasprava, pa je povučen taj predlog sa dnevnog reda.
Osnov za rad Narodne skupštine je zakon o Narodnoj skupštini. Ako Vlada radi na osnovu Zakona o Vladi, logično je da i Narodna skupština ima zakon na osnovu kojeg su predviđene nadležnosti, prava i obaveze Narodne skupštine, predsednika Narodne skupštine i svih radnih tela Narodne skupštine.
Ova izmena i dopuna faktički je prilagođavanje Poslovnika, odnosno rada Narodne skupštine radu Vlade Republike Srbije. Ima u ovom predlogu izmena i dopuna odredbi koje su na neki način opravdane proširenjem nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije i njenih radnih tela.
Ali, sve ovo što nam se događalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije od redovnih sednica, vanrednih zasedanja, odnosa Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini, prema poslanicima, prilikom raspravljanja po tačkama dnevnog reda, govorilo se ovde da je usvojeno preko 200 zakona. Vlada i predstavnici Vlade nisu često bili prisutni prilikom rasprava i u načelu i pojedinostima, pogotovo oko predloženih zakona. To jasno govori kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini.
Kada su u pitanju radna tela, odnosno odbori Narodne skupštine Republike Srbije, po Poslovniku koji je prošle godine dopunjavan i urađen prečišćen tekst, ima 30 odbora Narodne skupštine. Sa izmenom uslova za održavanje sednica Narodne skupštine, za njihov rad i tok, od kvoruma za usvajanje dnevnog reda 126, pa početka sednica sa 84 prisutna narodna poslanika i raspravom bez obaveze da prisustvuju narodni poslanici, jasno govori o odgovornosti onoga koji je predložio da može tako raspravljati Narodna skupština o zakonskim predlozima.
Ne verujem da mnogo građana sada gleda ovaj direktan televizijski prenos, da građani reaguju kada je u toku dana direktan TV prenos, zašto je sala Narodne skupštine prazna. Ima po pojedinim predlozima zakona zainteresovanih građana, kada žele da čuju šta je predlog zakona, šta je predlog određenih zakonskih odredbi, kakva je diskusija koje poslaničke grupe, kako predstavnici Vlade obrazlažu predloge zakona ili određene odredbe. I kada vide praznu salu, onda postavljaju pitanje, zašto izdvajaju sredstva u budžet Republike Srbije i zašto izdvajaju sredstva za troškove Narodne skupštine.
Isto tako, može se postaviti pitanje za određenu poslaničku grupu koja, evo sada će se navršiti godinu dana, sa dva ili tri izuzetka, ne ulazi u ovu salu Narodne skupštine. Koliko od građana Srbije ta poslanička grupa Demokratske stranke je uzela sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno na teret građana Republike Srbije.
Njihovo je pravo kao poslanička grupa da opstruiraju ili da bojkotuju rad Narodne skupštine, ali ne mogu da budu za to nagrađeni na teret građana Republike Srbije. A većina građana Republike Srbije teško živi, ali izvršava uredno obaveze prema državi, prema budžetu Republike Srbije.
Kada sam govorio o radu odbora Narodne skupštine Republike Srbije, i rad odbora sa izmenom Poslovnika je prešao u jednu formalnost. I ovde se pokušava kroz izmenu ovog poslovnika da mogu biti sednice odbora i bez dnevnog reda. Ali, i ovo što se događa zadnjih godinu dana kroz rad mnogih odbora Narodne skupštine Republike Srbije, to je puka formalnost i zadovoljenje forme, bez suštinskog rada nadležnih odbora i raspravljanja o tačkama dnevnog reda. Pogotovo odbora koji su u prethodnom postupku dužni i po Poslovniku da raspravljaju o predlozima zakona koje predlaže Vlada Republike Srbije.
A da ne govorim o odborima koji imaju izuzetnu važnost i odgovornost. Pomenuću jedan odbor, Odbor za privatizaciju. Po Zakonu o privatizaciji, mislim da je član 62, Odbor za privatizaciju jedini je nadležan da vrši kontrolu svih organa u postupku privatizacije po Zakonu o privatizaciji, pa i Vlade Republike Srbije, Ministarstva za privatizaciju, Agencije za privatizaciju i svih tih delova Agencije za privatizaciju.
Mi nismo bili u situaciji kao narodni poslanici, izuzev članova Odbora, zahvaljujući tome što je predsednik tog odbora gospodin Novaković, koji nije noćas ovde, da mnogi problemi, mnogi vapaji radnika u pljački kroz privatizaciju nisu se našli ni na dnevnom redu tog odbora, a da ni jednom rečju od predsednika Odbora, od članova Odbora koji predstavljaju većinu u ovoj Narodnoj skupštini, da izađu za govornicu i da kažu šta se to događa kroz privatizaciju u Srbiji i pljačku.
U tom postupku pljačke i otimačine od stotine hiljade radnika u Srbiji da ne reaguju i ne preduzimaju mere i ne izvršavaju svoje obaveze i nadležni državni organi, ni MUP, ni tužilaštva, ni sudovi, i imamo jednu bezizlaznu, beznadežnu situaciju u kojoj se našli radnici tih otetih preduzeća kroz privatizaciju.
Smatram da je kroz izmenu Poslovnika trebalo predvideti i obaveze da odbori izveštaju Narodnu skupštinu o svom radu, a pogotovo ovaj Odbor o privatizaciji ili o kontroli privatizacije da obavesti Narodnu skupštinu šta se sve to događa.
Nisam u toku i ne znam, ali pretpostavljam da kod sekretara Odbora za privatizaciju imamo na stotine zahteva radnika i stotine preduzeća, sa gomilom dokumentacije, materijalnih dokaza o ovome o čemu govorim.
O posebnoj sednici ovde je već bilo govoreno, koju predviđa ova izmena i dopuna Poslovnika. O članu 13, da sednicu Narodne skupštine mogu, na poziv predsednika Narodne skupštine, prisustvovati predstavnici stranih država, predstavnici članova stranih vlada, ne bi trebalo ovo da bude samo pravo, da ipak o tome treba da, ako ima potrebe, da se izjasni narod da Skupština, a ne da to zavisi od samog predsednika Narodne skupštine.
O poslaničkim pitanjima i ovome što se sada predlaže, zašto do sada nismo imali unazad za dve godine izveštaj o radu Vlade, ovde da dođe Vlada, da dođu ministri i da podnesu izveštaj o radu celokupne vlade i određenih ministarstava. Nažalost, nismo to dobili, tu obavezu Vlada nije izvršila unazad za dve godine prema poslanicima i prema Narodnoj skupštini.
Koliko će trajati pitanje, koliko odgovor, mislim da je apsurdno ovde meriti minute i kazati tri minuta za pitanje, a pet minuta za odgovor, ili će neko da meri štopericom ovde, gospodin Marković ili neko od potpredsednika koji ga zamenjuje.
I na kraju, pošto u okviru predloženih amandmana ispred poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, predložio sam amandman na član 19. Predloga odluke izmena i dopuna Poslovnika, a odnosi se na član 238. stav 1. reči "Odbor za inostrane poslove" zamenjuje se rečima "Narodna skupština"; stav 2. menja se i glasi: "Sastav delegacije mora izražavati srazmernu zastupljenost veličine poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini".
U stavu 3. reči "Odboru za inostrane poslove" zamenjuju se rečima "Narodnoj skupštini". Da ne bi došli u situaciju kada se određuju delegacije za posetu stranim državama, za posetu inostranstvu da dođe do preglasavanja, nego prema veličini poslaničkih grupa da se određuju te delegacije i da to odlučuje Narodna skupština Republike Srbije.
Isto tako, sve ove delegacije koje su do sada, u ime Narodne skupštine Republike Srbije, putovale, trebalo je da podnose izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o svojim putevima, gde su bili i šta su radili, s kim su se sreli i šta su ti susreti doneli za državu i građane Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Četroviću.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, a da se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo, na početku moram da se pridružim mišljenju prethodnog govornika i da pohvalim gospodina Perića, koji je već zauzeo počasno mesto jer će on biti upravo u mojoj prvoj rečenici. Nije se izgleda snašao u ovom izobilju Poslovnika koji se serviraju Skupštini, pa sam se u takvoj situaciji i sam našao.
Iako uredno klasifikujem dokumentaciju, danas sam preturao po fiokama i nalazio sam nekih dosta poslovnika, jedva sam našao onaj pravi na koji mogu da se oslonim, odnosno da uporedim ove izmene i dopune. Međutim, ovde nema predsednika Skupštine, a hteo sam da mu postavim jedno pitanje, i to ćete se vi verovatno složiti, ili je moja greška ili je njegova.
Ako imate pred sobom tekst Predloga o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, kaže dalje predlaže da se u skladu sa članom 161. Poslovnika donese po hitnom postupku. Ispod toga dole stoji, u Beogradu, 26. septembra 2005. godine. Sad je to moje pitanje njemu upućeno, da li je on pisao baš tada ili je ovo štamparska greška, ali prije ću prihvatiti da je štamparska greška nego da je čekao zakon po hitnom postupku godinu dana.
Uostalom, pitam se zašto je uopšte trebalo donositi ovaj zakon i smatram da ga nije trebalo donositi, a trudiću se da svojim boravkom za ovom govornicom, po savetu predsednika Skupštine, ne dovedem ove uređaje u stanje usijanja, ovaj kako on reče frižider. Što znači da će moj govor biti kraći nego obično. Međutim, malo se neprijatno osećam kada u ovo gluvo doba noći izlazim za govornicu i kada je ovde samo nekolicina poslanika.
(Predsedavajući: Sad nešto uobičajeno ima više nego u toku dana.)
Vidim na monitoru ima dosta žutih kartica, a ovo što vidim pred sobom nije baš masa ljudi.
Dakle, kažem gluvo doba noći i ovo me podseća da se nešto radi nekako ispod žita ili skriveno, ili podseća me na ono glamočko „Nemo kolo“, kako kažu, ili na nekadašnje sečenje slavskog kolača, kada se slava čuvala, tradicija održavala, ali se nije smelo javno. Međutim, ubeđujem vas da je Srbija budna i u ovom trenutku, nemojte misliti da revolucionarno to govorim, nego da su ljudi budni u ovo doba noći, jer siva svakodnevica ih tera da prespavaju dan, da ne vide sve šta se dešava oko njih, a noću sede i razmišljaju, budni su. Znači, gleda nas narod, bez obzira šta vi mislili o tome.
Sada da se vratim konkretno. Neću vam oduzimati mnogo vremena, govoriću samo o dva člana. Prvo ću o zapisnicima.
Ovaj Ćirković ko da je pretplaćen da dobacuje.
Dakle, zapisnici, odnosno stenogrami trebalo bi da se vode na svakom odboru, što je red. A evo razloga.
Kada sam se na jednom odboru predstavljao i počeo da govorim, predstavio sam se kao Tomislav Penezić, ali je u zapisniku stajalo Slobodan Penezić i prozvali su me ovi G17 "Krcun". Verovatno željni da i srpski radikali malo okuse srpske krvi. Međutim, to srpski radikali neće sebi dozvoliti.
Drugo, član 202, pod đ, a ima pod osam slova.
(Predsedavajući: Stigao je gospodin Albijanić, ništa se ne sekirajte.)
On me i zove Krcun.
(Miloljub Albijanić: Nisam ništa loše mislio.)
Samo da nađem član 202, tražim ga, opet ne mogu da se snađem u ovom zakonu. Kaže u stavu 1: „ukoliko pitanje narodnog poslanika sadrži tvrdnje, vrednovanje i ocene, nadležni ministar ima pravo da uskrati odgovor.“ Sada se pitam, kako to može da neko postavi pitanje, a da baš ne nagovesti nijednim gestom odgovor.
(Predsedavajući: To brišemo.)
A, brišete?
(Predsedavajući: Da, postao je sastavni deo Poslovnika, ima amandman.)
Onda u redu. Ako se briše da o tome ne govorim.
(Predsedavajući: To što ste vi hteli sad da kažete, govorio sam na odboru, ali je pisalo da se briše, tako da... Gospodin Meho Omerović je podneo amandman, pa niste videli.)
Ovde ne piše.
Ne gledam Mehove amandmane, samo gledam amandmane SRS, mada uvažavam kolegu Meha, nema nikakvih problema, ali kažem samo se pridržavam onoga što mi mislimo, jer nam ne treba tuđe mišljenje.
Upravo sam poneo dva amandmana ovde od onih silnih amandmana, ali su već prethodnici govorili, Četrović je govorio o tome, govorili su drugi o vremenu postavljanja poslaničkog pitanja i odgovora ministra i mislim da tu nema i ne treba da bude ograničenja.
Kao zaključak, mislim da ovo sve nije trebalo, da smo imali dobar Poslovnik, ne dobar, ali bolji od ovoga, i da ga nije trebalo doneti i da nije trebalo da ovoliko ostanemo dugo, nego da idemo kući da kao normalan svet odmaramo.

Zahvaljujem se i na doprinosu da idemo što pre kući. Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a da se pripremi poslednji govornik za noćas, nadam se, Zoran Krasić.