Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeo 29. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Danas u dva sata skrenula sam pažnju i narodnim poslanicima i javnosti Srbije da ministar finansija ignoriše Narodnu skupštinu i rekla sam da će se pojaviti negde oko pola šest, pa će negde oko 18,00 da stane za ovu govornicu u najgledanijem terminu i da onda građanima objasni neobjašnjivo, da ih ubedi kako će on njima da uradi ovo ili ono, kao da raspolaže svojim parama, a ne parama tog istog naroda, kojem bi možda da se obrati.
Sada pozivam, pre svega, građane Leskovca i Gornjeg Milanovca da odu na velike mitinge SRS, koji se održavaju u šest sati u Leskovcu i u Gornjem Milanovcu. Mnogo pametnijih stvari će tamo čuti nego da slušaju Mlađana Dinkića, koji evo sad da mene demantuje, ponovo napušta skupštinsku salu ili je tu meni iza leđa.
Idite građani Leskovca i Gornjeg Milanovca, tamo ćete da upoznate kandidate SRS za vaše lokalne izbore.
Mlađan Dinkić će stati za ovu govornicu posle mene i pokušaće da vam objasni nešto za šta objašnjenja nema.
I Mlađan Dinkić i Vlada Republike Srbije obmanjuju građane ovim tzv. rebalansom budžeta. Ovo je jedna velika zabluda. Pare o kojima pričaju ovih dana, koje su navodno dobili od prodaje mobilne telefonije, očigledno je, po ovom što stoji u ovom rebalansu budžeta, da su samo šarena laža i da samo pokušavaju, odnosno ministar Dinkić pokušava da nam predstavi, i juče je to u nekoliko navrata pokušavao, da živimo u zemlji dembeliji.
Mi živimo u zemlji Srbiji koja je, nažalost, ekonomski uništena, koja je sa velikim brojem nezaposlenih, sa velikim brojem građana koji su na ivici siromaštva, sa velikim brojem problema koje ova vlada definitivno nije u stanju da reši. Imali su dovoljno vremena, ovo jesu i formalno poslednji dani Vlade.
Mada, što reče Zoran Krasić, ova vlada je davno pala, da je bilo morala i da su vodili računa o legitimnosti Vlade i skupštinske većine koja tu vladu podržava. Ali, oni su na taj način, pokušavajući ne znam kako da se održe sve ovo vreme, pokazali kakvi u stvari jesu, i građani Srbije to svakako prepoznaju.
Znamo mi koji smo svakodnevno u kontaktu sa građanima šta građani misle i o Vladi i pojedinačno o ministrima, a pogotovo o ministru za koga su ubeđeni da koristi njihove pare kako njemu padne na pamet, da ih daje onome kome on misli da treba da ih da, a da tamo gde su najveće potrebe građana, ministar i Vlada Republike Srbije, uopšte ne intervenišu.
Juče je neko rekao od srpskih radikala da Vlada svoju politiku, a tako i ovaj rebalans, vodi i pravi kao da je Srbija Beograd. Srbija je mnogo više od Beograda, Srbija je i Kosovo i Metohija, Srbija je i Vojvodina, Srbija je i Šumadija, i mnoga nažalost naša zaostala sela, mnogi gradovi u kojima ništa ne radi, u kojima ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem i o tom problemu Vlada Republike Srbije ni kroz ovaj rebalans nijedno slovo nije napisala.
Prava istina, zbog čega zapravo uopšte raspravljamo o rebalansu budžeta za 2006. godinu, jeste da se na mala vrata uvedu dva građanina, jedan je Zoran Stanković, drugi Vuk Drašković, koje je Vojislav Koštunica potpuno nezakonito i protivustavno pustio da sede na sednicama Vlade, a nisu ni novinari, ni fotoreporteri. Ne razumem kako mogu da prisustvuju sednicama Vlade.
Kažu, oni ne glasaju, ali su tu, ne znam za šta, za svaki slučaj. Oni se lažno predstavljaju, i u Srbiji i u inostranstvu, da su ministri u Vladi Republike Srbije, a ponavljam ono što je moj kolega Zoran Krasić ovde rekao, ne može biti ministar u Vladi Srbije neko ko nije na tu funkciju postavljen u ovoj Narodnoj skupštini.
To što mi srpski radikali ne bismo glasali ni za Vuka Draškovića, ni za Zorana Stankovića, to ne bi trebalo da utiče na skupštinsku većinu, ako to danas uopšte postoji u srpskom parlamentu. Vi ste mogli da birate i možete još uvek da birate koga god hoćete.
Naravno, u obavezi ste bili najpre da donesete zakon o ministarstvima, vi ste i to preskočili i zato ćemo noćas na nekoj opet vampirskoj sednici da raspravljamo o Poslovniku Narodne skupštine, kojim ćete pokušati u nekim segmentima da zamenite Zakon o ministarstvima, a ja vas upozoravam, drage moje kolege i gospodu iz Vlade, da su sve to krivičan dela.
Da je prvo, najveće krivično delo, napravio Vojislav Koštunica, to je bio državni udar kada je uveo ove građane u Vladu Republike Srbije, a sada ćete vi kroz ovaj budžet, kroz usvajanje rebalansa budžeta da, na neki način, afirmišete tu dvojicu građana kao ministre u Vladi Republike Srbije, a ponavljam, to nisu ministri u Vladi Republike Srbije.
Ovaj razdeo 29 odnosi se upravo na Ministarstvo odbrane, takav je naslov. Otkud Ministarstvo odbrane u rebalansu budžeta, kada u Zakonu o ministarstvima to ministarstvo ne postoji, kada Ustav Srbije ne poznaje Ministarstvo odbrane na nivou Republike Srbije.
Ovo je zaista vrlo interesantna tema i ne mogu da verujem, ne mogu da prihvatim, ovde ima pravnika i to iz grupacije koja će glasati za ovaj rebalans budžeta, da nisu reagovali, da nisu pokušali da ubede svoje prijatelje u Vladi Republike Srbije, da ih ne dovode u situaciju da još jednom, a ovo nije prvi put, Skupština bude instrument u rukama Vlade Srbije, ali to je vaš izbor i naravno o tome ćemo vrlo brzo govoriti u izbornoj kampanji i objašnjavaćemo građanima Srbije kakav je vaš odnos prema državi.
I još kada čujem da neko od vas kaže - mi smo državotvorna stranka, onda stvarno ne znam šta bih rekla i kako bih reagovala, kada se setim ovoga što zaista nigde valjda na zemljinoj kugli nije zapamćeno. Vi se predstavljate kao nekakve demokratske stranke, vi kao priznajete demokratiju. Vi, dragi moji, nemate pojma šta je demokratija.
Nije demokratija uvesti dva građanina u Vladu Srbije i reći - mi imamo ministre, mi imamo ministarstva.
Demokratija je raspisivanje izbora kada nemate većinu da izaberete ministra, kada vas neko uslovljava izlaskom iz Vlade i napuštanjem skupštinske većine.
Demokratija je, gospodo, raspisivanje izbora, pa posle izbora da ovde bude skupštinska većina koja će moći da menja zakone, da donosi zakone, da konačno uspostavi pravni sistem i da konačno ova Srbija postane pravna država.
Vlada je u razdelu koji se odnosi na Ministarstvo odbrane i mi smo tu amandmanski intervenisali, funkcija 210, ekonomska klasifikacija, gde su mašine i oprema, predvideli ste iznos od 1.462.692.075 dinara, a mi smo vam predložili da se ovaj iznos poveća na 2.184.104.075 dinara.
A vi ste u sledećem razdelu koji ima naslov - Vojnoobaveštajna služba, izneli ovde do detalja šta imate nameru da radite u okviru Vojnoobaveštajne službe, šta ćete da popravljate, koju opremu da nabavljate, koje avione da popravljate. To je prosto neverovatno da ovakve stvari, koje u svakoj normalnoj državi predstavljaju državnu tajnu, vi na ovaj način prezentujete.
Vama je to transparentno. Vama su državna tajna tenderi, vama su državna tajna provizije, a ono što je svakoj normalnoj državi državna tajna, vi ste tu kao transparentni, kao. Vašim sudijama i vašim tužiocima je državna, odnosno službena tajna, suđenje Jovi Đogu i još jednom broju ljudi koji su osumnjičeni da su pomagali osumnjičenom za ratne zločine, generalu Ratku Mladiću.
Da li tu ima normalnog pravnika u toj grupi, naravno mislim da među sudijama i tužiocima ima mnogo dobrih pravnika i mnogo dobrih stručnjaka, časnih ljudi, ali naravno ove specijalce koje vi birate u nekakva specijalna odeljenja, to su isključivo režimski instrumentalizovane sudije i tužioci i oni će jednog dana da se stide i svojih kolega. Sada niko ne vidi da li se stide jer se voze u blindiranim kolima, prate ih desetine onih koji ih čuvaju, ali jednog dana stideće se pred svojim kolegama, a bogami i u svojoj porodici i pred svojim potomcima.
Kako može neki sudija da vodi postupak i da nekoga oglašava osumnjičenim i okrivljenim zato što, kaže, pomaže nekome za ratne zločine? Ratko Mladić, gospodo, ako niste znali, nije osuđen za ratne zločine.
Naravno, neće ni biti, jer Karla del Ponte nema šanse, koliko god joj vi izražavali blagonaklonost i obećanje, neće biti u prilici da vodi taj postupak.
Dakle, kako može neko da pomaže nekome za ratne zločine kada taj neko ratne zločine nije izvršio.
Kolege pravnici, prezumpcija nevinosti je valjda nešto što morate da priznate, to je opštepoznato i opštepriznato pravno načelo. Nemate pravo i vaše sudije nemaju pravo da Ratka Mladića nazovu ratnim zločincem, jer on to nije.
Ako se to nekada dokaže, tek onda eventualno mogu da odgovaraju oni koji su mu pomagali u ratnim zločinima, samo ne znam kako je skrivanje ratni zločin, ali naravno vi možete sve.
Vi možete da zatvorite sudnicu, kao što ste je zatvorili u vreme kada se raspravljalo o ratnim zločinima na Ovčari, pa ste tamo imali svoja dva zaštićena svedoka, pa sada kada je javna rasprava pred Vrhovnim sudom otvorena, onda ste ostali zatečeni. Kada su advokati, svedoci, okrivljeni iznosili činjenice o zlodelima koje su na Ovčari činili upravo ta dvojica, koji su bili zaštićeni svedoci i zbog kojih je jedan broj nevinih ljudi osuđen na višegodišnje kazne zatvora.
Dakle, kao i kolega Zoran Krasić toplo vam preporučujem, nemojte da se uplićete u kolo Vlade Republike Srbije, ne smete da glasate da neka sredstva građana Srbije opredeljujete za nekakvo Ministarstvo odbrane koje ne postoji. Nemamo, gospodo, ministarstvo odbrane, nemamo ministra odbrane. Trebalo bi da imamo, ali vi nemate moć da to uradite, vi nemate dovoljno poslanika da izaberete te ministre koji vam nedostaju, i nemate prava da na ovaj način raspolažete budžetom Republike Srbije.
Nemate prava da na ovaj način priznajete onog Zorana Stankovića, onog pulena Karle del Ponte, koji kaže da on osuđuje onaj, pre neki dan lepi poster objavljen, gde onaj jedan srpski oficir salutira posteru Ratka Mladića. Ko je on da se oglašava u ime nekog nepostojećeg ministarstva. To što mu je dozvolio Vojislav Koštunica koštaće Vojislava Koštunicu ne samo na izborima, za takva dela se i krivično odgovara jer to jesu krivična dela. Da, kolega, smejte se, trebalo bi to da znate.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na lan 7. razdeo 30. amandman je podneo narodni poslanik Stevica Deđanski.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi: član 7. razdeo 30. se briše. Moram da objasnim zašto, pošto ovde ima ljudi koji ne shvataju ni mnogo jednostavnije stvari od toga i uglavnom sede s ove strane (pokazuje levo, gde sede poslanici vladajuće koalicije).
Odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova, na ove ljude koji se sada smeju, koji ne shvataju šta se priča, pa bi bilo dobro da slušaju ili da nešto kažu ako znaju. Oni inače imaju običaj, pa su i na proteklim mojim izlaganjima dobacivali sa mesta, ali normalno ne smeju da izađu za govornicu i ništa da kažu.
Ovo se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova i na više od milijardi dinara koje se troši, daje se bilo kome. Moram da kažem ,gospodo poslanici, vi koji se tako zajedljivo smejete da je ovo, da najjednostavnije kažem da bi narod Srbije razumeo, ovo je za zatvor. Mada šta ste vi sve uradili, u šta ste sve upleteni, ovo još i nije problem po kojem sve osnovu treba da idete u zatvor.
Da vam kažem, gospodo narodni poslanici koji nameravate da glasate o ovome, da ne postoji ni ustavni ni zakonski osnov za finansiranje ovih ministarstava. Znači, osnov za finansiranje određenih ministarstava je Zakon o ministarstvima koji, kao što znamo, niste usvojili, koji kao što znamo nećete da usvojite i kao što znamo nemate dovoljnu većinu. To znate i vi.
Niko ovde nije izabran u Skupštini, niko ne predstavlja Srbiju na osnovu glasova narodnih poslanika, na osnovu glasova građana. Određeni građanin, čak štaviše jedna obična luda ide sama svetom i predstavlja Danu, Vlajka i Srećka i za to ga vi sada plaćate. I onda još dozvoljavamo da takvu osobu, koja takve stvari iznosi i priča o planu B za Kosovo i Metohiju, znači to je jedan običan slučaj za Lazu Lazarevića. Vi sada to želite da nagradite i da platite sa velikom sumom novca.
Evo, sada mogu da kažem da sam ministar spoljnih poslova, isto kao i taj čovek, da li biste vi meni dali 100.000 miliona da putujem po svetu? Normalno da ne biste, ali ovde imate neke više interese koje ćete morati da objasnite građanima. Pozvao bih vas jedan test da uradite, da bilo ko od vaših poslanika izađe ovde i javno kaže Vuk Drašković je moj ministar spoljnih poslova. Pa vi kući ne bi smeli da se vratite. Vaša porodica bi vas isterala iz kuće, izbacila bi vas od sramote.
Ne, ovako je lakše da ćutite, sa mesta da dobacujete, da se cinično smejete, ali ne smete da kažete. Evo, pozivam vas ponovo, izađite i kažite. Baš bih voleo da građani Srbije znaju da je on vaš ministar spoljnih poslova. Pošto sam ubeđen da vi to ne smete da kažete, ali vi ćete ipak glasati i daćete pare takvih ljudima kao što je on.
Da se vratimo na neke druge stvari, vi ste novac ovim rebalansom budžeta odredili za razne varijante, za razno trošenje. Ne bih ponavljao što su pričali poslanici ranije, svima je to već jasno, znači ako ne prebacimo RTS, RTS-u normalno teče med i mleko, ali dobro RTS je postao javni servis evropske Srbije, pa možda će ljudi da poveruju.
Na televiziji pokazuju kako živimo lepo, sve se gradi i cveta, fabrike se otvaraju, a mi ukupno nemamo u Srbiji investicije da zaposlimo 200 ljudi. Stalno se nešto obećava, a ništa se ne radi.
Imali smo problem u proteklom periodu sa penzionerima. Skoro ste uništili penzionere. Smanjili ste im penzije, ne želite da im date plate zato što nisu vaši glasači, tako vi razmišljate. Vi delite ljude konstantno, vi imate problem sa time i mi tu ne možemo da vam pomognemo. Postoje službe koje pomažu ljudima koji imaju psiholoških problema.
Takođe, socijalu ste zapostavili. Dali ste neka određena sredstva koja su vrlo mala. Imamo veliku nezaposlenost. Od kada ste vi došli da nas usrećite 5. oktobra mi imamo 800.000 više nezaposlenih. Zatvorili ste firme, prodali ste najbolje srpske firme.
Ono od čega se normalan domaćin u Srbiji stidi kada proda nešto najbolje, znači u svakom selu, u Vršcu iz koga dolazim, a i u svim drugim selima, kada čovek proda nešto što vredi on se toga stidi, on to nikada ne radi.
Ali, neki se ponovo smeju, nadam se da će ovi iz G17 smeti da izađu pa nešto da kažu, ali ne znaju oni ništa. Oni da znaju nešto, oni bi bili neka stranka, a ne bi imali 1%.
Takođe, otpustili ste nekoliko stotina hiljada ljudi i šta sada? Svi imaju 20-30 godina staža, ko će da ih primi? A novac trošite, arčite, razbijate i ne stvarate novu vrednost gde ti ljudi mogu da rade. Vas treba da bude sramota. Istorija će o tome da sudi, verujem da već sude građani već sada, ne verujem nego sam ubeđen, a znate to i vi. Idite blindiranim automobilima kući, crna stakla, ne smete da idete ulicom. Ali, to je vaša stvar.
Novac koji trošite, koji ste arčili, ne ulažete u neke druge stvari. Svi znamo da se suočavamo u Srbiji sa belom kugom, sa time da nemamo dovoljno dece, da ćemo maltene biološki nestati. Da li je neko predložio u bilo kom vašem NIP-u ili budžetu da se to subvencioniše? Normalno nije, jer to vas ne interesuje.
Privredu ste uništili. Nemamo novih investicija. Ne sećam se kada je nova investicija u Srbiji otvorena. Da ne govorim o vašim tajkunima koji kupuju firme koje su propale, koje prvo uništite, kao na primer Sartid, kao što se spremate sada u Boru, pa onda kupujete, pa kao onda to pravite kao investiciju. Izvinite, gospodo, to nije investicija. Narod to zna, ako vi ne znate to nije mnogo ni važno.
Same investicije da bi uopšte došle mora da postoje neki fondovi. Toliko se novca potrošilo u Srbiji, a vi nijedan dinar ne dajete ljudima da krenu, da dođu malo do nekog novca. U proteklom izlaganju rekao sam da više fondova za razvoj privrede, poljoprivrede i ostalog rade lokalne samouprave, koje su svesne toga jer se nalaze na terenu sa građanima, znaju koji je njihov problem i pomažu im koliko je to moguće.
Ali, nažalost to nije dovoljno, to treba država da radi. Ali vi ne radite to. Imamo razne Betmene, kako ih već zovu, koji pričaju o NIP-u, koji idu tamo i obećavaju u svom nekom stilu "uradiću vam ovo, uradiću vam ono". Prvo ste opljačkali državu, a sad će oni nešto da urade.
E pa, gospodo, da vam kažem, Nacionalni investicioni plan, kojim se toliko hvalite, treba da proizlazi iz načelne strategije, koju vi normalno nemate. Vi ne znate kako želite da razvijete privrednu. Strategijom se treba opredeliti za najprofatibilnije privredne sektore, a potom se u potpunosti usmeriti ka razvoju tih sektora.
Nažalost, vi to ne radite i imate jedan problem.
Gde su sada svi ti krediti koje ste obećavali, kojim ste rekli da ćete da popravite privredu i tako dalje. Imamo jednu situaciju da imamo 17 milijardi dolara zaduženja, da nemamo nikakvih investicija u Srbiji, da su krediti skoro nemogući, znači niko ne može da ih uzme.
Kada danas upitate bilo kog privrednika u Srbiji, znači velikog, manjeg, srednjeg ili bilo koga, da vam navedu pet najvećih problema u Srbiji koji trenutno tište njih, 95% njih staviće na prvo ili drugo mesto stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno probleme sa održavanjem same likvidnosti.
U cilju rešavanja problema oni mogu da se zaduže kod banaka, normalno da su krediti kod banaka ogromni, ne isplate se i to će dodatno da ih uništi i vrati na početak. A ovi koji postoje, krediti iz državnih fondova koji su, moramo da priznamo, po prilično povoljnim cenama, to mogu da dobiju ljudi samo koji su bliski partijskim moćnicima, koji su bliski uglavnom G17 plus, koji na osnovu toga dobijaju novac i na osnovu toga su u prednosti u odnosu na ostale.
E sada, da li oni to koriste za proizvodnju ili kao neki članovi G17, bivši ministri, uzimaju da kupuju određenu junad pa da preprodaju, da operu novac, to je već stvar koju smo mi ovde milion puta govorili i građani su to već prepoznali. Molim vas, gospodo, da više ne lažete građane Srbije.
Gospodin Krasić rekao da je Vlada odavno pala, to svi znamo, znate to i vi. Nažalost, ovde se vučete, vi ste spremni za još jedan dan u fotelji da izdržite ako treba još malo bruke i sramote, da vas još malo narod po ulicama napada, ali šta da radimo. Svako o svom obrazu najbolje zna da se stara. Molim vas da se konačno dozovete pameti, da večeras izađete iz ove sale i da se više nikada ne vratite. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Krasić. Vi reklamirate povredu Poslovnika ili se javljate po amandmanu? Po Poslovniku izvolite.

Gospodo poslanici, povređen je Poslovnik, nepoštovanja Skupštine. Nije toliko ove skupštine, koliko je nepoštovanje mog zavičaja. Steva je takve stvari stvarno rekao da evo, kao Banaćanin, stvarno ovog puta Stevice nisam mogao da slušam ono što si pričao. Verovatno ćeš se ti u stranci dobro kotirati zbog ovih stvari koje si rekao, ali stvarno si zaboravio suštinu. Evo i sam nešto zbog javnosti da kažem.
Stvarno smo ostali bez fondova, stvarno smo ostali bez para, ali, Stevo, nismo mi tada radili, nego ste vi tada bili u vlasti. Stvarno je ova zemlja ojađena, ali to ste vi podržavali, vi ste razvili te ratne bubnjeve, te zastave, vi ste sve to uradili i sada ste nas doveli do toga da su nam fondovi prazni i da smo osiromašeni, da nas niko ne poštuje, to ste nam sve vi napravili.
Dovde smo stigli upravo zahvaljujući takvoj policiji koju ste vi imali. Ti pošto pominješ domaćine i one koji prodaju, i tvoj baba da je sve rasprodao, pa onda okrivi tebe da si ti kriv, a on sve prodao. To ne bi bilo pošteno ni prema babi ni spram tebe. Nemoj da brkaš stvari. Zbog javnosti samo hoću da kažem, to gde smo stigli nismo mi sada, pokušavamo da izguramo ta kola iz blata.
Volim konstruktivnu diskusiju, kada stvarno znate, kada diskutujete, kada kažete koji su prihodi, koji su izvori, gde su troškovi, da vi ne bi dali na ovo, to prihvatam, to su konstruktivni predlozi i to bih razumeo. Ali, da stvarno umanjuješ ovo, to ipak nije fer i nije lepo.
Neću se javljati i ne želim sa vama da polemišem oko toga, ali to sam više uputio Stevi da malo, što kažu lale, kazaću lalinski, da se uzme na um kad priča, da se stvarno ne brukaš. Slažem se, stručno napadnite budžet, tu smo da ga branimo, tu smo da diskutujemo, da vidimo šta je bolje, da nađemo rešenje, ali nemojte da se koristimo nekim stvarima koje ne zaslužuju odgovor.

Za reč se javio narodni poslanik Hranislav Perić.

Gospodine predsedavajući, hvala vam što sam dobio reč, jer sam hteo juče da govorim, ali je ministar verovatno zbog zauzetosti bio odsutan, pa sam za govornicom rekao da ću govoriti kada bude ministar u sali.
Imamo jedan problem i želim da govorim o tome. Verovatno u ovom našem nacionalnom programu je predviđen program za izgradnju mnogih infrastruktura na području Srbije. Sada je to diskutabilno da li je negde trebalo uvesti put, a negde nešto drugo, ali bi bilo dobro da se od tog programa nešto i uradi. Biće to urađeno u Srbiji, biće poboljšani uslovi za život na tim prostorima, tamo gde dođe do takve izgradnje.
U investicioni i nacionalni program treba sigurno dodati i probleme koji se u međuvremenu javljaju, jer ovo što se planiralo, što su opštine pravile svoje programe, ministarstva itd, želim da postavim jedno pitanje, da li ima sredstva za intervencije, ako se nešto u međuvremenu dogodi što je neplanirano.
Ovo o čemu ću govoriti ne trpi odlaganja. U opštini Merošina, u selu Batušinac, oštećen je most na Moravi, pao je jedan stub, a to je selo koje se graniči sa niškom opštinom.
Ljudi iz tog sela imaju samo dva-tri kilometra da dođu do niške pijace, a to su dobro organizovani poljoprivredni proizvođači koji imaju najveću proizvodnju, možda, na jugu Srbije, u povrtarstvu i moraju svako jutro sa stotinak vozila da kruže, da zađu 15 kilometara da bi došli do niške pijace. A kažem da se radi sve o robnim proizvođačima.
Opština to nije u mogućnosti da sama uradi, bez pomoći ne može i ne znam, verovatno može da se nađe malo para da se to popravi i izgradi, veličina mosta nije velika, jer bi skratila velike muke tih seljaka iz tog dela.
Takođe, iz tog sela proizvođači preko Morave imaju svoja imanja i zamislite vi, da bi išao da obradi svoju njivu, a to su pretežno bašte, pošto su pored Morave, treba da zađeš 15 kilometara da dođeš u svoju baštu. Molim vas, ministre, da pokušate, da li će to kroz nacionalni program, da li neke hitne intervencije, na neki način da se iznađu sredstva i da razrešimo to pitanje.
Opština već dva-tri meseca, skupština je to razmatrala, pokušava se da se napravi neki privremeni most, pontonski most i to treba mesečno oko dva miliona da košta opštinu za korišćenje tog mosta. Ako to tako bude i rešimo taj problem na taj način, onda će ceo budžet opštine Merošina da ide za korišćenje mosta preko Morave.
Prema tome, vidim da su ogromna sredstva u ovom planu, da ima para, i treba pronaći malo para da se to završi. Evo, pokušao sam da to objasnim, jer imamo zadatak od tih ljudi, molili su me, da iskoristim prisustvo ministra i da to kažem za ovom govornicom, kako bi možda mogli da nađemo rešenje da skratimo muku tih poljoprivrednih proizvođača.

Ministar Dinkić ima reč, pa Stevica Deđanski.

Evo da odmah narodnom poslaniku dam odgovor. Ukupno je iz Nacionalnog investicionog plana za saobraćajnu infrastrukturu, koja obuhvata i lokalne male mostove, izdvojeno 437 miliona evra do kraja sledeće godine. Imajući u vidu da ovaj most, spomenut u vašem izlaganju, svakako jeste značajan za Merošinu, način da se on finansira je sledeći: da zajedno sa Ministarstvom za kapitalne investicije opština Merošina napravi projekat i da se onda faktički na osnovu projekta Ministarstvu finansija dostavi koliko je to sredstava.
Trenutno Srbija ima dovoljno sredstava da se zaista u svim mestima u Srbiji, bukvalno u svim mestima u Srbiji, sve ono što godinama nije ulagano u infrastrukturu obnovi. Bitno je urediti prioritete. Vi u Merošini najbolje znate šta je za vas prioritet; za ono što vi budete tražili mora da se napravi projekat, odredi koliko je potrebno sredstava i Republička vlada će sigurno to izvršiti.
Inače, ovde je bilo tokom današnje rasprave pitanje šta je sa 2,1 milijardi evra, koliko smo ostvarili viška u ovoj godini. Kaže jedan poslanik SRS da ne zna gde se to nalazi, da toga nema, navodno, u budžetu. Samo mogu da vam kažem da taj ko je to rekao ne ume da čita budžet, imajući u vidu da celokupna struktura viška od privatizacionih prihoda i budžetskog suficita jeste data vrlo detaljno u budžetu.
Činjenica je da tokom prethodnih godina nismo imali ovoliki višak, ali smo upravo zbog toga dali u rebalansu znatno detaljnije obrazloženje nego što je to ikada do sada davano.
Naime, milijardu 675 miliona evra će biti investirano kroz projekte Nacionalnog investicionog plana, ali ne u ovoj godini, jer taj poslanik kaže da vidi samo 400 miliona evra, odnosno 33 milijarde dinara.
To je tačno, ali ako ste čitali budžet videli ste da smo uveli više budžetsko planiranje i da imamo ulaganja i u ovoj i u sledećoj godini, tako da je ukupan iznos milijardu 675 miliona evra za Nacionalni investicioni plan.
Takođe, u delu koji se odnosi na javni dug jasno smo naznačili da je intencija Vlade da i dalje smanjuje spoljni dug, kao što je činila poslednjih godina. Trenutno nam je četiri puta niži dug nego što je bio pre pet godina, ali imamo nameru da pre vremena otplatimo jedan deo javnog duga.
To već čini Narodna banka Srbije vraćajući milijardu dolara MMF-u. Mi smo sada u situaciji da više nećemo uopšte zavisiti od kredita MMF-a. Oni su nam bili i te kako dobrodošli pre tri-četiri godine, kada je zemlja kretala u reforme.
Sada, kada su devizne rezerve preko 10 milijardi dolara, zaista nema potrebe da uzimamo bilo šta od MMF-a, naprotiv, sve ćemo da vratimo pre roka dospeća. Slična je situacija i sa drugim poveriocima. Zato smo odlučili da oko 580 miliona dolara prevremeno vratimo Svetskoj banci.
Osim toga, pregovaramo o zameni dugova za investicije sa našim poveriocima. Juče je potpisan prvi takav sporazum iz paketa Vlade Srbije, a to je zamena 25 miliona evra koje dugujemo nemačkoj vladi za 5,5 miliona ulaganja u sistem daljinskog grejanja u Srbiji po sistemu koji štiti životnu sredinu. Sa tim ćemo, naravno, i nastaviti.
Kada se čita budžet stvari moraju da se posmatraju u dinamičkom kontekstu. Naime, 2,1 milijarda evra je stanje na dan kada smo radili rebalans budžeta, a za dva meseca još 320 miliona evra će se sliti u našu kasu, u državnu kasu Srbije, nakon prodaje treće licence za mobilnu telefoniju.
Osim toga, pripremljen je i tender za privatizaciju Naftne industrije Srbije, a u toku je tender za privatizaciju DDOR-a. Dakle, biće daleko više prihoda u budućnosti. Kada bude razmatran budžet za 2007. godinu onda ćemo govoriti o planovima za investiranje u narednoj godini.
U svakom slučaju, ono što se mora uraditi u narednom periodu... Nisu problem krediti, kao što je rekao prethodni poslanik SRS, jer sada ima kredita u dovoljnoj meri.
Tačno je da treba kamatne stope da budu niže i tačno je da naplata potraživanja mora da bude bolja, međutim, tu ne mogu da pomognu ljudi koji se bave finansijama, već mora dalje da se jača pravosudni sistem i da se pojača sigurnost poslovnih ljudi, i ne samo njih, već i građana. I, ova vlada napravila je neke pomake. Setite se šta se dogodilo sa stečajnom mafijom – evo je u zatvoru. Vidite šta se dogodilo sa drumskom mafijom, koju ste vi tolerisali – evo ih u zatvoru. Šta je bilo sa Karićem, koga ste vi tolerisali – pobegao je, ali je za njim poternica.
Dakle, nije sve idealno i nisam lično zadovoljan, jer postoji mnogo ljudi koji su se ogrešili o zakon i koje zakon mora da stigne onoga časa, kako se bude odvijala reforma. Međutim, Srbija će uskoro dobiti novi ustav. Osim svih onih vrednosti o kojima ste govorili vi i naš premijer do sada, on donosi sa sobom i novinu u oblasti reforme pravosuđa. Ta novina će biti utvrđena ustavnim zakonom, zakonom za sprovođenje ustava, gde se, u skladu sa strategijom za sprovođenje reforme pravosuđa, uvodi obavezan reizbor sudija u naredna dva mandata, u periodu od pet godina.
To znači da će sudije koje časno, pošteno i hrabro obavljaju svoj posao, naravno, biti reizabrane, odnosno biće određen mehanizam i kriterijumi kako se vrši reizbor, ali zato oni koji su tu zalutali faktički neće tu moći da ostanu.
Bio je veliki problem sa Trgovinskim sudom, iz prostog razloga što je pre vremena prethodna skupština donela takve zakone koji su dali potpunu nezavisnost sudstvu, pre nego što su u sudovima bili ljudi koji ne bi zloupotrebili tu nezavisnost. Nezavisnost sudstva je potrebna, ali u zreloj fazi razvoja društva. Ovako, jedan sudija štiti drugog sudiju, jedan savet štiti druge sudije i ne možete taj sistem da otpetljate. Maltene, Kljajević ne bi ni završio u zatvoru da nije uhvaćen na delu. On nije mogao biti smenjen, a ne da završi u zatvoru, dok policija, koja je pratila te aktivnosti, što jeste posao policije, nije prikupila dovoljno dokaza, na osnovu kojih je pokrenut postupak i počelo je klupko da se odmotava.
Bilo je mnogo primedaba u prethodnim godinama na rad ministarstva policije, ali ovo što je policija uradila u našoj vladi, sviđao se ministar nekome ili ne, u prethodnim decenijama se nije dogodilo u Srbiji. Zaista mislim da je policija vrlo dobro uradila svoj posao, posebno imajući u vidu teške uslove pod kojima rade. Međutim, još uvek jedan deo pravosuđa, ne ceo, nije na visini svog zadatka, ali u svim zemljama u tranziciji to ide vremenom.
Ljudi kažu da je potrebno stimulisati ljude da bolje rade, pa smo zato predvideli i u ovom rebalansu budžeta povećanje plata; predložili smo, a vi ste usvojili, zakon o platama u državnoj upravi koji značajno povećava plate svima onima koji rade u državnoj upravi.
Međutim, ovaj period u kome se nalazimo je takav da, s jedne strane, konačno imamo stabilne prihode, i dobro je što imamo višak prihoda, koji nam omogućavaju snižavanje inflacije. Mi smo imali već treći mesec negativnu inflaciju i to nije palo s neba, već je rezultat ovih mera koje su sprovele Vlada i centralna banka. Tako će ove godine inflacija biti ne samo u okvirima projektovane, 9,3% na godišnjem nivou, već će biti i niža od nje.
Kao što smo nagovestili, sutra će Ministarstvo energetike predložiti Ministarstvu trgovine i Ministarstvu finansija, a mi ćemo prihvatiti, da pojeftine naftni derivati na pumpama u Srbiji. Tačna cifra je da će preko četiri dinara po litru dizel goriva biti od subote jeftiniji naftni derivati, a to je nešto što će oboriti oktobarsku inflaciju za 0,45% i zaista sada imamo priliku da u stabilnim uslovima pokrenemo privredni razvoj.
Da ovo ne bi zvučalo suviše optimistički, jer sve stvari nisu ružičaste i mnogo ljudi je bez posla, a to je sledeća faza, jer je to najveći problem, nisu problem kamate i nedostupnost kredita, nego što još uvek mnogo ljudi nema posla. Ali, jedini način da oni dobiju posao je da se ovaj Nacionalni investicioni plan sprovede, da ga sprovede ova i buduća vlada.
Ako se vi, gospodo radikali, brinete o sudbini nas iz naše vlade, to je vaš problem, jer građani znaju šta je ko pričao. Svaka čast šta vi pričate, ali na kraju građani znaju i kako ko radi. Na kraju će se ceniti ne oni koji pričaju prazne priče, nego oni koji su nešto uradili za ovu Srbiju i ostavili u amanet za budućnost Srbije. Hvala. (Aplauz.)