Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Sreto Perić govori o tome da je namera SRS da ne dozvolimo da se bilo kakav iznos novca koji se predviđa ovim rebalansom budžeta, iz Nacionalnog investicionog plana, ne rasipa na neke projekte i neke programe koji suštinski ništa ne znače.
Državni aparat, uvećan kroz kancelarije, kroz agencije, kroz raznorazne druge novokomponovane institucije u našoj zemlji, za proteklih šest godina je zaposlio istomišljenike ovog tzv. demokratskog, a u stvari lopovskog bloka, u toj meri da građani više i ne znaju šta plaćaju, oni koji moraju sada, zbog prirode zakona koji su usvojeni po nalogu EU, u procesu harmonizacije i pridruživanja da plate nešto. Evo, objasniću vam to na primeru ove Agencije za duvan.
Ona je osnovana pre nešto više od dve godine. Svaki vlasnik samostalne trgovinske radnje koji mora da ima u paleti proizvoda koje nudi i određeni broj, odnosno nekoliko marki cigareta, mora da plati godišnju članarinu, odnosno da traži dozvolu od Agencije za duvan, i to je iznos koji je sada udvostručen u odnosu na prošlu godinu, tako da je prosečna računica za jednu malu radnju, u bilo kom mestu, u bilo kom delu grada, u selu, u gradu, takva da bi neko morao ko zna koliko desetina boksova cigareta nedeljno da proda da bi mu se isplatilo što plaća namet koji mu je odredila država, odnosno Agencija za duvan.
Ne samo tu, nego u svim drugim oblastima morate da platite sve ono što ranije ljudi nisu plaćali, zbog produkcije i hiperprodukcije agencija, kancelarija i ne znam čega. Treba da pogledate kako izgledaju izveštaji koji dolaze preko ove kancelarije koju je spominjao gospodin Perić i pomenute gospođe. Narodni poslanici mogu da traže od službe u Skupštini Srbije i od Odbora za ekonomske odnose, iako nisu članovi, jer je tamo sekretar jedna gospođa koja je veoma ljubazna i predusretljiva, da im odštampaju srpsku verziju, pošto postoji i ona engleska. Iz tih novotarija u izrazima pojedinih političara i onih koji se strašno prave pametni, pa, eksperti su, kada nešto iz dela tog pregleda kao englesku reč koriste u svom novogovoru, jasno možete da vidite gde se mi nalazimo i šta oni nameravaju sa nama.
Pošto su Rumunija i Bugarska, nama susedne zemlje, dobile zeleno svetlo da 1. januara 2007. godine, ali pod određenim uslovima, pristupe članstvu EU, ostaje pitanje i razmišljanje za sve vas koji samo u tome vidite budućnost Srbije i samo ste zbog toga spremni da puzite, da vas udaraju, maltene, gore nego motkama u glavu, da hapsite srpske generale, da građane ostavljate bez posla, da smanjujete plate, penzije, da otpuštate, da menjate zakone koji se direktno tiču socijalno najugroženijih.
Pogledajte tamo u tom izveštaju, koji se periodično pojavljuje na tri ili šest meseci - kakvi su dalji uslovi i šta oni traže od Srbije, odnosno od takve vlasti kao što je ova i ona prethodna.
Da li tu ima nečega što može da da nadu građanima Srbije - da će se otvoriti nove fabrike, da će se povećati izvoz, na primer, poljoprivrednih proizvoda ? Nema toga, jer im to nije cilj.
U procesu donošenja novih zakona, hvalila se ranije Nataša Mićić, pa i predsednik ovog novog saziva, Predrag Marković, kako je Skupština donela preko 200 zakona, prethodna Skupština - preko 300 zakona, kojima se usklađuju naši propisi sa njihovima.
Podvucite crtu i pogledajte gde se mi nalazimo danas. Ako su dali pozitivnu ocenu i mišljenje o zakonodavnoj oblasti, pa ste morali da ukinete kvorum i da vas ima 5-6 iz vlasti prisutnih, da nema ministra a da možete da donosite zakone, odnosno samo da se pojavite i da nas navuku određenog dana i nekako da vas nakupe kada je dan za glasanje, da to izglasate, pogledajte kakva je poljoprivredna proizvodnja i da li su se u međuvremenu ovajdili od toga poljoprivrednici.
Da li su veće plate i penzije - nisu. To je zato što su oni tražili da se plate i penzije smanje.
U nominalnom iznosu jesu veće, kao što se vi hvalite i pričate, ali u dinarima, u odnosu na 2000. godinu, a ne uzimate u obzir koliki je tada bio kurs nemačke marke i, kasnije, evra, kada je izvršena ona konverzija godinu dana kasnije, i šta ste mogli da kupite za taj novac, a šta možete danas.
Šta Srbija, u ovom trenutku, može da izveze na tržište zemalja EU, čime treba da se bavi ova kancelarija?
U izveštaju koji oni dostavljaju na tri, šest meseci ili godinu dana, stoje ove jasne ucene i uslovi koje svakako morate da ispunite, ali vi to i hoćete i ne bunite se protiv toga, jer kažete da je Haški tribunal, odnosno kvazisud u Hagu - sud pravde.
Navodim kao primer da je Momčilo Krajišnik, kao predsednik Parlamenta Republike Srpske, države koja je imala svoje organe i koja se danas bori da opstane i da se ne utopi u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, dobio juče 27 godina zatvora.
Šta vi kažete na to? To je dobro, verovatno, i to je lepo, i to je sud pravde, pa s njim treba da sarađujemo i da isporučujem naše državljane.
Niste se pobunili i ta gospođa nije nikome od onih iz EU, koji vam ispostavljaju uslove, ništa rekla o kršenju ljudskih prava i o činjenici da se predsednik najveće stranke u Srbiji, prof. dr Vojislav Šešelj, već četiri godine nalazi tamo, a dobrovoljno se predao Haškom kazamatu, bez mogućnosti da se brani. Čitali ste to juče u novinama.
To je još jedna u nizu farsi, ironije i svega onoga što bi trebalo da bude opomena vama koji zagovarate takvu servilnost i saradnju s tim kvazisudom, odnosno opomena za sve one koji su videli da se tamo sudi celokupnom srpskom narodu. Zbog toga je predsednik naše stranke tamo - da brani interese i vaše dece, i vaših unučića, i nerođene dece.
Vi to pogledate i kažete da je to dobro – evo, davaćemo im još para za to.
Zašto taj novac nije upotrebljen, odnosno ko zna koliki je aparat tamo i koliko njih radi, da se otvori neko novo radno mesto? Zašto niste razmišljali o tome da se da podsticaj za neku fabriku, makar to bila mala fabrika, koja će zaposliti pedesetoro ljudi, pa će ljudi u toj nekoj, manjoj opštini biti zadovoljni?
Tamo su uslovi jasni i nedvosmisleni - dalja razgradnja našeg nacionalnog, etničkog i kulturnog prostora, uništavanje srpske privrede.
To su uslovi koji moraju da se ispune. Dobijaju se packe, od budžeta do budžeta, od MMF-a, od Svetske banke.
Opet ću se vratiti na pitanje - šta mi možemo da im izvezemo i šta da im prodamo u ovom trenutku - ništa.
Da li smo mogli maline da izvozimo još do pre nekoliko godina, i to po dobroj ceni za malinare - mogli smo. Da li to možemo danas - ne možemo. U tome su nas prevazišli Česi i Poljaci, koji su napravili ekspanziju s tom voćkom, otpočeli su da je gaje od pre godinu i po dana. Možete da pitate malinare iz valjevskog i ivanjičkog kraja - da li su zadovoljni otkupnom cenom. Da li to rade lokalni mafijaši i tajkuni? Oni to, svakako, rade.
Da li jedan seljak, jedan malinar, koji hoće pošteno da radi, može da po istoj ceni po kojoj je prodaje neki njegov kolega iz Češke, Poljske, Slovačke, proda malinu na tržištu zapadne Evrope, u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj? Ne može.
Zašto su se pobunili poljoprivrednici iz Francuske, kada je usvojen referendum EU?
Zato što su ih takvi zakoni, koje vi donosite ovde, upropastili i zato što oni znaju da ne mogu da opstanu pod takvim uslovima.
Mi danas, kao zemlja koja je nekada imala jaku metalsku industriju, pa i automobilsku, o kojoj sam govorila ranije, da ne pričamo o poljoprivredi i prehrambenoj industriji, gde smo mogli i obezbeđivali tržište, slušamo vaše priče - da sarađujemo, uporno, samo sa onima koji od nas ništa neće da kupe.
Imamo potpisan ugovor o slobodnoj trgovini još od 1998. godine sa Ruskom Federacijom. Prošle godine u decembru, u Moskvi, održan je onaj fijasko od predstavljanja srpskih privrednika, na čelu sa pojedinim ministrima.
Koštunica, je znate, bio uvređen tog dana, jer nije mogao Putin da ga primi istog dana, pa je rekao da ne može da ide na sastanak. Putin nije mogao da ga primi u vreme kada su bili pregovori, odnosno rusko-nemački samit, pa je on, kao uvređena mlada, rekao – ajde, idite vi ministri tamo. Išli su tamo neki srpski radikali, predsednici opština, odnosno budući predsednik opštine dr Goran Cvetanović.
Samo bih vas podsetila da za 15 minuta počinje veliki narodni miting u Grdelici, a u 18 časova u Leskovcu.
Dalje, išao je i gospodin Blažić, predsednik opštine Kikinda, i tamo, u Rusiji, ništa nije bilo organizovano od strane države, nijedan naš projekat nije bio i niko nije mogao da sklopi neki ugovor, da napravi neki ozbiljan privredni ugovor a da naša država u tome posreduje.
Jedina velika investicija koja je došla u Srbiju za proteklih šest godina došla je iz Rusije, a preko Švajcarske investicione korporacije. Zahvaljujući kome? Zahvaljujući Tomislavu Nikoliću, a odnosilo se na izgradnju termoelektrane na gas vredne 609 miliona evra, sa potencijalom da se zaposli veliki broj ljudi i dobrim razmišljanjem o budućnosti - da je energija ono za šta će se boriti političari svuda u svetu, u svim državama, oko čega će se voditi bitke i na izborima i u diplomatskim kontaktima u međunarodnim razmerama.
Vi ne razmišljate na taj način o tome, nego samo mislite na to kako treba da ispunite sve ono što su vam napisali, pa kud puklo da puklo.
Oblast pravosuđa i svaki drugi segment lepo su odredili i naveli kada koji zakon treba da donesete.
Evo, živi bili, pojaviće se, ako potraje ova vlada, ali u to ne verujem, i ovaj skupštinski saziv, ako nekako uspete da održite neku sednicu u ovom redovnom zasedanju koje nam sledi, što ne bi bilo dobro, jer je dobro da idemo na izbore, očigledno je da nemate nikakav legitimitet, po nalogu i datumu kako je to odredila Kancelarija, odnosno ovi iz EU - pojaviće se Stojković sa zakonom za koji smo mu kazali da su ga oni napisali.
Svi zakoni su pisani tamo i stižu iz te kancelarije.
Mi smatramo da u Srbiji na vlasti treba da budu ministri i ljudi koje je izabrao narod, koji su sposobni da pišu zakone koji su primenljivi i dobri za građane Srbije, a ne da se nastavi s ovakvom praksom.