Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. razdeo 11. funkcija 420, da se posle ekonomske klasifikacije 512 doda nova ekonomska klasifikacija 543; u koloni 6 da se stavi iznos od 641.750.000 dinara, u koloni 8 da se stavi iznos 641.750.000 dinara.
U obrazloženju ovog amandmana najveći deo svoje rasprave imaću vezano za Nacionalni investicioni plan u poljoprivredi i kroz to dati svoje i viđenje poslanika SRS na predlog Nacionalnog investicionog plana za oblast poljoprivrede. Odmah na početku želim da kažem da u odnosu na ukupnu medijsku promociju i prezentaciju Vlade, a pre svega ministra finansija, u proteklih dve do tri nedelje, može se shvatiti da se značajna sredstva izdvajaju i za oblast poljoprivrede iz ovog nacionalnog investicionog plana.
Ako se pogleda ta cifra koja je planirana, ona je fakat u iznosu od nekih 74 miliona evra ili preračunato u dinare negde oko sedam milijardi i 714 dinara. To je otprilike za nekih 20 do 25% više nego što je protekle dve godine u budžetu odvajano za subvencioniranje, tj. pre svega kreditiranje poljoprivredne proizvodnje i sa tog aspekta se može reći da to i nisu tako mala i beznačajna sredstva.
Međutim, ako se pogleda ukupno učešće poljoprivrede u tim sredstvima, koja su namenjena za Nacionalni investicioni plan, onda se može videti da su to skromna sredstva, negde 4,42%.
Svakako stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao jednoj od najznačajnijih privrednih grana, i dalje je dosta teško, i naša poljoprivreda još nije ni iz daleka revitalizovana, ni dostigla nivo, obim i kvalitet proizvodnje kakav je imala devedesetih ili početkom 90, 91, 92. godine. Zbog svih problema koji su zadesili našu zemlju poljoprivreda je bila i najdirektnije pogođena i došla u teško stanje. S druge strane, obezbedila je prehranu stanovništva i lakše podnošenje svih tegoba koje je naš narod imao prethodnih godina.
Ali, upravo u odnosu na ukupno stanje u poljoprivredi, mislim da je trebalo u većem procentu iz ovog ukupnog fonda sredstava izdvojiti za poljoprivrednu proizvodnju i time još više pomoći naše poljoprivredne proizvođače da revitalizuju tu proizvodnju i da postanemo mnogo konkurentniji na svetskom tržištu sa našom poljoprivredom i poljoprivrednim proizvodima.
Ako se dublje pogleda šta još u okviru Nacionalnog investicionog plana, kako su ta sredstva i za koje namene raspoređena, i pogotovo u ove dve godine kako se deli, onda se stvarno sa osnovom može postaviti sumnja da je dobrim delom ovo napravljeno kao marketinška kampanja, najverovatnije pred nove izbore u Republici Srbiji, i da se kroz ovaj nacionalni investicioni plan u poljoprivredi žele pridobiti određeni poljoprivredni proizvođači za ovakav projekat.
Međutim, nadam se, nakon ovih obrazloženja koje budem dao ovde za govornicom, može se shvatiti koliko je u suštini predlagač ozbiljno i odgovorno predložio ova sredstva i načine i postupke trošenja. Oblasti u koje treba da se ova sredstva investiraju su izgradnja i opremanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka. Ako se sećamo, mi ovde koji sedimo već blizu tri godine u parlamentu, u dva navrata su plan i program u Ministarstvu poljoprivrede bili predlozi budžeta za kontrolu i unapređenje kvaliteta mleka i svake godine upravo kod rebalansa budžeta ta sredstva su poništavana, potirana. Ovaj put ona se definitivno nalaze, s tim da su planirana iz ovog nacionalnog investicionog plana tek za 2007. godinu i to u iznosu od 2.798.000 evra ili 237 miliona dinara.
Mislim da će proizvođači mleka biti zadovoljni s tim, ali sa druge strane ako pogledamo da je većina mlekara privatizovana i da je njihov prevashodni cilj da imaju kvalitetno mleko kao sirovinu, onda bi bilo logično da mlekare same finansiraju nabavku te opreme, ne iz sredstava poreznika naših građana da se izdvaja ovaj iznos, odnosno da se nabavi oprema koja će omogućiti kvalitetno praćenje mleka kao proizvoda, utvrđivanje njegovog kvaliteta i samim tim dalje plaćanje te proizvodnje prema utvrđenom kvalitetu.
Dalje, oblast za investiranje je - subvencioniranje kredita za modernizaciju opreme u poljoprivredi; podsticaj za ruralni razvoj, zatim šumarstvo i investicije u urgentne vodoprivredne projekte. U suštini, ovaj amandman se najvećim delom odnosi na ovu petu oblast investiranja.
Suštinski, mi predlažemo da ostane samo ta peta oblast, upravo zbog nerealne raspodele tih sredstava u suštini se anulira, ali ako se sve to realizuje što je planirano ove, a naročito sledeće godine - sigurno će to biti značajnija sredstva za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje.
Na nekoliko primera ću pokazati koliko je ipak predlagač ovoga neozbiljno postupao i prema nama narodnim poslanicima, i prema potencijalnim korisnicima ovih sredstava. U oblasti subvencionisanja kredita za modernizaciju poljoprivrede, tu postoji izgradnja novih farmi, za koju je planirano da se utroše sredstva od dva miliona 976.000 evra ili 252 miliona dinara da se realizuje do kraja ove godine.
Molim vas, danas je 28. septembar i to znači da mi imamo samo još oktobar, novembar i decembar do kraja ove poslovne godine, a već u decembru se završava građevinska sezona. Da li stvarno neko misli da će ovaj iznos od 252 miliona dinara biti utrošen za izgradnju novih farmi, pogotovu što je za sledeću godinu planirano samo 238 hiljada evra.
Slažem se da mogu ta sredstva i prebacivati, ali zašto onda ovako nerealno da se iskazuju sredstva da se troše u ovoj godini u odnosu na sledeću godinu, kada će se najverovatnije primarno realizovati i trošiti sredstava u sledećoj godini.
Dalje, izgradnja skladišnih kapaciteta. Planirano je 1.893.000 evra ili 160 miliona dinara, opet većim delom u ovoj godini, a iduće 1.250.000 evra. To je ipak mnogo manje za sledeću godinu nego za ovu.
Još je eklatantniji primer u oblasti podsticaja za ruralni razvoj. Mi, pogotovo u SRS, smatramo da naša država treba najviše u narednom periodu u oblasti poljoprivrede da investira upravo u ruralni razvoj, jer su naša sela devastirana. Sve veći broj seoskih domaćinstva ima zastarelu mehanizaciju.
Upravo značajnije treba investirati u sve infrastrukture, u seoska domaćinstva, pre svega za unapređenje proizvodnje i plasmana proizvoda, za jačanje seoske infrastrukture, elektrifikacije ili poboljšanja elektrifikacije, izgradnje vodovoda, kanalizacije i svega što značajno poboljšava život na selu.
Zatim, zaštita životne sredine. Recimo ona u ovom nacionalnom investicionom programu nije ni planirana u oblasti ruralnog razvoja. U okviru podsticaja za ruralni razvoj je i izgradnja i popravka, odnosno uređenje atarskih puteva. Molim vas, u ovoj godini planirano je da se realizuje iznos od tri miliona i 48.000 evra ili 259 miliona dinara, a sledeće godine gotovo duplo manje.
Pa, kako se može sada, kada počinje berba kukuruza i sve ostalo, vršiti izgradnja, popravka i uređenje atarskih puteva. Znači nešto nesuvislo ili neko ko stvarno nema veze sa poljoprivredom je nešto ovako predlagao. Bilo bi poštenije ili od ukupnog iznosa planiranog za to jedan za jedan kvartal, mada se neki poslovi ne mogu realizovati u ovoj godini.
Tako da sa osnovom nam dajete šlagvort da kritikujemo ono što ovde nama prezentirate da ćete realizovati i objektivno stavljamo u sumnju da je to samo markentiška prezentacija.
Isto tako izgradnja i dogradnja vodovodne mreže, sa iznosom u ovoj godini od 3,119 miliona evra ili izgradnja kanalizacione mreže sa iznosom 3,155 miliona evra, a u idućoj godini je planirano samo po dva miliona. To je takođe nemoguće realizovati i bespotrebno je to tako prezentirano.
Smatramo da ako su data obećanja građanima da su u ovoj državi stvorena sredstva za investiranja u sve sfere i oblasti privrede, samim tim i u poljoprivredu, da će se ona i realizovati. Svakako će to imati koristi za državu, za naš narod i građane, ali kod predlaganja tražimo stvarno da to bude realno i životno planirano i realizovano.
Ono što želim posebno da iskažem, što se tiče agrarnog budžeta, a što je sve ove godine, i ovde su neke moje stranačke kolege to podvlačile, a želim ponovo da podvučem, da su davani krediti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje u prethodnom periodu, u prethodne dve godine po tom osnovu dato preko 10 milijardi dinara, opet naših poreskih obveznika i građana Republike Srbije. To su sredstva iz budžeta Republike.
Data su kao srednjoročni krediti za nabavku mehanizacije, repromaterijala, zasnivanje novih zasada, podizanje plastenika itd. Ta sredstva su davana na pet godina, sa grejs periodom od godine do tri godine.
Dobar deo tih sredstava je počeo da se vraća, kao i oni kratkoročni krediti koji su davani na godinu dana. Mi nigde nemamo u poziciji budžeta, ni u bilo kojoj drugoj poziciji evidentirano kako se ta sredstva vraćaju u budžet, gde se evidentiraju i koliko ih je.
Od tih 10 milijardi trebalo bi do sada da bude vraćena milijarda dinara, a negde da to bude prikazano. Ta sredstva se daju preko poslovnih banaka. Poslovne banke u ukupnim odobrenim sredstvima učestvuju samo sa 10% i 10% je Garancijski fond, znači 80% su to budžetska sredstva, koja su davana preko banaka. Banke dobijaju ta sredstva nazad, one treba ponovo da ih vraćaju u budžet nekim sistemom i mehanizmom. To nama treba da se prezentira.
Mi nemamo nikakve informacije o tome, niti poljoprivredni proizvođači, i krajnje je vreme, to je pitanje i za Ministarstvo finansija - da prikaže koliko je od do sada datih sredstava za podsticaj razvoja poljoprivrede vraćeno u budžet Republike Srbije. S obzirom da je isteklo vreme, zahvaljujem vama i predsedniku na pažnji.