Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Bajro Omeragić ima reč. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, pošto su svi predstavnici stranaka, koje su činile ove tri godine ovaj parlament, iskoristili priliku da nešto kažu o radu ovog parlamenta.
Želim pre svega da kažem u ime svih svojih birača i svih građana Sandžaka da se zahvalim svim onima koji su sa nama sarađivali ove tri godine. Što se tiče građana koji su nas birali, zaista možemo da kažemo da smo učinili da Sandžak integrišemo u sve institucije Republike Srbije, da u svom mandatu u Sandžak uputimo više od 100 miliona evra, da uradimo nešto što nije bilo urađeno, što se tiče investicija u infrastrukturi, za više od 25 godina. Svima onima koji su nam na tom putu davali podršku mi im se zahvaljujemo.
Nadamo se da ćemo u budućem sastavu ovog parlamenta imati još bolju atmosferu za brži proces integracija naše zemlje u EU. Nadamo se da će se prevazići sve ono što je bilo tačka razdora, to se odnosi na one stranke koje ne mogu ni ovu poslednju sednicu u ovom mandatu da ne iskoriste za korišćenje rečnika koji ne bi bio primeren parlamentu u jednoj demokratskoj atmosferi. Međutim, to je naša stvarnost takva kakva jeste.
Mogu da kažem, u ime koalicije lista za Sandžak, da ćemo mi i u budućem parlamentu činiti sve da svojim doprinosom učinimo da se naš put skrati prema EU.
Sarađivaćemo sa svim onima koji žele evropsku Srbiju. Dali smo doprinos da se donese ovaj ustavni zakon i mislim da smo učinili da naš multietnički region Sandžaka ima jednu relaksiranu atmosferu, dobre međunacionalne odnose i da ono što smo uradili sa Vladom Republike Srbije nastavimo i u budućem mandatu, na zadovoljstvo svih građana u našem regionu, a nadam se i u svim ostalim regionima.
U ime koalicije Liste za Sandžak želim svim poslanicima sve najbolje i želim da u budućem parlamentu svi damo još veći doprinos da ova zemlja što pre uđe u EU. To je cilj Koalicije liste za Sandžak. Nadam se da se mi nalazimo na tom putu. Hvala vam puno.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SRS, DSS, DS, G17 plus i SPS.
Dajem reč narodnom poslaniku Tomi Bušetiću, neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Homan.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, SPS je dala ogroman doprinos za usvajanje novog ustava, ne zato što je naš važeći Ustav iz 1990. godine loš, naprotiv, Ustav iz 1990. godine je istorijski Ustav. Ustavom iz 1990. godine ujedinili smo Srbiju, uveden je višepartijski sistem, tržišna ekonomija, i o tom ustavu treba reći sve najlepše.
Novim ustavom smo želeli, pre svega, da branimo Kosovo i Metohiju i da potvrdimo naše opredeljenje da ne pristajemo na otimanje naše teritorije, da ne pristajemo na otimanje naše zemlje. Založili smo se za novi ustav i za referendum, jer novi ustav jeste ustav kontinuiteta sa Ustavom iz 1990. godine.
Nikakvih bitnih promena nema, osim tri novine: ukinuta društvena svojina, deklaracija o manjinskim i ljudskim pravima je proširena i sadržajnija i promenjen je mehanizam za izmenu ustava. Sve ostale odredbe su samo male korekcije već postojećih odredbi Ustava iz 1990. godine.
Ovih dana kamen spoticanja za donošenje ustavnog zakona bio je datum izbora. Nama su pre nekoliko meseci, nedelja, izbore za decembar zakazali Ahtisari, Solana i predstavnici zapadnoevropskih zemalja, njihovi ambasadori.
Šta uopšte znači zakazivanje izbora za decembar, za kraj godine? Plan je bio jasan, međunarodnog faktora. Treba održati izbore što pre, još sredinom decembra, a onda su podrazumevali da će tzv. demokratske snage pobediti u Srbiji, a onda na miru da otmu Kosovo i Metohiju. To je bio plan međunarodnog faktora.
Oni od tog plana nisu ni odustali, samo što su sada promenjeni rokovi. Ono što je začuđujuće, da su gotovo sve stranke iz tzv. demokratskog bloka odmah prihvatile taj termin, decembar 2006. godine. Zašto to oni čine sasvim jasno. DS, G17 plus i mnoge druge stranke ne smeju da odbace ni jedan predlog koji učine vlade ili ambasadori zapadnih zemalja. Naravno, i oni su se poradovali, pobedićemo mi na tim izborima decembra, a onda ćemo izdržati rešenje.
Ali, svi treba da znaju, ukoliko se u neko vreme i formira vlada tzv. demokratskog bloka, a iza toga dođe do otimanje Kosova i Metohije, mi moramo ponovo na birališta.
To što pričaju predstavnici međunarodne zajednice, evo generalni sekretar Kofi Anan kaže pre nekoliko dana - ne može rešenje za Kosovo i Metohiju da utiče na izbore u Srbiji. Pa kako ne može, ljudi moji. Neko otme 15 posto teritorije i to ništa ne znači za državu, za srpski narod kao većinski narod u Srbiji. To nije tačno.
Ili, pak, predsednik Evropske komisije isto ovih dana kaže, priča on mesec dana kako će Kosovo ući u EU, već ima program, već ima plan za ulazak Kosova, oni kažu Kosovo, u EU. Kako to može Kosovo da uđe u Evropsku uniju, ako nije država? Šta to znači? Da li to znači da i najvažniji predstavnici međunarodnog faktora idu na takvo rešenje da Kosovo i Metohija bude nezavisna država? Ali, tako govore Busek i Ahtisari, Vizner i predstavnici raznih ambasada. Čak i Ahtisarijev zamenik Alber Roan rekao je juče - da će se rešenje za Kosovo odložiti zbog izbora.
Sada se postavlja pitanje, ako je sada neprihvatljivo rešenje da Kosovo i Metohija bude nezavisna država, kako će biti prihvatljivo to rešenje posle izbora. Šta to znači? To znači da oni računaju na pobedu tog tzv. demokratskog bloka koji će pristati na rešenje - nije važna teritorija, nije važno Kosovo i Metohija, važan je bolji život. Da li je uopšte moguć bolji život ako ti neko otima teritoriju.
Sada se postavlja ključno pitanje, jeste istorijsko pitanje za Srbiju - šta smo mi dobili od svih ovih demokratskih stranaka, njihovim podaništvom, servilnošću koje nema granice. Narod Srbije treba da se pita - šta smo dobili? Pa nismo dobili ništa. Obećavali su da će rešiti sva pitanja - nijedno pitanje nisu rešili.
Danas na Kosovu, evo Aligrudić reče malopre, ponovo terorizam, 2000 ubistava ima za sedam godina. Šta su njihovi prijatelji radili sve ovo vreme? Kako to ne mogu da utiču na njih? Nijedno ubistvo nije rešeno na Kosovu i Metohiji i to je činjenica.
Juče nam seku kablove telekoma za telefone, u prisustvu UNMIK-a. Kakvi su to prijatelji? Govorili ste da ćete sva pitanja da rešite kada dođete na vlast. Znači, nema od prijateljstva ništa.
Ili ovo što govori Petrović, bolji život. Kakav bolji život? U Srbiji 60% ljudi ne može da se prehrani, najbolje firme su prodate, radnici su ostali bez posla. Zakoni koji se donose su protiv većine stanovništva.
To što smo mi ispravili, to je bilo vrlo malo, i kada je reč o penzijskom zakonu, i kada je reč o Zakonu o radu, bilo je nedovoljno za ono što je učinjeno od 2000. godine.
Šta smo dobili od tog podaništva u spoljnoj politici i u odnosu prema ovom narodu? Redovi pred ambasadama su veći nego ikada. Danas je teže nego do 2000. godine.
Znači, jasna je naša politika vezana za sve to. Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Rezolucija 1244 je slamka spasa i svi oni koji govore da je Rezolucija kapitulacija - to nije tačno. Rezolucija je jedini garant opstanka Kosova i Metohije u okviru Srbije.
Kada je reč o samom ustavnom zakonu, mislim da se ovde preteralo kada se govori o primeni odredaba Ustava na sudove, javna tužilaštva, na izbor sudija i tužilaca. Jednostavno, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaštva – ništa ne obezbeđuju. Kakva je politizacija pravosuđa bila do 2000. godine, takva je bila od 2000. do 2006, takva će biti i nadalje. Samo što sada nemamo direktno biranje preko Skupštine, nego preko ovih institucija.
Kada je reč o članovima ovih institucija, oni se isto biraju na Skupštini, i izborni članovi, i oni koji su po položaju, svi su vezani za Skupštinu i za parlamentarnu većinu. Znači, kakav je bio ranije politički uticaj, takav će biti i sada. Prema tome, ne treba govoriti mnogo o tome da su sada nastupile neke velike reforme.
Mi smo se zalagali za pravo rešenje, imao sam takav amandman, kada je reč o izborima, da se oni održe marta i da budu na svim nivoima. To je bilo jedino pravo rešenje.
Sva druga rešenja, na primer, rešenje vezano za 21. januar, biće prvo parlamentarni izbori, pa tri-četiri meseca kasnije predsednički, pa lokalni do kraja godine, sve to nije racionalno, sve to nije bilo potrebno. Očigledno da je taj politički kompromis bio najvažniji.
Na kraju, kada govorimo o predstavnicima G17, evo oni su se hvalili večeras, te devizne rezerve su porasle, deset milijardi evra. Svi moramo da znamo da su tri milijarde iz slamarica, negde tri i po su doznake iz inostranstva, a najmanje je para od proizvodnje i od izvoza.
Kada govore o tome kako sada imamo mnogo direktnih investicija, pa četiri milijarde samo za ovu godinu, tri milijarde su samo od prodaje najboljih firmi i preduzeća (Mobtela, Hemofarma, jedne banke, druge, Vojvođanske, Panonske).
Znate, kada se te pare potroše, od svih tih prodatih firmi, šta će biti dalje.
Naravno, u Srbiji ima još dosta kad je reč o prodaji, mnogo je još javnih preduzeća, ali ako se i to završi - gde ćemo mi.
Kada se govori o kreditima, pa i o pljačkama, tačno je da je sada na sceni velika pljačka u Srbiji, a narod toga nije svestan. Kamate na naše pare su 3%, a kamate na njihove pare su i 30% na godišnjem nivou.
I ovo što priča Petrović i njegov predsednik Boris Tadić, oni se borbe protiv siromaštva, a u Srbiji je siromaštvo sve veće i veće, i biće još veće, jer većina demokratskih stranaka ima takvu politiku. Oni se zalažu za takav sistem, oni uvode novi sistem u Srbiji - gde će raslojavanje biti još veće, siromašnih će biti jo više, bogati će biti još više bogati.
I da se računa na nešto specijalno u nekom novom periodu, ukoliko sve ove stranke pobede na izborima, na neki bolji život, od toga nema ništa. Javna preduzeća će prodati, ljudi će ostati bez posla u još većoj meri.
Da li će promeniti suštinske zakone? Neće. Penzioneri moraju da znaju, usklađivanja će ostati dva puta godišnje, možda će biti i jednom godišnje. Da li će promeniti penzijski zakon – neće, da le će promeniti Zakon o radu – neće. Da li će ukinuti školarine - neće.
Da li će promeniti Zakon o zdravstvenom osiguranju – jer se uvodi participacija od nove godine u iznosu od 20% za bolničko lečenje, 35% za dijagnostička sredstva – neće.
Znači, od svega toga nema ništa, nema ništa od boljeg života. Oni su predstavnici jednog novog sistema, koji nije dobar za masu stanovništva.
Na kraju, kada je reč o zakonu mi ćemo glasati za njega, jer je ovo kompromis, nije pravo rešenje 21. januar. Rekao sam da smo se zalagali za izbore na svim nivoima do marta, ali ovo je naš doprinos i zato se zalažemo za ovo kompromisno rešenje - da se usvoji ovaj zakon i da se ide na izbore 21. januara. Hvala.

Replika, gospodin Dušan Petrović.

Gospodine predsedavajući, znam da je ovo posebna sednica, evo i na to da skrenem pažnju, niste baš morali da uvedete praksu ovde replika na repliku, da može nekoliko puta da se uzvraća na ono što se kaže. Ko ima šta da kaže mislim da  može to vrlo koncizno i kratko da izloži.
Potpuno se čudim šta smo čuli malopre ovde. Ne mogu da verujem. Socijalistička partije Srbije podržava Vladu Republike Srbije tri godine i suštinski je deo vlasti zato što podržava vlast, i onda izađe jedan predstavnik Socijalističke partije Srbije i kaže - kako je u ovoj zemlji 60% gladnih.
Pitam vas, što niste glasali protiv Vlade sve ove tri godine? Nije tema, neću danas o tome da govorim. Evo, široko je polje, 21. januar izbori, imamo dva puna meseca da se bavimo predizbornom kampanjom.
Građani Srbije danas treba da dobiju faktički Ustav koji je stupio na snagu.
Isto je tako i sa ovom pljačkom - ko je pljačkao i šta je pljačkao, ukoliko ste vi podržavati Vladu za koju kažete da je vršila nekakve zloupotrebe.
Što se tiče borbe protiv siromaštva, Vlada koju ste vi vodili kao stranka, mislim na Socijalističku partiju Srbije, ostavila je 2000. godine 27 meseci dug za dečije dodatke, a 26 meseci, dakle više od dve godine, nije plaćena pomoć socijalnim slučajevima, najsiromašniji i najugroženiji građani ove zemlje 26 meseci nisu dobili dinara jednog dok su socijalisti bili na vlasti. To je bilo 2000. godine.
Demokratska stranka je bila odgovorna, najodgovornija za Vladu do kraja 2003. godine, i završila je svoj mandat. Predsednik te Vlade je bio Zoran Đinđić, dok nije poginuo. Ministarka za socijalna pitanja bila je Gordana Matković.
Demokratska stranka je završila svoj mandat tako što ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su najsiromašniji u ovoj zemlji. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna onima koji su korisnici prava na dečije dodatke. Ni jedan jedini dinar nije ostala dužna ratnim vojnim invalidima. Vratila je dobar deo velikog dela duga penzionerima, ovih dana se završava likvidiranje, kako se to kaže u ekonomiji, preostalog dela tog duga.
Sve je to nasleđe, gospodine Bušetiću, iz vremena kada ste vi bili odgovorni za javni život, za politiku i za život svakog građanina ove zemlje. To su činjenice.
O uvredama neću da govorim, jer one ne zavređuju da dobiju odgovor, a imaćemo dovoljno vremena da jedni drugima kažemo šta imamo. Mislim da je veoma važno i vrlo dobro da dođemo do odlučivanja o ovom zakonu i da se izjasnimo o tome da Srbija konačno završi ovaj ustavotvorni proces.

Po Poslovniku, gospodin Vučić, pa onda replika gospodin Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam za govornicu iz nekoliko razloga načelne prirode. U redu je da se političke stranke sukobljavaju, normalno je i razumljivo je u svakoj demokratskoj državi da se to dešava i da razmenjujemo argumente kojima ćemo pokušati jedni drugima da umanjimo političku popularnost, odnosno sebi da povećamo cenu na političkom tržištu.
Ono što nije normalno i ono što ne mogu da razumem ni na koji način, to je da neko pet ili šest godina istu priču prodaje građanima Srbije ili pokušava da proda.
Kao da smo mi svi otprilike blesavi. Nigde u Ustavu ne piše ni 2007, ni 2012, ni 2057. ulazak u Evropsku uniju ili ne znam gde, jer ne znamo ni kako ćemo ni šta da bude. Niko neće da govori o razvoju Srbije nego tačno kao dagmu.
Pričali ste 2000. godine da ćemo 2003. godine, sada mi ne dajte da lažem, da uđemo u Evropsku uniju. Potom 2003. i 2004. godine ste pravili promociju za 2006. godinu i 2007. godinu da ulazimo u Evropsku uniju. Sada nam predsednik kaže da ulazimo 2012. godine. Koliko to izbornih ciklusa će da ide ista vrsta kampanje, kao da su građani blesavi u ovoj zemlji. Nas interesuje da Srbija bude bogata i da građani Srbije budu bogatiji, a gde ćemo da budemo i ko zna šta će u svetu da se zbiva za pet godina. Ko zna šta će sve da se događa.
Nisu ljudi ludi. Postoji dogma, kao nekad što je bio komunizam, e sad eumenizam, i najveći titoisti i komunisti, evo ih sada u redovima eumunista, od Ratka Božovića do ne znam koga, do Gordane Suše itd, ali apsolutno najgori i najveći. Evo i danas nam tu ideju propagiraju.
Nas to ne interesuje, nas interesuje država Srbija. I još jedan stvar oko koje je ovde govoreno, javljao sam se za repliku, ne bi bila suštinska replika, ali bih se nadovezao i rekao nešto o onome o čemu je govorio gospodin Dačić. Ovde neko govori o prekidu ili diskontinuitetu sa Miloševićevim režimom. Milošević nije bio predsednik partije kojoj pripadam. Ali, moram samo još jednu stvar da kažem i završavam za minut.
Vi ste, ljudi, insistirali na prepisivanju svih odredbi koje govore o sistemu podele vlasti iz Miloševićevog ustava. Mi smo tražili neke promene, a vi ste iz samoproklamovanog demokratskog bloka insistirali da se apsolutno ništa ne menja. Ništa se ne menja.
Sistem Checks and Balances, kočnica i ravnoteža u odnosu zakonodavne sudske i bicefalne izvršne vlasti, jeste apsolutno nepromenjena. Apsolutni kontinuitet u odnosu na Miloševićev ustav, ako ga nazivate Miloševićev, a ne mislim da je Miloševićev nego je srpski ustav iz 90-te godine, kao što ovo nije ni Koštuničin ni Tadićev, pa nije ni radikalski, makar radikali njemu najviše doprineli, nego je Mitrovdanski i srpski Ustav.
Jednom sa tim da prekinemo. Šta je to različito, to što više nema društvene svojine. To što se kaže koja je himna, grb i državni simbol. Što smo već imali po zakonu doneto.
Šta je to drugačije, to što se kaže silom prilika, što više ne živimo zajedno sa Crnom Gorom. Pa se kaže, sada imamo predsednika koji komanduje vojskom. Ništa više od nadležnosti niti je dodato niti oduzeto.
Ovo sam ispričao da bi ljudi u Srbiji čuli jednom zaista šta je prava istina, jer vi kada slušate B92 i neke lažne analitičare na RTS-u u ono vreme referendumske noći, naslušasmo se takvih priča, da niko živi nije mogao da poveruje, od ljudi koji su obrazovani, koji su čitali Ustav, u ono što su mogli da čuju.
Kakav je ovo diskontinuitet. Najveća prednost ovoga što mi ovde večeras radimo je to što nema diskontinuiteta i to što nema 6. oktobra. To što nema linča.
To što se pokazuje da smo živeli u tom sistemu, nastavili smo da živimo normalno, nema prekida, nema ničega i neće biti takvih odnosa između političkih stranaka.
Da, odlično. Mi ovde možemo da se sukobljavamo i možemo jedni drugima da kažemo sve što mislimo, ali država je jedna. Imamo, tu ponavljam još jedanput, i samo oko tih načelnih stvari, inače se ne bi ni javljao zaista.
Imamo jednu Srbiju, hajde bar da nam ta Srbija bude nešto oko čega u nekim situacijama možemo da se ujedinimo i da pričamo o Srbiji, a ne o onome što su politički programi stranaka, vezani za neka internacionalna uređenja ili organizacije ili za bilo šta drugo. Građani Srbije su doneli Ustavi Republike Srbije. Ne ustav ni Bugarske, ni Rumunije, ni Evropske unije, niti ih je to zanimalo.
Doneli su Ustav zato što očekuju da oni žive bolje, da se njima nešto uradi zbog čega bi moglo da im bude neuporedivo lakše. Kada neki govore o velikim uspesima svojih vlada, svaka vlada ima svoje uspehe i svoje loše strane, ali moram da vas podsetim da su to one vlade koje su Čumetu dale da kolko ono hiljada kilometara asfaltira po Srbiji.
Ali, ne za Srbiju, nego zna se za čije džepove. To su one vlade koje su fikuse kupovale po 45.000 dinara, ima li domaćice, ima li te žene u Srbiji koja je, ne danas, to danas znači negde oko 70.000 dinara, za 70.000 dinara kupila fikus ili nešto.
(Nataša Jovanović, sa mesta: 2.000 dinara.)
Najskuplji je 2.000 dinara, ne znam stvarno.
Da ne pričamo o "Sartidu" za 21 milion, a neki danas kažu da je moglo da se dobije 450. Nije odgovor na to i danas radi Smederevo, super su im plate i veliki su izvoznici. Pa jeste, koga god da postavite tu ili u cementaru ili u bilo koju monopolsku proizvodnju taj će da radi neuporedivo bolje.
Još nešto, gospodine predsedavajući, za kraj negde kad nam ostane malo vremena, ostavićete mi prostora, jer je na prljav način pokušano da se ukalja čast poslanika Srpske radikalne stranke, gospodinu Todoroviću.
Mi smo doneli papire.
Dakle, presuđena stvar, res iudikata, pa bih vas molio da mi tada dozvolite da pročitam tih nekoliko redova, da vidite kako se neki nečasni ljudi nečasnim radnjama služe, ali zato su tu izbori 21. januara dobro došli.
Hvala vam najlepše.

Replika, narodni poslanik Toma Bušetić, izvolite

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, tačno je da smo mi podržavali ovu vladu tri godine, ali je tačno da je i ova vlada bar za nijansu bila bolja od one vaše vlade.

Mi nismo zadovoljni ovom vladom, ali je bila za nijansu bolja. A zašto smo podržavali? Pre svega iz državnog razloga. Bila je neophodna politička stabilnost, a otimanje Kosova i Metohije nam je kao Damoklov mač stalno visilo nad glavom, i izgleda da je došao taj trenutak. Znači, naši razlozi su državni razlozi.

Ali, kada govorim o tome da je ova vlada ipak za nijansu bolja, mislim pre svega da je najveća pljačka bila u periodu 2001-2003. Tada je izvršena privatizacija cementara, likvidirane su banke, duvanska industrija je privatizovana, pivare i sve što vredi u Srbiji. Iako ima još toga.

I mi bismo tokom tih 10 godina vrlo lako podmirili penzionere, izdvojili određena sredstva za socijalnu zaštitu, da smo bilo šta prodali od toga. Mi ništa nismo prodali, ni jednu jedinu fabriku, nijedno vrednije preduzeće. A Telekom kada je prodat, to je istina, 1,5 milijarde maraka, preplaćeno, jer znate koliko je to vredelo kada su Italijani to vraćali vama, znači preplaćeno, zato što su Italijani otprilike hteli da nam pomognu.

Kada je reč o ovoj privatizaciji, zašto je privatizacija bila pljačka? Najbolje firme nisu morale da se prodaju kako su se prodale. Prvo, prodale su se veoma jeftino, drugo, mnoge od tih firmi nije trebalo uopšte prodati. A zašto građani Srbije ne bi bili akcionari Duvanske industrije?

U većini slučajeva tamo gde su stranci kupili strateške firme, kao što su cementare na primer, kao što je Cementara u Paraćinu, tamo je bilo 2000. godine 3.000 radnika, svi su primali plate, plaćali doprinose za penzijsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje, poreze na zarade, a sada imamo 700 radnika u Cementari u Paraćinu, i najava je da će biti 300 radnika.

Zato govorim o tom pogrešnom vašem sistemu. Sve prodati, država nema šta da misli, sve će to privatnici da misle, oni će da unaprede proizvodnju i naravno da od toga nema ništa.

I ovo što se hvalite, Matkovićka je vratila dug penzionerima. Pa znate, kada smo došli do toga da se penzije usklađuju po švajcarskom sistemu, da se penzije obračunavaju za čitav radni vek, potrebe u fondovima su se smanjile, lako su mogli da se pokriju ti troškovi ako sada smanjimo i kažemo penzije se usklađuju jednom godišnje. Pa, koje su potrebe onda za penzijski fond?

I kada govorimo o politici i sistemu, naš je zahtev uvek bio i naša politika da izvorna sredstva, kada govorimo o penzijskom fondu, moraju da budu najvažnija i da se penzije pokrivaju iz izvornih sredstava. To znači putem doprinosa, a ne iz budžeta.

Zašto sve ovo govorim? Govorim da ne prevarite ponovo građane, tako ste pričali 2000. godine, biće sve bolje, biće veće plate, sve ćemo probleme rešiti.

Oni moraju dobro da razmisle, za šest godina, gde su dominantne bile stranke tzv. demokratskog bloka, ništa nije bolje za Srbiju.

I kada je reč o Crnoj Gori i Čekuu.

Ovo je samo probni kamen, probni balon kako će se Srbija ponašati kada se otme Kosovo i Metohija. Znači, Srbija se nije ponela nikako kako treba, nije bilo oštrog demarša, neću da sada podržim predsednika Glavnog odbora, ne znam da li je baš tako rekao da treba prekinuti diplomatske odnose sa Crnom Gorom.

Ali, da znate, u diplomatiji je najvažniji princip reciprociteta, taj princip moramo da primenimo bar na ove male zemlje. Jer oni kažu, ako se prema Crnogorcima ovako odnose, tako će i prema Bosni, prema Makedoniji, mi možemo da radimo sa njima šta želimo. Eto, to je to.