Hvala vam, gospodine Vučiću. Dajem reč predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara, narodnom poslaniku Laslu Vargi. Podsećam na pet minuta po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prema nekim mišljenjima pitanje Kosova i Metohije je isključivo stvar srpskog i albanskog naroda.
Ne može se sporiti da je Kosovo i Metohija od izuzetne važnosti za srpski narod. Za vojvođanske Mađare emotivni značaj AP Kosova i Metohije ne može biti na tako visokom nivou kao što jeste u slučaju srpskog naroda.
S druge strane, međutim, SVM smatra da je rešenje konačnog statusa Kosova i Metohije u interesu svih građana Republike Srbije.
Smatramo da se zemlja nalazi u istorijskom trenutku koji zahteva izuzetno veliku odgovornost parlamentarnih stranaka. Danas se ne treba i suviše baviti prošlošću, ali moramo skrenuti pažnju na nekoliko činjenica.
Ne smemo u ovom trenutku zaobići činjenicu da je sadašnje stanje rezultat pre svega pogrešne i pogubne politike vođene devedesetih godina, politike sile i dominacije prema albanskoj većini na Kosovu i Metohiji. Politički predstavnici vojvođanskih Mađara su još od 1990. godine konstantno upozoravali na buduće posledice te samouništavajuće politike i neprestano su insistirali na mirnom rešavanju svih nesporazuma i sukoba političkim sredstvima, uz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na Kosovu i Metohiji. SVM i vojvođanski Mađari su uvek bili protiv nasilja, bez obzira na to čiji politički lideri su u određenom trenutku zamišljali rešavanje sporazuma nasilnim putem na ovim prostorima.
Moramo biti svesni činjenice da su vlade koje su vodile našu državu od 2000. godine puno radile na poboljšanju pozicije Republike Srbije u procesu rešenja konačnog statusa Kosova i Metohije. SVM se od svog osnivanja zalaže za evroatlantske integracije naše zemlje. Ubeđeni smo da bi u ovom trenutku ovo pitanje moralo da bude najvažniji prioritet Srbije. Evropski put naše države je, prema našem mišljenju, najbolji put za ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih zajednica, a istovremeno i jedini način za ubrzani ekonomski razvoj Srbije.
Istovremeno smatramo da rešavanje konačnog statusa Kosova i Metohije i ponovno pokretanje pregovora sa EU treba da budu dva paralelna, međusobno nepovezana procesa. Narodni poslanici SVM u ovom trenutku smatraju izuzetno važnim nastavak pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije. Prema našem dubokom ubeđenju, naime, ne postoji drugi način za to da se Srbija izbori za rešenje koje bi bilo prihvatljivo za građane Srbije i za Narodnu skupštinu. Zalaganje za najširi mogući spektar prava svih nacionalnih i etničkih zajednica na teritoriji Kosova i Metohije bi, prema našem mišljenju, trebalo da bude jedan od najvažnijih prioriteta pregovaračkog tima.
Smatramo da je najvažniji uslov za opstanak nealbanskog stanovništva na tim prostorima uspostavljanje institucionalnog okvira za samoupravu u oblastima pravosuđa, unutrašnjih poslova, zdravstva, obrazovanja, zaštite kulturnih dobara, slobode veroispovesti i službene upotrebe jezika i kulture.
Omogućavanje bezbednog života i prava na samoupravu i autonomiju je jedini način da se omogući ostanak, očuvanje identiteta i ravnopravnost srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, kao i povratak izbeglih i raseljenih lica, a što SVM smatra presudnim.
Želim, isto tako, istaći da SVM ni u kom slučaju ne smatra opravdanim povlačenje bilo kakve paralele između situacije na Kosovu i Metohiji i u AP Vojvodini.
S druge strane, međutim, ukoliko se u toku pregovora o konačnom statusu Kosova i Metohije iznađu povoljna pozitivna rešenja u oblasti zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina, koja se trenutno ne primenjuju na drugim područjima naše države, ta prava, prilagođena postojećim uslovima, moraju se obezbediti za sve nacionalne zajednice u Republici Srbiji.
Na osnovu gore navedenog, Savez vojvođanskih Mađara može jedino da glasa za započinjanje novih pregovora i iznalaženje rešenja putem pregovora, nakon kojih se nijedna strana neće osećati poniženom i poraženom. Hvala vam.

Dajem reč predstavniku Koalicije Albanaca Preševske doline, narodnom poslaniku Rizi Halimiju. Izvolite.

Dame i gospodo poštovani poslanici, želim puno uspeha novom sazivu. Nadam se da ćemo u sledećim sednicama biti uspešniji. Na početku da kažem, jednostavno, ne slažem se sa ovim dnevnim redom i sa ovom tačkom, jer mi po prvi put smo imali prilike da vidimo jedan važan dokument.
Svi se slažemo da je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija po prvi put je izneo u javnost jedan važan dokument za budućnost Kosova, a mi to nemamo u dnevnom redu. Mi raspravljamo o jednoj rezoluciji koju bi trebalo automatski, logikom gospodina Dačića, da po nekom automatizmu i disciplini ranijoj jednopartijskoj, da ljudi prihvate. To je apsolutno degradirajuće, apsolutno ovaj parlament to ne zaslužuje.
Ono, priča o tome da je u jednoj opštini sa 90 posto i više Albanaca jedan Albanac predsednik, i za režim gospodina Dačića je to začuđujuće, apsolutno nikoga u svetu to ne začuđuje.
Trebalo bi da se seti, a dobro zna gospodin Dačić, da u to vreme kao predsednik opštine, sa ono malo kompetencija koje je lokalna vlast u to vreme imala, imao sam iznad glave zamenika načelnika Pčinjskog okruga, koji je bio zadužen samo za opštinu Preševo. Jedinstven primer. Toga u čitavoj državi nije bilo, da ne govorim šire u svetu. To je ta demokratija o kojoj sa nostalgijom govori gospodin Dačić.
Mislim da ovde imamo dokument, po prvi put, koji ozbiljnije nastoji da rešava jedan ozbiljan problem koji se dugo vremena nije rešavao. Ovde se govori o politici zasnovanoj na sili argumenta. Postavljam pitanje, da li je upravo ta politika ili obrnuta politika zasnovana na argumentu sile ukinula ustavni status Kosova, topovskim metodama i tenkovima.
Znamo šta se dešavalo 89. godine na Kosovu. Suštinska autonomija koju je tada Kosovo imalo znamo kako je srušeno, kojim metodom. To čitav svet zna. Mi sada govorimo o jednom drugom pristupu, o najvećim dostignućima međunarodnog prava, o najvećim civilizacijskim dostignućima, nastojanju da se načini ljudsko rešenje i da ljudi ljudski žive, i da svi građani na Kosovu budu ravnopravni, i sve manjine.
Po svemu sudeći, sada ovaj dokument nudi najšire okvire po kojima se međunarodno pravo širi. Verovatno će i ovaj parlament imati interesovanje da to primeni, da u predstojećem periodu i manjine ovde imaju slična prava koja se sada nude na Kosovu. Kao pripadnik manjine to jedva čekam, da se u praksi, jednostavno, te stvari i kod nas dešavaju.
Zato mislim, zašto mi čitavo vreme raspravljamo o onome što ne piše u dokumentu, a ne govorimo o onome što je dato u dokumentu, a veoma su važne stvari date u dokumentu. To vredi poštovanja i ulaganja truda da se taj dokument sveobuhvatno tretira, razmotri, jer je stvarno do sada dokument koji na najvišem nivou tretira rešavanje zajedničkog života na jednom prostoru, u jednoj društvenoj zajednici.
Čak se ne koristi termin – manjina, nego kaže ili nealbanske zajednice ili zajednice koje nisu većina na Kosovu. Govori se o zajednicama koje nisu većina na Kosovu.
Uglavnom je to po najvišim standardima i mislim da vredi poštovanja, truda i angažovanja i u ovom parlamentu, a sve direktno zainteresovane strane da direktnije diskutuju i raspravljaju, da se modaliteti popravljaju, a ne rezolucijama da se degradira taj dokument, nego učini doprinos u pravcu poboljšanja.
Mislim da u tom kontekstu ova rezolucija nije produktivna. Ova rezolucija nije imala mesta na današnjoj sednici. Kao takva predlažem da se ne usvoji i da se pripremimo da na jednoj ozbiljnijoj sednici i ozbiljnije ovu problematiku tretiramo.

Replika, reč ima narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Za mene gospodin Halimi nije rekao ništa novo što već ranije nije govorio. Samo želim njega da podsetim, pošto govori o jednopartijskom sistemu, gospodine Riza, nisam bio funkcioner u vreme jednopartijskog sistema, za razliku od vas koji ste bili član komiteta u Preševu i član Saveza komunista u vreme bratstva i jedinstva.
S druge strane, bili ste predsednik opštine u tom, kako vi kažete, nedemokratskom režimu. Da je taj režim bio nedemokratski, vi ne samo da ne biste bili predsednik opštine, nego možete da zamislite gde biste bili.
U svakom slučaju, sa takvim stavovima koje vi imate potvrđuje se da je Srbija jedna veoma demokratska zemlja.
Da neko izađe usred Beograda, u srpskom parlamentu i da kaže da Skupština Srbije ne treba da usvoji rezoluciju u kojoj se kaže da će Srbija braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, pokazuje samo jednu stvar, da je Srbija demokratska zemlja, u kojoj čak i usred parlamenta narodni poslanici mogu iznositi protivustavne stavove.
Gospodine Halimi, u Preševu se vije albanska zastava na zgradi Skupštine opštine kada je Dan albanske zastave. U Preševu, Bujanovcu i Medveđi je formirana Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe. Tu je bio ministar policije, a i ako su tu ljudi iz BIA, u Preševu se zaplenjuje svaki 10. dan naoružanje koje sakrivate i za nešto se spremate.
Za šta se spremate? Od koga se oslobađate?
Prema tome, samo sam vas prozvao. Znam šta ćete da kažete. U svakom slučaju, mislim da i vi, gospodine Vlahoviću, znate šta će on da kaže, zato što i vaša stranka ima slične stavove kao i sve druge stranke oko Kosova i Metohije.
Uostalom, gospodine Riza, 2000. i 2001. godine, kada je izbila čuvena buna u Preševskoj dolini, nije bio SPS na vlasti, bila je na vlasti nova Vlada, protiv koga ste se bunili, od koga ste se oslobađali. Ne samo da na Kosovu i Metohiji postoji separatizam. Separatizam postoji i u Bujanovcu, Preševu i Medveđi od strane albanskih političkih partija.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To nije nikakva tajna.
Šta god mislili, imate pravo da to mislite, za razliku od 250.000 Srba, koji nisu imali pravo da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, koje su vaša braća sa Kosova i Metohije proterala van svojih vekovnih ognjišta. To ne znači da vi u Srbiji ne treba da imate sva prava. Treba da imate sva prava, kao i svi drugi građani Srbije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo nemojte pravdati zločine nad Srbima od strane albanske separatističke vojske na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dajem reč predstavniku Unije Roma Srbije, narodnom poslaniku dr Rajku Đuriću.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo, drage kolege novinari, predstavljam Uniju Roma Srbije, stranku naroda koji je bio vekovima i bez doma i bez groba.
Ponosan sam i srećan što je moj narod, pred kojim je, kazano rečima našeg nobelovca Ive Andrića "svako smeo da se pokaže onakav kakav jest, tj. krvav ispod kože, ne morajući posle toga ni da se kaje ni da se stidi", našao prvi put svoj dom u Srbiji. Verujem da to neće biti prvi put i da taj narod neće više biti bez glasa.
Možda je, uvažene dame i gospodo, tako hteo slučaj ili sudbina da se to dogodi u Srbiji, zemlji koja je suočena danas sa ozbiljnom pretnjom da ostane bez svoga dela teritorije, što bi dovelo do toga da mnogi njeni ljudi, među kojima je više od 150.000 kosovskih Roma, izgube još jedared i svoj dom i grobove u kojima počivaju njihovi preci. U ime svih nevinih žrtava na Kosovu, molim za oproštaj i klanjam se njihovim senima.
Ta pretnja da se u 21. veku, posle pada Berlinskog zida, ponovo podigne zid, vidljiv ili nevidljiv, svejedno, pod kojim neće moći da se iznedri egzistencija ostvarenog zajedništva svesti, čiji je takoreći cilj da se neprestano i sistematski uništava priroda humaniteta, koja je, po definiciji, težnja za saglasnošću s drugima, izaziva u nama duboku zabrinutost.
Mir se može graditi i postići jedino u slobodi čiji je temelj istina. Neistina može naneti veliku štetu miru. Svaka neistina jeste korak na putu ka totalitarizmu. Žalosno je što su mnoge neistine i zablude prethodile Predlogu za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, što su mnoge istine i činjenice o stradanju i etničkom čišćenju Roma na Kosovu prećutane i prenebregnute.
Te istine i činjenice iscrpno i dokumentovano su izložene 1999. godine u materijalima Društva za ugnjetene narode u Getingenu, to je taj tekst i na nemačkom i na albanskom, koje je inače član UN, ekonomskog i socijalnog saveta i Komisije za ljudska prava. U tom dokumentu objavljen je apel nemačkog nobelovca Gintera Grasa, koji je o stradanju Roma na Kosovu napisao: "Od 150.000 Roma na Kosovu ostalo je još dvadesetak hiljada, koji su primorani da žive u getu izloženi mržnju i nasilju".
Tu su, zatim, izveštaj Karitasa, Lekara bez granica itd. Najzad, dame i gospodo, tu su izveštaji ambasadora NATO–a, gospodina Kai Eidea iz Norveške.
Mir, to majstorsko delo uma, zahteva ljude od razuma, koji su kadri da prosuđuju ono što je pravo i pravedno i da se bore protiv zla, ne nanoseći nikome zlo, naročito ne izazivajući i ne podstičući još veće zlo. Zato gajimo iskrenu nadu da će ubrzo doći dan kada će sila sići posramljena sa svoga prestola i Kosovo postati mesto, gde će i oni koji trpe nepravdu i oni koji je ne trpe podjednako goniti i kažnjavati one koji je čine, naročito one koji su od nepravde stvorili zakon nad zakonima i koji su voljni da od zla izgrade dela nad delima.
Iskustvo nas je učilo i naučilo: što više ima ljudi ovde i tamo, na Balkanu, u Evropi i svetu, koji razmišljaju o Kosovu hladne glave, ali ne bez srca, ne bez duše, manje će trebati vatrenog oružja. Samo ti ljudi mogu doprineti da se smanji broj onih koji su spremni za nasilje, koje traži da se nauči jezik mržnje i jezik neslobode.
Mržnja se, poštovane dame i gospodo, ne leči mržnjom. Mrak se ne može ukloniti mrakom.
Ako je tačna i prihvatljiva izreka slavnog Getea da je rat "raj za kriminalce, psihopate i ološ svake vrste", onda se mora izvesti zaključak da učešće takvih ljudi u mirovnim pregovorima, u mirovnim procesima vodi mirovnom paklu. Zato je potrebno dati šansu ljudima dobre volje, ljudima koji imaju i u glavi i u srcu komadić neba i drže se proverene državničke mudrosti: ko ugrožava mir ili predstavlja pretnju i opasnost po mir, ne može biti priznat.
Tome se mora dodati i sledeće: teško je, gotovo nemogućno postići trajan i pravedan mir, ako majka ne može ni u svojim snovima videti kolevku svoje dece, ako deca ne mogu ukrasiti cvećem grob svojih roditelja i pokloniti se senima svojih predaka.
Ne mogu da ne pomenem freske u manastirima na Kosovu koje su, po svojoj umetničkoj vrednosti, ravne recimo izloženim delima u Luvru, u kojem, kao što je poznato, tek manji deo nosi pečat francuskog duha i genija. To obavezuje čovečanstvo i Evropu, koja je 2007. godinu proglasila godinom duha i duhovnosti, da gledaju očima duha i uma i na život, i na lepotu i na uzvišenost Kosova, jer istorija je bezbroj puta pokazala da duh ljudi može zapasti u duboke noći, u kojima mogu biti porušena i uništena dela dana čoveka, da bi se potom decenijama, čak stolećima, uručivali listovi istorije i tradicije, predavali spomenici i kamenje, kamenje na kojem je teško išta solidno i po meri čoveka sagraditi.
Jedna romska izreka glasi: "Ko hoće svet ogrejati, mora u sebi sunce imati". Ukoliko je tačna i prihvatljiva misao da kultura Evrope može biti samo kultura čoveka, onda je neophodno da pečat kulture čoveka, čiji je najviši vrh čovečnost, nosi i sadrži u sebi i Predlog za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova. Hvala vam.

Dajem reč predsedniku Romske partije Šajn Srđanu, narodnom poslaniku.

Dame i gospodo, Romska partija i te kako razume situaciju u kojoj se nalazi srpski narod, i te kako razume situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Međutim, moramo da istaknemo jedan momenat. Meni bi možda draže bilo danas da govorim o položaju Srbije i srpskog naroda, a da je neko drugi govorio o položaju Roma sa Kosova.
Međutim, kako su svi prethodnici to izbegli, dozvolite mi da u ovih par minuta iznesem par stvari.
Romska partija ne može da prihvati Ahtisarijev plan iz jednog prostog razloga, što nije sveobuhvatan, ne analizira stanje na Kosovu na jedan sveobuhvatan način i uopšte se ne bavi pitanjem povratka raseljenih i interno raseljenih lica. Kvalifikacije "mi ćemo da omogućimo", nisu ništa drugo nego "mi nećemo ništa da radimo".
Jednostavno, Romska partija se zalaže da moramo da definišemo da će se stvoriti uslovi za povratak i da će postojati ozbiljne garancije za povratak ljudi na Kosovo, i to svih onih koji to žele i koji izraze svoju dobru volju za to.
Dalje, kada govorimo o stvaranju jedne pozitivne atmosfere na Kosovu, da Romi mogu zaista da se vrate, onda moramo da govorimo da i po tom pitanju Ahtisarijev plan nije na adekvatan način uvažio specifičnosti romske zajednice, nije uvažio činjenicu da je 100 hiljada Roma izbeglo sa Kosova, i nešto više, i nije odredio opštinu na Kosovu u kojoj će moći da se koncentrišu Romi, i Romi u toj opštini zaista da mogu da ostvaruju sva svoja ljudska prava i sva prava zajednice o kojima se govori u tom planu.
Razočarani smo time što Ahtisarijev plan ne govori o jednoj strategiji dugoročnog razvoja i integracije Roma na toj teritoriji i mislimo da nije uvažio ni međunarodne standarde, ni Akcioni plan OEBS–a, niti određene stavove EU, jer svi ovde dobro znamo da je Srbija i Crna Gora bila pritiskana da donese strategiju o integraciji i davanju većih ovlašćenja Romima, a da isto to sada međunarodna zajednica ne radi na Kosovu. Mi se jednostavno zalažemo da i tamo mora to da se uradi, jer ako se to radi u Srbiji, ako se o tome govori u Vojvodini, onda ne vidim razlog da se o tome ne govori na Kosovu.
Još jedna stvar koja Rome nije tretirala na adekvatan način, to je činjenica da Ahtisarijev plan, kada govori o 10 mesta u parlamentu koji ne pripadaju Albancima, da se tu Romima daje jedno mesto, da ta kategorija nije dinamična, da ta kategorija ne definiše i ne podrazumeva povratak Roma na Kosovo.
Ukoliko se Romi budu vratili na Kosovo, onda njima ne pripada jedno mesto od 10, onda im pripada više i mislimo da ta činjenica mora da se usvoji, i da u tom pravcu mora ta definicija da bude elastična i ona ne može da bude jednom zasvagda definisana. Ako se Ahtisari zalaže za određene momente, za određena faktička stanja, onda on ne može da definiše faktično stanje koje je danas, da to stanje bude uvek i zasvagda, već on mora da se ozbiljno bavi datim trenutkom.
Zadovoljni smo što je pregovarački tim, nakon našeg razgovora, uneo u Rezoluciju da će pregovarački tim da zastupa interese svih nealbanskih zajednica. Očekujemo od pregovaračkog tima da će sve ove stvari o kojima smo govorili da argumentuje u Beču, da ih definiše na odgovarajući način.
Očekujemo da će u izveštaju, koji će da podnese ovom najvećem domu, do detalja da nas upozna na koje reakcije je naišao ovakav predlog, jer jednostavno smatramo da, ukoliko se to ne bude desilo, 100 hiljada Roma biće ozbiljan problem za Srbiju, biće ozbiljan problem za Evropu.
Stvaramo 100 hiljada pripadnika jedne potencijalne socijalne bombe, sa kojom se nije lako izboriti.
Mi u Romskoj partiji znamo da Srbija nije bogata zemlja, znamo da ne može sama da se izbori sa svim socijalnim slučajevima, znamo da su Romi najsiromašniji u siromašnoj državi i to zahteva jedan ozbiljan sveobuhvatan plan, koga jednostavno ne mogu da zaobiđu ti pregovori.
Ono što će Romska partija takođe da uradi, u narednih pet dana imamo susret sa Evropskim romskim forumom, koji je savetodavno telo Saveta Evrope.
Inače, svi članovi iz Srbije su članovi Romske partije. Mi ćemo putem tog tela i putem Saveta Evrope pokušati da diplomate ubedimo da oni moraju da podrže ovakvo pitanje.
Ono što moram da zamolim mog kolegu, gospodina Dačića, da sledeći put kada bude govorio o manjinama, govori o konkretnim manjinama, govori o konkretnim političkim partijama manjina i da ne definišemo šta će to da kažu manjine.
Ne govorim ovo u ime svih manjina, govorim u ime Romske partije, govorim u ime birača koji su glasali za Romsku partiju, a to nisu birači samo pripadnici romske zajednice, već svi oni birači koji su prepoznali u našem programu da govorimo o boljitku dece Srbije, da govorimo o boljitku socijalno ugroženih kategorija u Srbiji, zato smo dobili poverenje i o tome govorimo u parlamentu.
Takođe, saosećam sa ovim slučajem koji je imala SRS u Vojvodini. Ograđujem se samo od ovog dela gde se ocenjuje ko je to uradio, mislim da to treba da urade pravosudni organi.
Međutim, mislim da u ovom parlamentu svi zajedno, kao u ovom slučaju u Vojvodini koji se desio protiv vašeg člana, moramo isto tako da vodimo računa o bilo kojoj vrsti napada.
Nažalost, moram da kažem da ima takvih napada ne samo protiv vaših članova, ne samo protiv pripadnika romske zajednice, i da je to ozbiljan zadatak ovog parlamenta, da svi zajedno zaista istrajemo u stvaranju jedne pravne države, države u kojoj ćemo zaista da izgradimo drugačiju budućnost.
Hvala najlepše.