Tačno je sve što je ovde govorio gospodin Marković, ali ja sam sa mesta uzviknuo da neke stvari nisu tačne. Reagovao sam, i za ovom govornicom ovog doma ću kazati te stvari, jer niste govorili istinu. Pitaću kada je Demokratska stranka Srbije u poslednja tri meseca pretila Demokratskoj stranci u pregovorima da će napraviti vladu sa SRS; ako to tvrdite iznesite to sada i recite, odnosno taksativno navedite kada smo to radili.
Postaviću još jedno pitanje, jer ceo dan vam postavljamo pitanja, a vi volite da odgovarate na teška pitanja i spremni ste za teške izazove, na koje treba da mi odgovorite: da li postoji neko u Demokratskoj stranci ko može da mi odgovori da li je dogovor napravljen u subotu? Utvrdili smo sporne tačke i nije bilo problema uopšte da prevaziđemo te sporove i napravimo vladu. Šta se desilo preko noći i odakle odjednom preokret u DS–u? Otkud, kad može da se kaže da je 99 odsto postignut dogovor? Zašto ste od nedelje okrenuli priču?
Taj odgovor nama ovde morate da date. Ceo dan vas pitamo, a vi izbegavate da odgovorite. To će vas pitati svako ko bude izašao, tražićemo da odgovorite koja sila je uticala na vašu promenu. To je pravo pitanje koje izaziva sumnju kod nas, a verujem i kod građana.
Šta se desilo u noći između subote i nedelje da biste krenuli u nedelju da napadate, kako je rekao gospodin Aligrudić, da nas prosto proterate iz pregovora? Šta se desilo sa vama? Dužni ste da nam date odgovor, i nama sa kojima ste razgovarali ova tri meseca, što je manje bitno, ali što je bitnije, to morate da kažete zbog građana Srbije.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, moj kolega, pre pet dana je gospodin Velimir Ilić upravo rekao da ćete napraviti koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom. Nema ni deset dana kada je gospodin Aligrudić pričao o tome – moguće je da napravimo sa SRS, zašto ne. Toliko im podilazite da je i mene sramota da vas slušam. Oni upravo kažu – nećemo sa vama. Vi mene pitate kada ste rekli da ćete sa Srpskom radikalnom strankom. Celu izbornu kampanju vas pozivamo da kažete da li ćete sa njima, a vi se bojite da kažete da nećete. Koji je to vaš patološki odnos, šta to ima u njima, ja uopšte ne vidim ništa posebno kod njih. Verujte da smo... Molim vas, nemojte da mi sa mesta dobacujete, nemojte me vređati.
Ovo što sam rekao, ako vi mislite da je neistina, javnost zna, javnost je čitala intervjue Velimira Ilića. Zaista ne znam šta drugo mogu da stavim ovde kao argument u svoju odbranu.
Nešto drugo, gospodine Vučiću. Niste u pravu, zato što Ustavni sud do donošenja ovog Ustava ne odlučuje o pojedinačnim stvarima. Kao što znate, Ustavni sud može da odlučuje samo o opštim aktima i Ustavni sud je kao takav odlučio o ustavnosti člana 88. tačka 1. i 7. Zakona o izboru narodnih poslanika i stavio te dve tačke tog člana Zakona van snage i, na osnovu odredbe Ustava koja kaže da narodnog poslanika biraju građani, protumačio i dao tumačenje Ustava da mandat pripada narodnim poslanicima.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Nije stavio zbog ostavke.)
Gospodine Vučiću, neka građani Srbije to vide ko liči na magarca, a ko ne.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Rekao sam Markoviću, a ne magarcu.)
Izvinjavam se, navikao sam na drugačije izraze. Bili ste različiti nego uobičajeno, niste me uvredili, priznajem. To samo znači da ne treba da dobacujemo jedni drugima sa mesta, jer pogrešno se čuje.
Dakle, vi kažete da ne možemo da podnesemo da vi imate toliki broj glasova. Zašto mislite da ne možemo da podnesemo? Ne volim što imate toliki broj glasova.
Ne znam nijednu uspešnu državu gde je takva politička ideja imala toliki broj glasova, ali vi imate toliki broj glasova. Ja tu ne mogu ništa, samo da se borim protiv toga, da iznosim program svoje stranke, ali verujte da nemam nikakav problem sa tim što vi sedite u ovom parlamentu.
Mislite da imam problem zbog toga što ćete sa DSS–om da izaberete Tomu Nikolića za predsednika parlamenta? Mogu samo reći da mislim da Srbija ima problem zbog političke orijentacije, ali grdno se varate ako mislite da se nečega plašim i da imam lični problem sa tim. Problem sa tim imaju građani Srbije, birači Demokratske stranke Srbije i Demokratska stranka Srbije, i mislim da će ona to shvatiti pre ili kasnije.
Još nešto želim da vam kažem. Mislim da je vrlo licemerno da vi iz DSS–a kažete – nismo mi pregovarali, dogovarali sa Srpskom radikalnom strankom. Ne, nego se jutros kada ste ustali prikazao Tomislav Nikolić!
Dajte gospodine Aligrudiću, nemojte nas vređati, nemam ja nikakav problem sa tim što ste napravili. Ne mislim ni da je gospodin Tomislav Nikolić toliko neozbiljan čovek, eto i njemu se prividelo jutros da biste glasali za njega. Sve ste se vi dogovorili sa Srpskom radikalnom strankom.
Reći ću vam još nešto. Priča je da je ovo parlamentarna većina, ovo nije politička orijentacija. Ne, nego je gospodin Nikolić pristao da ga birate na tri dana. Ako je gospodin Nikolić pristao na to, svaka vam čast, ali mislim da je to pogubno.
Gospodine Aligrudiću, gospodo iz DSS–a, nema potrebe da ovde budete licemerni, nema potrebe da mislite da smo mi svi ovde umanjenih intelektualnih sposobnosti.
Znači, niko vam ovde u Srbiji ne veruje da je vama palo na pamet jutros u 11,00 da Tomislava Nikolića podržite za predsednika parlamenta, a da je njemu palo na pamet u pet do dvanaest da se kandiduje. To je stvar vašeg političkog dogovora.
Kada bude ovde diskusije, ja ću reći sve što imam o tome da kažem. Ovo je bila samo replika na izlaganja gospodina Vučića i gospodina Žarka Obradovića.

Gospodin Tomislav Nikolić.

Ja vam obećavam, ako budem izabran večeras, jedna tačka dnevnog reda na nekoj od narednih sednica biće razgovor između DS–a i DSS–a, kako je sve to teklo i ko bude hteo da vas sluša neka uživa u razgovoru. Meni je veoma zanimljivo, ali mislim da zaista više nema smisla, zato što niko od vas nije kandidat za predsednika Skupštine. Zbog toga obećavam, jedna tačka dnevnog reda biće da raščistimo kako je to bilo od nedelje naovamo, ko se kome priviđao, ko je kome dolazio u san, ali nemojte da me potcenjujete.
Gospodine Markoviću, nemojte da me potcenjujete; ja ću odgovoriti nešto ako budem izabran, ako ne budem, negde ću da se pojavim, ali ništa od onoga što danas radi SRS nije slučajno i ništa nije samo u interesu Srpske radikalne stranke. Gledano vašim očima, Srpska radikalna stranka nema interesa da njen predstavnik bude izabran na pet dana za predsednika Skupštine. Gledano očima Srbije, Srbija ima potrebu da ima predsednika Skupštine.
Ja vam danas kažem, i nemojte više to da koristite, da ne izlazim svaki put – mi nećemo učestvovati ni u kakvoj vladi pre novih izbora, nećemo podržati nikakvu manjinsku vladu, nećemo formirati nikakvu vladu. Nađite neku novu temu. Više nemojte uopšte da govorite o koaliciji DSS–a i SRS–a. Nema je, niti će je biti. Sve to što govorite je deplasirano. Tražite neku drugu kvačicu, šta nas to poveza.
Možda nas poveza to što je u subotu vašeg predsednika zvao neko iz inostranstva i naredio šta mora da se radi. Znate, kada čujem da ta zapadna civilizacija naređuje po Srbiji, onda možda uradim nešto što u drugoj prilici ne bih. Ako vi možete da trpite da vas prozivaju... Evo, danas pred Ministarstvom inostranih poslova ima 50 automobila sa diplomatskim tablicama. Navalili su sada i na Vuka Draškovića.
Molim vas, koncentrišite se da brukate mene, ima vremena na raspolaganju da pričate o meni, prijatno se osećam kada govorite o tome šta sve to kod mene ne valja, ali nemojte o Srpskoj radikalnoj stranci i nemojte sa insinuacijama i podmetačinama. Nećemo biti u vladi pre izbora. Ko izađe ovde i kaže – svi sa radikalima pravite vladu, moraću da kažem da je bio ili gluv, ili lud ili pijan.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ili sve.)
Nemoguće, zaista, jer onaj ko je lud njemu pijanstvo više nije potrebno. Dakle, molim vas, jeste, ja sam večeras meta, ali navikao sam, rekao je gospodin Vučić, 15 godina sam nečija meta, i vi to koristite slobodno, ali nemojte SRS. Nismo učestvovali ni u kakvim pregovorima, nije nas sramota ni što nismo učestvovali.
Meni se čini da je vas sramota što ste učestvovali. Ako je nemoguće sa DSS–om napraviti vladu, otkud vam ideja da pregovarate sa njima, ako ne valjaju, ako su upropastili Srbiju za tri godine?
Znate kako su upropastili Srbiju? Hvalili ste se da sve vaše zakone koje ste ostavili u fiokama izvršavaju, tako da ako su upropastili Srbiju, to su vašom ideologijom upropastili.
Neću da se javljam, neće više ni radikali da vam odgovaraju, nema smisla, zato što više nema na šta da se odgovori. Došao je Aca Vlahović. Njegove zakone ste ispunjavali i sad smo tu gde jesmo. Dakle, mi nećemo učestvovati više u polemikama. Nekoliko naših poslanika će govoriti isključivo o našem kandidatu. Mi o tuđem kandidatu nećemo da govorimo večeras.

Hvala lepo. Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović, a neka se pripremi Žarko Korać, nije tu. Naredni je Oto Kišmarton.

Dame i gospodo, prvo da pozdravim činjenicu da u ovom parlamentu, u ovom sazivu ima više dama nego u prethodnom. To je jedan civilizacijski napredak. I ako mi oproste neki, to dolazi iz Evrope.
Eto i da Evropa može nešto pametno da uradi. Želela je da budu polovi što više izjednačeni, a mislim da je to jako važno. Da je više bilo dama u ovom parlamentu, sigurno bi on danas imao drukčiji izgled od ovoga kakav ima.
Jednom je jedna ministarka napala Darvina i teoriju evolucije. To sam joj onda zamerio, ali moram da budem sada malo oprezniji. Nisam sasvim siguran da evolucija deluje i da stvarno postoji uvek napredak kod svih.
Problem sa kojim se srećemo, a imam zadovoljstvo... molim gospodina Vučića, kako vređam, pa šta sam rekao? Da li vi razumete šta je evolucija? To je jedna reč koja podrazumeva razvoj, razvitak, napredak.
Ali, sada ću vam reći, ko god je verovao u napredak Srbije i srpskog parlamenta do danas, ako ima iole inteligencije, danas će priznati da nije bio u pravu, jer način na koji se danas ovde raspravljalo ni po čemu se ne razlikuje od onoga što se ovde dešavalo 16–17 godina. Počinjalo se sa verbalnim nasiljem, bilo je i fizičkog nasilja, pa se onda to prenosilo na druge vrste nasilja koje su se izvan parlamenta nalazile na ulicama.
Dakle, za 17 godina još uvek nismo napredovali toliko da svom kolegi ne moramo da kažemo – lažeš, barabo, ubico, i tako redom kako kome koja reč padne na pamet. Naši poslanici su izuzetno slobodni, ne vređam ih, nego je to kompliment. Što god im padne na pamet oni kažu i uvrede sa prvom uvredom koja im se pojavi. Imam pravo da to kažem jer nikoga ovde nisam uvredio za 17 godina. Prema tome, kada govorim o evoluciji odnosi se na napredak našeg parlamenta.
Druga stvar, imamo tri dimenzije: prošlost, sadašnjost i budućnost.
Prošlost da ispravimo ne možemo, što je bilo bilo je i ne može biti kao da nije bilo. To što ćemo ga farbati ovako i onako mala je nevolja.
A sadašnjost, to je hrabrost da se suočimo sa činjenicama, da pogledamo Srbiji u oči, pa da kažemo: toliko je siromašnih ljudi, toliko nezaposlenih ljudi, toliko nepismenih ljudi, toliko iseljenih ljudi, toliko talentovanih ljudi koji su otišli napolje. To je činjenica, to je hrabrost da pogledamo Srbiji u oči.
Naravno, još je mnogo teže kada je budućnost u pitanju. Onda treba imati neku viziju, treba razumeti kuda svet ide, shvatiti šta se u svetu dešava i planirati svoje mesto u tom svetu, a to je najteže. Zato je najlakše vratiti se prošlosti, tu se može pričati beskonačno i to ne obavezuje ni na šta.
Ono što mi danas ovde imamo kao problem, postoji danas u Evropi jako mnogo podeljenih zemalja. To što pričamo da se samo Srbi svađaju i dele, to je naše nepoznavanje sveta. Danas je Francuska podeljena napola, danas je Turska podeljena napola, danas je Italija podeljena napola.
Ali, problem nije u tome što se ljudi dele, i nekada su te razlike vrlo male, nego je problem oko čega se dele i da onda postoje različiti projekti; nekada pobeđuje jedan, drugi put pobeđuje drugi, nekad se oni približe; ali, ono što mi imamo kao fenomen to je konvertistvo i prelaženje iz jednog projekta u drugi.
To smo imali kada poslanici prelaze iz jedne poslaničke grupu u drugu, ali imamo i kada cele partije menjaju svoje saveznike i svoje projekte. To je problem sa kojim se mi srećemo.
Ovde je gospodin Čanak pročitao, čini mi se tačno i stalno je proveravao da li je tačno, testament gospodina Vojislava Šešelja. Verujem da Demokratska stranka sledi taj testament, nosi njegove bedževe, brani ga tamo, identifikuje se potpuno sa njim. Sada postoji drugo pitanje.
Mi imamo dogovor, imamo na drugoj strani Demokratsku stranku Srbije, sa kojom smo se saglasili da ćemo biti za očuvanje teritorije Kosova i Srbije, da ćemo što pre pokrenuti akciju za pridruživanje Evropi, da ćemo u potpunosti sarađivati sa Haškim tribunalom, da ćemo nastaviti sve reformske zakone koji su tu.
Oko toga smo se složili za manje od dva minuta i bio sam uveren da je to jedan projekat njihov, i da je taj projekat istovremeno i naš, i da se nalazimo zajedno oko jednog projekta.
Zato smo sa tim počeli, da li se slažemo oko te četiri tačke našeg zajedničkog programa, kakvu ćemo politiku da vodimo.
Ako se formira druga većina, ne bih hteo da ispadnem neko ko nije čuo gospodina Nikolića da to on ne želi, ali bilo je od Velje nadalje raznih izjava, raznih kombinacija kako je to moguće.
Ono što je mene čudilo, kako je moguće da se sastavlja Vlada sa tako disparatnim projektom. Jedni u Evropu, jedni neće u Evropu, jedni Hag, drugi neće Hag. To mi se činilo nelogičnim i nemogućim, i to stvara zabunu.
Naravno, imamo pred sobom velike probleme, imamo godine koje stoje pred nama. Što se Demokratske stranke tiče, ona će biti jedna vrlo konstruktivna, odgovorna opozicija, zajedno sa ostalim opozicionim strankama koje će biti u ovom parlamentu, i bez obzira kako se napravi većina, manjinska ili većinska vlada, mi ćemo biti njena konstruktivna, ozbiljna opozicija, jer verujemo da Srbija nema drugu alternativu osim Evrope i evropskih integracija.
Svet hoće da preživi, mi smo loše živeli zato što smo bili izolovani, zato smo imali sve one nevolje koje smo imali tokom deset godina. Sada smo počeli na neki način da se otvaramo pred svetom, da investiramo, da gradimo, evo Velja gradi puteve, sve napreduje. Ajde da vidimo kako mislimo da bez toga možemo da opstanemo u Evropi i da to radimo. Da li mi idemo u tu izolaciju ili ne idemo?
Čuo sam ovde jednu vest koja je alarmantno došla da je Solana negde rekao da Boris Tadić treba da ima kontrolu nad službama bezbednosti. Nije rekao Demokratska stranka, nego je rekao Boris Tadić. Zašto? Zato što je Boris Tadić predsednik ove države (aplauz) i nema nijedne države u svetu gde šef države nema kontrolu nad službama državne bezbednosti, ne postoji takva država. Prema tome, to što je Solana rekao, ako je rekao, rekao je jednu najelementarniju stvar da bi šef države morao valjda da kontroliše svoje službe i bezbednost. Dakle, graditi na tome alibi zašto ne možemo imati vladu je i smešno i nije korektno.
Dolazi drugi problem, najlakša i najčešća reč u srpskom narodu, a nažalost ovde se demonstrira neprekidno, jeste izdaja. Svako je izdajnik, a onaj drugi koji to o onome tvrdi, on je patriota. Toga sam se ovde naslušao i tog herojizma nagledao. Govorio sam, čitaćete taj govor u knjizi, a imate ga i u stenografskim beleškama, rekao sam vam ovde pre bombardovanja šta će se dogoditi, rekao sam vam i posle šta se dogodilo. Rekli ste – samo ako tuđa noga zgazi na Kosovo, ispisaćemo se iz ljudi, neće nas biti itd.
Na referendum smo išli da potvrdimo da nećemo dozvoliti nad našim nebom tuđe avione, ni one verifikatore na Kosovu itd. Izašlo je ne znam koliko posto ljudi, kako se to izbrojalo, uglavnom neka velika većina, da bi Milošević posle dve nedelje primio 230 verifikatora raspoređenih svuda po Kosovu.
Možda je to morao, ali nemojmo se junačiti u nekim stvarima i pretiti gde nismo u stanju posle da stanemo i kažemo – eto, to smo rekli, tu ćemo mi stajati.
Vidim da se osnivaju neke organizacije, čuo sam malopre cara Lazara. Pa dobro, znamo, car Lazar je stradao, nemojte ljudi da poginete, on je išao da pogine na Kosovu. Nadam se da to nije ambicija onih koji to sklapaju. Nemojmo da radimo stvari koje nisu potrebne. Ne možemo se za sva vremena izolovati od sveta.
Ono što ovde danas treba Skupština da uradi, ako su se dogovorili, a verujem, ne mogu biti toliko naivan, da Toma Nikolić nije pristao da to bude jedna šarada na par dana, nego očigledno tu postoje neki dublji nacionalni razlozi. Ako je taj dogovor tu, dajte da glasamo i da to završimo, pa onda će se videti šta će to kome doneti. Hvala.

Reč ima gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da primetim jednu stvar, pošto je očigledno da su neki krenuli u svoje izborne kampanje. Nije u redu da gospodin Mićunović, ovo je replika njemu, pošto je on izazvao, a izazvao je najbrutalnijim rečima koje je uputio poslanicima, a sve fino i tobože umiveno.
Niste vi, gospodine Mićunoviću, govorili o evoluciji, već o Darvinovoj evoluciji. Nemam ništa protiv da vi za nas kažete da smo majmuni i to da nismo napredovali od tog i tog stadijuma. Ne morate da dobacujete i neću da izmišljam da ste mi dobacili nešto što niste, kao što to vi radite sa ove govornice.
Gospodine Mićunoviću, lepo vas je slušati, ali čini mi se da smo to već slušali stotinama puta, a da ste promašili temu. Tema je izbor predsednika Skupštine, a vi o tome uopšte niste govorili. Mi o vašem kandidatu nismo reč izgovorili večeras. Mi hvalimo i mi se dičimo našim kandidatom i hoćemo da vidimo na kraju taj rezultat. Pre svega, mi želimo da se konstituiše Narodna skupština Republike Srbije. Vi o tome ni reči niste rekli.
Izašao sam samo još jednom da vam kažem da to što vi želite večeras da predstavite, otprilike, ovo je za i protiv Evrope; ne, ovo je za i protiv Srbije. Vi predvodite svi zajedno one snage koje su za razaranje Srbije, koje su za uništenje Kosova i Metohije i odvajanje od Srbije, jer to traže i Oli Ren i Havijer Solana. To je moto njihovog političkog delovanja u Srbiji. Jedino što rade svaki dan to je – kada ćemo da vam uzmemo Kosovo i Metohiju, kada će da se prihvati Ahtisarijev plan.
Dakle, ovde jeste sukob političkih ideja, onih koji su za Srbiju i onih koji su protiv Srbije. To je večeras postalo potpuno jasno. To je najbolja definicija naših odnosa u Narodnoj skupštini danas.
Vi stalno nešto pominjete prošlost. Vi ste prošlost, svi vi ste prošlost.
Kad pobedi jednom Demokratska stranka u Americi, pa 12 godina vladaju republikanci, ne mogu republikanci posle osam godina da kažu demokratama – vi ste neki bivši, bivši režim. Vi ste bivši režim i bićete, a mi ćemo uskoro da postanemo vlast, narodna vlast, za razliku od vaše nenarodne. To je normalno u svakoj državi na kugli zemaljskoj da se smenjuju vlast i opozicija.
Ali, nikada neću i niko od nas neće dozvoliti, ni jedan srpski radikal, ne narodni poslanik, nikada niko od nas vam neće dozvoliti da se odnosite prema SRS i prema ljudima u SRS kao da smo, otprilike, kužni ili šugavi, a vi ste mnogo fini i pametni, pa ste preveliki evropejci, pa ste ne znam šta. Spreman sam da se takmičimo i u znanju stranih jezika, spreman sam da se takmičimo i u poznavanju računarske tehnologije, u mnogo čemu.
Ali, nemojte da nam govorite, otprilike, da ste vi divni, fensi odeveni i mnogo pametni, a mi smo kužni, prljavi i šugavi, zato što mi predstavljamo narod, mi predstavljamo građane Srbije, mi smo onakvi kakav je narod Srbije, time se ponosimo i to je naša najveća vrlina.
Mi ne tražimo ništa za svoju zemlju, sem da građani žive bolje, da se izborimo protiv korupcije i kriminala i da budemo svoji na svome. Ništa drugo ne tražimo. Samo hoćemo da imamo našu otadžbinu. O kakvim vi to ekstremnim strankama pričate?
Vi sebe uljuljkujete tom pričom – ovi ekstremisti, pa to, kao, samo u Srbiji. Naravno da nismo ekstremisti, jer ekstremisti ne mogu da dobiju 30 posto glasova ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj, nego smo mi normalna Srbija, Srbija budućnosti, Srbija koja će da pobedi sve one koji su je razarali u prethodnih sedam godina.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Zato dolazi do ovakvih izbornih rezultata. Vi možete da nas nazivate majmunima na posredan način, koliko god želite, kako god hoćete. Hvala vam na tome. Možda sa ili bez Darvinove teorije, čekajte uskoro pa da vidite rezultate izbora. Možda je Darvin i pogrešio.

Ne mogu da se bijem. Reč ima gospodin Šormaz.