Zahvaljujem. Gospodin Batić. Povreda Poslovnika.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, i dalje smo uskraćeni odgovora na pitanje zašto se na dnevni red stavljaju zakoni koji treba da se usaglase, po odredbama Ustavnog zakona, do 31. decembra 2008. godine. Drugo pitanje, zašto na dnevnom redu prvog zasedanja nisu bili oni zakoni koji su, opet po članu 5. Ustavnog zakona, trebalo da budu? Vi ste potpuno obrnuli red poteza.
Šta je razlog tolike žurbe? Zašto se pošto-poto želi raspravljati i odlučivati o predlogu za izmenu i dopuna ova četiri zakona? Šta je glavni motiv? Da li to da jedino Vlada vlada u ovoj zemlji, da ona poukida akte svih organa lokalne samouprave, i tu nema nikakve zaštite jer nema Ustavnog suda, da li možda da se osujeti mogućnost da 20 poslanika, koliko to po odredbama još uvek važećeg Zakona o Vladi, može tražiti, odnosno predložiti razrešenje Vlade ili pojedinih ministara?
Evo, naša poslanička grupa će to odmah da uradi na nekoj od narednih sednica. Očito postoji bojazan od istine koju bi rekli, a čudi me da je gospodin Boško Ristić pokušao da objasni neobjašnjivo. On se u stvari opredelio na neko novo računanje vremena, pre i posle Vlade. Znate ono, pre i posle Hrista, ovo je pre i posle Vlade.
Onda bi se drugo zasedanje proglasilo za prvo, jer je prvo posle konstituisanja Vlade. Ne može tako, Ustavni zakon je vrlo jasan.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Nikola Vukelić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, dakle, povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Jasno je da se ovde krši Ustav, ali šta očekivati od Vlade Vojislava Koštunice, Vlade sklopljene s koca i konopca? Šta očekivati od Vojislava Koštunice koji se zaklinjao u svoju privrženost Ustavu, legalizmu i zakonima? Setimo se da je on i u startu govorio da mu je saradnja sa Hagom poslednja rupa na svirali, a ispostavilo se kasnije da je to bio prioritet njegove nove Vlade.
Mandat ove sadašnje Vlade takođe je počeo onom sramnom paradom u kojoj su maltretirani građani, a navodno to je bio pokušaj hapšenja Ratka Mladića. Vlada je demonstrirala odmah u startu spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom. Ako se po jutru dan poznaje, izgleda da se Srbiji crno piše.
Kao što smo već čuli, mrak je najgušći pred zoru, vreme je da konačno u Srbiji padaju maske, i to je dobro da građani vide ko je kakav, i vreme je da u Srbiji konačno dođe sloboda i da dođe Srpska radikalna stranka na čelo Srbije, Srpska radikalna stranka, koja jedina na dostojan način reprezentuje srpske nacionalne interese. Hvala vam.

Zahvaljujem. U sazivu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, koji je sazvan na zahtev 108 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 166. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje prvog vanrednog zasedanja, sa unapred određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo, izašla sam da reklamiram član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Pre toga želim, gospodine Duliću, da vam skrenem pažnju na član 10. Ustava Republike Srbije. U članu 10. piše da je u Srbiji srpski jezik zvaničan jezik i ćirilica zvanično pismo. OK nije iz srpskog jezika. Najlepše vas molim da sa tog mesta govorite isključivo srpski i da poštujete član 10. Ustava Republike Srbije.
Član 100. Poslovnika Narodne skupštine obavezuje, gospodine Duliću, vas kao predsednika, naravno, obavezuje narodne poslanike da govore o povredi Poslovnika, to je stav 1, u stavu 2. da je narodni poslanik dužan da kaže o kom članu Poslovnika govori, da obavezuje narodnog poslanika da po povredi Poslovnika govori tri minuta. Sve su to narodni poslanici poštovali.
Ali, gospodine Duliću, član 100. obavezuje i vas. Član 100. u stavu 3. kaže: "Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje". Vi, gospodine Duliću, tu sedite, slušate, ovde je bilo možda dvadesetak povreda Poslovnika reklamirano, možda više. Vi niste udostojili nijednog narodnog poslanika da, po stavu 3. član 100, komentarišete, odnosno da date objašnjenje zbog čega kršite Poslovnik.
Sada vam tražim da nam objasnite ko vam je naredio da kršite Poslovnik, da li je to samo posledica vašeg neznanja, jer ste pre neko veče rekli da vi niste pravnik već lekar. Ako ne umete ovo da radite, idite lepo u lekarsku ordinaciju, ne sumnjam u vašu stručnost kao lekara, ali u vašu stručnost da vodite ovu skupštinu i te kako sumnjam.
Dakle, morate da nam kažete da li ne znate pa kršite Ustav i Poslovnik, da li vas je nagovorio Tadić, da li vas je nagovorio Koštunica, da li ste se skupa dogovorili da vas baš briga i za Ustav i za zakon, da omalovažavate Narodnu skupštinu, da omalovažavate građane Republike Srbije. Gospodine Duliću, tako ne možete da se ponašate.
Da se ne bih ponovo javljala, unapred vam kažem da neću biti zadovoljna vašim odgovorom, ni ja niti bilo koji poslanik SRS i tražim, u ime svakog poslanika pojedinačno, dali su mi to ovlašćenje, ili ako hoćete mogu svi ponovo da izađu za govornicu da vam to kažu, da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o svakoj povredi Poslovnika koju su danas reklamirali poslanici SRS. Hvala i izvinite za prekoračenje vremena.

Hvala puno. Prihvatam vašu primedbu da sam koristio stranu reč, neću to više raditi, u redu. U redu umesto OK.
Što se tiče objašnjenja, jedno sam objašnjenje dao. Zakazao sam vanredno zasedanje u skladu sa zahtevom 108 narodnih poslanika i primio sam k znanju vaš zahtev da se o povredi Poslovnika opredeli Narodna skupština u danu za glasanje, što će svakako biti učinjeno. Molim samo stručnu službu da se stavi u danu za glasanje reklamiranje povrede Poslovnika svih narodnih poslanika iz poslaničke grupe SRS. Zahvaljujem.
Kao što ste mogli da vidite, za Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada,
5. Predlozi odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podnele:
- Poslanička grupa "Liberalno-demokratska partija,
- Poslanička grupa Demokratska stranka,
- Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.
Dajem pauzu od dva minuta.
(Posle pauze – 12,02)

Molim poslanike da utvrdimo kvorum.

Dajem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze – 12,07)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.

Pošto nemamo kvorum za glasanje, nastavljamo sednicu prema utvrđenom dnevnom redu.

Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VLADI

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet sati, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto je ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta, 48 sekundi; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta, 24 sekunde; poslanička grupa G17 plus – 22 minuta, 48 sekundi; poslanička grupa SPS – 19 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 13 minuta, 12 sekundi; poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara - Lista za Sandžak - Unija roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske – doline sedam minuta, 12 sekundi; poslanička grupa Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – šest minuta i poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi po pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Dobili smo obaveštenje da je ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke za ovu tačku dnevnog reda gospođa Vjerica Radeta.

Saglasno stavu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želi reč? Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, imam tu zahvalnu dužnost da vam ukratko predstavim zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i da pokušam da vas uverim da postoje racionalni razlozi da se glasa za Predlog zakona.

Osnovni razlog zbog čega se ovaj zakon predlaže jeste usklađivanje Zakona o Vladi sa novim Ustavom i novim ustavnim sistemom. Istini za volju, novi Ustav Srbije, mitrovdanski Ustav, nije doneo velike promene u položaju Vlade, niti u odnosu Vlade i Narodne skupštine. Utoliko je, ako se tako može reći, posao koji se odnosi na usklađivanje Zakona o Vladi sa novim Ustavom bio nešto lakši.

Govoriću samo ukratko o najbitnijim rešenjima.

Ustav Srbije je regulisao neke institute koji prethodnim Ustavom nisu bili uređeni, gde je postojala ustavna praznina, pa je za važenja Ustava iz 1990. godine prosto moralo da dolazi do pravnih tumačenja, i ta tumačenja da se zatim utkaju u zakon. Sadašnji Ustav Republike Srbije sasvim jasno uređuje neka ovlašćenja Vlade, od kojih se prva odnose na ovlašćenja prema organima lokalne samouprave, ovlašćenja prema autonomnim pokrajinama, institute kao što su neizglasavanje poverenja Vladi itd. Pošto Ustav uređuje tu materiju, na nama je bio posao da je prilagodimo i prenesemo u Zakon o Vladi.

Prva bitna izmena jeste, po mom ličnom uverenju, da Ustav doslednije izražava načelo parlamentarizma kada kaže da je Vlada ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije. Jednostavno, za politiku koju je utvrdila i za politiku koju vodi Vlada odgovara Narodnoj skupštini. U tom kontekstu je i izmenjen odgovarajući član Zakona o Vladi.

Pored toga, novim Ustavom Vlada je stekla ovlašćenje da obustavi od izvršenja akt tzv. jedinica lokalne samouprave, opština, gradova i grada Beograda, ukoliko smatra da neki od njih nije saglasan Ustavu i zakonu i da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. To ovlašćenje Vlade, sasvim novo, uređuje se u Predlogu zakona, čime se menja važeći član 6. Zakona o Vladi i usklađuje da bude potpuno precizan sa odredbom člana 192. Ustava Srbije.

Takođe, institut neizglasavanja poverenja Vladi sada je u novom Ustavu predviđen kao izričit razlog za prestanak mandata Vlade. Vlada može postaviti pitanje svoga poverenja u Narodnoj skupštini. U tom slučaju se glasa o poverenju Vladi.

Ovde je reč o jednom institutu koji je sasvim suprotan izglasavanja nepoverenja Vladi, s obzirom da je inicijativa, predlog na strani Vlade. U parlamentarnim sistemima smatra se institut glasanja o poverenju vlade, kao jedno sredstvo pritiska Vlade na Skupštinu, da se Skupština izjasni o tome da li Vlada uživa ili dalje ne uživa njenu podršku.

Po novom Ustavu, Vlada može da predloži da se glasa o poverenju Vladi, Narodna skupština o tome glasa na narednoj sednici ili, ako Vlada predloži u toku sednice koja već traje, onda na samoj sednici. U slučaju da Vladi ne bude izglasano poverenje, Vladi prestaje mandat.

Time smo novim Ustavom rešili problem koji nam je stvarao prethodni Ustav, u kome je stajalo da Vlada može da postavi pitanje svog poverenja Skupštini, ali nije bila izričito predviđena sankcija za slučaj kada Vladi ne bude izglasano poverenje.

Sada je stvar sasvim jasna. Vladi kojoj ne bude izglasano poverenje, Vlada koja sama stavi svoje poverenje pred Skupštinu i ne bude joj to poverenje izglasano, ona pada, tada joj prestaje mandat i to je jedna potpuno nova pravna situacija koja se odnosi na Vladu i odnos Vlade i Narodne skupštine, koja je zbog toga zavređivala da bude uređena Predlogom zakona.

Vladi nije izglasano poverenje kada je protiv poverenja Vladi glasalo manje od 126 poslanika, prema tome, nezavisno od toga kako su ti poslanici koji nisu glasali za poverenje glasali, da li uopšte nisu glasali, da li su bili uzdržani itd.

Konačno, postoji još jedna stvar koja je tu nešto bitnija, Zakon o Vladi je pisan pre Zakona o državnoj upravi i pre Zakona o državnim službenicima. Otuda važeći Zakon o Vladi široko upotrebljava pojam funkcionera, koji je u međuvremenu novim zakonskim propisima disperziran, razbijen, sužen i smanjen.

Mi sada, kada su po sredi funkcioneri u organima državne uprave u ministarstvima i posebnim organizacijama i službama Vlade, imamo samo dve vrste funkcionera: to su državni sekretari i generalni sekretar Vlade. Pod funkcionerima razumem one koji svoj ravnopravni status vezuju za politiku, mandat i trajanje Vlade. Oni čije je bitstvo na određenom položaju vezano za politička i programska načela Vlade, to je i razlog zašto njima, po pravilu, uvek mandat prestaje kada prestane i mandat Vlade.

S obzirom na to da je u međuvremenu pojam funkcionera sužen, da mnogi koji su po ranijim propisima bili funkcioneri danas to više nisu, oni su državni službenici na položaju, što je materija Zakona o državnoj upravi i Zakona o državnim službenicima, to se i predlaže izmena jedne odredbe zakona, u kojoj stoji da Vlada ne može postavljati funkcionere. Vlada kojoj je prestao mandat ne može postavljati funkcionere i Vlada kojoj je prestao mandat ne može predstavljati državne službenike na položaju.

Konačno, novim Ustavom izopštena je tzv. leges imperfectae, odnosno član 85. bivšeg Ustava, koji je predsedniku Republike davao ovlašćenje da od Vlade zatraži stavove i mišljenja o nekim pitanjima, ali pri tome nije uređivao dalje odnose Vlade i predsednika Republike.

Dakle, po sredi je bila odredba bez sankcije i koja je stvarala ili bi potencijalno mogla da stvori problem u primeni.

S obzirom na to da takvu odredbu novi Ustavu više ne poznaje, da su odnosi između predsednika Republike i Vlade uglavnom svedeni na državu koja je u stanju nužde, dakle na vanredno stanje i na ratno stanje, iz zakona se izostavlja odredba kojom je razrađivan bivši član 85. bivšeg Ustava.

Konačno, došlo je do promena u koncepciji vanrednog stanja po našem ustavu. Po novom ustavu vanredno stanje više ne proglašava predsednik Republike, niti v.d. predsednika Republike, kako je to u praksi kod nas bilo, već vanredno stanje proglašava Narodna skupština. U slučaju da Narodna skupština nije u stanju da se sastane, vanredno stanje proglašavaju zajedničkom odlukom, saglasnošću svojih volja, tri predsednika - predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Skupštine. Slična situacija važi i za ratno stanje.

Ono što je za materiju o kojoj govorim bitno jeste da smo iz tih razloga iz Zakona o Vladi izostavili one odredbe koje se tiču saradnje Vlade i predsednika Republike u slučaju proglašenja vanrednog stanja, jer je po prethodnom Ustavu Vlada predlagala predsedniku Republike da uvede vanredno stanje i Vlada je predlagala mere koje predsednik Republike treba da donese da bi se država oporavila i što pre vratila u redovno stanje.

Dakle, i ta odredba se izostavlja iz novog Zakona o Vladi, on se potpuno usklađuje sa novim Ustavom. Time se počinju institucije u Republici Srbiji usklađivati sa novim ustavnim poretkom, da bi se time vrlo jasno omogućilo funkcionisanje i onih institucija kao što su jedinice lokalnih samouprava, imaoci javnih ovlašćenja itd, koji pod određenim uslovima, po sadašnjem Zakonu o Vladi, podležu izvesnim nadzornim ovlašćenjima Vlade, za šta više nema ustavnog osnova.

Nije samo po sredi zakon koji uređuje Vladu, po sredi je jedan zakon koji, zbog smanjenih nadležnosti Vlade koje proizilaze iz novog Ustava, na neki način povećava slobodnu zonu delovanja građana, privrednih subjekata, jedinica lokalne samouprave i svih onih koji imaju javna ovlašćenja.

Eto, toliko. Ukoliko bude potrebno, spreman sam da pružim i dodatna objašnjenja. Hvala.

Hvala, gospodine Balinovac. Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić.