Član 225. i 226. Poslovnika o radu. Ako je potrebno, citiraću - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika i ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine i predsednika odbora itd.
Hteo sam da se javim pre nego što je počela rasprava o ovoj tački dnevnog reda, ali ste na čudan način počeli sednicu, odnosno raspravu o ovim tačkama, pa nisam stigao.
Ono što je važno za poslaničku grupu LDP, to je da se razjasni uloga predstavnika predlagača, Zorana Balinovca, u dosadašnjoj kratkoj političkoj istoriji Srbije.
Mislimo da je to važno za sve poslanike da znaju. Bilo je ovde reči, pre nego što samo počeli raspravu, o tome, ali mislimo da nije na adekvatan način predstavljeno.
Gospodin Zoran Balinovac je nekada bio član DSS, a zatim je tu stranku napustio i postao član JUL-a, kako bi bio izabran za pomoćnika ministra pravde Dragoljuba Jankovića. I o tome je bilo reči, ali nije to ono najstrašnije. Najstrašnije je što je u Ministarstvu pravde tada bio zadužen za sprovođenje Zakona o informisanju, kao pomoćnik ministra.
Vrlo uspešno, slažem se, pokazao je veliki entuzijazam. Priče kažu da je čak posećivao kolegijume suda, da je podsećao sudije na one stvari i na one medije protiv kojih treba pokrenuti istragu, i ohrabrivao ih da te istrage u što je kraćem mogućem roku završe i medije osude. Nažalost, nije ni to ono što nam najviše smeta.
Ipak najviše smeta to što je gospodin Zoran Balinovac bio jedan od kreatora zakona o terorizmu. Podsetiću vas, to je bio toliko strašan zakon, da njega čak ni Vlada socijalista, JUL-a i radikala nije usvojila.
Po tom zakonu, koji je bio predlagan u maju 2000. godine, a koji je, pre svega, bio usmeren na obračun sa političkim neistomišljenicima, bile su predviđene kazne čak i doživotnog zatvora za one koji se suprotstavljaju režimu Slobodana Miloševića. Taj se zakon odnosio na pripadnike Pokreta ''Otpor'', na predstavnike opozicije i na predstavnike nevladinih organizacija. Taj zakon nikada nije prošao Vladu, ali se o njemu dosta pričalo. Siguran sam da se svi toga sećate.
Zatim, gospodin Balinovac se vratio u DSS kroz stranku Vojislava Koštunice, i to je ono što je za nas očekivano i nemamo nikakav problem.
Gospodin Vladan Batić je govorio o pokušaju njegovog imenovanja u Ustavnu komisiju, koja je bila formirana 2003. godine, ali s obzirom da ta komisija nikada nije profunkcionisala, on je imenovan za direktora Sekretarijata za zakonodavstvo u protekloj Vladi.
Dakle, ovo je drugi mandat, ako se ne varam, gde je, s obzirom da su ove tačke dnevnog reda u pitanju, npr. jako poznata procena da je Uredba o privremenom finansiranju, koja je zamenila Zakon o budžetskom sistemu, ustavna. To tumačnjenje je dao upravo Sekretarijat gospodina Balinovca.
S obzirom da od DSS mi nismo ništa drugo očekivali zato što je ona od početka 2001. ili 2002. godine najavljivala kontinuitet sa režimom Slobodana Milošević ili bar u nekim delovima najavljivala kontinuitet.
Ono što nas čudi, gospodin Balinovac je pre neki dan opet imenovan za direktora Sekretarijata za zakonodavstvo u Vladi Srbije. Demokratska stranka u Vladi ima većinu. Članovi te vlade su i ljudi iz G17 plus. Pitam vas, da li ste vi znali ove delove iz biografije, nama nije bilo potrebno puno vremena da ga nađemo...
(Predsedavajući: Gospodine Andriću, vreme je isteklo.)
Dobro, završiću.
Ako ste znali, šta je to što vas je nateralo da ovog čoveka postavite na mesto direktora Sekretarijata za zakonodavstvo i još da ga Vlada danas imenuje kao predstavnika predlagača ovih zakona i da očekujete od nas da o tome ne govorimo. Molim vas da mi odgovorite.