TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 18.06.2007.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

18.06.2007

Sednicu je otvorila: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 12:05 do 20:20

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 88. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, kojim se vrlo precizno, između ostalog, utvrđuje da na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Narodne skupštine daje potrebno objašnjenje u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Gospodine predsedniče, zamolio bih vas da nam odgovorite da li ste, u skladu sa razgovorom koji sam kao predstavnik poslaničke grupe LDP obavio sa vama u petak, obavestili predsednika Vlade i ministre njegovog kabineta da očekujemo da učestvuju u raspravi o budžetu za 2007. godinu i ukoliko jeste da li njihovo odsustvo ovde znači da oni nemaju vremena za parlament zbog nekih drugih obaveza ili da vas nisu razumeli. Mislim da je ovo veoma važno pitanje.
Cenim prisutne ministre, ali uprkos svim vašim dobrim namerama teško ćete moći da odgovorite na ona pitanja koja želimo da postavimo prvo predsedniku Vlade, onda, recimo, ministru prosvete, njemu treba da odobrimo troškove u visini od 90 milijardi, ministru odbrane 63 milijarde, ministru unutrašnjih poslova 45 milijardi.
Od nas se očekuje da u junu mesecu glasamo za budžet od gotovo 600 milijardi dinara, u najsiromašnijoj zemlji Evrope u ovom trenutku, i ta rasprava ne može biti ozbiljna ukoliko u toj raspravi ne učestvuju predsednik Vlade i oni ministri koji su neophodni da bi ta rasprava tekla na normalan način. Zato bih vas, gospodine predsedniče, molio da nas obavestite da li je Vojislav Koštunica odbio da dođe na ovu sednicu ili nije obavešten da mi danas raspravljamo o budžetu od 600 milijardi dinara, što je veoma važno pitanje, i mislim da ćemo na tome insistirati tokom rasprave.

Oliver Dulić

| Predsedava
Član 88. govori: "Na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu." Na svaku sednicu Narodne skupštine uredno se poziva Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je danas ovde poslala svog ovlašćenog predstavnika i ovde vidite u prvom redu ministre iz te vlade. Premijer Vlade dr Vojislav Koštunica nije me obavestio o razlozima sprečenosti za dolazak.
Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Naravno, zadovoljan sam vašim odgovorom, ne mislim da vi možete da utičete na gospodina Koštunicu na takav način, ali bih vas zamolio da u toku današnje rasprave obavestite parlament o njegovom odgovoru. Dakle, tražim od vas da kao predsednik Skupštine pozovete predsednika Vlade da se pridruži raspravi o budžetu, kao i predstavnike njegovog kabineta, koji se u ovom trenutku ne nalaze u sali. Ministre koji su tu, predvođeni ministrom finansija, naravno uvažavamo, cenimo, sa njima ćemo učestvovati u toj raspravi, ali očekujemo od gospodina Koštunice da sedne u prvi red i da obrazloži budžet za koji mi treba da glasamo. Ako on kao predsednik Vlade nema šta da kaže o budžetu, onda ne zaslužuje da bude predsednik Vlade.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić.
...
Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Povodom tumačenja ovog člana 88. Poslovnika, vrlo kratko. Oni koji znaju, koji mogu da protumače vrlo lepo šta piše u Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima, mogu da pročitaju da Vlada za sednice parlamenta može da odredi ovlašćenog predstavnika.
Predsednik Vlade nije inokosni organ Vlade i na svojoj sednici ovlašćuje ona lica koja će u ime Vlade sedeti u Narodnoj skupštini i komunicirati sa narodnim poslanicima kada je reč o podnošenju pojedinih zakonskih predloga, što uključuje i budžet Republike Srbije.

Oliver Dulić

| Predsedava
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1, 2, 3, 4, 5. i 6, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi deset časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi deset časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS – 3 sata, 4 minuta i 12 sekundi; DS – 2 sata, 33 minuta i 12 sekundi; DSS – 1 sat i 58 minuta; G17 plus – 45 minuta; SPS – 38 minuta i 24 sekunde, Liberalno-demokratska partija – 26 minuta i 24 sekunde, Savez vojvođanskih Mađara – 14 minuta i 24 sekunde, Vojvođanski poslanici – 12 minuta, i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi po 10 minuta.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 1 - 6. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2007. GODINU (sa finansijskim planovima organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu) I IZMENE I DOPUNE ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST, AKCIZAMA, PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI, POREZIMA NA IMOVINU I CARINSKOJ TARIFI
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Miroslav Markićević.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Gospodine predsedniče, pozivam se na član 101. Mislim da taj član objašnjava omalovažavanje poslanika.
U ovoj duploj minutaži možda se niste snašli u broju minuta, ali ste rekli da poslanička grupa DSS ima toliko i toliko minuta; mene interesuje koliko 14 poslanika Nove Srbije u ovoj skupštini imaju minuta, pošto ne znam da postoji poslanički klub DSS, a znam da postoji poslanički klub DSS - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.
To hoću da kažem zbog ljudi koji sede ovde, to su živi ljudi, ima ih 14, i zbog medija koji i dalje uporno govore, pre svega beogradski mediji, da su Vladu formirale tri stranke: DSS, G17 i DS. Moram da kažem, i zbog javnosti i svih prisutnih ovde, Vladu Republike Srbije, na čelu sa doktorom Vojislavom Koštunicom, formirale su četiri stranke, a četvrta stranka je Nova Srbija. Sve dok budete ovako govorili, namerno ili nenamerno, izlaziću ovde da vas na to podsećam, sve vas prisutne i sve medije.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala, gospodine Markićeviću. Naravno da je u pitanju slučajnost. Dakle, ispravljam se, DSS - NS - dr Vojislav Koštunica, koja broji 47 narodnih poslanika, ukupno vreme za raspravu poslaničkog kluba gde sede dve političke stranke je 1 sat, 50 minuta i 48 sekundi. Hvala puno.
Da li ovlašćeni predstavnik Vlade, ministar Cvetković, želi reč? Izvolite.

Mirko Cvetković

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nakon šest meseci kašnjenja nalazi predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Predlog budžeta odnosi se na celu godinu, što znači da obuhvata kako prihode i rashode koji su realizovani u proteklom delu godine, tako isto i prihode i rashode koji su planirani do kraja 2007. godine.
Predlog budžeta Republike Srbije bazira se na sledećem: prvo, na ostvarenim makroekonomskim kretanjima u proteklom delu 2007. godine i očekivanom rastu do kraja 2007. godine, zatim, na ostvarenom budžetu u prvih pet meseci 2007. godine i, konačno, na planiranoj fiskalnoj politici u drugoj polovini 2007. godine.
Makroekonomska kretanja u proteklom periodu, uključujući i protekli deo ove godine, mogu se oceniti kao povoljna. U proteklom delu 2007. godine ostvaren je visok rast privredne aktivnosti, niska inflacija, visok rast izvoza i stranih direktnih investicija.
Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2007. godine u odnosu na isti kvartal prethodne godine procenjuje se na oko 7%. Inflacija je u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosila samo 4,4%, što je najniža zabeležena inflacija u nekoliko proteklih decenija.
Rast dolarske vrednosti za blizu 50% u odnosu na prethodnu godinu pouzdan je signal jačanja konkurentnosti srpske privrede. Strane direktne investicije bile su relativno visoke, uprkos političkoj neizvesnosti koja je karakterisala prvih nekoliko meseci ove godine, uz povećanje učešća grinfild investicija u ukupnim stranim investicijama.
Izuzetak u odnosu na ova povoljna kretanja u proteklom delu godine je rast spoljnotrgovinskog deficita. Ocenjuje se da je pogoršanje spoljnotrgovinske pozicije Srbije u proteklom delu 2007. godine posledica ekspanzije domaće agregatne tražnje u odnosu na mogućnosti srpske privrede. Rast domaće tražnje u proteklom delu 2007. godine generisan je fiskalnom ekspanzijom u četvrtom kvartalu 2006. godine, a potom ubrzanim rastom zarada predvođenih rastom zarada u javnom sektoru. Konačno, rast domaćih i stranih kredita od početka 2007. godine dodatno je doprineo povećanju domaće tražnje, a time i spoljnotrgovinskom deficitu.
U drugoj polovini 2007. godine očekuje se nastavak pozitivnih makroekonomskih tendencija i to visok rast bruto domaćeg proizvoda, niska inflacija, nastavak visokog rasta izvoza, kao i značajan rast domaćih i stranih investicija. Procenjuje se da će realni rast bruto domaćeg proizvoda u celoj 2007. godini iznositi 5,9%, a rast cena na malo 6,5%. Takođe, očekuje se visok rast uvoza i plata, ali nešto sporiji nego u prvom delu godine.
Najveći doprinos ostvarivanju projektovane stope rasta bruto domaćeg proizvoda u 2007. godini na strani tražnje daće tražnja stanovništva, investicione tražnje privrede, kao i ubrzani rast izvoza, dok će na strani ponude rast bruto domaćeg proizvoda podržavati rastuće investicije koje su realizovane tokom ove i prethodnih godina. Posmatrano po sektorima privrede očekuje se značajan doprinos industrije, građevinarstva, trgovine i drugih usluga rastu bruto domaćeg proizvoda.
Ostvareno i projektovano makroekonomsko kretanje u 2007. godini predstavljaju pouzdan parametar na osnovu koga su projektovani prihodi i rashodi budžeta Republike Srbije za 2007. godinu. Imajući u vidu da je u trenutku izrade predloga budžeta Republike Srbije za 2007. godinu poznato ostvarenje budžeta u prvih pet meseci ove godine, ostvareni rezultati u tom periodu su uključeni u budžet, a tendencije iz prvih pet meseci su korišćene pri izradi projekcija za preostali deo godine.
Ostvareni rezultati budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci ove godine mogu se oceniti kao relativno povoljni. Ukupni prihodi nominalno su veći u odnosu na isti period prethodne godine za 38%, dok realni rast iznosi 31,1%. U okviru ukupnih prihoda visok rast su ostvarili poreski prihodi - 23,1%, realno 16,9%, i neporeski prihodi - 234 nominalno, odnosno 217,2% realno.
Dominantan doprinos rastu neporeskih prihoda u prvih pet meseci ove godine dali su prihodi od treće licence za mobilnu telefoniju u iznosu oko 25,5 milijardi dinara.
U istom periodu rashodi su nominalno povećani za 12,4%. U okviru rashoda najbrže su rasli kapitalni rashodi, koji su povećani čak za 122,6%, dok su tekući rashodi povećani za 7,8%.
Brz nominalni i realni rast poreskih prihoda budžeta u proteklom delu godine, a da pri tome poreske stope nisu povećane u odnosu na prošlu godinu, rezultat je uticaja većeg broja faktora.
Osnovni generator brzog rasta poreskih prihoda su relativno povoljna kretanja u privredi koja se sintetički odražavaju kroz visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda: realno, kao što sam rekao, do sada oko 7%, a nominalno čak preko 10%.
Razlog za brži rast poreskih prihoda, među kojima dominiraju porezi na potrošnju, i to PDV i akcize, kao i carine, od rasta bruto domaćeg proizvoda nalazi se u snažnom rastu domaće agregatne tražnje.
Relativno spor rast rashoda u prethodnom delu godine bio je posledica režima privremenog finansiranja, ali takođe i uticaja sezonskih faktora usled kojih su rashodi države u prvom delu godine uobičajeno niži nego u drugom delu godine.
Obim i struktura predloženog budžeta Republike Srbije odražavaju fiskalnu politiku koju Vlada namerava da sprovede u drugoj polovini ove godine. Uporedo sa predlogom budžeta za 2007. godinu Vlada je uputila Skupštini paket poreskih zakona kojima se nastavljaju poreske reforme započete 2001. godine. Obim i struktura rashoda budžeta određeni su: a) prioritetima aktuelne Vlade; b) zakonskim rešenjima koja su stupila na snagu tokom ove godine i c) ugovorenim obavezama koje je preuzela prethodna vlada.
Najvažnije promene u poreskom sistemu sa stanovišta budžeta Republike Srbije odnose se na porez na dodatu vrednost i akcize. Najvažnije predložene promene Zakona o PDV-u odnose se na povećanje cenzusa za ulazak u sistem PDV-a sa dva na četiri miliona dinara i smanjenje stope PDV-a na personalne računare sa 18% na 8%.
Najvažnije predložene promene Zakona o akcizama sadrže ukidanje akciza na osvežavajuća bezalkoholna pića iz uvoza i voćne sokove; izjednačavaju se akcize na domaće i uvozne cigarete, uz povećanje carina na uvozne cigarete u skladu sa CEFTA sporazumom; smanjuje se stopa akcize na kafu sa 40 na 30%; uvodi se akciza na tečni naftni gas u iznosu od šest dinara po kilogramu od 1. jula 2007. godine, koja se povećava na 10 dinara od 1. januara 2008. godine, i prelazi se sa polugodišnje na godišnju indeksaciju specifičnih akciza.
Predloženi paket poreskih zakona sadrži i značajne promene u okviru poreza na imovinu. Opšta stopa poreza na promet apsolutnih prava pri prometu nekretnina smanjena je na 2,5%, dok se pri kupovini prvog stana uvodi poresko oslobađanje.
Predložene promene poreskih propisa sadrže fokusirane socijalne i razvojne podsticaje. Predloženo smanjenje stopa poreza na prenos apsolutnih prava na 2%, kao i oslobađanje od poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava i PDV-a pri kupovini prvog stana, ima za cilj da smanji troškove prometa nekretnina, naročito za porodice koje kupuju prvi stan. Smanjenje PDV-a na personalne računare treba da doprinese povećanju dostupnosti informacione tehnologije najširim slojevima stanovništva u skladu sa strateškim opredeljenjem Vlade za izgradnju modernog informacionog društva.
Uvođenje akcize za tečni auto-gas je opravdano činjenicom da korisnici ovog energenta treba da participiraju u finansiranju održavanja putne mreže, kao što to čine i drugi učesnici u saobraćaju. Istovremeno, uvažavajući ekološke prednosti tečnog auto-gasa u odnosu na druge energente, dizel i benzin, akciza je određena na znatno nižem nivou u odnosu na akcize koje se primenjuju na njih.
Predložene promene akciza i carina na duvanske proizvode rezultat su obaveza preuzetih u okviru CEFTA sporazuma, a koje se operacionalizovane kroz Akcioni plan koji je usvojila prethodna vlada.
Predloženo ukidanje akciza na uvoz za bezalkoholna pića i voćne sokove predstavlja usklađivanje poreskog sistema Srbije sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije i EU o jednakom poreskom tretmanu domaćih i stranih proizvoda.
Rashodi budžeta Srbije za drugu polovinu 2007. godine jednim delom su planirani u skladu sa razvojnim i socijalnim prioritetima ove vlade. Najvažnija promena u ekonomskoj strukturi rashoda je povećanje učešća rashoda za javne investicije u ukupnim javnim rashodima. Posmatrano po funkcionalnoj klasifikaciji, povećano je učešće izdataka za zdravstvo, obrazovanje, nauku i životnu sredinu. Međutim, značajan deo rashoda budžeta Republike Srbije u drugoj polovini godine određen je protokolima, ugovorima, kao i ustavnim i zakonskim rešenjima koja su doneta i stupila na snagu pre formiranja ove vlade. Poštujući princip pravne sigurnosti, pri projektovanju budžeta Srbije poštovane su sve navedene ugovorne i zakonske obaveze.
Sada bih se osvrnuo na sam budžet. Ukupna primanja budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirana su na nivou od 581,8 milijardi dinara. Ukupni izdaci budžeta Republike Srbije u 2007. godini planirani su u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To znači da je fiskalni deficit budžeta Republike Srbije u 2007. godini planiran u iznosu od oko 13,7 milijardi dinara, što iznosi 0,6% u odnosu na bruto domaći proizvod.
Javni dug koji je dospeo za plaćanje u 2007. godini, kao i sredstva potrebna za nabavku finansijske imovine, odnosno neto budžetski krediti iznose oko 50,9 milijardi dinara.
Sledi da ukupno potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita i neto budžetskih kredita iznose 64,6 milijardi dinara. Za ove namene već su obezbeđena sredstva iz realnih izvora, i to najvećim delom od privatizacionih prihoda ove godine, kao i prihoda prenetih iz prethodne godine.
Primanja budžeta Republike Srbije za 2007. godinu planirana su na osnovu: očekivanog nastavka pozitivnog trenda u kretanju makroekonomskih indikatora, ostvarenih primanja budžeta Republike Srbije u prvih pet meseci 2007. godine, planiranih izmena poreske politike i očekivanog smanjenja sive ekonomije.
Najznačajniji poreski prihodi budžeta Republike Srbije u 2007. godini, slično kao i u prethodnim godinama, biće prihodi od poreza na dodatu vrednost, akciza, poreza na dohodak građana i carine. Pri tom se očekuje da će, kao rezultat promene u poreskom sistemu i makroekonomskim kretanjima, učešće PDV-a i akciza u ukupnim poreskim prihodima porasti u odnosu na prethodnu godinu, učešće poreza na dohodak građana opasti, dok će učešće prihoda od carina u ukupnim prihodima ostati približno nepromenjen. Takođe, očekuje se značajni rast učešća poreza na dobit u ukupnim prihodima.
U strukturi primanja budžeta dominantnu ulogu imaju prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost. Ovi prihodi su planirani u iznosu od 270,4 milijarde dinara i čine 40,6 posto ukupnih primanja. Prihodi od PDV-a su projektovani u skladu sa očekivanim rastom bruto domaćeg proizvoda, inflacijom, kretanjem uvoza i izvoza i deviznog kursa. Pri projekciji prihoda od PDV-a za drugu polovinu 2007. godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta prihoda od ovog poreza u odnosu na tendencije iz proteklog dela ove godine, usled očekivanog usporavanja rasta domaće tražnje i uvoza. Takođe, projekcije prihoda od PDV-a za drugu polovinu godine sadrže i efekte predloženog smanjenja stope poreza od 18 na 8% na personalne računare, kao i efekte refundacije PDV-a pri kupovini prvog stana.
Prihodi po osnovu akciza su drugi po značaju u ukupnim prihodima budžeta sa iznosom od 98,8 milijardi dinara, što čini 17% ukupnih primanja. U odnosu na ostvarenja u 2006. godini, ovo je nominalno povećanje za 21,1%. Na kretanje akciza od značaja su uticaji koji se tiču potrošnje osnovnih akciznih proizvoda i kretanje njihovih cena, odnosno smanjenje ili povećanje u skladu sa tržišnim uslovima i merama države. Projekcije prihoda od akciza za drugu polovinu 2007. godine sadrže i procenu efekata prethodno opisanih predloga promena u Zakonu o akcizama.
Planirani prihodi od poreza na dohodak građana iznose 61,4 milijarde dinara, odnosno 10,6% ukupnog prihoda budžeta. Nominalno, planirani prihodi od ovog poreskog oblika su manji za 3,5% u odnosu na ostvarenje u 2006. godini. Projektovani prihodi po osnovu poreza na dohodak građana su neznatno manji u odnosu na prethodnu godinu, iako je početkom 2007. godine stupilo na snagu značajno smanjenje poreskog opterećenja zarada. Znatno manji pad prihoda od poreza od smanjenja poreskog opterećenja zarada rezultat je visoke stope rasta zarada u proteklom delu godine, kao i povećanog stepena naplate poreza na zarade.
Uvođenje progresivne stope poreza na godišnji prihod građana, i to od trostruke do šestostruke prosečne godišnje zarade 10, a iznad šestostruke 15%, takođe je uticalo, ali u manjoj meri, na smanjenje pada prihoda od poreza na dohodak građana.
Pri projekciji prihoda od poreza na zarade za drugu polovinu ove godine procenjeno je da će doći do usporavanja rasta zarada u odnosu na tendencije iz prva četiri meseca ove godine.
Projektovani prihodi od carine u 2007. godini iznose 54,3 milijarde dinara ili 9,3% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na 2006. godinu projektuje se nominalno povećanje od 19,9%. Prihodi od carina planirani su na bazi očekivanog kretanja uvoza, bruto domaćeg proizvoda, deviznog kursa, kao i efekata liberalizacije spoljne trgovine sa EU i zemljama iz okruženja po osnovu stvaranja zone slobodne trgovine u okviru CEFTA. U pogledu carinskih propisa, donošenje Zakona o carinskoj tarifi neće bitno uticati na ostvarenje prihoda po ovom osnovu. Pri projekciji prihoda od carine u drugoj polovini ove godine procenjeno je da će se rast usporiti usled očekivanog usporavanja rasta uvoza, kao i da će kurs dinara prema evru ostati relativno stabilan.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća i banaka postaju sve značajniji prihodi budžeta Republike Srbije. U 2007. godini prihodi od ovog poreskog oblika planirani su u iznosu od 27,3 milijarde dinara, odnosno 4,7% ukupnih prihoda budžeta. U odnosu na prethodnu godinu prihodi od poreza na dobit su nominalno veći za 61,9%. Ova kategorija prihoda je projektovana na bazi pretpostavke o nastavku rasta dobiti preduzeća, tj. trenda koji je prisutan od početka 2006. godine. Najveći deo prihoda po ovom osnovu, u iznosu od 14,3 milijarde dinara, već je ostvaren do kraja maja, s obzirom na uplatu prihoda po konačnom obračunu u martu mesecu od 8,4 milijarde dinara, što je sigurna osnova za plan prihoda u ovoj godini.
Planirani neporeski prihodi u 2007. godini iznose 64,5 milijardi dinara, što čini 11,1% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. U odnosu na ostvarenje u 2006. godini projektovani neporeski prihodi beleže nominalni rast od 3,6%.
Uobičajeno je da u strukturi neporeskih prihoda dominantno učešće imaju republičke administrativne takse, republičke sudske takse, konzularne takse, prihodi od igara na sreću itd. Međutim, izuzetno, u prošloj i ovoj godini zabeležen je značajan priliv sredstava po osnovu prodaje licence za drugog, odnosno trećeg operatera mobilne telefonije. Inače, već sam rekao da prihodi od trećeg operatera iznose oko 25,5 milijardi dinara.
Što se tiče izdavanja iz budžeta, u okviru budžeta planirani su ukupni rashodi u 2007. godini u iznosu od 595,5 milijardi dinara. To je povećanje od 127,9 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu. Pri tome se dve trećine predloženog povećanja, odnosno porasta javnih prihoda u 2007. u odnosu na 2006. godinu, odnosi na tri kategorije rashoda: prvo, to su kapitalni rashodi, gde povećanje iznosi 37,4 milijarde, plate, gde povećanje iznosi 27,4 milijarde i transferi drugim nivoima vlasti, gde je povećanje 19,3 milijarde. Ako ovome dodamo i četvrtu kategoriju, a to su transferi organizacijama socijalnog osiguranja, koji iznose 18,9 milijardi dinara, mi ćemo ovim obuhvatiti 80% ukupnog povećanja rashoda između 2007. i 2006. godine.
Kad se radi o kapitalnim rashodima, u okviru predloženog budžeta predviđa se povećanje kapitalnih izdataka za 113,4% u odnosu na prethodnu godinu, usled čega je učešće javnih investicija u budžetu poraslo sa 7,1% na 11,9% u 2007. godini. Najveći doprinos povećanju javnih investicija dolazi po osnovu realizacije Nacionalnog investicionog plana koji je povećan za 4,85 puta u odnosu na prethodnu godinu.
Druga značajna komponenta predloženog povećanja rashoda budžeta je rast plata. Rashodi za zaposlene u budžetu za 2007. godinu iznose oko 152,9 milijardi dinara i u strukturi rashoda učestvuju sa 25,7%. Najveći deo ovih izdataka, i to u iznosu od 144,6 milijardi dinara, odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Značajan rast plata u budžetu za 2007. godinu u odnosu na prethodnu godinu rezultat je, prvo, povećanja plata krajem prethodne godine, čiji je povećani nivo prenet u 2007. godinu, kao i povećanja plata u javnim službama, zdravstvu, školstvu i kulturi i u manjoj meri u državnoj upravi koje je ugovoreno protokolima koji su potpisani sa sindikatima pre formiranja ove vlade.
Realizovanim i dogovorenim rastom plata značajno je popravljen ekonomski položaj zaposlenih, naročito visokoobrazovanih kadrova u obrazovanju, zdravstvu i nauci, i u manjoj meri u državnoj upravi. Povećanje plata zaposlenih u navedenim delatnostima u skladu je sa prioritetima Vlade, prema kojima su navedene delatnosti od ključne važnosti za ekonomski i socijalni napredak Srbije.
Treća značajna komponenta predloženog rasta rashoda budžeta Republike Srbije u 2007. godini su transferi drugim nivoima vlasti – Vojvodini i lokalnim zajednicama. Transferi ostalim nivoima vlasti predviđeni su u ukupnom iznosu od 55,8 milijardi dinara i u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 9,4%.
Rast transfera AP Vojvodini proizilazi iz ustavne obaveze, prema kojoj budžet Vojvodine iznosi najmanje 7% budžeta Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine obezbediće se iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine obezbediće se iz budžeta Republike Srbije u skladu sa zakonom, kao i sredstva za rashode za finansiranje dela programa u oblasti kulture.
Preostali iznos sredstava, i to najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do nivoa projektovanog Odlukom o budžetu AP Vojvodina za 2007. godinu, transferisaće se iz budžeta Republike Srbije budžetu AP Vojvodine, uključujući tu i deo prihoda od privatizacije preduzeća sa teritorije AP Vojvodine.
Transferi ostalim nivoima vlasti (jedinicama lokalne samouprave) iznose oko 30 milijardi dinara i utvrđeni su u skladu sa članom 37. Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Raspodelu transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave, u skladu sa kriterijumima i prema metodologiji propisanoj Zakonom, izvršilo je Ministarstvo finansija, u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave, koja je osnovana Zakonom o finansiranju lokalne samouprave. Pregled utvrđenih transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave sadržan je u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijom za 2008. i 2009. godinu.
Raspodelom transfera, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, smanjiće se razlike u visini sredstava između jedinica lokalne samouprave, tako da će se bitno poboljšati materijalni položaj fiskalno najsiromašnijih opština kao i njihove mogućnosti da ubrzano investiraju u razvoj komunalne infrastrukture.
Na ovaj način će se poboljšati uslovi za nove investicije i novo zapošljavanje u tim nerazvijenim sredinama, u kojima je inače ovaj problem najzastupljeniji.
Iznos transfera za 2007. godinu, u skladu sa članom 39. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, kojim je regulisano da se jedinicama lokalne samouprave nadomešta deo izgubljenih prihoda nastao po osnovu promene republičkih poreskih propisa koji nije nadomešten drugim prihodima, sadrži i deo kojim se jedinicama lokalne samouprave nadomešta srazmerni deo izgubljenih prihoda po osnovu smanjenja stope poreza na zarade sa 14 na 12%.
Iznos transfera za 2007. godinu izuzetno sadrži i deo koji će jedinice lokalne samouprave koristiti za finansiranje novih nadležnosti, kao što su investicije i oprema za ustanove primarne zdravstvene zaštite.
Povećanje transfera lokalnim zajednicama rezultat je kompenzacije usled gubitaka prihoda koji su nastali nakon smanjenja poreskog opterećenja zarada.
Transferi i dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeni su u ukupnom iznosu od 147,4 milijardi dinara. Od ovog iznosa na penzije vojnih osiguranika odnosi se 17,5 milijardi dinara, a iznos od 129,9 milijardi dinara odnosi se na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Sredstva namenjena organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja odnose se na dodatke namenjene Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 95 milijardi dinara, Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika u iznosu od 17,3 milijarde dinara, Nacionalnoj službi za zapošljavanje u iznosu od 13,7 milijardi dinara i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje u iznosu od 3,1 milijarde dinara. Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za 2007. godinu veće su za 7,1 milijardu dinara od dotacija realizovanih u 2006. godini.
Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem i na javni dug. Krajem 2006. godine ukupan javni dug Republike Srbije iznosio je 9 milijardi i 352 miliona evra, što čini oko 32% procenjenog bruto društvenog proizvoda u 2007. godini. Dakle, može se reći da mi ne spadamo u visokozadužene zemlje. U okviru navedenog iznosa direktni javni dug iznosi 8 milijardi i 582 miliona evra, a indirektni dug, a to je dug koji je nastao po osnovu garancija, iznosio je oko 770 miliona evra.
U okviru direktnog duga domaći javni dug iznosio je 3,8 milijardi evra, ili 44%, dok je strani dug iznosio 4,75 miliona evra, ili oko 55%. Od ukupnog iznosa domaćeg duga čak 85,2% je u evrima, ili 3,3 milijardi evra, dok dinarski dug iznosi svega 14,7% od ukupnog duga. Dug po osnovu stare devizne štednje, u iznosu od 3,236 milijardi evra, predstavljao je najveću pojedinačnu poziciju u okviru ukupnog javnog duga Republike Srbije.
Garantovani javni dug pretežno se odnosi na dugovanja javnih preduzeća i javnih ustanova prema međunarodnim finansijskim organizacijama i u znatno manjoj meri na dugove prema stranim vladama i njihovim institucijama.
Vlada Republike Srbije planirala je da u toku ove godine, slično kao i u prethodnoj godini, uredno izmiruje svoje obaveze po osnovu javnog duga. Prema Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije planirano je da se u toku 2007. godine isplati ukupno 42 milijarde dinara, odnosno oko 500 miliona evra za uredno servisiranje javnog duga Srbije.
Servisiranje devizne štednje se nalazi u ovoj cifri i predstavlja najveću stavku i iznosi negde oko 270 miliona evra. Takođe, planirano je i odobravanje neto budžetskih kredita iz budžeta u iznosu od 8,8 milijardi dinara.
Poštovani, u završnom delu izlaganja želim da još jednom podvučem da budžet Republike Srbije za 2007. godinu odražava ekonomske i socijalne prioritete Vlade Republike Srbije, ali i ranije preuzete zakonske i ugovorne obaveze.
Predloženi budžet podržava makroekonomsku stabilnost, unapređuje ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti i doprinosi poboljšanju socijalnog položaja siromašnih slojeva stanovništva.
Makroekonomska stabilnost se podržava niskim fiskalnim deficitom, dok se povoljni ambijent za rast privredne aktivnosti i zaposlenosti ostvaruje kroz predložene poreske reforme i rast javnih investicija. Socijalna komponenta budžeta je sadržana kako u ciljanim subvencijama i transferima nezaposlenim i nerazvijenim regionima, tako i u predloženim poreskim promenama.
Uprkos značajnom povećanju javnih investicija i transfera drugim nivoima vlasti, planirani deficit budžeta iznosi svega 0,6% bruto domaćeg proizvoda. Zbog suficita koji će ostvariti drugi korisnici javnih prihoda ocenjuje se da će konsolidovani deficit države biti još manji i da će u 2007. godini iznositi oko 0,4% bruto društvenog proizvoda.
Planirani deficit je među najnižim ne samo među zemljama u okruženju nego i u Evropi. Fiskalni deficit u 12 zemalja koje su u poslednje tri godine postale članice Evropske unije u 2006. godini u proseku je iznosio minus 1,8% bruto domaćeg proizvoda, dok je fiskalni deficit 15 starih članica u istoj godini iznosio 1,6% bruto domaćeg proizvoda. Nizak fiskalni deficit koji se uz to finansira iz realnih izvora, dakle prihoda od prodaja licenci, prihoda od privatizacije, značajno će doprineti učvršćenju makroekonomske stabilnosti i olakšaće ostvarenje planirane stope inflacije.
Ministarstvo finansija planira da u narednim godinama sprovodi politiku uravnoteženog budžeta kako bi se stvorio prostor da privreda obezbeđuje iz inostranstva nedostajuća sredstva za investicije, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost.
Struktura predloženog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu je značajno promenjena u pravcu povećanja ulaganja u infrastrukturu, fizički kapital i u ljudski kapital obrazovanja, zdravstvo i nauku, čime se stvaraju snažni temelji za privredni rast u budućnosti.
Realizacijom NIP-a ukupne javne investicije u Srbiji koje se realizuju kroz budžet Republike Srbije značajno su povećane, tako da će u 2007. godini iznositi oko 2,4% bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja povećanje za 0,8% u odnosu na prethodnu godinu.
Dodatno, u okviru transfera Vojvodini oko polovine procenta bruto domaćeg proizvoda je predviđeno za realizaciju projekata u okviru NIP. Procenjuje se da će konsolidovani nivo javnih investicija u 2007. godini dostići 4,5% bruto društvenog proizvoda, što je oko dva procentna poena više nego u prethodnoj godini.
Realizacijom javnih investicija, izgradnjom moderne infrastrukture, unapređenjem obrazovanja, zdravstva i državne uprave stvaraju se povoljni uslovi za domaće i strane privatne investicije, koje će predstavljati glavni generator dugoročnog privrednog rasta Srbije.
Predloženi budžet, kako kroz prihode tako i kroz rashode, sadrži veći broj mera koje imaju za cilj smanjenje nezaposlenosti, koja predstavlja jedan od najvećih ekonomskih i socijalnih problema u Srbiji.
Na strani prihoda, početkom godine, smanjeno je fiskalno opterećenje zarada i uvedena su privremena oslobađanja poslodavaca od plaćanja doprinosa za određene kategorije zaposlenih.
Očekuje se da će smanjenje fiskalnog opterećenja zarada i druge stimulativne mere u poreskoj politici kojima se direktno smanjuju troškovi rada uticati na rast tražnje za radnom snagom, odnosno na smanjenje nezaposlenosti.
Predloženi budžet Republike Srbije sadrži i brojne rashode, subvencije za novo zapošljavanje, kredite itd, koji su namenjeni za rast zaposlenosti, uključujući i samozapošljavanje.
Takođe, realizacija javnih investicija u okviru NIP-a direktno će uticati na rast zaposlenosti kroz angažovanje domaćih preduzeća, dok će indirektno, kroz privlačenje domaćih i stranih privatnih investicija, takođe uticati na rast zaposlenosti.
Ocenjuje se da će sintetički efekat navedenih mera u poreskoj politici i politici rashoda biti značajno smanjenje nezaposlenosti u Srbiji u narednim godinama. Zahvaljujem na pažnji.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li izvestioci Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Ivan Andrić, koji je na sednici Zakonodavnog odbora izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, želi reč? Izvolite.