Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Demokratske stranke.

Zahvaljujem, gospodine Albijaniću. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, kada se donosi budžet naravno da se iz budžeta sagledava ekonomska politika koju Vlada namerava da vodi u jednoj budžetskoj godini. Specifičnost ovog budžeta jeste što ga usvajamo u junu mesecu, što smo do sada imali privremeno finansiranje, koje je umnogome odredilo pretpostavke za koncipiranje budžeta za 2007. godinu.
S tim u vezi najpre bih želeo da pre svega ministru finansija, drugim ministrima u Vladi čestitam što su u rekordno kratkom vremenu uspeli da pripreme jedan kvalitetan budžetski predlog, imajući u vidu okolnosti u kojima je budžetski predlog pripremljen za manje od mesec dana. Mi danas raspravljamo o budžetu koji može da se okarakteriše istovremeno i kao socijalni i razvojni, i kao budžet koji doprinosi daljim naporima na makroekonomskoj stabilizaciji.
Ono što je veoma važno, a što nije bila karakteristika prošlog budžeta, to je taj potreban nivo transparentnosti. Pokušaću upravo iz ovih uglova da dam komentar. Prethodno želim da kažem da će poslanička grupa DS glasati za ovaj predlog budžeta i za druge prateće zakone. Zašto će glasati, u najkraćem.
Prvo, smatramo da je budžet realno definisao iznos prihoda. Imajući u vidu ostvarenje koje je urađeno u prvih pet meseci, jasno je da ukupan budžetski prihod od više od 580 milijardi dinara jeste nešto što će se realizovati u 2007. godini, pogotovo imajući u vidu da se kao deo prihoda tu nalazi i prihod od treće licence za mobilnu telefoniju. Dakle, realnost jeste jedna od karakteristika budžeta za 2007. godinu.
Takođe, budžet za 2007. godinu je konstatovao realnost koja je prethodila ovim pripremnim radnjama, a to je da su plate u društvenom neprivrednom sektoru u prethodnom periodu porasle za više od 20%. Ako neko smatra da će ovaj porast plata uticati inflatorno i dodatno destabilizovati makroekonomske uslove i ambijent, onda nije u pravu, zbog toga što dodatno destabilizovanje makroekonomske stabilnosti može da dođe samo ukoliko je predviđeni budžetski deficit bez realnog pokrića. Čini mi se da većina ovde i ne shvata da je predloženi budžetski deficit već pokriven. Pokriven je realizovanim prihodima od privatizacije u prethodnoj godini i dodatno će biti ojačan realizovanim prihodima od privatizacije, odnosno prihodima koji će se realizovati u 2007. godini.
U ovom trenutku na računu Republike Srbije, odnosno budžeta Republike Srbije je nešto manje od milijardu evra. Realno je očekivati da će prihod od privatizacije u ovoj godini biti na nivou od najmanje 500 miliona evra, imajući u vidu realizaciju prva četiri meseca, a to je negde oko 220 miliona evra, čak uz izostanak nekih kapitalnih transakcija. Drugim rečima, budžet Republike Srbije će imati, i to je ono što mnogi poslanici ne razumeju, razliku između cash flow-a i uspešnosti.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ne razumem.)
Poslanici koji ne razumeju ne moraju sami da se jave, ja na njih nisam mislio. Dakle, ono što je u budžetu tretirano kao prihod od privatizacije uopšte se ne nalazi na rashodnoj strani budžeta, to su sredstva koja će doprineti da i u ovoj godini Republika Srbija, dakle naša država, ostvari preko potrebnu platnu bilansnu ravnotežu. Dakle, to je deo koji se odnosi na podmirenje obaveza po osnovu prevashodno domaćeg, ali i inostranog duga.
S druge strane, realnost budžeta za 2007. godinu se nalazi i u tome da on jeste podrška očekivanom intenziviranju strukturnih promena u privredi Srbije. Nešto kasnije ću se osvrnuti i na taj deo. Smatram da budžet doprinosi dodatno makroekonomskoj stabilnosti, jer sam siguran da će usvajanjem budžeta i jasnim definisanjem ne samo budžetske nego sveukupne ekonomske politike konačno biti postignuta sinhronizacija u merama koje vodi centralna banka i, s druge strane, merama koje vodi Vlada Republike Srbije.
Mi smo u prethodnom periodu imali dosta ekspanzivnu budžetsku politiku. Posledica budžetske ekspanzivne politike jeste da je centralna banka vodila vrlo rigidnu kreditno-monetarnu politiku.
Sada očekujemo da dođe do popuštanja u rigidnosti u kreditno-monetarnoj politici; sa jasno definisanim budžetskim deficitom, sa jasno definisanim sredstvima za pokriće budžetskog deficita, smatram da će sinhronizacijom onaj dobar deo privrede početi mnogo bolje da diše i da mnogo bolje rezultate ostvaruje.
Rast društvenog bruto proizvoda od 5,5%, imajući u vidu rast u proteklih nekoliko godina koji se kretao na nivou od 7%, čini mi se da je za prošlu godinu bio 6% ili nešto više, jeste dostižna kategorija, koja će se, po mom mišljenju i mišljenju DS-a, bez nekih velikih problema dosegnuti, ali isto tako smatramo da je dobro što je predviđena niža stopa rasta zarada od 13,5% sveukupnih zarada u odnosu na ono što je ostvareno u prethodnom periodu. To će, sa nešto višim predviđenim rastom produktivnosti, dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih prilika.
Dakle, realni deficit od 0,6%, koji je, videli ste iz izlaganja ministra finansija, upoređujući sa drugim zemljama u tranziciji najmanji, ukoliko se izuzme deficit koji je projektovan u Crnoj Gori, siguran sam da će dodatno doprineti stabilizaciji sveukupnih makroekonomskih tokova i da će projektovana stopa inflacije od 6,5%, ukoliko se naravno realizuju druge makroekonomske projekcije, biti dostignuta i ostvarena, što znači da možemo očekivati da ćemo i u 2007. godini imati jednocifrenu inflaciju, a to je dalji uvod, čini mi se, sa bržim strukturnim promenama, u trajnu makroekonomsku stabilnost.
Kada kažemo da je budžet za 2007. godinu razvojni, i to bez ugrožavanja stabilnosti, jer podsetiću, imali smo u ovoj skupštini pokušaje razvojnih budžeta sa velikim posledicama po makroekonomsku stabilnost, onda pre svega mislim na izuzetno značajan rast kapitalnih izdataka, odnosno kapitalnih ulaganja, i to javnih kapitalnih investicija.
Videćete, ili ste već videli, u budžetu da će sa nekih 7% to u 2007. godini iznositi preko 11% od ukupnog društvenog bruto proizvoda. Drugim rečima, za više od 37,4 milijarde dinara povećava se iznos kapitalnih izdataka.
Novina u odnosu na prethodnu godinu jeste što se ti kapitalni izdaci finansiraju iz redovnih budžetskih prihoda, za razliku od prvobitno zamišljenog Nacionalnog investicionog plana, koji je trebalo da se finansira isključivo iz vanrednih prihoda, dakle iz sredstava koja su ostvarena privatizacijom.
Smatram da je dobro što se Nacionalni investicioni plan vraća u regularne tokove finansiranja, jer to će obezbediti dugotrajnost napora na planu kapitalnog investiranja, odnosno javnih investicija koje će voditi ova i buduća izvršna vlast.
Mislim da je Vlada u ovom trenutku u situaciji, imajući u vidu do sada dostignuti stepen restrukturiranja srpske ekonomije, da najveći deo sredstava ostvarenih preko privatizacije preusmeri, sa jedne strane, u finansiranje projekata infrastrukture, a sa druge strane, da deo tih sredstava usmerava za podsticaj novog zapošljavanja. Videćete kasnije, mada je i ovo prilika da se istakne, da je za Nacionalnu službu za zapošljavanje opredeljeno 14 milijardi dinara. U odnosu na prethodna sredstva, dakle posebno namenska sredstva koja su određena za podsticaj i stimulisanje novog zapošljavanja, u odnosu na iznos iz prethodnog budžeta, ovo jesu značajna sredstva i ovo jeste značajan momenat koji dodatno govori o razvojnoj funkciji budžeta koji je pred nama.
S druge strane, ili treće strane, budžet ima i svoju socijalnu dimenziju. Kada kažem socijalnu, mislim pre svega na i dalje vrlo visoka izdvajanja, transfere prema, pre svega, Fondu za penziono osiguranje. Više od 95 milijardi dinara je predviđeno za transfere iz budžeta, ali očigledno da Fond za penziono osiguranje nema dovoljno sredstava kojima bi podmirili sve potrebe za isplatu penzija penzionerima. To je na neki način posledica koju ćemo mi u dugom vremenskom periodu u narednim godinama otklanjati. Sigurno je da će se ovaj pritisak smanjiti sa daljom reformom penzionog osiguranja koja se u narednim godinama očekuje, a to je jednog dana, za dve ili tri godine, kada državne finansije budu bile u stanju da implementiraju drugi stub penzionog osiguranja.
U svakom slučaju, budžet i dalje zadržava tu jaku socijalnu ulogu, jer se značajan deo budžetskih sredstava transferiše ka Fondu za penziono i invalidsko osiguranje, i to je dobro.
S druge strane, dobro je da i dalje jača uloga Tranzicionog fonda, odakle se mora stimulisati dodatno zapošljavanje ljudi koji rade u velikim društvenim sistemima koji se nalaze u strateškoj krizi, a koji će biti restrukturirani u narednom periodu. Ti ljudi moraju dodatno da budu potpomognuti i upravo tu se ogleda ova druga socijalna uloga budžeta u 2007. godini.
Na kraju krajeva, ako to povežemo, bilo je mnogo onih koji su lakonski diskutovali o tome i donosili zaključke da treba smanjiti plate, zašto da ne, koje su u međuvremenu značajno povećane, naročito od decembra meseca prošle godine.
Prvo treba da znamo gde su plate povećane. Plate su povećane pre svega u zdravstvu, obrazovanju, kulturi, ne i u državnoj upravi. Da, da, za toliko mnogo manje nego što su prethodno plate povećavane u državnoj upravi u 2005. godini. Smatram da ove profesije u obrazovanju, kulturi zahtevaju i zaslužuju povećane plate i da bi zaista bilo prilično demagoški sada lomiti koplja ukoliko nema drugih mehanizama za očuvanje stabilizacije, odnosno makroekonomske stabilnosti, tako što će taj teret podneti upravo taj sloj društva.
Na kraju krajeva, i ovaj napor sa implementiranjem tog prethodnog rasta plata, bez nekih značajnijih korekcija ili bez pokušaja korekcije, jeste, između ostalog, socijalna funkcija budžeta koji je pred nama. Posebno napominjem, smatram da za tako nešto nije ni bilo potrebe, mislim na dodatne pregovore o smanjenju plata, imajući u vidu sveukupne budžetske prihode planirane za 2007. godinu.
Ono što je posebno važno, to je transparentnost budžeta. Kada kažem transparentnost, onda mislim na jasno iskazane pojedine budžetske pozicije koje su do sada bile, ili makar je bilo planirano da budu, ispod crte. Mislim na Nacionalni investicioni plan. Dobro je da se on nalazi kao deo redovnih budžetskih rashoda, a ne vanrednih budžetskih rashoda koji se nalaze ispod crte, jer na ovaj način mi imamo potpunu konzistentnost u praćenju Nacionalnog investicionog plana. On nije odvojeni deo koji se ne nalazi u okviru redovnih budžetskih rashoda i samim tim kontrola izvršenja projekata Nacionalnog investicionog plana će biti mnogo efektnija, jednostavnija. Siguran sam da je to na radost svih poslanika koji danas sede u parlamentu, jer je uloga parlamenta, između ostalog, i da obavlja superviziju onoga što radi izvršna vlast.
Ono što nedostaje, a nadam se da će to dodatno biti ispravljeno novom informacijom iz Vlade, to je koji su to projekti Nacionalnog investicionog plana koji će se realizovati u 2007. godini, koji će, doslovce, biti avansiran, a realizacija će biti i u 2007. i 2008. godini. Znam da takav plan projekata postoji i sa tom dopunom mi ćemo imati sve potrebne elemente za obavljanje supervizije nad trošenjem sredstava iz Nacionalnog investicionog plana.
Još jednom napominjem, mislim da je ključno dostignuće ovog budžeta kada su u pitanju kapitalne investicije to da se Nacionalni investicioni plan ne posmatra kao eksces, kao nešto što se dešava u dve ili tri godine samo zato što smo prodali deo porodičnog srebra, ili nešto što se zove prodaja infrastrukturnih sredstava, nego je dobro da se ustanovljava vrlo visoka kategorija javnih kapitalnih investicija i to će biti obaveza i za svaku narednu vladu, bez obzira na političke stranke koje tu vladu budu tvorile. Siguran sam da će to biti na radost svih naših građana, jer samo na ovaj način možemo da podignemo kvalitet infrastrukture u Srbiji, imajući u vidu da takva vrsta ulaganja nije profitno dovoljno interesantna za privatne ulagače.
Budžet doprinosi i finansijskoj decentralizaciji i siguran sam da je ovo dobar uvod u nešto što će se tek desiti kada budemo donosili adekvatne zakone koji će omogućiti potpunu decentralizaciju u Srbiji, kroz jasno postavljanje transfernog plaćanja prema lokalnoj samoupravi, pre svega prema teritorijalnoj autonomiji; smatram da je ovo naročito važan doprinos.
Podsetiću da su ukupni transferi prema teritorijalnoj autonomiji i lokalnoj samoupravi veći za 54%. Ostaje da mi, zajedno sa poslanicima AP Vojvodina, obavimo kontrolu da li će tri sedmine ovih sredstava zaista otići za kapitalne izdatke, u šta ja apsolutno ne sumnjam.
Na kraju, želeo bih da kažem da pored ovih opštih rešenja, odnosno pored ovih opštih karakteristika kojima sam pokušao da, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke, pre svega građanima objasnim šta se nalazi u ovom budžetu i zašto je taj budžet...
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da saslušamo govornika.)
Gospodine predsedavajući, meni apsolutno to ne smeta. Pre svega se obraćam građanima, koji vrlo dobro razumeju o čemu ovde pričam.
Znači, pored tih opštih, veoma važnih mesta o kojima sam govorio kada je u pitanju budžet za 2007. godinu, usvajanjem paketa zakona zajedno sa budžetom, mi ćemo imati i realizaciju nekih konkretnih mera kojima ćemo omogućiti da građani imaju, makar u tom delu, bolji životni standard.
Mislim da je ovo veoma važan trenutak, s obzirom da se ovde radi, faktički, o realizaciji nečega što je stvar političkog obećanja. Građani su se do sada uvek opredeljivali na izborima u zavisnosti od političke ponude pojedinih političkih stranaka, ali veoma retko se ta politička ponuda kasnije pretakala kroz donošenje odgovarajućih zakona.
Smatram da je veoma dobar potez predlog Vlade što se tiče generalnog smanjenja poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na dva i po procenta. Isto tako, veoma je važno da će kod kupovine prvog stana određene kategorije građana, prema propisanoj proceduri, biti oslobođeni plaćanja ovog poreza ili poreza na dodatu vrednost, u zavisnosti od toga koja vrsta stana se kupuje.
Isto tako smatram da će mlada populacija, ali ne samo mlada nego i ona starija, biti obradovana kada za sedam dana nakon donošenja ovog zakona, kada se bude štampalo u "Službenom glasniku", bude bila u situaciji da kupuje računare, zajedno sa softverima, bitno jeftinije za iznos stope poreza na dodatu vrednost koja će ubuduće biti 8% umesto 18%.
Isto tako smatram da je veoma važno da se kao posebna pozicija u okviru Ministarstva finansija nalazi iznos od 150 miliona dinara. To su sredstva koja su predviđena za stipendiranje talentovanih učenika, onih koji ne mogu sami da plate školarinu ili pak onih učenika kojima je potrebna stipendija da bi svoj talenat sutra mogli da realizuju na korist naše države i našeg naroda. Smatram da je veoma važno na ovaj način stavljati jednakost između političkog obećanja i kasnije političke realizacije.
Siguran sam da će i agrarni budžet od 26 milijardi, koji je značajno veći nego što je bila realizacija u prethodnom periodu, doprineti da poljoprivredna proizvodnja, kroz restrukturiranje određenih vrsta ratarske proizvodnje, u narednom periodu zauzme mnogo bolje i značajnije učešće u kreiranju ukupnog bruto društvenog proizvoda.
Smatram da je veoma važno za građane Srbije da znaju da je ukupan javni dug Srbije 9,3 milijarde evra, a ne 17 ili 18 milijardi evra, koliko neretko čujemo od pojedinih dušebrižnika koji ne razlikuju javni i privatni dug; javni dug je dug za koji garantuje država Srbija. Veoma je važno da građani znaju da je ukupni javni dug 32% od ukupnog bruto društvenog proizvoda. Veoma je važno i za građane i za sve nas poslanike da znamo da se ne postavlja pitanje nikakve dužničke krize, nikakvog dužničkog ropstva, da je 500 miliona evra, koliko će ove godine biti odvojeno za namirenje domaćeg, pre svega duga za staru deviznu štednju koji je nastao tokom devedesetih godina, neću pričati kakvo je vreme onda bilo... Dakle, veoma je važno da građani znaju da su sredstva u ovom trenutku već obezbeđena i da će isplata obaveza po osnovu starih dugova, odnosno dugova za koje garantuje država, teći bez ikakvih problema.
Isto tako je važno da građani znaju – to je ono što se ne vidi direktno iz ovog budžeta, iz pojedinih budžetskih stavki, onaj ko zna da čita budžet će to vrlo lako zaključiti konstatovanjem samo nekoliko budžetskih stavki – da je Vlada opredeljena za dalje strukturne promene. Nema dugoročne makroekonomske stabilnosti bez nastavka daljih makroekonomskih strukturnih promena. To znači restrukturiranje javnih preduzeća, to znači restrukturiranje i privatizacija velikih društvenih sistema, jer samo na taj način se može podići konkurentnost srpske privrede i ostvariti taj konačni cilj, a to je balans ili ravnoteža u spoljnotrgovinskoj razmeni. Evidentno je, a mogli ste svi, dragi poslanici, da pročitate, ravnoteža u svim drugim makroekonomskim parametrima je već ostvarena i ona se nalazi inkorporirana u ovom budžetu. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, a zatim narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Moram da reagujem na nastup gospodina Vlahovića zato što je ovo prvi pokušaj argumentovane odbrane budžeta. Ovo je ono što je bilo potrebno tokom ove celodnevne rasprave i to je, pre svega, obaveza predsednika Vlade, a ne vas kao poslanika, gospodine Vlahoviću, jer izgleda groteskno kada vi kao poslanik hvalite transparentnost ovog budžeta, a kao poslanik ste ga dobili pre nepuna tri dana.
Druga mera transparentnosti na koju ste tako puno ukazivali je ona kojoj se vi, po svemu onome što ste radili kao ministar u našoj Vladi i po onome što radite kao privrednik, duboko suprotstavljate. Dobro je što je Nacionalni investicioni plan u budžetu, ali je loše što niko, čak ni vi kao neko ko brani taj Nacionalni investicioni plan, ne može da nam kaže na kakav način će se trošiti novac.
Nama nije dovoljna vaša garancija u ovom trenutku da će nas Vlada obavestiti. Mi želimo da znamo na kakav način će se trošiti novac koji je dobijen prodajom državne imovine. Tako je formiran Nacionalni investicioni plan. Nije država nešto stvorila, nego je nešto prodala. To je državna imovina i mi želimo da znamo na kakav način se taj novac troši.
Što se tiče makroekonomske stabilnosti koju ovaj budžet obezbeđuje, da ne ulazim u analizu tog vašeg stava, ja ću vam reći komentar osobe koju predlažete za guvernera Narodne banke Srbije i koja je ovaj budžet ocenila makroekonomski opasnim, inflatornim i štetnim. Reč je o kandidatu za guvernera i aktuelnom guverneru Narodne banke Srbije gospodinu Jelašiću.
Što se tiče razvojne komponente ovog budžeta, hajde navedite jednu zemlju u tranziciji, koja se razvijala, a da prethodno nije napravila društveni dogovor o ceni koju zemlja treba da plati u toj tranziciji i razvoju.
Vi ste pomenuli ovde, i mislim da to nije bilo korektno, našu kritiku povećanja plata. Činjenica je da su plate rasle, kao i budžet, u mnogo većoj meri od one koja je realna i koja prati naš privredni razvoj. Mi ne želimo da lekar bude socijalni slučaj, socijalni radnik, a pacijent socijalni slučaj, ali želimo da kažemo da ova država ne može da troši više nego što stvara i da je konačno i u tim sektorima potrebno razdvojiti rad od nerada, i u zdravstvu, i u obrazovanju, i u pravosuđu, i u policiji i u vojsci, na svakom mestu na kome se troše pare građana. To se ne čini ovim budžetom.
Što se tiče socijalne komponente budžeta i obaveza koje se izmiruju prema ugroženim slojevima stanovništva, i o tome možemo da govorimo, ali ne na taj način na koji ste to učinili vi. Socijalna uloga države se ne demonstrira kroz izmirenja obaveza prema onima koji su u državi zaposleni i koji rade za državu. Upozorio sam vas na problem koji imamo sa Fondom zdravstvenog osiguranja. Činjenica je da se ne poštuje Zakon o zdravstvenom osiguranju i više od 900.000 građana neće moći da ostvari svoja prava, zbog toga što je umesto potrebnih 16 milijardi ovim budžetom opredeljeno svega tri. To je pet puta manje, i više od pet puta manje. To su đaci, studenti, stari, bolesni. To nije socijalno odgovoran potez države.
Što se tiče rasta i privrednog razvoja kojima će doprineti ovaj budžet, ni to nije tačno, vi to vrlo dobro znate. Da u to verujete, vi onda ne biste bili ministar u našoj vladi. Ovim budžetom naša radna snaga je učinjena 25 - 40% skupljom u odnosu na radnu snagu u okruženju, i to je činjenica.
Spremni smo da učestvujemo u raspravi i, naravno, da podržimo svaku dobru ideju, ali ovde su potrebni ministri koji moraju odgovoriti, što ne možete vi da uradite. Gde će, na primer, pare iz NIP-a i kako će Ministarstvo zdravlja ispuniti obavezu koja proizilazi iz zakona i iz uloge koju država mora da poštuje, naspram građana i onih kojima je dužna da pomogne. Hoćemo da vidimo ministra policije, odbrane i mogućnost uštede u tim sektorima, da bismo razvili neke druge.

Hvala vam. Da li ste se vi, gospođo, javili po Poslovniku? Javio se gospodin Nikolić po Poslovniku. Da li je vaša replika na izlaganje gospodina Vlahovića? Gospođa Tabaković ima reč.

Javljam se po Poslovniku, član 100. i član 104. Poslovnika. Tražila sam da dobijem reč zato što se gospodin Vlahović bez dovoljno uvažavanja obratio jednom od poslanika, zaboravljajući da ovde ima ekonomista koji poznaju Zakon o budžetskom sistemu. Da u najkraćem objasnim. Pošto ste spomenuli "cash flow" i budžet, nemojte da dovodite građane u zabludu. Pročitaću zakonsku definiciju – Zakon o budžetu je zakon kojim Narodna skupština za svaku godinu odobrava rashode i prihode i druga primanja za kalendarsku godinu, a samo je Nacionalni investicioni plan predviđen da se iskazuje i realizuje u više godina.
Gospođa Vjerica Radeta je bila u pravu, budžet je od godine do godine; Zakon o budžetskom sistemu, jasno piše, ali ima još jedna sporna stvar. Nemojte nas uveravati, metodologija prikazivanja spoljnjeg duga je sporna. Tačno je da je javni državni garantovani dug preko 50% ukupnog duga.
Da vas ja pitam – ima li država odgovornost za ono što naziva privatnim zaduživanjem banaka, preduzeća i fizičkih lica? Ko je slistio domaći bankarski sektor i raščistio prostor za strane banke i ko je formirao Agenciju za sanaciju i stečaj banaka, pa nemamo pojma gde su zatečena sredstva, imovina i ko time raspolaže?
Da li je ova država savetnik kome se neko po nahođenju obraća ili je dužna da građane upozori da se može desiti kao u Vojvodini, molim vas za pažnju, u Vojvodini je po privatnom zaduživanju gotovo polovina zemljišta i nekretnina pod hipotekom austrijskih banaka, za one kredite koji počinju kao kratkoročni, pa se u revolvingu i ponovnom zaduživanju pretvaraju u dugoročne.
Ko će snositi odgovornost kada ljudi u daljem talasu privatizacija ostanu bez posla, pa izađu na ulicu kada se hipoteke realizuju, pa dođu ispred zgrade Vlade? Da li ćete i tada reći da metodologija nije dobra?
Samo još jedno. Za mene je još jedna stvar vrlo sporna. Najveći poverilac u Londonskom klubu ove države bila je "Kredi agrikol banka", ona u kojoj je akcionar Božidar Đelić.
Drugi po veličini poverilac Londonskog kluba – pogađajte, gospodin Pitić radi u toj banci – Societe generale. To je sporno, gospodo ministri.

Hvala. Gospodine Vlahoviću, samo malo, pošto je više reakcija na vaše izlaganje očigledno, pa da idemo redom. Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima reč, po Poslovniku.

Mislim da ste vi, gospodine Albijaniću, bili dužni da opomenete gospodina Vlahovića da poštuje član 104, dostojanstvo Narodne skupštine, pošto ovolika ljubav između dva muškarca nije normalna ni kada se krije, a kamoli kada se ovako iznosi sa skupštinske govornice.
Dakle, šta li je nateralo gospodina Vlahovića da ovoliko nahvali novi budžet? Činjenica je da se šest godina posle promena u Srbiji ništa nije promenilo. Ta dvojica ljudi su prodavala za jedan evro našu imovinu. Ta dvojica ljudi danas ponovo vladaju Srbijom, gospodin Vlahović i njegov mentor, samo je sada Vlahović postao mentor, a gospodin Cvetković prihvatio ulogu da bude privremeni ministar finansija.
Vi hvalite budžet u kome ste predvideli troškove za vojsku, za odbranu, za predsednika Republike i za šta još sve, a gde su vam zakoni. Na osnovu čega ste opredelili iznose za finansiranje tih ... ? Hvalite Zakon o budžetu kao transparentan, a gde se troši novac iz Nacionalnog investicionog plana? Prodajete najbolje njive da bi ograđivali avliju. To vam je Nacionalni investicioni plan.
Koji će deo vašeg kolača da bude, gospodine Vlahoviću? Za Đelića znamo šta je uradio kada je prestao da bude ministar i znamo šta mu je sve upalo u džepove. Šta će vama da upadne?
Kakva je sada vaša simbioza sa gospodinom Cvetkovićem i ko će i za koga će sada da bude transparentno šta se prodaje, šta se kupuje i gde će novac da se zarađuje, ko treba da se konsultuje da uzme, ko da ne uzme. Dokle ćete vi misliti da smo mi mala deca, vi ekonomisti DOS-a? Vas sedam - osam opljačkalo je celu državu.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, ne možete da iznosite takve paušalne ocene.)
Možda za vas, gospodine Albijaniću, kao matematičara prodaja jedne šećerane za evro nije jeftino, za mene jeste.
Možda za vas prodaja zgrade Centralnog komiteta jednom direktoru Demokratske stranke, u to vreme, za iznos koji je on posle toga izmirio prodajom dva sprata te zgrade, nije pljačka, gospodine Albijaniću. Vi ste u stranci u kojoj reč "pljačka" ne sme da se pomene, zato što je to samokritika. Ja govorim o ljudima koji smeju da govore. Sve je sada sumnjivo kada Vlahović hvali budžet. Vlahović ume da hvali budžet koji ima suficit i ume da hvali budžet koji ima deficit.
Vlahović ume da hvali budžet koji ima deficit. Vlahović ume da hvali budžet koji, kaže, nema deficit, to će se nadoknaditi iz privatizacije, a već je nadoknađeno prošle godine, a onda posle toga kaže – tu privatizaciju mi nećemo koristiti da namirujemo budžet. To samo možete da pričate detetu ili nekome ko ne razume dovoljno srpski, gospodine Vlahoviću. Vaša uloga nije bila dobra danas. Trebalo je da otćutite ovaj budžet zato što je veza između vas i današnjeg ministra finansija takva da bode oči. Uostalom, kad budemo u prilici da preispitamo privatizacije koje ste ortački izvršili, pričuvajte se.

Po Poslovniku, moramo omogućiti gospodinu Vlahoviću, zatim gospodin Bajatović.

Drago mi je da je moja diskusija izazvala ovoliku polemiku, makar da nama ovde u skupštinskim klupama ne bude dosadno i da građani napokon imaju razloga da drže uključene televizore i da čuju jednu razmenu argumenata, na šta bi ova skupština i trebalo da liči.
Prvo, da vam kažem, ni ja nisam presrećan što smo dobili budžet jako kasno, ali treba da imamo na umu činjenicu da se država već u dužem vremenskom periodu, od januara meseca, nalazi u vanrednom finansiranju i da što pre mora da uđe u regularne okvire finansiranja. Jedini način ulaska u regularan okvir jeste donošenje budžeta. Onaj ko je hteo da pedantno pročita budžet, da konsultuje svoje savetnike ili da sam dođe do odgovarajućih zaključaka imao je dovoljno vremena. Premda, spreman sam i sam da prihvatim kritiku, kao predstavnik pozicione grupe, da je bilo relativno kratko vreme za detaljniju analizu budžeta.
S druge strane, zaista sam krajnje iskreno nastupao i rekao da očekujem da će sastavni deo ovog budžeta nakon njegovog izglasavanja biti spisak projekata koji se imaju realizovati u okviru Nacionalnog investicionog plana. Uopšte ne sumnjam u način realizacije tih projekata, pošto postoji nešto što se zove Zakon o javnim nabavkama, koji obavezuje izvršnu vlast da poštuje proceduru kod Zakona o javnim nabavkama. Ono što vam mogu garantovati, to je da ćemo i u Odboru za finansije i u svim drugim skupštinskim odborima naročito insistirati na proveri transparentnosti poštovanja Zakona o javnim nabavkama kada je u pitanju realizacija projekata Nacionalnog investicionog plana.
Očigledno je da sam pogrešno protumačen kada sam rekao da postoji razlika između, s jedne strane, predviđenog budžeta i, sa druge strane, predviđenih sredstava koja se koriste za uravnoteženje platnog bilansa, očigledno da je tu pogrešno tumačenje. Apsolutno se sa vama slažem kada kažete da budžet u jednoj godini obuhvata sve tekuće rashode i sve, sa druge strane, tekuće prihode. Ali, ne zaboravite da postoji nešto što se zove bek-log, to su budžetska sredstva koja su ostvarena u prethodnoj godini i koja se koriste, između ostalog, za plaćanje obaveza koje država ima i koji se ne nalaze, između ostalog, u pozicijama tekućih rashoda.
Kada sam govorio o dugu, vrlo jasno sam rekao da postoji razlika između javnog i privatnog duga. Javni dug koji iznosi 9,4 milijardi evra je dug za koji država garantuje, sve ostalo jeste privatno zaduženje. I to, gospođo Tabaković, nije ni približno toliko značajno, privatno zaduženje stanovništva.
Najveći deo privatnog zaduženja odnosi se na privredu, koja je upravo želela da izbegne vrlo rigorozne kreditne mere koje je definisala centralna banka, pa se zaduživala preko inostranih destinacija. Faktički, to je taj privatni dug koji je dominantno narastao, naročito u 2006. i delimično u 2005. godini.
Očekujem da će, kao posledica sinhronizacije budžetske politike s jedne strane i kreditno-monetarne politike sa druge strane, doći do značajnijeg pada obaveznih rezervi kod poslovnih banaka, jer smatram da se makroekonomska stabilnost i željena, targetirana inflacija može ostvariti projektovanim budžetom za 2007. godinu.
Nema potrebe da unosimo dodatnu patetiku i da dodatno uznemiravamo javnost nekakvim tvrdnjama da je stanovništvo prezaduženo. To nije tačno.
Podsetiću vas da je Vlada Demokratske opozicije Srbije, koja je formirana 2001. godine, upravo predložila Skupštini zakon kojim smo obezbedili čak i isplate ne samo devizne štednje kod državnih banaka, nego čak i kod privatnih piramidalnih banaka, i da je to budžet do sada redovno servisirao i redovno plaćao. To se zvalo transparentno poslovanje Vlade DOS-a. Hvala.