Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo članovi Vlade, ja sam Balint Pastor i izneću stavove Poslaničke grupe manjina i stavove Saveza vojvođanskih Mađara u vezi sa predloženim budžetom za 2007. godinu.

Ako bih hteo da budem ironičan, morao bih se zahvaliti Vladi što je sredinom juna napokon omogućila narodnim poslanicima da usvoje budžet za tekuću godinu. Ipak, ne bih hteo da budem ironičan iz razloga što situacija nije ironična ili groteskna, već je tragična ili tragikomična.

Vlada je usvojila Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu 14. juna 2007. godine, a to je tragično. Narodni poslanici su imali dva dana, subotu i nedelju, da se upoznaju sa predlogom budžeta, akta koji je najvažniji i najsloženiji akt u praksi parlamenata, pa tako i Narodne skupštine Republike Srbije, a to je tragikomično.

Toliko o tome što je gospodin Dulić izjavio pre svog izbora za predsednika Narodne skupštine da će učiniti sve da Narodna skupština povrati svoje izgubljeno dostojanstvo. Rekli ste i to, predsedniče, da na tome moraju zajednički raditi i vladajući i opozicioni poslanici. Ovakvim načinom sazivanja sednice ne samo da od Narodne skupštine pravite slepu glasačku mašineriju u meri u kojoj ona to do sada nije bila, već onemogućavate poslanike da izvršavaju svoje najosnovnije zadatke. Ali, ja sigurno imam neke prevelike zahteve kada mislim da bi bilo najnormalnije da narodni poslanici imaju barem sedam dana, kao što je i prema Poslovniku, da pročitaju tako složen i važan akt kao što je predlog budžeta i da se konsultuju sa stručnjacima i eventualno pripreme neke amandmane.

Sa ovakvim načinom rada Narodnoj skupštini se ne može povratiti dostojanstvo, a ovom prilikom za to nikako ne može biti kriva opozicija. Verovatno bi trebalo da budem srećan i zbog toga što izgleda da će Srbija izaći iz protivustavnog i nezakonitog stanja što se tiče funkcionisanja budžetskog sistema. Najzad će, verovatno kao poslednja zemlja na zemaljskoj kugli, i naša država dobiti budžet za 2007. godinu, i to u drugoj polovini meseca juna.

Jer, da se podsetimo, legalistička tehnička vlada DSS-a je u martu Uredbom produžila privremeno finansiranje Republike Srbije do kraja juna tekuće godine, suprotno članu 28. Zakona o budžetskom sistemu. Moramo se podsetiti i toga da iako su krajem marta i čelnici i poslanici DS-a i G17 plus smatrali ovu uredbu nezakonitom, pa čak i protivustavnom, od 15. maja su prestali da iznose ove stavove. Ali, sve se menja.

Znači, trebalo bi da smo srećni što će krajem juna i naša država dobiti budžet za tekuću godinu. Morali bismo biti radosni zato što Vlada neće uredbom produžiti privremeno finansiranje, recimo, do 31. decembra 2022. godine, već je predložila budžet. Ali, moram biti kvarilac raspoloženja. Kakav je bio sistem budžetskog finansiranja u prvoj polovini tzv. budžetske godine, zahvaljujući neodgovornim političarima kojima treba četiri meseca da sastave vladu, takav je i predloženi budžet.

Ali, ne treba to da nas čudi. Istaknuti srpski pravnik Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku već pre stotinak godina napisao "što se grbo rodi, vreme ne ispravi".

Ipak bih nekoliko rečenica hteo reći o sadržini predloženog budžeta. Nećemo glasati protiv predloženog budžeta samo iz malopre navedenih proceduralnih razloga, Savez vojvođanskih Mađara će glasati protiv budžeta i zbog neprihvatljivosti njegove sadržine.

Sada ne bih želeo da komentarišem činjenicu koju su prethodnih dana iznosili čak i pojedini poslanici vladajućih stranaka, koji su ujedno i stručnjaci za ovu oblast, da predloženi budžet nije u dovoljnoj meri razvojnog karaktera.

Ne bih detaljnije komentarisao ni to da se za nauku ili zaštitu životne sredine u Srbiji još uvek planira samo neznatan iznos naspram ogromnih iznosa za finansiranje potreba vojske ili policije.

Naravno, ne treba trošiti reči ni na to da kažemo da Vojvodina i lokalne samouprave nisu dobile ni blizu ona sredstva koja bi trebalo da dobiju. Ipak ću ukazati na nekoliko činjenica.

Savez vojvođanskih Mađara je više puta naglasio da smatramo da je od izuzetne važnosti da se u opštinama u kojima nacionalne zajednice žive u značajnom broju znatno poveća obim sredstava koja država ulaže u razvoj privrede i infrastrukture, odnosno daje za podršku malim i srednjim preduzećima.

Isto tako smatramo da je od izuzetnog značaja da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara, Izdavačke kuće "Forum", kao i ustanova koje su od značaja za druge nacionalne zajednice.

Od ovoga u predloženom budžetu nema ni traga. Iz okvirnih brojki predloženog budžeta nije moguće ni ekstenzivnim tumačenjem prepoznati takvu nameru Vlade Republike Srbije.

Sada nekoliko konkretnih brojki. Sa ove govornice više puta sam vas podsetio da jednu trećinu stanovništva Republike Srbije čine pripadnici nacionalnih manjina.

Naravno, ne tvrdim da manjine treba da dobiju jednu trećinu budžeta, jer je Savez vojvođanskih Mađara uvek bio prepoznatljiv zbog toga što je realan, objektivan i konstruktivan, ali bih hteo da vam skrenem pažnju na to da je za programe u oblasti međunarodne saradnje, narodnog stvaralaštva i stvaralaštva nacionalnih manjina predviđeno ukupno 13 miliona i 508 hiljada dinara.

To je razdeo 26, funkcija 820, ekonomska klasifikacija 424 - Ministarstvo kulture. Znači, ukupno 13 miliona.

Tu je bio gospodin ministar za kulturu, sada nije u sali, pa ga ne mogu pitati da li možemo biti bezbedni što se tiče plana rekonstrukcije Narodnog pozorišta – Népszínház iz Subotice, što bi trebalo da bude predviđeno budžetom. Nadam se da je negde i predviđeno, ali to ne možemo da pročitamo iz predloženog budžeta za tekuću godinu.

Da i ne govorim o tome da još uvek nije formiran fond za nacionalne manjine. Na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, još 2002. godine je trebalo da se osnuje fond za nacionalne manjine sa ciljem podsticanja društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina. Fond bi, na osnovu Zakona, već petu godinu trebalo da učestvuje u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za poboljšavanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina.

Pored ove sramne brojke od 13 miliona dinara, nacionalne manjine se spominju još samo na jednom mestu u predloženom budžetu za 2007. godinu – sredstva namenjena za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina u iznosu od 63 miliona 100 hiljada dinara. To je razdeo 12, funkcija 160, ekonomska klasifikacija 481 - Ministarstvo finansija.

U vezi sa ovom brojkom postoje dva problema. Jedan je formalne prirode. Naziv podstavke je – dotacije nevladinim organizacijama.

Želim da podsetim ministra finansija i sve narodne poslanike i članove Vlade da nacionalni saveti nisu nevladine organizacije, već, na osnovu člana 75. Ustava i člana 19. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, citiram: "Nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti i osnivaju ustanove iz ovih oblasti." Nacionalni savet nipošto nije civilna organizacija i finansiranje treba da bude uređeno na način da nacionalni saveti predstavljaju posebnu budžetsku stavku. Za to se zajednički zalažu svi nacionalni saveti, kojih trenutno ima 14, još od 2002. godine.

Drugi problem je suštinski. Za 14 nacionalnih saveta nacionalnih manjina je predviđeno 63 miliona i 100 hiljada dinara ukupno za celu godinu. Trenutno je 14 nacionalnih zajednica formiralo svoje savete. Znači, 63 miliona 100 hiljada dinara za 14 saveta, koji su najviši organi kulturne samouprave nacionalnih manjina na osnovu Ustava i zakona. Znači, to je četiri i po miliona po savetu godišnje. Kako saveti da izvršavaju svoje obaveze, pogotovo mađarski, bošnjački, romski, hrvatski ili slovački, ako je predviđeno ukupno 63 miliona dinara?

Nacionalni saveti su za ovu godinu tražili 150 miliona dinara. Nije li omalovažavanje pripadnika jedne trećine stanovništva Republike Srbije što su sredstva za ovu godinu povećana samo za simboličnih 100 hiljada dinara u odnosu na 2006. godinu i u odnosu na budžet iz 2006. godine? Da ne govorim o tome da su u međuvremenu formirana još dva nacionalna saveta nacionalnih manjina.

Kako će posle glasanja za ovaj budžet to objasniti pojedini narodni poslanici koji sede u poslaničkoj grupi Demokratske stranke, a koji su inače čelnici pojedinih nacionalnih saveta, recimo slovačkog ili hrvatskog? Zašto Vlada ne izlazi u susret barem poslanicima iz vladajućih stranaka, ako ne izlazi u susret poslanicima iz opozicionih stranaka?

Umesto postavljanja dodatnih, verovatno samo retoričkih pitanja, na kraju želim konstatovati: ne samo da nema posebnog ministarstva za manjinska prava, ne samo da nema posebnog skupštinskog odbora za nacionalne manjine, i da Savez vojvođanskih Mađara nije predložio amandman prava nacionalnih manjina praktično ne bi bila pominjana ni u Zakonu o zaštitniku građana, već nas skoro nema ni u budžetu.

To je direktan signal pripadnicima nacionalnih manjina da su u strankama tzv. demokratskog bloka važni samo glasovi nacionalnih manjina, a ne postoji iskrena želja za finansiranje njihovih prioriteta. Nadamo se da će se stav Vlade u vezi sa navedenim prioritetima promeniti u toku budžetske godine. Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor.

Ujedno želim da kažem i to da su poslanici Saveza vojvođanskih Mađara podneli amandman na predloženi budžet za 2007. godinu kojim je predviđeno da nacionalni saveti za ovu godinu imaju, umesto 63 miliona i 100 hiljada dinara, 163 miliona dinara i molim narodne poslanike da usvoje ovaj naš predloženi amandman. Kažem, Savez vojvođanskih Mađara je uvek spreman za razgovor, ali zbog namere i želje da se skrene pažnja na navedene činjenice SVM će sada glasati protiv predloženog budžeta. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodinu Balintu Pastoru. Određujem pauzu od sat vremena. Nastavljamo rad u 17.00 sati.
(Posle pauze – 17.05)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad.
Da li je prisutan narodni poslanik Radovan Radovanović? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, predstavnik poslaničke grupe DSS - NS- dr Vojislav Koštunica.

Gospodine predsedavajući, nisam baš srećan što pričam pred polupraznom salom kada donosimo najvažniji dokument, barem kada je u pitanju rad izvršne vlasti i kada je u pitanju rad parlamenta, najsloženiji dokument, mislim na budžet Republike Srbije za 2007. godinu. Ali, bože moj, tu je javnost Srbije koja prati ovo preko TV prenosa, pa se nadam da će me makar taj deo Srbije čuti.
Podsetiću da se ovogodišnji predlog budžeta Republike Srbije donosi sa zakašnjenjem, iz opravdanih razloga.
Naime, ne možemo zamerati ni ministru finansija, ni Republičkoj vladi zbog čega je to tako. Imali smo široku debatu povodom formiranja Republičke vlade i sada je potrebno da polovinom godine pristupimo izradi ovog dokumenta. On je predložen od strane Vlade, došao je pred nas.
Koliko mogu da čujem od predstavnika opozicionih poslaničkih grupa, nismo čuli prave zamerke kada je u pitanju ovaj predlog budžeta, nismo čuli ono što bi suštinu ovog budžeta ugrožavalo.
Naravno da svaki poslanik pojedinačno ne može biti zadovoljan svim rešenjima, ali kada čujemo pojedine opozicione poslanike, posebno iz Vojvodine, ne mogu a da im ne odgovorim makar pitanjem – šta mislite kako se osećaju građani ostatka Republike, koji svakako da nemaju ta razvojna sredstva i te mogućnosti poput građana Vojvodine?
Svakako da Republika Srbija jako dobro razmišlja kada je u pitanju Vojvodina. Mi želimo da takvo razmišljanje bude i kada je u pitanju čitava Srbija, a ne samo Vojvodina. Znači, kada kritikujete budžet u onom delu gde pominjete prava Vojvodine, onda uzmite u obzir da ovaj budžet ne tangira samo Vojvođane, već tangira sve građane Srbije.
Predlog zakona o budžetu za 2007. godinu predviđa prihode u iznosu od približno od 582 milijarde dinara i rashode od 595 milijardi dinara, što znači da imamo oko 13,7 milijardi deficita. Taj deficit je svega 0,6% bruto društvenog proizvoda, što znači da nije puno.
Mislim da to u ovom trenutku ne može da bude nikakav problem. Još ako očekujemo da će budžetski prilivi biti i veći od planiranih, a možda i da neće svi projekti biti realizovani tokom 2007. godine, možemo da kažemo da je ovo vešto balansiran dokument koji se nudi poslanicima.
Procenjuje se da će u ovoj godini poreski prihodi iznositi oko 517 milijardi dinara, dok će neporeski prihodi biti 65 milijardi. Ciljevi ovog budžeta su ciljevi koje tangiraju sve nas, dakle, makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast i povećanje zaposlenosti i standarda građana.
Dakle, ovo je, između ostalog, i razvojni budžet.
Ono što treba dodati, to je da su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 147 milijardi dinara, tj. 14% više nego 2006. godine, dovoljni da pokrivaju tranzicione muke naših sugrađana. To je preko potrebno. Mi smo toga svesni i zbog toga i podržavamo ovaj dokument koji je pred poslanicima.
Takođe je predloženo da oko 7,5% ukupnih budžetskih rashoda bude usmereno ka Nacionalnom investicionom planu, dakle, izgradnja infrastrukture, kao jedan od temelja razvitka naše republike, razvitka svih regiona, kao mogućnost da se prošire investiciona ulaganja kako domaćih tako i stranih ulagača, kako bi se otvarala nova radna mesta. To je onaj razvojni deo budžeta koji svakako mora da ima podršku svih nas.
Takođe je predviđena i otplata javnog duga tokom 2007. godine u iznosu od 42 milijarde dinara, pri čemu se polovina ove cifre odnosi na staru deviznu štednju, a ostatak na spoljni dug.
Budžet je planiran na osnovu procene da će privredni rast u ovoj godini biti 5,9%, inflacija 6,5%, da će izvoz biti veći za 26,8%, a uvoz za 23,7%. Jeste problem trgovinski debalans između uvoza i izvoza. Taj deficit svakako da opterećuje našu privredu, ali je i na privrednicima, ne samo na državi, da obezbede da naša roba bude kurentna i da se dobar deo naše robe usmeri ka domaćem tržištu, a ne da mnoge stvari, rekao bih gotovo nepotrebne, uvozimo. Uz malo ulaganja, uz mogućnost da se proizvode kod nas, nepotreban je uvoz mnogih stvari.
Ovom prilikom ću iskoristiti i prisustvo ministra i pokušati da ga zamolim da Ministarstvo finansija obrati pažnju na manipulacije i na korupciju na našim granicama. Čini mi se da se iz naših susednih republika, sa kojima imamo ugovore o bescarinskoj razmeni dobara, vrše manipulacije i da neki artikli iz susednih zemalja dolaze bez carine i da ugrožavaju domaću proizvodnju. Da se radi o njihovim proizvodima sto posto, naravno da bismo to podržavali, ne bismo imali ovakvih primedaba, ali se radi o proizvodima koji se ne proizvode ni u Bosni, ni u Makedoniji, a ovde dolaze bez carine i ugrožavaju domaću proizvodnju. O tome ćemo drugom prilikom.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da pažljivije saslušamo govornika.)
Kada je reč o izmenama Zakona o porezu na imovinu, porez na prenos apsolutnih prava biće smanjen sa 5% na 2,5%. Ova mera se ne odnosi samo na kupovinu prvog stana, da podsetim, već na sve kupljene stanove. Izmenama je predviđeno i oslobađanje od poreza na promet ili PDV-a pri kupovini prvog stana, zavisno od toga da li se stan kupuje od vlasnika ili od građevinskog preduzeća. Dakle, omogućavamo građanima da dođu do krova nad glavom i mislim da je to povoljnost koju valja u ovom trenutku iskoristiti.
Takođe, predloženo je da se PDV smanji sa 18% na 8%, kada je u pitanju računarska oprema. To će omogućiti pre svega mladim ljudima da budu kompatibilni sa svojim vršnjacima iz inostranstva, koji nam, svakako, beže u informatici.
Ukinute su akcize na uvoz za bezalkoholna pića, voćne sokove. Smanjena je akciza na kafu, dok je akciza na duvanske proizvode promenjena u skladu sa našim međunarodnim obavezama.
Ovim izmenama uvodi se akciza na auto-gas. Skrenuću pažnju našim zabrinutim građanima koji imaju agregate u svojim automobilima na auto-gas da cena auto-gasa neće preći 39 ili 40 dinara, a to je i dalje duplo jeftinije od benzina.
Valja podsetiti na to da postoje obnovljivi energetski resursi koje će država, u skladu sa tim kako se bude razvijala industrija u toj oblasti, oslobađati nekih dažbina. Ipak je ovo energent koji je ograničenog resursa i prosto treba napraviti jednu pravu razliku između obnovljivih i neobnovljivih energetskih resursa. To jeste jedan od ciljeva, kao i popuna prihodne budžetske strane. Ovog trenutka ću iskoristiti prvih deset minuta.

Po Poslovniku, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 100. Poslovnika o radu, stav 2 – narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira, obrazloži itd. Ovo pominjem zbog toga što je prethodno ovlašćeni predstavnik DSS-a tumačio pogrešno moj komentar predloga budžeta, i to onaj deo u kojem sam govorio o Vojvodini.
Naša briga za Vojvodinu nikako ne može biti protumačena kao ignorisanje potreba preostalog dela Srbije. Mi Vojvodinu doživljavamo kao autonomnu pokrajinu koja je sastavni deo Republike Srbije. Podsetili smo vas na prava koja proizilaze iz Ustava, a koja se krše ovim budžetom.
Članom 3. predloga budžeta rečeno je da se sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije. Da li ovaj budžet poštuje taj ustav ili ne? To se lako može utvrditi analizom samog budžeta.
Dvadeset jedna milijarda se transferiše AP Vojvodini da bi se ispunili ustavni kriterijumi, ali kada se analizira budžet vidi se da to radi samo Ministarstvo finansija gospodina Cvetkovića, samo u okviru Ministarstva finansija se pominje novac koji se transferiše Vojvodini. Devetnaest milijardi nestaje u ovom budžetu, odnosno zavisi od dobre volje ministara u Vladi Republike Srbije.
To je kršenje Ustava i u ovom trenutku je veoma važno ukazati, zapravo, na jedan princip koji je mnogo veći od samog pitanja Vojvodine i njene pozicije unutar Srbije, a to je odnos ove države prema jednom potpuno neprihvatljivom stavu, stavu da je u Srbiji zabranjeno živeti onako kako se radi. Ako se budžetom taj princip ne definiše kao princip koji se poštuje, kojim se onda drugim zakonom on definiše? Mi se zalažemo za to da ljudi žive onako kako rade i da im u životu bude onako kako oni zasluže, a ne onako kako im nameni neko drugi.
Ustav obavezuje Vladu Republike Srbije da 7% republičkog budžeta bude minimalna osnovica za budžet Autonomne Pokrajine, 21 milijarda mora biti transferisana, a budžetom se jasno transferišu samo dve i mi na to ukazujemo, ne ugrožavajući pri tome interese bilo koga drugog izvan Autonomne Pokrajine. To je pravo građana AP Vojvodine, onih koji glasaju za DSS, onih koji glasaju za LDP, onih koji glasaju za regionalne stranke, za radikalnu stranku, to je pravo ljudi koji žele da se leče, da se obrazuju, da se voze boljim putevima, da ne stradaju u jednoj godini od poplave i suše, a to je sve ono što se u Vojvodini dešava, zbog toga što neko ima toliko ohol odnos prema ljudima koji žive u toj pokrajini, a taj neko je aktuelna vlast i to treba menjati.
Zbog toga smo napisali amandman koji se u suštini prevodi na taj jednostavan odnos prema životu. Mi želimo da ljudima u Srbiji bude onako kako rade, vama u Požarevcu i nekome u Novom Sadu, ali ako neko misli da može da parazitira na tuđem trudu i radu, onda će uništiti i onoga ko vredi, a pri tome i sam po sebi nestati. Zato nemojte pogrešno da tumačite naše stavove, već povedite računa o onome što je vaša ustavna obaveza.

Replika, narodni poslanik Slavoljub Matić.

Gospodine Jovanoviću, spreman sam da odvojim pola sata da vam pokažem da niste u pravu. Izvolite, pođite u hodnik, objasniću vam odmah.

Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Vojvođanski poslanici - Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, ali na početku moram da konstatujem kako je sadašnji ministar finansija daleko lošiji po ovu zemlju od prethodnog, jer ovaj je predložio zakon po kojem će 13 milijardi biti deficit, a čuli smo malopre da je prethodni, sem toga što je predložio da njegov budžet bude 32 milijarde, uspeo da ostvari suficit od 21 milijarde.
Nema u predlogu, niti smo od bilo koga čuli ovde, koji deo Vlade je predložio, sem što ima potpis gospodina Đelića, ovaj zakon, da li onaj što zaseda u četvrtak ili onaj u petak.
Moram da vas upoznam da Vojvođanski poslanici neće glasati za ovaj predlog zakona, a razlog za to je jedino što je ova zemlja smogla snage i u svom novom Ustavu odredila tačan procenat prihoda građanima AP Vojvodine i on nije, kao što reče gospodin Čedomir Jovanović, 21 milijarda, nego, ako uzmete pomagalo da sračunate, gospodo, izuzećemo onih 65 milijardi koje po Predlogu zakona jesu sopstveni prihod Vlade Republike Srbije, ostaće 595,5 milijardi i prema tome Vojvodini pripada najmanje 41.686.245.027 dinara.
Član 3. Predloga zakona je prepisan iz člana 4. prošlogodišnjeg zakona, mada je u međuvremenu donesen Ustav koji obavezuje kako Vladu tako i sve nas da se shodno njemu ponašamo. Preuzeli ste iz tog prošlogodišnjeg člana 4. 18% od poreza na dohodak građana, a nikome u Vojvodini nije jasno kako to 18%, kao što nam nije bilo jasno ni onih sedam, ali daj bože da zaživi makar tih sedam.
Rekoste da od poreza na dobit preduzeća Vojvođanima pripada 42,7% onoga što se ubira na njihovoj teritoriji. Draga gospodo, u Vojvodini ne postoji mehanizam, niti način da prekontrolišemo, ukoliko izglasate ovakav zakon, da li nam prosleđujete ono što nam pripada, jer statistika i svi ostali žiro računi vode se u Beogradu i kod Vlade.
Prošle godine su za programe u oblasti kulture za AP Vojvodinu predložili iz budžeta 798 miliona, a valjda su Vojvođani uznapredovali kulturno, pa je ove godine to umanjeno za 101 milion.
Moram da se požalim da mi u poslaničkoj grupi Vojvođanski poslanici nismo bili vredni kao kolege iz SRS-a, pa nismo uspeli za vikend ovo da pročitamo, te smo se stoga potrudili danas da se nađemo i uskladimo svoje amandmane, ali kada smo deo amandmana podneli služba je rekla da smo okasnili. Nisu hteli čak ni da nam prihvate da se umnoži i podeli u Skupštini. Iskoristiću priliku da pročitam jedan od ovih amandmana.
Član 3. prvog opšteg dela Predloga zakona o budžetu Republike Srbije briše se ovakav kakav je i treba da glasi, po nama, ovako: "Sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2007. godinu obezbeđuju se u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, tako da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda, i to iz transfernih sredstava prenetih iz budžeta, u iznosu od 41.686.245.027 dinara, i ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodine.
Sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se u iznosu od 18.809.692.125 dinara.
Rashodi za finansiranje dela programa u oblasti kulture obezbeđuju se u iznosu od 697.608.000 dinara.
Sredstva za plate iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada.
Budžet AP Vojvodine isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun."
Nije nam jasno, u našoj poslaničkoj grupi, zašto se odustalo od ideje da se zakon o Skupštini donese pre ovogodišnjeg budžeta. Zar je ovih 195 miliona, koliko je Skupština dobila više u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu, cena da ne dođe do ostvarenja ove ideje?
Želeo bih da upoznam građane da je Vlada Republike Srbije previše ozbiljno shvatila nezaposlenost u ovoj državi, pa se potrudila da, između ostalog, planira 39 državnih sekretara, da u kabinetu predsednika Vlade bude 120% povećanje broja zaposlenih, da u kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije bude 260% povećanje broja zaposlenih i da u Vladi Republike Srbije radi od sredine ove godine više od 600 novih zaposlenih. To nije, po nama, podsticaj zapošljavanja u Republici Srbiji, nego novi namet na sve građane Republike Srbije.