Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Zakonodavnom odboru povodom budžeta i želeo bih da obrazložim zašto sam tako nešto učinio.
Postoje najmanje dve grupe razloga zbog kojih se mi ne slažemo sa ovim predlogom budžeta i načinom na koji se ovaj budžet našao pred poslanicima. Rekao bih nekoliko stvari o tim razlozima, pre svega zato što, iako ću govoriti o proceduralnim stvarima, mislim da se radi u stvari o suštinskim stvarima koje su vezane za rad Skupštine.
Nekoliko je puta Zakon o budžetu bio pred Skupštinom Srbije do sada. Ono što je sigurno i što svako zna jeste da se radi o usvajanju najvažnijeg zakona. Ako je odnos vladajuće većine prema Skupštini prilikom usvajanja najvažnijeg zakona ovakav, samo možemo da pitamo kakav će biti odnos te većine kada bude reč o nekim naizgled manje važnim zakonima. Zato mislim da je jako važno da sada kažemo nekoliko reči o tome pre nego što počnemo raspravu o samom tekstu budžeta.
Pre svega, naša osnovna zamerka je to što budžet nije prošao nikakvu javnu raspravu, ni najmanju stručnu raspravu. Kompletan tekst budžeta postao je dostupan javnosti tek u petak uveče, kada je i dostavljen narodnim poslanicima. Dakle, većina narodnih poslanika ne živi u Beogradu, tako da je njima tekst budžeta postao dostupan tek u subotu. Mislim da dva dana nije dovoljno vreme, za koje bilo ko od nas može analizirati toliko važnu stvar kao što je budžet.
Stručne rasprave u javnosti nije bilo zato što ona nije bila moguća. Imamo samo nagađanja nekih stručnjaka o budžetu, koja su posledica nekih tekstova u novinama. Budite sigurni da za vikend niko od stručnjaka nije uspeo da ovaj zakon sagleda dobro sa svih strana. Ali, to ne znači da se ovim rasprava o budžetu zatvara. To je ta zabluda vladajuće većine. Mislim da ćemo imati još puno rebalansa budžeta. To je posledica toga što nismo imali dovoljno vremena.
Poslanik sam od 2001. godine i želeo bih da ukažem na to da je ovo prvi put od tada da nisu održani sastanci predstavnika Vlade i poslaničkih grupa o budžetu. Ti su sastanci postojali i time je započeta jedna dobra tradicija po kojoj ministarstvo ili bilo koji predstavnik Vlade predstavi budžet svim poslaničkim grupama, i to je mesto na kome poslanici imaju mogućnost da postave razna pitanja i razreše određene dileme koje imaju u vezi sa tekstom budžeta. Time se postiže efekat da kada sednica o budžetu počne ta rasprava bude mnogo ozbiljnija i konkretnija.
Takođe, spajanje tačaka dnevnog reda, iako vi imate pravo da to uradite, jeste samo još jedna stvar u nizu koja pokazuje kakva je želja vlasti da o ovom budžetu diskutuje.
Naravno, ponoviću pitanje koje je šef naše poslaničke grupe uputio, a to je - zašto nema premijera? Ako on ne može da dođe, može bar da pošalje odgovor.
Svi ovi razlozi koje sam naveo nama se opravdavaju činjenicom da je stanje u Srbiji takvo da je nama budžet potreban i da je jako važno da Skupština radi brzo, da bude efikasna, efektivna itd.
Mislim da je sve to tačno, ali je problem u ovom slučaju što je brzina samo izgovor da se pokriju loše strane ovog budžeta. Čak i površnim uvidom naša poslanička grupa je uspela da utvrdi mnogo nepravilnosti. O njima ćemo danas govoriti, ali to prosto nije dobro.
Brzina je ovde samo preduslov ili samo izgovor za to da ne bude javne rasprave, da mi žurimo sa usvajanjem budžeta, sa tim da nemamo dovoljno vremena za amandmane, ali ona suštinski ne popravlja stvar.
Mislim da je o brzini trebalo razmišljati možda pre tih pregovora o Vladi, kada brzina nije bila važna, kada smo morali da čekamo četiri meseca da se desi ono što smo znali posle jednog dana, a da brzina nije dobra stvar ako mi nemamo ni sedam dana da budžet pregledamo, da se konsultujemo i da iznesemo svoje zamerke.
Iskoristiću prisustvo ministara da postavim jedno pitanje. Dakle, kao što svi jako dobro znamo, Srbija se finansirala od 31. marta prema Uredbi koju je većina poslanika, većina stranaka koje čine ovaj parlament proglasila nelegitimnom i neustavnom.
Voleo bih da postavim pitanje odgovornosti i da iskoristim vaše prisustvo ovde da nam kažete šta je Ministarstvo do sada uradilo da utvrdi čija je to odgovornost i kakvi su koraci napravljeni da se tako nešto više ne ponovi.
Mi imamo razumevanja za to da ste vi sad članica koalicije, ali vas molim da nas uvažite bar toliko da nam kažete ko je odgovoran za tako nešto. Hvala vam.

Hvala. Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je na sednici Odbora za finansije izdvojio mišljenje o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2007. godinu, želi reč? Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se nadovezao na izlaganje mog kolege iz poslaničke grupe Ivana Andrića. Želim da kažem da to što ne vidimo ovde predsednika Vlade gospodina Vojislava Koštunicu i ostale ministre, koji bi morali da nam daju odgovor na neka pitanja...
Mi ovde ne vidimo ni potpredsednika iz Demokratske stranke Srbije, ni predsednika poslaničke grupe i većinu, da ne kažem gotovo sve članove Demokratske stranke Srbije koji su poslanici u ovoj skupštini. Toliko o poštovanju koje imaju prema nama prilikom donošenja, odnosno rasprave o Predlogu ovog zakona.
Dolazim iz Vojvodine i moram da vas podsetim da smo mi, dok ste vi vodili referendumsku kampanju za donošenje novog Ustava, vodili antireferendumsku kampanju, iz više razloga, ali jedan od bitnih razloga je bio taj kakav je bio odnos tog Ustava prema Vojvodini i prema građanima Vojvodine. Nažalost, moram da konstatujem da predlog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu ima isti takav odnos i mogu da kažem da predstavlja i poniženje za građane Vojvodine.
Jedna od naših osnovnih primedaba jeste da tih 7% koji su uneti u Ustav, u članu 184, ne zadovoljavaju potrebe Vojvođana. Problem je u tome što Vojvodina unosi preko 30% u budžet, a dobija samo 7%. Ministar finansija će sigurno znati da izračuna koliko je to.
Šta je drugo veliki problem? Veliki problem je to što vi ne poštujete ni Ustav koji ste doneli. Dakle, član 184. kaže da Vojvodina treba da dobije najmanje 7% od budžeta Republike Srbije, ali u članu 3. Predloga budžeta poslednji stav kaže da će se nedostajuća sredstva do 7%, a to iznosi 21,5 milijardi dinara, transferisati. Gde je tu problem? Problem je u tome što transferi moraju biti predviđeni na pozicijama ekonomske klasifikacije 463. To je jedino urađeno kada je u pitanju razdeo 12 - Ministarstvo finansija, gde stoji da su tamo dve milijarde odvojene za Vojvodinu. Gde je nestalo 19 milijardi?
Moram da naglasim da je ovo, osim što je nesaglasnost opšteg i posebnog dela Predloga o budžetu, nesaglasnost i sa Ustavom. Tih 19 milijardi verovatno se nalazi na ekonomskim klasifikacijama od 551, odnosno izvršenje Nacionalnog investicionog plana. Ali, šta je tu važno? Razbacano je po različitim ministarstvima. Svako njihovo korišćenje mora da odobri Vlada. Gde tu leži problem? Problem leži u tome što će verovatno lako funkcionisati onaj odnos kada je ministar iz Demokratske stranke i treba da komunicira i da transferiše sredstva Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali mi smo bili svedoci, recimo, prošle godine, dok je ministar finansija bio gospodin Dinkić, da su strahoviti problemi postojali prilikom transfera sredstava Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Takođe, može da se postavi problem – šta ako ove godine budemo imali pokrajinske izbore i na tim pokrajinskim izborima se promeni vlast u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, kakav će onda biti odnos? Znači, to će sve zavisiti od dobre volje određenog ministarstva, na čijem se nalaze sredstva. Ili je možda nešto drugo problem?
Ili je možda problem to da se ne veruje Vojvođanima, pa zato moraju posebna ministarstva i Vlada da odlučuju o tim sredstvima?
Drugo veoma važno pitanje zbog kojeg sam izdvojio mišljenje jeste – zbog čega je budžet za ministarstvo za poljoprivredu manji? Odnosno, sredstva koja se nalaze u Ministarstvu poljoprivrede su manja nego prošle godine. Mi smo dobili odgovor na Odboru od ministra finansija da je razlog taj što je prošlogodišnji budžet bio veći nego što su uspeli da potroše. Mislim da je to odgovor koji ne bi zadovoljio nikoga.
Moram još jednu stvar da kažem, a to je da ja nisam bio jedini predstavnik opozicije u Odboru za finansije. Nisam bio taj koji je dao kvorum. Mislim da je jedan od najvećih razloga zbog čega ne možemo podržati ovaj budžet taj što je predstavnik Socijalističke partije Srbije gospođa Borka Vučić em dala kvorum prilikom odlučivanja na Odboru, em je i glasala za ovaj predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem. Obaveštavam vas da su poslaničke grupe odredile svoje ovlašćene predstavnike: Srpska radikalna stranka – magistar Jorgovanka Tabaković; poslanička grupa Demokratske stranke Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – gospodin Slavoljub Matić; poslanička grupa Demokratske stranke – Aleksandar Vlahović, i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine - Savez vojvođanskih Mađara – narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Po redosledu javljanja prvo je narodni poslanik Čedomir Jovanović, pa potom narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, gospodine Cvetkoviću, samo delimično budžet jeste ekonomska tema. U društvima koje se nalazi u tranziciji, kao i u većini visokorazvijenih zemalja budžet je prevashodno političko pitanje. Zbog toga je ova rasprava u startu osuđena na neuspeh, s obzirom da nema onog političkog dela Vlade koji bi bio dužan ovde da nam ponudi odgovor na koji ministar finansija, niti članovi koji ovde predstavljaju Vladu ne mogu da ponude odgovor.
Dakle, kroz ovu projekciju budžeta definiše se i sama Srbija. Ovaj budžet govori o našoj budućnosti i o političkim namerama većine koja taj budžet podržava, o namerama Vlade da u vremenu koje je pred nama, u skladu sa budžetom koji je utvrdila, vodi ovu zemlju.
S obzirom da predsednik Vlade ne želi da govori o budžetu, jer zbog toga nije ovde, mi ćemo biti prinuđeni da pretpostavljamo kakve su njegove namere.
Kada smo distancirajući se od glasanja na odborima praktično otvorili tu političku pozadinu zakona o budžetu za 2007. godinu, mi to nismo učinili isključivo kao opozicija, već smo to uradili kao predstavnici 220.000 građana koji su u tom trenutku za nas glasali (danas bi sigurno glasalo više), ali i kao ljudi koji žele da naprave elementarne političke dogovore koji su preduslov uspešne tranzicije u Srbiji, jer, evo, sedam godina posle njenog početka mi ne možemo reći ni da smo se približili uspešnom okončanju te tranzicije. To nije isključivo socijalni dogovor, iako se o njemu tako često govori. Preduslov postizanja socijalnog dogovora je politički dogovor, a preduslov političkog dogovora je, valjda, definisanje zajedničkog cilja.
Nažalost, ovaj budžet je takav da mi ne možemo reći da kao predstavnici građana imamo zajednički cilj sa onima koji nam predlažu ovakav budžet. Ovaj budžet nije razvojni. Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ovo nije budžet države koja želi da stegne kaiš i da građanima pošalje poruku da će 2007. i 2008. godina biti godine stezanja kaiša, ali posle toga dolazi period zbog kog se mi danas žrtvujemo.
Ovo je budžet kompromisa na pitanjima na kojima kompromisa ne može biti. Gotovo 600 milijardi mi u 2007. godini trošimo finansirajući političku nesposobnost predsednika Vlade gospodina Koštunice, političku demagogiju nekadašnjeg ministra finansija gospodina Dinkića i potpredsednika Vlade gospodina Đelića. O tome treba otvoreno da razgovaramo.
Ono što mi kao parlamentarna grupa možemo da podržimo jeste ideja reforme poreske politike. Ono što je predloženo kroz izmene Zakona o porezima na imovinu, odnosno Zakona o porezu na dodatu vrednost po nama nije dovoljno.
Način na koji se to radi komplikuje poresku situaciju u društvu i, sa druge strane, vas, gospodine Cvetkoviću, kao osobu koja predstavlja ovaj budžet i ovde je prinuđena da ga brani, dovodi u nezgodan položaj.
Mi ne možemo govoriti o spremnosti Vlade da pomogne društvu i socijalno ugroženim slojevima društva kroz izmene Zakona o porezu na imovinu i smanjenje poreza pri kupovini prvog stana sa 5% na ... praktično, oslobađanje od poreza, u situaciji u kojoj, recimo, vi kao ministar finansija ne možete da uvažite zahtev Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za poštovanje zakona.
Zato bih pokušao u ovoj raspravi da razložim budžetska pitanja na ona politička, socijalna i razvojna. Prvo političko pitanje koje nam je postavljeno kroz predlog ovog budžeta je, zapravo, u kom pravcu ova zemlja treba da ide tokom 2007. i 2008. godine. Da li smo predlogom ovog budžeta dobili ono što je Srbiji potrebno?
Gospodine Cvetkoviću, sami ste rekli da ste bili onemogućeni da uradite ono što ministar finansija u zemlji koja želi da se menja mora da uradi. Pomenuli ste politiku dogovora sa velikim budžetskim potrošačima i politiku zarada koju vi ne možete da menjate zbog toga što je neko prethodno napravio dogovor. Koštunica je izbore izgubio zbog toga što Srbija nije bila zadovoljna načinom na koji je on vodio. Mi ne možemo pristati da budžetom za 2007. godinu finansiramo njegovu izbornu kampanju. Dakle, onaj ko je pravio nerealne dogovore treba da plati tu cenu, a tu cenu ne smeju plaćati građani Srbije, što se sada praktično dešava kroz ovaj predlog budžeta.
Iako je bilo malo vremena za analizu budžeta i površno čitanje, već unapred nameće se nekoliko krupnih tema o kojima vi niste puno govorili – koliko je ovaj budžet inflatoran, koliko on menja projektovanu stopu inflacije od 6,5%, kao ciljanu stopu na kraju ove godine? Koliko ovaj budžet vrši pritisak na monetarnu politiku i ulogu NBS? Mi nismo imali prilike da razgovaramo ni sa vama, ni sa gospodinom Jelašićem, kao guvernerom, ali smo se upoznali sa njegovim stavovima i stavovima članova Saveta NBS. Oni ovaj predlog budžeta ocenjuju kao loš. Oni smatraju da će ovakvim predlogom budžeta Narodna banka morati da igra mnogo restriktivniju ulogu u monetarnoj sferi nego što je to bio slučaj do sada i nego što je to slučaj ukoliko se analiziraju namere NBS za 2007. godinu.
Zašto je to tako? Zašto građani Srbije mogu da stegnu kaiš, a to ne može da uradi država? Ovaj budžet je veći od prethodnog. Znači, država je skuplja. Da li je usluga bolja? Hajde da nagradimo one koji su popravili svoju uslugu, pa da građanima pošaljemo poruku da nismo spremni da trošimo njihov novac na one koji su navikli da se ponašaju neodgovorno.
Nismo bili u prilici da dobijemo odgovor na pitanje ko je protivustavno i protivzakonito, postupkom koji je dve trećine danas vladajuće koalicije protumačilo politikom državnog udara, trošio novac od 31. marta do danas. To je bila Koštuničina vlada. Na kakav način je taj novac trošen, po kojim prioritetima i da li to pravilo, koje smo sada uspostavili: poštovanje zakona i Ustava kad nam odgovara, a kad nam ne odgovara - kršenje, znači da ćemo svake godine usvajati budžet u junu mesecu, zbog toga što će situacija biti teška i komplikovana i stoga nama otežana i onemogućena sva ona aktivnost koja proizilazi iz, recimo, Zakona o budžetskom sistemu, na kojem smo zajedno radili? Loše je što se menja ta praksa.
Od 2001. godine o budžetu se u Skupštini razgovaralo mnogo ozbiljnije nego što se razgovara danas. Tu se sedeli premijeri, sedeli su ključni ministri, o budžetu se vodila rasprava na odborima. Nismo bili u prilici to sada da radimo.
Politička odluka Vlade je da politikom statusa kvo, praktično, zaustavi dalju tranziciju u Srbiji. To je istina. Ovaj budžet je zbog toga ovakav kakav je. Cena? Cena neće biti ona koju će plaćati Koštunica, cenu će platiti društvo.
Ako se uporedi rast zarada sa rastom produktivnosti i društvenim proizvodom Srbije, Rumunije i Bugarske, mi ovim budžetom radnu snagu u Srbiji činimo skupljom od 25 do 40% nego u državama u našem susedstvu. Kako možemo govoriti o investicionoj politici u društvu koje je tako neregulisano i neregularno, kao što je naše, koje ne poštuje, recimo, Zakon o budžetskom sistemu i koje, pri tom, na tako neodgovoran način troši novac građana?
Kad govorimo o socijalnom aspektu, slažemo se da država mora voditi računa o najugroženijim slojevima u društvu, da mora voditi računa o onima koji su opterećeni pri kupovini stana, ali hajde onda da kažemo da postoji efikasniji način za mnogo odgovorniju socijalnu politiku od one koju u ovom trenutku država primenjuje ispunjavajući demagoška obećanja Božidara Đelića iz izborne kampanje. To je slučaj i sa gospodinom Milosavljevićem, nema ga ovde, a vezuje se za onu čuvenu parolu "100 evra po hektaru". Od toga u ovom budžetu sada nema ništa. Subvencije za agrar idu, pre svega, u reformu stočnog fonda, uspostavljanje mehanizama za efikasno tržište i zemljoradničkog zemljišta. Daleko smo od priče od 100 evra po hektaru. Kada bi se sve subvencije koje postoje pri Ministarstvu pravde transferisale u tom pravcu, onda bi se videlo da ne može da se dobije više od 50.
Mi moramo da kažemo da je socijalna uloga države zanemarena, pre svega kroz dva aspekta. Prvi je nepoštovanje zahteva Fonda zdravstvenog osiguranja. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, članu 22 (gospodine Cvetkoviću, molim vas da na ovo obratite pažnju, jer je veoma ozbiljno pitanje), država je dužna da finansira zdravstveno osiguranje onih koji nisu u prilici da kroz doprinose sami finansiraju svoje zdravstveno osiguranje. Vrlo su precizno definisane kategorije stanovništva: đaci do 15 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godina, osobe starije od 65 godina, trudnice, HIV pozitivne osobe, ukupno više od 900.000 građana Srbije. Fond zdravstvenog osiguranja je utvrdio obavezu od 16 milijardi dinara, tražio od Ministarstva finansija osam, dobio svega tri.
Tom činjenicom potpuno je anuliran pozitivan efekat na koji ste računali kada ste, recimo, smanjili porez na imovinu sa 5% na 2,5%, odnosno potpuno ukinuli za kupovinu prvog stana. Kako ćemo rešiti taj problem? To bi vas pitali i na Odboru za finansije. Mi nismo spremni da podržimo budžet Vlade koji će zanemariti potrebe 900.000 građana ili ih na takav način limitirati. Koga - studente, đake, stare, bolesne. Srbija mora da ima za to novac.
Na drugim mestima treba da štedi. Nema nam ministra odbrane, nema ministra policije, nema ministra prosvete, nema velikih budžetskih potrošača. Kako ćemo to da rešimo, na kom odboru? To moramo da rešimo.
Odnos prema fondu koji treba da se stara o osobama sa invaliditetom je poražavajući. Toliko smo o tome govorili u kampanji. Rodna ravnopravnost ne postoji. Čuvena Komisija za lustraciju, za utvrđivanje odgovornosti pri kršenju ljudskih prava – uvredljivo, 220 hiljada dinara. BIA, duplo veći budžet od Ministarstva pravde.
Moramo zajedno da izađemo iz ove situacije. Mi vam nudimo pomoć, pre svega kroz ideju dodatnih konsultacija i dogovora povodom tih ključnih pitanja. Predložili smo vrlo jasno, zbog haosa koji će proizvesti mera Božidara Đelića, utopijska, ukidanja poreza na prvi stan, na način na koji praktično oduzimamo sredstva lokalnoj samoupravi u proceduri na koju će se pozivati svi, a niko neće moći da je kontroliše i sprovodi, da drugačije reformišemo poresku politiku, da počnemo drugačije da razmišljamo o smanjenju poreza na dodatu vrednost u određenom trenutku. Dobro je što se vrši poreska olakšica za PDV na računare. Kasno, ali dobro. Bolje nego da ostane 18%.
Podsećam vas na odluku parlamenta kojom je, praktično, takođe promenjen porez na dodatu vrednost u oblasti stanogradnje. Bio je 18% pa je spušten na osam. U međuvremenu je nastao haos na tržištu stanova. Ova odluka će nas gurnuti u veoma tešku poziciju. Ova odluka je nepovoljna za investitore, ona ih diskriminiše. Zašto bi neko svoj novac uložio u izgradnju stana? Ova odluka diskriminiše čitav jedan sektor našeg društva. Na kakav način ćemo sprovoditi tu odluku? Lokalna samouprava nije u prilici da to radi, a ova odluka ostavlja lokalnu samoupravu bez dela prihoda.
Ovaj budžet je brutalan prema opštinama i prema Vojvodini. Ovaj budžet nije onakav kakav bismo mi želeli da bude. Ovaj budžet ne šalje poruku da će u Srbiji ljudima biti onako kako rade, a dok ne pošaljemo tu poruku Srbija će biti ovako siromašna kao što je danas.
Jedino u vašem ministarstvu, gospodine Cvetkoviću, možemo reći da budžet poštuje sam sebe i da se zaista sredstva transferišu Vojvodini. Šta je sa 19 milijardi? Od 21, koliko u budžetu stoji, samo vi transferišete bez pogovora i bez sumnje novac Vojvodini. Ostalih 19 zavise od volje ministara u Vladi, a to je kršenje čak i onog Ustava na kome je politička većina u Srbiji insistirala tokom oktobra meseca 2006. godine. Ništa od decentralizacije i poštovanja autonomije Vojvodine.
Lokalna samouprava ugrožena je kroz sužavanje prihoda, koji su i ovako bili minimalni, poreska politika je konfuzna zbog nemogućnosti primene i poštovanja propisa na kojima se insistira.
Politiku akciza podržavamo, ali treba da razmišljamo, i od vas nismo to čuli, kada će Srbija prestati da dvostruko oporezuje samu sebe. Što pre napustimo politiku akciza i pređemo na jasne poreze biće nam bolje. Dobro je što su bezalkoholna pića toga oslobođena, ali da vidimo šta će se dešavati sa svim drugim i u kojim rokovima.
Ovo je budžet "štapa i kanapa" i onda tako treba da se kaže. Građani ne mogu biti zadovoljni načinom na koji će se potrošiti gotovo 600 milijardi. Morali smo da čujemo političku poruku da je u 2007. godini Srbija spremna da uradi ono što nije radila prethodne tri ili četiri, da stegne taj kaiš, sto rupa ako je potrebno, ali sa ambicijom da se konačno promeni, sa idejom da može da troši samo ono što stvori i da u Srbiji više ne može da se parazitira na radu nekog drugog.
Privatni sektor je ponovo obespravljen. Očekujemo od privatnog sektora da finansira nesposobnu državu. Bez priče o restrukturiranju, o otpuštanju nesposobnih u prosveti, zdravstvu, policiji, odbrani, pravosuđu mi ne možemo ostvariti ravnotežu koja je preduslov normalne tranzicije. Stiče se utisak da se samo u državi mogu trošiti pare bez ikakvog kriterijuma. Od građana se traži da štede, da prihvate privatizaciju, da napuste preduzeće zato što su tehnološki višak. Da li postoji neki tehnološki višak u ovoj državi kod onih koji troše budžet? Ako ne postoji, onda da to konstatujemo, a ako postoji moramo dobiti odgovor zašto se to ne sankcioniše.
Tokom ove rasprave insistiraćemo na nekoliko veoma bitnih pitanja, ali za nas je u ovom trenutku veoma važno pitanje diskriminacije koje je otvoreno izmenama poreza na imovinu. Predlažemo da se i u drugom slučaju sa 5% spusti na 1% i na takav način praktično izjednače uslovi pod kojima građani treba da žive u Srbiji. Imamo razumevanja za tu meru socijalne politike, ali ona nije dovoljna.
Neka se smanje opterećenja po zaposlenom, neka se u tom smislu pomogne društvu i na takav način afirmiše politika zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti je 21%, a mi ovim budžetom činimo našu radnu snagu skupljom od 25 do 40%.
Morate nam ponuditi odgovor na pitanje Fonda zdravstvenog osiguranja. Tri milijarde i sto miliona je pet puta manje od zakonske obaveze ove države. Promenite zakon. Možemo i o tome da razgovaramo. Pošaljite poruku društvu da više ništa ne postoji i ako želimo Fond zdravstvenog osiguranja moramo prvo da ga stvorimo. Ne može pisati u Zakonu o zdravstvenom osiguranju da 900.000 ljudi ima određeno pravo, a sa druge strane, u budžetu oni o tom pravu mogu samo da pričaju a nikada ga neće ostvariti. Na drugim mestima hajde da stegnemo kaiš, ali ne na đacima, studentima, starima i bolesnima.
Socijalna politika ove zemlje pretvorila se u milostinju države koja je prethodno uništila svoje društvo. To nije dobro.
Imamo razumevanja za tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali nemamo razumevanja za politiku koja tu situaciju zaobilazi, o njoj ne želi da govori i pri tom laže društvo.
Glasanjem za ovakav budžet u Vladi Srbije praktično je ponuđena nova ekonomska prevara Srbije. Razvojni, moderan, reformski budžet nije budžet koji se nalazi pred nama i mi zbog toga protiv njega glasamo.
Ako je potrebna podrška za tranziciju, imate je apsolutno, za restrukturiranje javnih preduzeća, za sankcionisanje nerada u javnim službama, za smanjenje potrošnje u ministarstvima sile.
Nije normalno da u Srbiji 2007. godine ministarstva policije, odbrane i BIA imaju dva puta više od Ministarstva zdravlja, od Ministarstva obrazovanja. Kakvu poruku mi time šaljemo? Neprihvatljivu i lošu.
U 2007. godini sigurno ćemo razgovarati još jednom o budžetu. Vaša pozicija je neodrživa, dve milijarde budžetska rezerva. To je manja rezerva nego 2003. godine i što pre napustimo ta "Potemkinova sela" i političku utopiju iz izborne kampanje koja se zove Nacionalni investicioni plan, biće nam svima bolje.
Država nema šta da traži u biznisu. Neka ona to napusti, neka se bavi socijalnom politikom, obrazovanjem, neka učini efikasnim svoje servise, od bezbednosti do pravosuđa, a biznis što pre poslovnom svetu.
I o tome nismo ništa čuli. Nema olakšica koje su nam potrebne. Puni ste razumevanja za jedan sektor društva, ali ne i za drugi.
Očekujemo da ćemo kroz dalju reformu poreske politike uspeti da izmenimo postojeće stanje, ali mislim da je rasprava o budžetu bila dobra prilika da se o tome počne, ako ništa drugo onda makar jedan argumentovan razgovor.
Pozivam vas da razgovaramo u pauzama o načinu na koji će biti rešeno ovo. Predložili smo amandmane i oni su nam veoma važni. Podržaćemo vas za akciznu politiku.
Insistiramo da se promeni odnos prema Fondu zdravstvenog osiguranja, prema Vojvodini, lokalnim samoupravama i da se umanji stepen diskriminacije u odnosu na građane koji već poseduju stan, tako što ćete porez za njih spustiti sa pet na jedan posto.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS gospođa mr Jorgovanka Tabaković.

Poštovane kolege, poštovani građani, zakon o budžetu je osnovna poruka koju nam Vlada šalje, jer nam zakonom o budžetu daje obaveštenje šta namerava da uradi i na koji način namerava da vodi državu u narednom periodu.
Ako nam je ova vlada u petak popodne oko 16 časova dostavila 319 strana (poslanici znaju, a želim da građani vide) gusto kucanog teksta u najsitnijem fontu, koji se i sa naočarima i zavidnom dioptrijom teško može pratiti, ako nam je uz to dala set pratećih poreskih zakona, a ima ih šest, i ako to sadrži 488 strana, mogu da vam kažem da za nas srpske radikale to i nije problem.
Za dva dana uspeli smo sve to da vidimo, uspeli smo i amandmane da podnesemo na ove zakone, ali je pitanje za Vladu da li u ovih 488 strana zaista veruje da ćemo mi i građani progutati da je na prvoj strani budžeta zapisana ta mikrohirurgija ovog društva u kojem se, navodno, preraspodeljuje iznos od nekih 595 milijardi dinara.
Pažljivom oku bilo kog čitaoca neće promaći podatak da država, u stvari, preraspodeljuje 646.466.666.000 dinara. Znači, 646 milijardi dinara, od kojih je samo 581 milijarda prikupljena porezima.
Ostatak novca do 646 milijardi su, u stvari, zaduženja, nerealni izvori prihoda, ono što će sutra rezultirati onim što će neko zvati javni dug. Neko će na račun toga štampati hartije od vrednosti, ministar finansija će optuživati guvernera, a ovaj njega, i kao međusobno konkurentske kuće na istom tržištu hartija od vrednosti će umanjivati svaki dinar prihoda koji imamo, a nama pričati priču da imamo suficit iz kojeg treba da vraćamo ino-kredite.
Dragi građani, da ponovim: preko osam milijardi evra, po kursu od 81 dinar za evro, ova vlada, koja u krnjem sastavu prisustvuje raspravi o budžetu, troši naših zarađenih plata i stvorenog bruto društvenog proizvoda. Nije to sve.
Preko tih 646 milijardi postoji i iznos koji svako od nas opet državi plati mimo poreskih obaveza, kroz ono što država zove sopstveni izvori prihoda. Znači, na osam milijardi evra dodajte još 71 milijardu najzanimljivijeg dela budžeta koji je pred nama, ono što gospoda iz Vlade zovu sopstvenim prihodima.
Pre nego što budem nastavila da vam ilustrujem u ciframa šta ova vlada ima nameru da radi, daću jedan opšti zaključak.
U onom trenutku kada je tehnička vlada donela drugu uredbu u maju mesecu i kada je novoformirana Vlada donela još jednu uredbu da obavi finansiranje do kraja juna, jedna stvar je bila potpuno jasna: između učesnica u toj vladi, u toj koaliciji, tri ili četiri, uopšte nije važno, kada je u pitanju interes i zavlačenje ruke u džep građana, nema ni ideoloških ni političkih razlika, jer ih interes za raspodelom narodnog novca ujedinjava u najčvršću koaliciju.
Zato smo u kratkom vremenu dobili budžet u kojem svi mi treba da pristanemo da ova vlada, mimo Ustava i zakona, bude i poreznik, i razvojna banka, i zelenaš, i onaj koga ćete moliti da dobijete iz Nacionalnog investicionog plana koji dinar da sagradite halu, bolnicu.
Biće neko koga ćete morati da molite, da mu se dodvorite, da se učlanite u stranku onog ministra koji drži to ministarstvo, jer nećete moći na drugačiji način da koristite budžetska sredstva.
Izneću argumente, one koje mi je Vlada dala. Ponavljam, ja tajne podatke nemam.
"Službeni glasnik", broj 50 iz 2007. godine, kojim želim da obrazložim neustavnost budžeta, neustavnost trošenja para, sadrži od strane tri do strane 19 svojevrsne uredbe o podsticaju određenih delatnosti, od poljoprivrede preko Nacionalnog investicionog plana.
Postoje dve osnovne premise na kojima budžet mora da počiva, a to je ustavna kategorija da smo pred zakonom svi jednaki i, druga, da se ne može ustanoviti ni jedan jedini prihod za državu i budžet, a da se on ne ustanovljava zakonom.
Znači, u ovakvom domu, gde su narodni predstavnici, Vlada kao izvršni organ mora da izađe sa predlogom koliko para joj treba, za koje namene, po kojem pravilniku, kriterijumu i programu će te pare trošiti, jer to nije ničija zaostavština, to su pare naroda koje imaju izvor u porezima i ostalim neporeskim prihodima i, naša specifičnost, iz privatizacionih prihoda.
Ova vlada nema vremena da izađe sa takvim zakonom pred Narodnu skupštinu. Ova vlada nema obraza, ova vlada nema argumente da takvi zakoni prođu i zato mi nemamo zakon o subvencijama, zato nemamo zakon o Nacionalnom investicionom planu.
Nemojte, molim vas, da mi neko kaže da je definisanjem u tački 37. definicije Zakona o budžetskom sistemu taj proces, postupak ili velika prevara dobio zakonsko uporište. Nemojte, molim vas. Nemaju kriterijum, jer nemaju obrazloženje, iz sledećeg razloga.
Ako Vlada u "Glasniku" 50/07 objavi Uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za npr. direktne strane investicije, mnogi građani možda i ne znaju da je to nova, druga po redu, koja menja prethodnu. Znate šta je suštinska izmena? Da se gospodin Dinkić opet pita.
Čovek čija su sredstva i trošenja u ovoj knjizi, sitno pisanoj, na najviše strana je i u prethodnoj Vladi, ali u liku ministra finansija, bio taj koji je stimulisao navodno zapošljavanje, tako što je svima onima koji dođu da ulažu pare davao najmanje 2.000 evra po radnom mestu.
Dajte da vas podsetim, poslednji primer je "Kalcedonija" u Somboru, gde je za 400 novozaposlenih (kada, kojih, sa kojom garancijom će stvarno biti zaposleni) ova država odvojila 800.000 evra.
Firma "Kalcedonija" je strana firma, a to mu ne smeta, jer je u uredbi (ne u zakonu, u uredbi) napisano da je dovoljno da ta firma bude registrovana na teritoriji ove države. Šta je sporno?
Svi se mi borimo za zapošljavanje, ali je sporno da kada je ministar finansija bio gospodin Dinkić, svaka vrsta pretnje o poslušnosti "kralju ministru" koji deli pare ide preko njemu pandanske Agencije za podsticaj stranih ulaganja, ali sada, kada on više nije tu i kada njegov bliski saradnik više nije tu, ponovo se pita gospodin Dinkić.
Meni će neko moći da tvrdi da mi nemamo, po Maksu Veberu, zarobljenu državu u kojoj imamo zloupotrebu javnog interesa u sopstvene lične svrhe.
Znači, Vlada misli da mi ne čitamo, misli da ovo nije sramota, misli da je ovo zakonito. Zaista moram da podsetim sve one koji su učesnici u javnom životu, sve one koji iole išta znaju o ekonomiji, a posebno one koji se predstavljaju ekspertima, da je budžet rasporedni zakon. Znači, budžetom se ne mogu ustanovljavati nova prava. Budžetom se samo zakonima već ustanovljena prava definišu po ciframa, brojkama, odnosno sredstvima koja se dodeljuju. Ali se zato zakonima, koji se moraju donositi na bazi Ustava, znači da budemo svi jednaki...
Ne mogu se privilegovati mladi do 45 godina, ili prikriveni članovi vaših stranaka, nego mora postojati zakon pred kojim će svi građani biti jednaki i moći da imaju pristup budžetskim sredstvima od države koja mora da prihvati odgovornost, da razmišlja i o zapošljavanju i o razvoju, jer kada prikuplja porez i kada ume da napuni džepove, ona mora i da brine o građanima sa istom onakvom upornošću sa kojom i prikuplja pare.
U protivnom, postaviće se osnovno pitanje: zašto bi građani plaćali državu koja odbija da brine o njihovim interesima, koja selektivno daje kredite mladima, koja stimuliše zapošljavanje stranih firmi, koja nije spremna da sa svojom Vladom i ministarstvom izađe pred njene izabranike? Kakvi god da smo, iz naroda smo, pa imamo šta i da kažemo, pa i ako glasamo protiv, imate većinu, pa izvolite, realizujte te vaše ciljeve.
Ali, to nije lako. Vama se žuri, žuri vam se da donesete budžet zato što je osnovna koncepcija jedinstvenog računa, onog što narod ne voli da čuje, a stručnjaci zovu KRT, znači konsolidovani jedinstveni račun trezora je potpuno razbijen. Imate ministarstva, male feude; otvorite samo knjigu o budžetu i videćete, u svakom od njih na kraju ima jedan delić, od par stotina hiljada do visokih milionskih suma, znači do 900 miliona u nekim ministarstvima, neutrošenih para iz prethodne godine. Kod miljenika bivšeg ministra finansija, u tim ministarstvima, postoji i raspodeljen deo privatizacionih prihoda, znači svako kraljevstvo ima svoje izvore.
Ono što je najstrašnije, najpogubnije i što se ne usuđuju da iznesu ni analitičari, ni novinari, ni ekonomisti, to je da mi u Upravi za trezor, organu Ministarstva finansija, imamo državu u državi.
Uprava za trezor obavlja poslove platnog prometa za budžetske korisnike (da se građani sete, to je onaj stari SDK) i, navodno, iz tih sredstava (znači, država uzme od sebe da bi dala sebi) ima sopstvene prihode i, ovo je za verovali ili ne, Uprava za trezor (znači, ne Ministarstvo finansija, nego Uprava za trezor) finansira sopstvene troškove u potpunosti. Čak nam je u ovom budžetu rekla da ima iz nekih sredstava i 12 milijardi sopstvenih prihoda kojima će (evo još jedne vrlo važne stvari o kojoj hoću da pričam) vraćati dugove, što strane što domaće. O dugovima ću kasnije.
U toj Upravi za trezor mi dobismo da po zakonu odlučujemo o onome što je pravilnik zemljoradničke zadruge: prebaci u ovaj sektor ljudi koliko hoćeš ili u onaj drugi ljude koje misliš da mogu timski da rade. Ne, mi o tome navodno raspravljamo po zakonu. Ne raspravljamo o uredbama gde se dele milijarde para. Samo Nacionalni investicioni plan je 44 milijarde; koliko je subvencija, koliko je kredita. Znate, ministarstvo regionalnog razvoja i privrede se bavi i kreditiranjem, znači ono što se zove 551 i ono što su 621, krediti i subvencije, vi to imate kod gospodina Dinkića potpuno neprikriveno. Čovek kreditira, kakve poslovne banke.
Gospodo građani, ugašene su četiri velike banke po mafijaškom principu – ubij poverioca i rešio si dug. Po tom mafijaškom principu svi mi građani smo naterani da za puko preživljavanje idemo i zadužujemo se kreditima u stranim bankama. Preduzeća su dobila obavezu da svoj platni promet presele u te strane banke.
Ali, država, Vlada, njena ministarstva, njihov platni promet ne rade te banke, ni poslovne ni bilo koje, za državu platni promet radi njena Uprava za trezor. Mislim da bi se poslovne banke utrkivale da za izuzetno nisku proviziju rade taj posao, sa jednom dobrom preventivnom kontrolom u Ministarstvu. Zašto vi, ljudi, uopšte radite taj posao u Ministarstvu ili što radite samo za vas? Hoćete da izađete na tržište da se borite sa konkurencijom? Ne, nama ste ugasili banke, usmerili nas na kreditiranje kod banaka koje su iz inostranstva, koje vam prave problem kada iz svojih centrala dobijaju novac, pa morate obaveznu rezervu njima da prilagođavate, ali onako kako od nas želite da napravite idealnog dužnika, pa neko uspe ili neko ne uspe, jer znate kako kažu - kriv je onaj, niko ga nije naterao da uzme, šta god da je problem, loše, loš let, bilo koja zavisnost.
Ali, to što vi pokušavate i da od države napravite idealnog dužnika, e to, gospodo, ne može bez ove skupštine, to više ne može bez ove skupštine. Obaveštavam javnost da ste u 2005. godini u junu mesecu doneli Zakon o javnom dugu gde će se navodno voditi evidencija o tome i briga, ne evidencija, briga o javnom dugu države.
Do dana današnjeg vi niste tu upravu formirali, do dana današnjeg niste postavili ni direktora, postavili ste samo na sajt Ministarstva za finansije organizacionu šemu, strukturu, u kojoj stoji kockica - uprava za javni dug, a u ovom budžetu pišete da će Uprava za trezor brinuti o javnom dugu do formiranja uprave za javni dug. Ništa čudno, imate vi preča posla, imate vi uredbe kojima treba da subvencionišete, da delite, da vas mole, da vas kume i da budete u ime države veliki i dobri, milostivi vladari.
Draga gospodo, da li vi zaista mislite da građani ne umeju da saberu dva i dva? Da li vi zaista mislite da može da prođe neprimećeno da je od prethodne uredbe o privremenom finansiranju, koju je Vlada u istom sastavu donela, do ovog zakona o budžetu, kako se to kaže, na potpuno neobičan način iz prihoda nestalo kamate u vrednosti od milijardu 875 miliona i 800 hiljada.
(Predsednik: Vreme. Izvinjavam se, vi imate 20 minuta, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Nije problem, završite.)
Nestala je kamata u vrednosti od 23 miliona evra. Znači, 23 miliona evra je nestalo iz izveštaja o budžetu.
(Predsednik: Izvinjavam se, upozoren sam, imate duplo vreme, nastavite slobodno do kraja.)
Zahvaljujem, biće uputno da u celini govorim. Znači, 23 miliona evra je nestalo sa prihodne strane. Gospodine ministre, ne znam zašto ste promenili dobru praksu da navedete i koji je to prihod tamo u nekoj klasi sedam. Zaista je besmisleno da ne unesete ... Gospodine Vlahoviću, hoćete malo o vama da pričam? Doći ćete i vi na red.
Znači, nisu stavljene klasifikacije prihoda. Nije nikakav problem, postoji "Službeni glasnik" gde je pravilnik o kontnom planu i klasifikacionom okviru za budžetska sredstva i sve se lepo vidi, pa ja imam da postavim dva zanimljiva pitanja. Gde su se izgubile kamate od 23 miliona evra? I još važnije pitanje: a od čega su prihodovane kamate od 23 miliona evra?
Zašto vam se u neporeskim prihodima nalaze mešoviti i neodređeni prihodi, 15 milijardi evra? Ljudi, 15 milijardi evra mešovitih i neodređenih prihoda.
Kad sam pokušala da utvrdim preko klasifikacionog okvira šta je poreklo tih para, ispostavilo se da to može biti zakupnina za stanove u državnoj svojini, što sigurno nije taj novac, deo dobiti javnih preduzeća, što verovatno nije, i ostaje mogućnost da to budu neki "ostali prihodi".
Zaista ne mogu da shvatim da mi u predlogu budžeta, kao poslaniku, dostavite pregled u kojem se u stavci "ostali prihodi" iznosi 15.354.827.000 dinara nedefinisanog iznosa sredstava.
Zanima me, gospodine Cvetkoviću, vi ste ovde predstavnik Vlade, zašto ste izašli pred poslanike a da nijednom rečju niste obrazložili potrebu da se, pre svega, podnese ovoj skupštini završni račun, makar za prethodnu godinu? Poslednji takve vrste bio je u 2001. godini i mislim da bi bilo vrlo korisno da uporedimo koliko je novozaposlenih službenika u državnoj upravi sada u organima u odnosu na taj poslednji podatak.
Bilo bi zanimljivo da vidimo koliko smo, kao država, odnosno vi u naše ime, uložili u Nacionalnu štedionicu, koliko smo od toga, kao država, prihodovali, kako su to gospodin Dinkić i njegovi prijatelji prodali svoj ulog u Nacionalnoj štedionici i koliko smo, to pitam zbog budžeta, kao država na tome zaradili. Završni račun po prirodi stvari bi sadržao i tokove novca. Znači, znali bismo koliko nam je to deviznih rezervi npr. u Euroaksis banci, po kojoj kamati nam se tamo čuvaju devizne rezerve, zašto je gospodin Jelašić, guverner, napravio, po sopstvenom priznanju, ne po tajnim podacima, deset milijardi dinara gubitka, navodno regulišući monetarnu politiku.
Imam jedno posebno zanimljivo pitanje u okviru tokova novca – kako bi nam gospodin Đelić objasnio ono što je list kojem je on većinski vlasnik objavio, kako je u danima izbora gospodina Tomislava Nikolića na berzi izvedena pokazna vežba. To je naslov iz lista "Ekonomist", u kojem je gospodin Đelić većinski vlasnik. Muški koji su vojsku služili, kolege poslanici, to znaju, da je pokazna vežba simulacija nečega. Znači, uz investicione fondove, kojima sada pokušavate da stvorite lakše uslove za rad tako što ćete ih osloboditi poreskih obaveza, sa tim investicionim fondovima i u aprilu novodobijenim dozvolama (sad je zanimljivo, gospodine, jer ste vi u redu onih koji lako dobijaju dozvole za nove, finansijski atraktivne poslove) pojavili su se na tržištu novca sa velikom količinom para (jedan od njih je iz Zagreba, jedan je odavde, sa domaćeg terena) i napravili su nam tu pokaznu vežbu, simulaciju, kako se može napraviti haos na berzi ako radikali dođu na vlast.
Koji su mali akcionari tada ostali kratkih rukava, a koji su investicioni fondovi pokupili kajmak, pitanje je na koje vi morate da odgovorite javnosti, ne zato da konačno razbijemo dilemu da narod jedva čeka radikale na vlasti, nego da nam kažete ko je simulirao tu pokaznu vežbu da od malih akcionara pokupi kajmak, a da nama pričate priču o razvoju finansijskog tržišta i o potrebi poreskih oslobađanja tih delatnosti. Kad smo kod tih tokova novca, bilo bi vrlo zanimljivo da priču o blagajničkim zapisima i uopšte o hartijama od vrednosti raščistimo jednom do kraja.
To je jedino moguće ako nam dostavite završni račun. Neki mali kupci blagajničkih zapisa kažu – pa, zaradio sam i ja.
Ja ću jednu nepopularnu priču, kratku, da vam kažem – da li se građani sećaju kad je u vreme velike inflacije 1993. godine bilo moguće kupiti patike za 300 evra, a dok vam ček stigne na naplatu, vi za te patike date tri evra, pa ste srećni što ste dobro prošli. U to vreme je neko uzimao kredite od milion evra, a vraćao ih sa 10.000.
Priča se ponavlja. Pitanje je da li su akteri drugačiji i ko im sada stvara ambijent i uslove. Vi koji ste kupili blagajnički zapis pa zaradili 5.000, u stvari, za vas priča nije režirana ni zamišljena. Zamišljena je za velike igrače koji su devet banaka u on line, direktnoj trgovini sa Narodnom bankom kupovali blagajničke zapise na kojima je država, po izjavi gospodina Đelića, ja njemu slabo verujem ali ovde imam podatke, 155 miliona evra samo za kamate. To nije tuđa priča, to nije priča van budžeta, to je priča ovog budžeta. Te kamate tim velikim igračima u toj on line trgovini plaćaćemo mi. Zašto on line trgovini?
Kada je završavana prevara sa Nacionalnom štedionicom, u trgovini na berzi, što je javno pravilo trgovanja, kada je softverskom aplikacijom zaustavljeno vreme da bi mogao jedan jedini kupac da održi cenu akcija i onda proda grčkoj banci, odgovarala je Ana Lukić broker, kazna je bila godinu dana zabrane bavljenja poslom. To je u ovoj državi moguće, u kojoj je pohlepa glavna ideja vodilja i u kojoj jednom prodate takav štos koji je Dinkić prodao sa Nacionalnom štedionicom.
On i njegov prijatelj Jelašić to više ne rade na berzi, oni to rade u on line trgovini gde se tačno zna koji broker, koji diler, koji ovlašćeni iz poslovne banke ima pristup tom trgovanju. To nije priča za crnu hroniku, to nije priča za tabloidne novine, to je priča za budžet i zato nedostaje na mnogim mestima, gde je neophodno, para, ali zato ima za one koji kažu – sve može biti predmet trgovanja, ali Jelašića ne damo.
Da li još nekome treba objašnjenje zašto se Jelašić čuva kao suvo zlato, kao neko ko je zaista prihvatio na sebe veliku odgovornost da jednog dana, zajedno sa vrsnom ekipom finansijskih aktera u liku Nikole Živanovića, stručnjaka Nika Đivanovića, pred nama podnese račune. Jer, građani dobro znaju, savršena pljačka ne postoji, a mi građani Srbije, mi iz SRS nemamo razloga da o ovome ne govorimo na način kako to dokazuju podaci, kako to govore iskustva i onako kako smo svi zajedno oštećeni da nemamo za elementarne stvari, da jedni druge prevare u uredbi o privremenom finansiranju, da se zaustavi to neustavno finansiranje gradnje stanova, odnosno dodele stambenih kredita, jer mi ne želimo da budemo ni taoci njihovih zajedničkih interesa, ni da budemo kolateralna šteta njihovih neizvršenih dogovora ili neslaganja u ministarstvima koja funkcionišu po principu duplog ključa – gde dvoje odgovaraju, nijedan nije odgovoran – i da se najviše otimačine i dan-danas vrši oko raspodele novca.
Pravo da bude pored kase dobija onaj koji je uvek znao da da onom iznad njega.
Gospodin Đilas je opet dobio ključeve od jedne zanimljive kase koja se zove Kancelarija i Nacionalni investicioni plan. Boža Đelić, koji je "Altis kapital" i "Altis konsalting" koristio uglavnom za sebe, potpuno nezakonito, koji je kroz firmu "Sopar sas" sa učešćem u "Kredi agrikol banci" od svega 9,99%, da ga ne bi otkrili, zaradio milionske sume, nije dobio od gospodina Tadića pravo da bude pored kase. Samo onaj ko da onome ko ga dovede da finansira zanimljive stvari, taj može da ima pristup.
Taj drugi je dobio pristup Nacionalnom investicionom fondu koji se, po principu o kojem govorim sve vreme, potpuno neustavno finansira, takođe uredbom po kojoj se kaže da će se osnovati savet. Đilas će predlagati savetu način raspodele i oni će možda i znati ko će kome i za koje namene dati pare, ali mi ovde i građani Srbije verovatno samo kada pukne neka afera.
Ove godine ste to uradili na način da su u jednom od članova zakona o budžetu, evo ga, lepo se šareni, podelili svojim miljenicima sredstva po ministarstvima koliko će biti podeljeno Nacionalnim investicionim planom. Niko ne zna ni namene ni projekte, ni one koji su predati, ni one za koje su pokrenuti postupci javnih nabavki. Kakva je njihova sudbina? O tome će odlučivati oni koji se sa našim novcem ponašaju kao da su vlasnici i naših života, a ne samo naših para.
Samo još dva zakona koji prate budžet moram da pomenem. Budžet je slika i namera Vlade i onoga što čini i šta će da čini. Ova vlada je Zakonom o akcizama rekla šta čini. Ono što se zove potpuna liberalizacija od 2000. godine naovamo, evo, nastavlja se i ovim zakonom. Uvoznici bezalkoholnih pića se izjednačavaju sa domaćim proizvođačima. Onima koji će se voziti u avionima ćemo kerozin osloboditi, to je predlog raznih poreskih obveznika u ovim slučajevima, akciza. Oni koji voze na auto-gas, taksiraju da prehrane porodicu, njima ćemo šest, deset dinara dodati na postojeću cenu.
Ono što je najstrašnije, ovim zakonom se gubi pravo na refakciju akcize za proizvođače, odnosno preduzetnike i pravna lica koja se bave građevinskom proizvodnjom; kada kupe dizel za građevinsku mašinu, to više neće moći da bude predmet refakcije.
Oslobodite kerozin, da se privatnim i ostalim avionima ljudi voze jeftinije i dodajte porez na auto-gas, da sirotinja ne može da se prehrani, svim uvoznicima otvorite sve što nije liberalizovano do kraja, ali vas jedno molim – nemojte da pišete u obrazloženju da ste to mogli i bez zakona, ali vi ste, eto, fini pa to radite na zakonit način. Ovo je zaista uvredljivo.
I, da na strani 8. tog zakona napišete da su svi zainteresovani imali priliku da se izjasne o zakonu, a mi smo ovo dobili u petak u 16,00 časova i danas o tome raspravljamo i nemojte da pišete da ste to mogli i bez zakona, jer bez zakona to ne možete da uradite.
Povodom pojedinačnih amandmana dobićete obrazloženja srpskih radikala za mnoge stavke. Imajte na umu da mi ovaj posao radimo zato što su nas građani izabrali da otvorimo četvoro očiju u njihovo ime i ukoliko je to moguće, ako ne možemo da sprečimo, makar da učinimo da oni saznaju koliko ste odgovorni i šta pričate, a šta u stvari radite. Novac i način raspolaganja njim je najbolja vaša slika i razmislite o tome.

Hvala vam.
Obaveštavam narodne poslanike da ćemo, po članu 85. stav 4, nastaviti rad po ovim tačkama dnevnog reda i nakon 18,00 sati iz razloga što smo u ovoj nedelji zakazali i Četvrto vanredno zasedanje, na kome ćemo imati obiman dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus, a potom ćemo odrediti pauzu za ručak.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u istoriji modernog finansiranja i finansija Srbija je samo dva puta imala budžetski suficit, 2005. i 2006. godine.
Prema Zakonu o budžetskom sistemu suficit u 2006. godini je iznosio 21,3 milijarde dinara; prihodi su bili 499,1 milijardu, a rashodi 477,8 milijardi dinara. Ove, 2007. godine o budžetu razgovaramo tačno na polovini kalendarske godine.
Izuzetno, u ovoj godini imali smo šestomesečno privremeno finansiranje najpre zbog održavanja parlamentarnih izbora, a potom i višemesečnog procesa formiranja Vlade.
Prema predlogu budžeta za 2007. godinu koji smo dobili, deficit će iznositi 0,6% bruto društvenog proizvoda ili 13,6 milijardi dinara, što znači da je fiskalni rezultat za ovu godinu za 1,6% bruto društvenog proizvoda lošiji u odnosu na prošlogodišnji.
Budžetski rashodi su ove godine veći za 20% od prošlogodišnjih. Najveću stavku na rashodnoj strani čine nadoknade za zaposlene - 153 milijarde dinara. Prošle godine za ove namene je potrošeno 115 milijardi dinara i povećanje iznosi čak 38 milijardi ili 33%.
U makroekonomskoj projekciji za 2007. godinu kaže se da će bruto društveni proizvod rasti po stopi od 5,9% i da će inflacija biti 6,5%, što znači da su budžetski rashodi povećani za više procentnih poena od rasta bruto društvenog proizvoda. Tu se postavlja pitanje da li će projektovana stopa inflacije biti održiva.
Naravno, vrlo je važno da se nastavi koordinirano delovanje fiskalne i monetarne politike, a po svemu sudeći teret će opet pasti na Narodnu banku Srbije, koja će restriktivnim merama morati da održava stabilnost cena i da odbija inflatorne pritiske.
Svi se slažu da su najveći problemi u Srbiji visoka nezaposlenost i visok deficit tekućih računa platnog bilansa. Stopa nezaposlenosti je među najvišima u regionu, jedino Makedonija ima veću stopu od Srbije. Prosečna stopa nezaposlenosti u Evropskoj uniji je 7,6%. Još 2005. godine, ako se setimo, usvojena je Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2005 - 2010, kao i Akcioni plan za period 2006 - 2008. godina. Međutim, za aktivne mere zapošljavanja iz ovogodišnjeg budžeta biće izdvojeno manje od dve milijarde dinara.
Prema podacima Zavoda za statistiku iz oktobra 2006. godine, u Srbiji ima 692.000 nezaposlenih, što daje stopu od 21,6% merenu uporedivim međunarodnim metodologijama. Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi ovaj program aktivnih mera, kao što su programi samozapošljavanja i program "Otpremninom do posla", programi obuke, prekvalifikacije, koji su veoma bitni jer pokazuju da struktura nezaposlenih ne odgovara potrebama privrede. To nisu programi opšteg tipa, već konkretni, za one poslodavce koji traže zaposlene.
Naravno, ključni faktor za povećanje zaposlenosti jeste dolazak stranih investitora i otvaranje novih radnih mesta. Srbija je prošle godine imala rekordan priliv stranih investicija, preko četiri milijarde dolara. Ove godine neće moći da računa ni na četvrtinu te sume i treba uložiti maksimalne napore za podsticanje direktnih grinfild investicija, kroz subvencioniranje po svakom novom nezaposlenom radniku.
Umesto za propale gigante i ono čuveno oživljavanje proizvodnje, subvencije treba dati svakome ko otvori novo radno mesto, bio to domaći ili strani poslodavac. Početnici treba da dobiju kredite bez hipoteke, sa najnižom kamatnom stopom od jedan posto na godišnjem nivou. Treba nastaviti program mikrokredita za samozapošljavanje, za sve one koji imaju dobru biznis ideju. Fond za razvoj treba da odobrava kredite za zanatske radnje, mala i srednja preduzeća.
Samo kombinacijom i doslednom primenom svih ovih mera (ovim spisak nije zatvoren) Srbija ima šanse da prepolovi stopu nezaposlenosti u narednih pet godina, što bi bio izvanredan uspeh, imajući u vidu činjenicu, recimo, da su Poljska i Slovačka prepolovile stopu nezaposlenosti tri godine nakon ulaska u EU.
Kao što sam rekla, politika plata nije bila baš sjajna u periodu pred formiranje Vlade. Ono gde se vidi negativan uticaj odsustva politike plata jeste spoljna trgovina.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvom kvartalu ove godine bio je duplo veći u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz je rastao po znatno većoj stopi od predviđene ili željene, pre svega zato što ne postoji kvalitetna ponuda domaćih proizvoda, pa se rast plata prelivao na kupovinu proizvoda iz uvoza. Mnoga naša preduzeća nisu konkurentna, jer nismo usvojili odgovarajuće evropske tehničke propise i standarde, bez kojih ne možemo da izvozimo našu robu na evropsko tržište.
Rešenje je u ubrzanju procesa restrukturiranja privrede, privatizacije i novim stranim direktnim investicijama, koje će povećati domaću ponudu robe, a tek potom dolaze podsticajne mere izvoznicima. Strukturne reforme su na srednji rok ključ rešenja problema srpske privrede. Privatizacija društvenih preduzeća, već je sada izvesno, neće moći da se završi ove godine, kako to zakon nalaže, ali bi trebalo da se završi u toku naredne godine, jer za privatizaciju je ostalo oko 1.250 preduzeća.
Zakoni koje smo doneli ovde u Narodnoj skupštini omogućavaju da se stečajni postupak brzo izvede i da firma u stečaju završi u rukama strateškog investitora, dakle nekoga ko će nastaviti proizvodnju, ali rasterećen od dugova iz prošlosti.
Na kraju, znamo svi da je Međunarodni monetarni fond preporučio da Srbija ove godine treba da ima suficit od 3% bruto društvenog proizvoda. To se nije desilo, ali ni ovaj deficit ne bi bio sporan kada bi javni rashodi bili na račun kapitalnih investicija, a iz priloženog vidimo da su rashodi povećani u korist plata, materijalnih troškova i subvencija.
Gospodine ministre, verujem vam kad kažete da rashodi nisu mogli da budu manji zbog zatečenog stanja, kako ste rekli, ranije ugovorenih obaveza, ali vas molim da nam u toku rasprave pojasnite šta ste zatekli u državnoj kasi, koje to obaveze treba da ispunite. Jer, u prvih šest meseci ove godine budžet je imao suficit od 30 milijardi dinara. Stopa rasta bruto društvenog proizvoda je bila 8,8%.
Devizne rezerve budžeta su doskoro iznosile 1,1 milijardu evra, što bi moglo da ostane netaknuto tokom cele godine i da se prenese u 2008. Svesni smo da budžet nije u problemu, to ne stoji sigurno, ali brine nas struktura rashoda. Još jednom vas molimo da nam to pojasnite tokom rasprave. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.