Javiću se kasnije.

Hvala.
Čedomir Jovanović, Poslanička grupa LDP ima 15 minuta, pa potom Slobodan Gavrilović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih pravo na repliku, ne zbog polemike sa gospođom Radetom, nego, prosto, zbog još jednog argumenta koji amandman koji smo podneli čini značajnijim i ozbiljnijim.
Naime, u Finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za 2007. godinu pominje se iznos od neophodnih 17 milijardi dinara. Zbog toga imamo problem. Fond zdravstvenog osiguranja je neizostavni deo sistema o kome Vlada mora voditi računa.
Taj finansijski plan o transferima iz budžeta Republike Srbije podrazumeva, kroz vrlo jasnu računicu, utvrđenih 16.685.356.385 dinara. Šta kaže fond u tom svom planu?
U članu 22. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji se primenjuje od 1. januara 2007. godine, a ovo vam čitam zbog toga što mislim da ministri koji su se konsultovali na telefonskoj sednici Vlade nisu poveli dovoljno računa, pa zbog toga njihov stav o našim amandmanima ne može biti relevantan, dakle, u tom planu Fonda zdravstvenog osiguranja se kaže da je, na osnovu člana 22. stav 1. Zakona propisano da se osiguranicima smatraju lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koja je izložena povećanom riziku oboljevanja, lica čija je zdravstvena zaštita potrebna u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalnog značaja, kao i lica koja su u kategoriji socijalno ugroženog stanovništva, ako ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika ili ako prava i obaveze iz zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju kao članovi porodice osiguranika.
Istovremeno, u stavu 4. istog člana propisano je da se, u smislu zakona, smatra i lice kome je nadležni organ utvrdio status izbeglog, odnosno prognanog lica iz bivših republika SFRJ, a koje ima boravište na teritoriji Republike. Takvih osoba je u Srbiji 921.683. Obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje koji bi trebalo da se planira u budžetu Republike Srbije je 16 milijardi 685 miliona dinara.
Ministre Cvetkoviću, nisam siguran da su ministri u telefonskim razgovorima bili svesni kakvu krupnu grešku čine kada odbacuju amandman LDP-a.
Tri milijarde su, apsolutno, neprihvatljive i to nije naša lična procena. Finansijski minimum Fonda zdravstvenog osiguranja je 16 milijardi 685 miliona. Ova država to mora poštovati ili mora tražiti alternativu u Parlamentu, na sednicama Vlade, u dogovoru sa društvom. Apsolutno smo spremni na sve, ali ne na jednostavno odbacivanje našeg amandmana zbog toga što nije u skladu sa zakonom o budžetskom sistemu, koji ni sama Vlada ne poštuje.
Ako Fond pravi finansijski plan za 2007. godinu, onda to može da uradi, recimo, ministar infrastrukture Velimir Ilić, koji će potrošiti 11 milijardi, ne navodeći način na koji će to učiniti, ne pravdajući svoje troškove. To je, apsolutno, neprihvatljivo, pogotovo činjenica da se Vlada konsultovala o našim amandmanima u telefonskom razgovoru. Odbacila je amandmane i samim tim porazila samu sebe u svojoj politici.
Premijer je ovde u ekspozeu rekao da će to biti socijalno odgovorna vlada, da će posebnu pažnju posvetiti najugroženijim slojevima stanovništva, da će to biti vlada koja će imati razumevanja za nasleđe devedesetih godina, za prognane, za izbegle.
Ovaj budžet je potvrda licemerja politike na kojoj je napravljena ta vlada. Ovaj budžet je dokaz nepoštovanja zakona na kojima, navodno, insistira ta vlada. Ovaj budžet je, između ostalog, i guranje Srbije u haos, u kom će se ona naći u drugoj polovini godine, zbog toga što sama nije u stanju da poštuje zakone na kojima insistira. Ako Vlada ne poštuje Zakon o zdravstvenom osiguranju, zašto treba da ga poštuje neki lekar ili neki pacijent? Ko u ovoj zemlji donosi odluke kada se zakoni poštuju, a kada se ne poštuju?
Mi insistiramo na ovom pitanju, pre svega, kao na pitanju kroz koje se prelama suština tranzicije u Srbiji. Ova zemlja se ne može promeniti a da niko ne plati cenu. Hajde da definišemo tu cenu i da kažemo kakva je uloga svakog od nas u tom poslu, pa i ljudi kojima na papiru nudimo velika prava, a u životu ih ostavljamo na margine naše svakodnevice.

Da li se još neko javlja povodom amandmana? Narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Bez sumnje je da ovih dana razgovaramo o dokumentu koji je, posle Ustava, najznačajniji dokument u ovoj državi. Želim da ukažem na ono što se pripisuje, delom, vladajućoj većini, bilo kao Vladi, bilo kao poslanicima, odnosno na ozbiljnost pristupa ovoj temi.
Najočigledniji primer će biti sledeće - ovo je novčanica od 500 milijardi dinara. To je jedna novčanica.
Za nju se, u vreme kada je ona bila aktuelna, mogla kupiti jedna šibica, a današnjim budžetom će godinu dana moći da funkcioniše država i sve njene institucije sa gotovo istom novčanicom.
Toliko o ozbiljnosti.

Izvolite, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 104 - pogrešno tumačenje narodnih poslanika. Priča se nadovezuje na priču gospođe Vjerice Radete o neozbiljnosti odgovora Vlade povodom podnetih amandmana.
Podneo sam amandman na član 5. razdeo 39. funkcija 490. Taj amandman govori o Agenciji za razvoj infrastrukture i lokalne samouprave.
U obrazloženju Vlade koji smo dobili, tj. odgovora zašto moj amandman nije prihvaćen, kaže se: "Zakon na koji je podneo narodni poslanik amandman, na razdeo 39. funkciju 410.", znači, navodi se sasvim neka druga funkcija.
To je neozbiljan pristup razmatranju ovog mog amandmana, jer amandman na koji mi je Vlada odgovorila govori o Agenciji za energetsku efikasnost. Znači, nema veze jedno sa drugim. To je smešno.
Zato vas molim, gospodine predsedniče, gospodine ministre, da ponovo date pauzu i da Vlada ponovo, ovaj put ozbiljno, razmotri ovaj moj amandman, možda će ga, ipak, ozbiljnom analizom, prihvatiti, što bi meni značilo puno, a naravno i Srpskoj radikalnoj stranci.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, ovi problemi s amandmanima i radom Zakonodavnog odbora nastali su zbog toga što je novi sastav Zakonodavnog odbora; ovo oko odbacivanja i odbijanja, to je odavno rešeno. Ne javljam se zbog toga, zato što to pripisujem neukosti. Na početku je moguće da se javi takva greška.
Pre nego što krenem s ovim amandmanom na član 4, pobeže Gavrilović, a on je pokazao novčanicu i nije dobio opomenu, a Rajko Đurić je pokazao novčanicu i dobio je opomenu. Znači, to je ta selektivnost.
Sada malo ozbiljnije. Vi u DS-u stvarno morate da sednete i da raščistite neke stvari. Ta novčanica je štampana u vreme kada je Demokratska stranka na saveznom nivou bila na vlasti. Samo da vas podsetim, Perišić je bio ministar informisanja. To je bila vlada Milana Panića, pa kasnije Kontića itd. Bio je Momčilo Grubač, bio je Tibor Varadi, pa je bilo poprilično kadrova DS-a i, naravno, praotac demokratije na čelu Republike, u liku i delu Dobrice Ćosića.
Znači, kada se žalite na ove novčanice, to su vaše novčanice, gospodine Gavriloviću. Nemojte da prozivate SRS. Tada ste vi avionima i helikopterima dolazili ovde da se skida imunitet Tomislavu Nikoliću i Vojislavu Šešelju itd. Ovo, samo da se orijentišete u vremenu i prostoru, jer vidim da zbog te dezorijentisanosti pravite ovakve kardinalne greške.
Tražio sam amandmanom da se član 4. briše. Zašto? Tražio sam to da bih isprovocirao Vladu i da bi izašla sa pravim podacima. Međutim, i oni mangupi, nisu izašli s pravim podacima. Veći od mene, slažem se, tu vam skidam kapu. Veći mangupi od mene, nisu izašli sa pravim podacima.
Ali, napravili su samo jednu grešku, u odgovoru su citirali dva člana Zakona o budžetskom sistemu, a prvi član koji su citirali je pogrešan. On se odnosi potpuno na drugu materiju, ali to mene ne čudi. Zašto? Zato što znam kako treba sa njima da se radi.
E, sada, građani Srbije, molim vas da obratite pažnju na to šta reguliše član 4. Predloga zakona o budžetu.
Kaže se ovako: "U toku 2007. godine izdaće se garancija Republike Srbije do iznosa od", ovo su velike brojke, ali da znate da će to biti negde oko 490 miliona evra.
To znači, po ovome, da će ova strana do kraja godine besumučno da diže ruke i da glasa za zakone o zaduživanju Republike Srbije, da će glasati za zakone o potvrđivanju sporazuma, da će glasati za zakone kojima se izdaje garancija Republike Srbije do iznosa od 491 miliona evra.
Ovde su navedene neke stavke, neću da ulazim u njihovu opravdanost, ali vas podsećam da se u tabeli nalazi stavka, pod IV - stranim vladama. Tako ćemo da damo garancije od ukupno 79 miliona evra, i to Vladi Francuske – 40 miliona evra, zatim, Vladi Španije - 37 miliona evra, Vladi Republike Austrije, vrlo skromno, dva miliona 350.000 evra.
Znači, Republika Srbija će da izda garanciju, što znači da ukoliko neki indirektni korisnik ili neko treće lice koje se zadužuje ne ispuni svoje obaveze, onda Republika Srbija treba da ispuni obavezu, samo što mi ovde još nemamo vrlo važne podatke o tome da li postoji neki period mirovanja, kada dospevaju obaveze, kakve su kamate.
To će kasnije da se sazna, ali će glavni argument Vladi prilikom pritisaka da se sledeći zakoni o izdavanju garancija obavezno donesu, biti pozivanje na član 4. Zakona o budžetu za 2007. godinu.
Znači, vi ste sada glasali i za nešto što ne znate, čak ne možete ni da pretpostavite o čemu se radi.
Znači, Vlada Francuske je veoma siromašna, moraće Republika Srbija da da njima garancije.
U okviru tog člana, u tom prvom stavu pod b) nalazi se da će Republika Srbija u toku 2007. godine odobriti projektne zajmove u ukupnom iznosu, pa sad imamo dva iznosa, jedan je 170 miliona dolara, a drugi je 242,5 miliona evra. Tu je već Republika ta koja je dužna da izvorno izmiri dug po tom kreditu, ali ćete morati da glasate, i ovde je tačno navedeno šta je to.
Znači, moraćemo sa Svetskom bankom da ulazimo u aranžman, Evropskom investicionom bankom, Bankom Saveta Evrope, Nemačkom razvojnom bankom, Vladom Španije. Znači kod onih prethodnih vlada mi smo garanti, a ovde smo direktni dužnici.
Dalje, postoji obaveza da se u budžetu, u opštem delu, prikaže i stanje duga Republike Srbije i, evo, sada ide to poglavlje gde se iskazuje stanje duga. Srbija je dužna, znači, samo obaveza države, 9.352.000.000 itd. itd. evra. I, sad se daje stanje duga u dinarima, pod dva se daje stanje duga u stranoj valuti i to iznosi 8,7 milijardi dolara.
Sada da vidite kako se kradu pare. Zapamtite, moram da vas relaksiram jednim lepim uvodom. 2001. godine kada je Mlađan Dinkić, odnosno 2000. godine, kada je stavio crnu čarapu na glavu, izvršio prepad, osvojio Narodnu banku, a Boris Tadić i porodica Jeremić - NIS, to valjda znate, neki drugi su oslobađali Kertesa iz Carine, čini mi se Zabunović, kako beše, ne znam ni ja, i da ne ređam dalje, vi ćete mnogo bolje da znate od mene, iz neke knjige sad izlaze, pa se sve otvara ko je gde upadao, kako je radio.
Samo da podsetim Zaštitnika građana i Poverenika na ove informacije o kojima još nije raspravljano. Odmah da vas obavestim, to još neće da zastari, to nikako ne sme da zastari, to mora da se raspravi do kraja. Smeškajte se vi, samo znajte, ko se poslednji smeška, najslađe se smeška.
Pošto mi više nemamo domaće banke, one su razorene, uništene, niti nam je Mlađa rekao gde su pare sa Kipra, niti nam je Velja rekao gde su pare sa Kipra, niti nam je rekao Batić gde su pare sa Kipra, niti nam je rekao onaj iz Državne bezbednosti, kako beše - Bogavac, niti onaj Đorđević, niko ne priča gde su te pare sa Kipra.
Pitajte onoga, ako znate da neko zna, slobodno ga pitajte, ja sam vas ovlastio, pozovite se na mene.
Razorene banke, uništeno sve, međutim ova država se u međuvremenu zadužila po tom osnovu i, evo, da obavestim građane Republike Srbije - svi morate da plaćate zajam koji je stvorila demokratija, ovi ovde, ovi levo od mene.
I ovo je jedan kredit koji mi otplaćujemo, to je kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora. Stanje duga po tom kreditu na kraju prošle godine je bio 6 miliona i nešto hiljada evra.
Dalje, još jedan vrlo interesantan kredit, ali on je poprilično veći, oko 600 miliona evra, to je projekat tehničke pomoći u privatizaciji i restrukturiranju banaka i preduzeća.
Vidite, ovi su se zadužili da uzmu pare iz inostranstva, da tim parama unište banke, unište privredu, a ovaj prodao 88 preduzeća. Znači, nije to bilo banbadava, kako neko kaže, oni zaradili, kao što su za Miloševića uzeli pet miliona dolara kada su ga isporučili.
Ti si potpisao u ime Vlade, iako si bio poslanik, ti treba da budeš lustriran; neovlašćeno si potpisao, prevario si i Vladu i državu, sve si prevario. Samo se ti smeškaj, DB zatvara krug. To su sve gole činjenice.
Znači, građani Republike Srbije, sada shvatate kakva je to podvala bila DS - demokratski blok. Vidite, i ovo što je sve raspoređeno po nevladinim organizacijama mora da uđe u strukturu vlasti. Kažite sami koliko je planirano da se primi novih u državnu administraciju, a pre sedam godina ovi su kritikovali da je ona predimenzionirana, da to treba otpustiti. Otpustili 80%, primili 300%. To je demokratija i to sve građani Republike Srbije plaćaju.
Vidite, vi vraćate kredit jer su sredstvima tog kredita izvršili otimačinu banaka, razaranje bankarskog sistema. Ja sam kao primer naveo ova dva kredita, da vam ne čitam ove druge. Svi krediti koji su ušli preko Labusa, a prve tri godine su svi išli preko Labusa, imali su klauzulu 35%, konsalting usluge koje ostaju u inostranstvu.
Pazite, pa ne da je pljačka, nego da ih pohapsite i kroz 10 godina da počnete sa suđenjem, ništa niste pogrešili. Eto zašto je njima stalo da budu u vlasti, pa makar i sa 3,2%, poput Mlađe Dinkića. Da nije prošao sad ovaj cenzus, on bi već bio u zatvoru sa Legijom. Ja bih se potrudio da bude čak u istoj prostoriji, pa neka se tamo dogovara. I sa Čedom bih ja isto, sa Legijom da bude u prostoriji, pa neka se dogovore o ovome što je sporno na sudu.
Smeškaš se. Samo se smeškaj, samo da znaš da je moguće da ti se desi da u CZ-u budeš u komšiluku sa njima. Onda razmišljaj kako će da bude i ko će da bude kapo. (Aplauz radikala) To nije sve.
Republika Srbija ima indirektne obaveze i te naše obaveze, to je sada stanje duga. Ovde nema ročnosti šta će da bude i kako će da bude. Ali je dat presek 31.12.2006. godine. Tu dugujemo otprilike 770 miliona evra. Sada tu mogu da se nađu neki izgovori - projekat vodovoda i ovo i ono za lokalnu samoupravu.
Ali tu je samo pljačka smanjena, odnosno svedena na niži nivo vlasti. Na niži nivo vlasti, to vam je isto kao kada u politici čujete da treba da se stavi tačka na pljačku, pa se kaže - ne treba sve da bude u Beogradu, treba da bude i u Novom Sadu.
Kad to kaže Čanak, on misli - što da kradu ovi u Beogradu kada možemo i mi u Novom Sadu. Ne vidi on građanina, ne vidi njegova prava ili obaveze. Ne, nego je u blizini sredstava, gde može sve da se završi na takav način.
Da vas podsetim da vam ovo kaže jedan protiv koga ste vi podneli krivičnu prijavu. Ja znam ko je podnosio krivičnu prijavu i ko je dogovarao. Samo se ti smeškaj. Đinđić, Čeda, Živković, Đelić...

Imate još minut vremena.