Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, vratio bih ovu našu raspravu na ovaj amandman. Jer, bez obzira na način na koji je on predstavljen, mislim da o njemu treba govoriti.
Ne slažem se da bi brisanjem člana 4. Skupština ispravila one propuste na koje je ukazao predlagač. Mislim da bismo time svi bili oštećeni. Ali, bilo bi dobro da se, možda, utvrdi mehanizam dodatne kontrole načina na koji će da se potroše tako velika sredstva i drugo.
Naime, u članu 4. se, između ostalog, obezbeđuju sredstva za Javno preduzeće ''Putevi Srbije'', za ''Železnicu Srbije'', Koridor 10, rehabilitaciju puteva, mostova, sanaciju mosta ''Gazela'', obnovu Železnice, regionalni razvoj Bora, povećanje energetske efikasnosti u Srbiji, za kliničke centre, obaveze po osnovu isplaćenih penzija poljoprivrednicima, te obaveze će biti izmirene, sredstva po osnovu neisplaćenih penzija svih zaposlenih, za staru deviznu štednju i Zajam za privredni preporod.
Ovaj amandman nije dobar i mi ga nećemo podržati.
Što se tiče načina na koji je predstavnik SRS-a zatražio podršku za ovako nešto, samo nam je olakšao protivljenje toj ideji, mada mislim da bi bilo korisno da se dodatno podsetimo kontrole u vezi s načinom na koji će biti potrošena ova sredstva, s obzirom na to da ne verujemo da će ljudi koji se nalaze u ''Putevima Srbije'', u ''Železnici Srbije'', u Ministarstvu koje je nadležno za organizaciju rada u tim preduzećima, za kontrolu rada tih preduzeća, novac trošiti na zakonom propisan način.
To je, između ostalog, cena partijske države koju u Srbiji afirmiše Vojislav Koštunica kao predsednik Vlade od 2004. godine. To je ono što je loše, gospodine Cvetkoviću, i zbog toga se nadam da ćemo pronaći zajednički jezik oko načina na koji će biti vršena kontrola tako velikih sredstava.
Hvala.