Srpska radikalna stranka je podnela amandman na član 5, Razdeo 2, koji se tiče funkcije predsednika Republike Srbije, a odnosi se na troškove njegovih putovanja koja su planirana za 2007. godinu.
Vlada je planirala to u ovim kolonama 6 i 8, kad se to sabere, izađe 42,5 miliona dinara. Nataša Jovanović predlaže da se to smanji, da bude samo 20 miliona dinara, a ja, naravno, moram da to obrazložim i da dodam još nekoliko vrlo važnih argumenata o kojima bi morali da vode računa poslanici koji podržavaju Vladu, jer u toku 2007. godine funkcija predsednika Republike treba da košta 170 miliona dinara.
Morate da znate da će negde oko 750 hiljada dinara da se obezbedi, to piše ovde – iz donacija inostranih zemalja.
Znači, 250 hiljada će neka strana zemlja dati Razdelu 2, predsednik Republike, a tu su i donacije od neke međunarodne organizacije, to je 500 hiljada dinara.
Kada se nešto što se, u žargonu, zove suveren, finansira iz inostranstva, onda nešto treba da se i uradi za te ljude iz inostranstva. Mi nemamo ovde napisano šta to treba da se uradi. Mi nemamo podatak o tome da li su ovo kompjuteri. Nemamo ni podatak o tome da li je ovo Narodna kancelarija. Ima tamo negde neki podatak da se i tu povećava broj zaposlenih.
Skrenuo bih vam pažnju na to da kada odbijate ovaj amandman, pošto nećete da glasate za taj amandman Srpske radikalne stranke, ne smete vi to, vodite računa da postoji i pozicija - ekonomska klasifikacija 423, to su usluge po ugovoru, i tu će 16,2 miliona dinara da se potroši. Znači, predsednik Republike ima potrebe za nekim uslugama i država plaća njegove potrebe za tim uslugama.
To je vrlo interesantno ako se ima u vidu da postoji poseban razdeo – avio-služba itd, gde su troškovi neuporedivo veći, gde verovatno ta avio-služba vozi predsednika; ne vozi se on posebnim nekim sredstvima, zato i postoji ta avio-služba, za te državne funkcionere, delegacije kada idu u inostranstvo.
Smatramo da je neprimereno da se u ovom trenutku tolike pare izdvajaju, kao i da nije ni opravdano. Možda nije ni celishodno.
Imamo predsednika države i premijera koji vode mrtvu trku ko će da bude Tito, drug Tito. Međutim, nešto im to slabo ide. Kada odu na ta putovanja u inostranstvo, navodno, zastupaju državu, onda imamo gafove, incidente. Evo, sada nešto Tadić ne pravi, ovih dva meseca, incidente, a i nije nešto bogzna šta putovao, ali u ove tri godine, gde god je otišao, neki incident je ispao, ili je to bio protokolarni incident, ili nešto u nekoj njegovoj izjavi što može da se svede na incident, sa vrlo teškim posledicama po nacionalne interese.
To treba smanjiti. Moram da ovo povežem, jer, praktično, svi oni razdeli imaju veze s ovim tekstualnim delom člana 5.
Vidite, ovde ste rekli da sredstva budžeta iznose 646 milijardi i još puno dinara, ali onda kažete da se tu, u kolonu 7, ubacuje još jedna stavka - 71,7 milijardi dinara. Kad se sabere, to izađe 717 miliona. To je prava potrošnja državnih organa i svega onoga što ste po razdelima stavili. Nemate potrebe to da delite. Vi ste javnosti predstavili da je budžet 580 i nešto miliona.
Na ovo vas podsećam samo zbog 2001. godine, kad ste se ovde zaklinjali kako treba da sve bude transparentno, kako svi prihodi i rashodi treba da budu iskazani u budžetu, da se to zna, da javnost zna.
Formalno-pravno, vi to jeste iskazali, ali ste samo zaboravili da to treba da se sabere, a niste sabrali jer onda deluje kao mnogo veći broj. Veliki je onda broj, pa onda i učešće u bruto društvenom proizvodu nije onoliko koliko ste vi zamislili da prikažete javnosti, nego daleko veće. Ovde se radi o čisto mangupskim marifetlucima.
Ove cifre nisu matematički problem. One imaju taj matematički aspekt sabiranja, oduzimanja i deljenja. Ali, iza ovih cifara se krije usluga, rad, delatnost, politika. Ovde se u velikim ciframa prikazuje nešto kao neka velika politika, a nje nema. Nema te velike politike. Nema tu neke značajne politike. Ovde, čak, nema politike koja bi imala pokriće u našim propisima.
Mnoge stavke, tekstualno i brojčano, ovde prikazuju nešto, a iza toga se krije sasvim nešto drugo. Koliko je to opasano, to ću vam pokazati na jednom primeru.
Pre godinu i po dana tragao sam za velikim parama koje su uzeli neki profesori Pravnog fakulteta, jer su nudili svoje usluge, odnosno bili su deo nekog tima koji je radio na predlogu, nacrtu nekog zakona ili nekih zakona. Slučajno sam doznao da su neki profesori i još neki centri uzeli velike pare. Sa ove govornice sam postavio pitanje i tražio odgovor. Evo, godinu i po dana je prošlo kako taj odgovor nisam dobio.
Znači, kada se sa ove govornice traži odgovor na neko pitanje, to nije isto kao da se obraćate Povereniku, zato što neko nije dao odgovor. Ovo treba da ima mnogo veću težinu, ali država ne odgovara, ne sme da saopšti podatke, koliko je uzeo Hiber, itd.
Evo, unapred vam kažem i, gospodine Duliću, zapišite, ne kao zahtev da mi se odgovori na pitanje, nego tražim obaveštenje i objašnjenje, da zadužite ministra Cvetkovića da u rokovima od 30 dana obaveštava Narodnu skupštinu Republike Srbije o svim onim ekonomskim klasifikacijama koje se ovde nazivaju usluge po ugovoru, ranije je to bilo nešto drugačije - šta je konkretno ministarstvo, u konkretnom mesecu, po tom osnovu zaključilo, za šta, koliko je to koštalo, kad se isplatilo i kome se isplatilo.
To je opet onaj član 226. To je u funkciji onoga što je jedan od mojih prethodnika rekao – ma, ne podržavam ja Krasićev amandman, nije dobar, međutim, sumnjam u to kakvo će biti trošenje. Pa, ja i podnosim amandmane zato što znam kakav će da bude trošak.
Znači, kada prođe mesec dana, da svi narodni poslanici dobiju obaveštenje, ekonomska pozicija - usluge po ugovoru, razdeo taj, odobreno toliko, zaključeni ugovori za taj iznos, sa tim i tim licima, projekat taj, predlog taj, studio taj, sve to prihvatam, da tačno znamo ko je koliko uzeo, ko je koga angažovao.
Tu se javljaju i centri za liberalno-demokratske studije, pa da ne ređam, pravilno se to društvo rasporedilo i drpa. To su vrlo važni politički centri, moram da vam skrenem pažnju. To su centri za podršku demokratskom bloku, jer demokratski blok na taj način kupuje njihovo poverenje.
Ma, šta ti, Batriću, ima da kritikuješ, ili ne znam kako beše onaj, Mijatović, itd. Nemaš ti da šta kritikuješ. Ne smeš ti da kritikuješ, ti si ugovorno vezan, mi smo tebi dali pare za taj projekat i kada dođe B 92, ima da kažeš - super, dobro je, na tragu je Evropskoj uniji, to je ono što traže od nas. Tako svi moraju da blebeću da bi se kod običnog građanina stvorio utisak, evo, vidite, svi su evropski opredeljeni.
To vam je isto i na ovim pozicijama kod predsednika Republike. Imamo skupog predsednika Republike, mnogo košta a slaba vajda, da budem jednostavan. Ne verujete da je slaba vajda? Pa, evo, tri meseca se dogovarao i kao predsednik Republike i kao predsednik stranke. S kim se dogovarao? Sa svojim krvnim neprijateljem.
Kada je postigao dogovor? Kada je Solana našao lepak, slepio. Šta je dobro od toga? Pa evo, svi povećali broj zaposlenih u ministarstvima, odnosno prave planove da povećaju broj zaposlenih. Šta se desilo sa onima iz prethodne vlade? Svi su izbačeni napolje, i pomoćnici, i ostali. Sad su tehnička vlada, ne mogu da biraju pomoćnike ministra. To je bilo do pre nekoliko dana, a sad, navodno, mogu, pa je hitno morao biti donet zakon kojim se prolongira rok za raspisivanje konkursa, a sad više to nije tako hitno, znači, dogovorili se.
Zakon ničemu ne služi Vladi demokratskog bloka. Oni su, otprilike, to prihvatili kao u vreme kralja Milana, zakoni su potrebni za opoziciju; to je naš problem, a to se sve preslikava u budžetu. Sve se to vidi iza svake od ovih cifara, ovde navedenih, bilo da se radi o cifri kojom se definiše neka ekonomska klasifikacija, bilo o cifri koja pokazuje koliki su izvorni prihodi budžeta, koliko su donacije, preneta sredstva i tako dalje, i, na kraju, onaj ukupni iznos.
Mene uopšte ne čudi što šest godina nemamo završni račun. Zašto? Završni račun bi, otprilike, bio kao sneg, kad padne sneg, onda se tragovi vide, a njima je stalo da se tragovi ne vide.
Vidite kakvo je izveštavanje iz Narodne skupštine. Ovde postoji, u hodniku, mesto za kamere. Bukvalno rečeno, dva-tri ta magnata koja kreiraju naše javno mnjenje kažu glavnim i odgovornim urednicima šta je glavna tema za sutrašnji broj, oni pokupe predsednike poslaničkih grupa i ponekog poslanika, privedu ih tamo da bi dali neku izjavu. O čemu? O nečemu što se uopšte ne priča u Narodnoj skupštini.
Malo ćete sutra naći tekstova u novinama o tome šta se dešava u Narodnoj skupštini, kako je Jorgovanka Tabaković naterala ministra Cvetkovića da ćuti povodom iznošenja papira kojim se dokazuje da se u sadašnjem zakonu o budžetu vraća, navodno, stvara neka obaveza za neku donaciju. To neće niko da javi, mora da se krije.
O sportu ćemo da pričamo kada dođemo kod Đilasa, on prodaje sve moguće sekunde. Ako hoćete sekundu na televiziji, morate kod Đilasa.
E sad, da li kod Đilasa ministra, da li kod Đilasa direktora Kancelarije, da li kod Đilasa predsednika Odbora Demokratske stranke, da li kod Đilasa ortaka Olje Bećković, birajte.
Građani Srbije, ova demokratija je skupa za vas. Ne samo zbog toga šta se uzima iz džepa, nego i zbog toga što se stvaraju obaveze ne samo za vas, nego i za vašu decu. A ovo samo što se nije desilo, u Evropsku uniju da se uđe; desiće se, možda, 2023, a možda i nikad. Ali, oni imaju dobru priču, sedam godina pričaju o tome, Evropska unija samo nas čeka.

Hvala.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 5, razdeli 2, 3, 5, 11, 12, 15, 21. i 27, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman ima tri vrste primedaba, ili prigovora, ili predloga. Jedna vrsta se odnosi na predložena smanjenja rashoda po pojedinim stavkama. U Izveštaju Vlade navode se razlozi odbijanja te vrste amandmana, na strani 8, 1. stav.
Drugi se odnose na povećanje rashoda za rad Saveta za borbu protiv korupcije, za finansiranje opštinskih sudova, za Fond za mlade talente, za subvencije u poljoprivredi i za zgrade i građevinske objekte u okviru razdela Ministarstva zdravlja.
Gospodine ministre, molio bih objašnjenje. U stavu 2, na strani 8, samo je navedeno šta ja predlažem a nema nikakvog obrazloženja o stavu Vlade i da li je taj deo amandmana odbijen.
Treća kategorija predloga odnosi se brisanje svih sredstava opredeljenih za avio-službu Vlade i za Kancelariju Nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava itd.
Da se vratim na prvi deo predloga po ovom amandmanu, a odnosi se na smanjenje rashoda kod pojedinih korisnika, jer mislim da se ovde pare poreskih obveznika troše kao Alajbegova slama. Na šta se odnosi predloženo smanjenje rashoda?
Prvo, na troškove kabineta predsednika Republike. Pošto je o tome već govoreno, da bismo bili racionalni, ne bih to ponavljao. Drugi predlog odnosi se na smanjenje troškova kabineta predsednika i potpredsednika Vlade.
Dame i gospodo, gospodine ministre, podsetiću vas da troškovi ova dva kabineta iznose milion evra, preko 80 miliona dinara. Za jednu siromašnu Srbiju, to je previše.
Pogledajte stavke troškova putovanja, tu nešto nije u redu. Troškovi putovanja potpredsednika Vlade su skoro 100.000 evra, a predsednika Vlade - 2.500 evra. Ne znam da li je potpredsednik neki Brzi Gonzales ili Guliver, a predsednik - puž ili kornjača, ili Sfinga koja se nigde ne pomera. Naravno, problem je trošenja ovih para. Koliko je to prosečnih ličnih dohodaka, koliko penzija, plata, dečjih dodataka, novih radnih mesta?
Još frapantnije trošenje sredstava predviđeno je kada je u pitanju stavka - Generalni sekretarijat Vlade. Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se, pre svega, Poslaničkoj grupi Demokratske stranke, čiji su ministri izabrali Dejana Mihajlova ponovo za generalnog sekretara Vlade. Ako se ne sećate, to je isti onaj čovek koji je prozivao Zorana Živkovića i Borisa Tadića da kažu ko je ubio Zorana Đinđića, ako ne kažu, on će reći. Pošto vi imate većinu u Vladi, glasovima vaših ministara je izabran za generalnog sekretara Vlade, taj isti čovek. To je vaš problem, naš problem i problem poreskih obveznika Srbije je što se za njegov rad izdvajaju ogromna sredstva.
Pogledajte troškove putovanja u Razdelu - Generalni sekretarijat Vlade, 69 miliona dinara. Još malo, pa milion evra. Podsetiću vas da su troškovi Ustavnog suda Srbije manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova, da su troškovi tužioca ili Tužilaštva za ratne zločine manji od projektovanih troškova putovanja Dejana Mihajlova.
Da li je on to osnovao turističku agenciju, konkurenciju "Džoli tursu" ili "Kon-tikiju"? Bilo bi smešno da nije žalosno, ovako je, nažalost, tragikomično.
Vladina kancelarija za saradnju sa medijima, nisam čuo nijedno slovo, nije se oglasila od kako je formirana, opet milion evra, odnosno, da budem precizan, nešto manje od milion evra, 73 miliona dinara, znači 900.000 evra.
Podsetiću vas da postoje dve kancelarije za odnos sa medijima, jedna premijerova, jednog dela Vlade - u liku Srđana Đurića, koji se svake večeri oglašava, i ona druga, oficijelna, koja, iz ne znam kojih razloga, ćuti. Još nešto da vas podsetim, ta kancelarija za saradnju sa medijima, prema projektu o budžetu, treba da troši 10 puta više nego Biro za komunikacije u Vladi Zorana Đinđića. Nađite budžete za 2002. i 2003. godinu, pa ćete videti da je istina ovo što sada govorim.
Sledeća stavka tiče se Saveta za borbu protiv korupcije. Ono što sam govorio za dva kabineta, projektovana sredstva, ili rashodi za njihov rad, šest puta su veći od onoga što je planirano za Savet za borbu protiv korupcije. Ne može se tako u Evropu.
Troškovi putovanja Dejana Mihajlova su pet puta veći nego ono što treba da se izdvoji za Savet za borbu protiv korupcije.
Zašto je to tako? Zato što se želi potpuno marginalizovati Savet za borbu protiv korupcije. On je ikebana, da se može pred predstavnicima i zvaničnicima raznih međunarodnih institucija reći - imamo mi Savet za borbu protiv korupcije. On je za premijera zadnja rupa na svirali, jer on treba da služi raskrinkavanju brojnih afera i zloupotreba vlasti.
Pokušavao je to da uradi Savet za borbu protiv korupcije i napravio kompletan izveštaj za Nacionalnu štedionicu i dostavio ga Tužilaštvu, ali, naravno, pošto je jedan od ministara i prethodne i sadašnje vlade na vrhu piramide zloupotreba u aferi ''Nacionalna štedionica'', nikom ništa.
"Knjaz Miloš", "Meridijan houm", slučaj "Satelit Eros", "Keramika Kanjiža", "Jugoremedija", "Veterinarski zavod", privatizacija brojnih banaka, "Kargo centar" na aerodromu, češki dug, "Sirijska nafta", ruski gas, privatizacija "Mobtela", stanovi "Cvećara", afera "Kofer", afera "Jelašić", kupovina lokomotiva preko butika, afera "Novosti", ''drumska mafija'', koja je u vrhu vlasti, pa se premijer pre neki dan slika sa nekim od šefova te mafije, prilikom otvaranja deonice puta preko Zlatibora.
''Prosvetna mafija'' je bila u vrhu vlasti, ali do nje se nije došlo. ''Duvanska mafija'', vrhovi duvanske mafije su tajkuni koji danas vladaju Srbijom, pa kad se otvori priča o kiparskim parama, onda ćete doći do gospodara Srbije, bivših i današnjih gospodara Srbije i njihovih "of šor" kompanija na Kipru. Te "of šor" kompanije i te pare na Kipru su, pre svega, od trgovine duvanom.
Ja sam protiv Mlađana Dinkića zbog toga podneo krivičnu prijavu, čekam da dođe ovde, da vidimo ulogu fantomske kriminalne agencije FIA, Lord Armstrong, Džesika Degrasija, Vukašin Volf Minić, da vidimo kuda idu kraci te mafije i tih zloupotreba. Zato nam ne treba Savet za borbu protiv korupcije i zato se za njega izdvajaju mrvice i zato sam uložio ovaj amandman.
Predložili smo, takođe, da se ukine avio-služba Vlade. Ne znam da li je to druga avio-kompanija u Srbiji posle JAT-a, znam da ni mnogo bogatije države i vlade nemaju svoju avio-službu i ne znam čemu oni silni troškovi putovanja u svim razdelima ako će postojati avio-služba Vlade. Jedan od predloga je da se drastično smanje rashodi za BIA.
Dame i gospodo, jadna je država u kojoj su izdvajanja za BIA, za tajnu službu, a zamalo da se zbog toga ne formira Vlada, ista kao izdvajanja za Narodnu skupštinu, za najviše zakonodavno telo u ovoj zemlji - preko tri milijarde i 300 miliona dinara. Tu imate vrlo diskutabilnih kategorija, specijalna davanja zaposlenima, specijalizovane usluge.
Da li to podrazumeva i plaćanje ovih ''spavača'' na spisku BIA, koji se oglašavaju ovih dana po novinama, da li to podrazumeva i njihove novine i novinare? Neki novinari su službena glasila BIA.
Jel to podrazumeva i plaćanje istih onih koji su se, recimo, mesecima trudili da opstruiraju proces suđenja ubicama Zorana Đinđića, treći metak, druga ulica, drugi atentator, ledeni metak, foto-robot, neprestano zamenjujući teze i pokušavajući da dokažu da su drugi ubili Đinđića, a ne oni koji su ga ubili?
Nisu njima problem egzekutori, nisu njima problem oni koji su povukli oroz, njima su problem politički nalogodavci, jer to je bilo političko ubistvo. Onda treba pogledati ko je najviše profitirao. Oni koji su posle Đinđića došli na vlast. Stvar je potpuno jasna.
Plaćenici BIA su obuhvaćeni ovim enormnim parama koje su planirane i projektovane za finansiranje BIA.
Predložio sam veća izdvajanja za Savet za borbu protiv korupcije da bi Savet mogao na pravi način da uradi ono što treba da radi jedan Savet za borbu protiv korupcije u jednoj demokratskoj evropskoj državi, što Srbija treba, valjda, da bude danas; nažalost, to još nije.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za pravosudne organe. Podsetiću, procentualna izdvajanja su 2,7%. U vreme dok sam ja bio ministar pravde, bila su preko 3,5%. Znači, sada su 30% manja. Mora da se stvori ambijent, da se povrati dostojanstvo nosiocima pravosudnih funkcija, ali da se onda traži odgovornost.
Možda nepopularno zvuči, ali to treba da bude nešto što je, ponavljam, nepopularno nazivano - štap i šargarepa. Oni koji hoće da rade taj odgovoran posao, treba da budu bogato nagrađeni, a oni koji neće i ne znaju da ga rade, ne moraju da rade u pravosuđu i ne moraju biti nosioci pravosudnih funkcija.
Predložio sam da se povećaju izdvajanja za Fond za mlade talente, jer ne možemo govoriti o svetlim perspektivama...

Još jedan minut. Izvinjavam se, izvolite.

Predsedniče, mogu li da pročitam broj. Ne znam čemu ta nervoza.
...za mlade talente. Ako pričamo o perspektivama za mlade generacije, a ne učinimo ništa na planu da se oni ovde afirmišu, onda će se, kao što to već sada jeste, neprestano povećavati redovi pred stranim ambasadama i onda to ostaje jeftina demagogija i prazno slovo na papiru.
Predložili smo subvencije i povećanje izdvajanja za subvencije u poljoprivredi i, konačno, za zgrade, građevinske objekte u okviru Ministarstva zdravlja.
Na šta nam liče domovi zdravlja, na šta nam liče bolnice, to nije ono što Srbiji danas treba, što treba jednoj normalnoj evropskoj državi, kakva Srbija, s ovakvom Vladom, očito ne može da bude. Hvala.

Hvala.
Poslanička grupa SRS-a, gospodin Tomislav Nikolić, potom gospodin Rajko Baralić.
(Rajko Baralić, sa mesta: Prijavio sam se pre Tomislava Nikolića.)
Izvolite, gospodin Rajko Baralić.

Amandman o kojem je govorio gospodin Vladan Batić sadrži nekoliko pitanja koja zaslužuju poseban komentar.
Najjeftinije je za jednu državu da ima svoju avio-službu. Gospodine Batiću. Vlada u kojoj ste vi bili ministar koristila je avio-prevoz Stanka Subotića-Caneta, i to onaj avion kojim su upravljali sinovi Jovice Stanišića i gospodina Zečevića, tura Beograd - Dubai - Beograd, hotel "Jedro", sa sedam zvezdica. To je najskuplje za jednu državu.
Koliko god da košta avio-služba jedne vlade, za građane ove zemlje je najjeftinije da ona tu avio-službu finansira. To je veoma važno, jer, u protivnom, ako ne plaćaju svoje račune, onda ti računi stižu multiplicirani kasnije, u različitim formama.
Drugo pitanje. Ovo je država u kojoj već pet godina tuđe obaveštajne službe izdaju svoje novine, gospodine Batiću. To što vi govorite o tome da BIA, u izvesnom smislu, ima neki uticaj, o tome ne znam ništa. Ako ima, to je, moguće, pitanje suptilnog delovanja te službe. Takođe, želim da vam kažem da je za jednu državu, kao što je naša, takođe, važno da ima dovoljno finansijskih sredstava za sve mere kontraobaveštajnog obezbeđenja i zaštite. Ukoliko to nema, onda imamo druge probleme.
Dakle, razumem vašu argumentaciju i znam da se intimno ne slažete s onim što ste govorili. Razumem to kao političar i razumem vas kao političara. Ako bismo uporedili koliko od bruto društvenog proizvoda naša država izdvaja za tajnu policiju, u odnosu na sve druge države koje vi nama predstavljate kao demokratske, videli biste da je to 1:150 ili 1:180.
Dakle, bilo bi za nas, kao narodne poslanike, važnije da Odbor za bezbednost Narodne skupštine bude u potpunosti motivisan i osposobljen da iskontroliše način na koji se ova sredstva troše, pri čemu nemam nikakvu dilemu da će to uvek biti moguće, nažalost, po ovaj parlament, jer ukoliko su sredstva tajne policije transparentna do kraja, onda postojanje takve službe nema nikakvog smisla, jer to onda nije moguće obezbediti, inače bi sve bila javna bezbednost. A ako je sve javna bezbednost, onda je stvar prosta: pištaljka, palica, pendrek itd.
Iz tog razloga, nikada ne bih mogao da podržim amandman koji ste podneli, iako imam razumevanja za ono što ste uradili, jer imate sada lagodniju poziciju od one kada ste bili ministar.

Replika, narodni poslanik Vladan Batić.

Znam da gospodin Baralić pripada političkoj opciji koja je godinama opstajala zahvaljujući tajnoj službi: Udbi, BIA, KOS-u i ostalim tajnim službama. Iza te službe, gospodine Baraliću, ostali su grobovi, humke, crni barjaci, nesreća, ratni zločini. Sva zla se vezuju za tu službu.
Nemam ništa protiv, gospodine Baraliću, da postoje takve službe. Prvo, ovo što je predloženo ovim amandmanom nije nikakva demagogija. U to verujem. Tajna služba postoji u svakoj zemlji, i u onima koje su mnogo uređenije od naše, ali je njen rad pod kontrolom parlamenta.
Može li da se kontroliše rad tajne policije u Srbiji? Ne može, gospodine Baraliću. Vi znate da ne može. Prema tome, nikada nemojte veličati naše tajne službe. One su zlo koje je ovoj zemlji donelo toliko nesreća, a ostale su poprilično identične, nepromenjene, čak vaskrsavaju, čak se revitalizuju pod ovom vlašću.
Drugo, nije Vlada koristila, odnosno jedan jedini put je Zoran Đinđić leteo, nacionalni fond su napravili srpski biznismeni, avionom Stanka Subotića-Caneta, nijedan drugi ministar, nikada. Avion Vlade, u vreme dok ste vi bili na vlasti, leteo je svakodnevno s opljačkanim parama i milijardama na Kipar, između ostalog. To je ta razlika koja se odnosi na avio-službu Vlade.
Rekao sam, može da postoji ta avio-služba, ali zašto onda enormni, milionski troškovi putovanja u svakom razredu, ili, možda, Dejan Mihajlov putuje brodovima ili helikopterima, ako to nije avio-služba?

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.