Poštovane kolege narodni poslanici,  šta koga interesuje u ovoj skupštini, to je relativna stvar. Ja sam potpuno ubeđen, iz onoga što sam slušao proteklih dana, da vas uopšte ne interesuje šta piše u ovoj knjizi koja se zove budžet, jer jedino ministar odgovara. Ali, samo vi radite na taj način, nećete dugo.
Gospodine predsedniče, želeo sam, koristeći odredbe Poslovnika, da saopštim Narodnoj skupštini Republike Srbije i ministru u Vladi Republike Srbije, ne ovom, već gospodinu Vuku Jeremiću, jednu informaciju koja može biti važna za državu, barem mi socijalisti tako mislimo.
U ponedeljak, u Kopenhagenu počinje jedan filmski festival, na kome će biti prikazan jedan film sa prostora bivše Jugoslavije koji nosi naziv "Milošević, balkanski kasapin". Mi smatramo, socijalisti, da bi ministar, odnosno odgovarajuće diplomatsko-konzularno predstavništvo trebalo da reaguje, najmanje iz dva razloga. Milošević je mrtav, a proces u Haškom tribunalu je prekinut.

Gospodine Obradoviću, stvarno moram da vas upozorim. Kakve to veze ima sa budžetom?

Ja sam rekao da koristim svoje poslaničko pravo. Nemojte sada da se pravimo ludi, rekao sam da koristim svoje pravo. Dozvolite mi da završim.

I pozivate se, na koji član Poslovnika?

Pozivam se na član 226. Poslovnika. Vrlo sam precizan u izražavanju.
Znači, gospodin Vuk Jeremić i diplomatsko-konzularno predstavništvo da preduzmu odgovarajuće mere, da reaguju da se film skine sa repertoara, iz prostog razloga, što je, po našem mišljenju, Milošević ubijen u Haškom tribunalu. Drugi imaju drugu kvalifikaciju.
Još jedna važna činjenica za ovu moju priču i za ovaj moj zahtev jeste da je Međunarodni sud pravde u Hagu doneo presudu da Srbija nije umešana u događaje i posledice građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Mi smatramo da je prikazivanje takvog filma, apsolutno, jedna politička i svaka druga kampanja koja se vodi protiv Srbije.
Ako ima nekog ko to ne misli, u redu, ali, na vreme upozoravam i ministra spoljnih poslova, i Narodnu skupštinu, i građane, da bi bio red da država nešto preduzme.
Neka se oni pozovu na umetničke slobode, to je njihovo pravo, ali država mora da reaguje da zaštiti državu.

Na član 5, Razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Vlada je odbila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Kolega Zoran Antić je podneo amandman na član 5. Razdeo 3, glava 3. i 4, funkcija 110, kojim se, u stvari, predlaže brisanje troškova namenjenih za Kancelariju za saradnju sa medijima.
U najkraćem, obrazloženje za ovaj amandman je u sledećem. To je uobičajeni posao saradnje Vlade sa medijima, koji bi mogao da radi Generalni sekretarijat, a koji nema beznačajna sredstva, jer su vrlo značajna sredstva namenjena, i to 312.390.000, za taj sekretarijat. Mislimo da bi on mogao da obavi taj posao bez dodatnih troškova od milion evra. Čemu služi Kancelarija za saradnju sa medijima? Očigledno da je Vlada svesna da je reč o proizvodu koji bez reklame ne može da prođe, odnosno da je potrebno oblikovati mišljenje javnog mnjenja i uveriti građane u ono u šta se ne mogu uveriti, primajući platu, razmišljajući o svojoj budućnosti i procenjujući rezultate rada Vlade.
Znači, potrebno je sarađivati sa medijima, a ova stavka - usluge po ugovoru, znači da je od ukupno 73 miliona namenjenih za stavku Kancelarije, 23 miliona namenjeno za usluge po ugovoru u okviru ove kancelarije. To je praksa započeta 2000. godine, to je tekovina DOS-ove revolucije, da bi se ekonomisti, koji su iole znali da pišu o monetarnoj sferi i da iznose podatke koji bi kritičkoj javnosti služili da ocene rad Vlade, zaposlili u Narodnoj banci, u raznim centrima za liberalne studije, raznim nazovinevladinim stručnim organizacijama, i tako se ućutkaju da ne pišu kritički o Vladi.
Po tom principu, vi imate danas finansiranje i ''okruglih stolova''. Danas ih je najviše u režiji lista "Ekonomist", čiji je većinski vlasnik gospodin Božidar Đelić, čovek koji je vlasnik firme "Sopar sas" koja je sa 9,99 posto vlasnik Meridijan banke, članica Kredit agrikol grupe, čovek koji ima firmu "Altis investment", a koja je osnovala firme "Altis konsalting" i "Altis investicionu banku", a iz Holandije je, i koji je, prema sopstvenoj izjavi, obavio savetovanje u transakcijama vrednim 500 miliona evra.
Dakle, po njegovoj izjavi - 500 miliona evra, od čega, da je samo pet posto provizije uzeo za taj posao, to je 25 miliona evra, za koje gospodin Đelić tvrdi da su pošteno zarađene pare, a ja ću da ponovim još jednom, zarađene su u vreme kada ta agencija nije imala registrovan žiro račun. Znači, registrovana je u junu 2005. godine, sa ulogom od 500 dolara, "Altis" njegov, iz Holandije, a ostalo su platili - ministar Slobodan Milosavljević - 100 evra, gospodin Marko Hinić - 100 evra, gospodin Mićanović - 100 evra, i to je tih 800 evra od uloga.
Taj gospodin Đelić, da dodam, po principu sukoba interesa i po principu prekršenog člana 161. i 162. Zakona o radu, klauzule - zabrana konkurencije, da se stečene veze, informacije i tajne ne mogu koristiti kod drugog poslodavca, odnosno u sopstvene svrhe, izabrao je za poslodavca kod koga će besplatno obavljati usluge savetovanja gospodina Bojana Pajtića i pojavljivao se u 2004. godini, znači, pre nego što je registrovao žiro račun, tekući račun firme "Altis", i izjavljivao da on tamo dolazi besplatno, da volonterski savetuje gospodina Pajtića, jer on tu sreće klijentelu za koju radi kao vlasnik firme "Altis".
Da li je plaćao porez? Ujedno pozivam odgovorne da provere. Međutim, nije ni mogao, jer nije ni registrovao žiro račun, ali se predstavljao kao bivši ministar finansija, vlasnik agencije "Altis".
Znate li šta je sve to imalo za rezultat? On je bio konsultant u privatizaciji DDOR-a, znači, isplatio se boravak u Novom Sadu. Između ostalog, bio je savetnik za spajanje "Grand proma" i "Kolinske", ministre, onog "Grand proma" kome vi danas smanjujete akcizu sa 40 na 30, jer je kafa roba široke potrošnje, ali je luksuz, ali je dizel gorivo, koje se koristi za građevinske mašine, za vas luksuz, zato što ga opterećujete sada porezom, odnosno isključujete ga sa prava na refundaciju poreskih obaveza.
Znači, gospodin Božidar Đelić je imao mnogobrojne uspešne savetničke poslove, a to mu je omogućio pristup sopstvenog reklamiranja državnim parama.
Po istom principu, danas Kancelarija za saradnju sa medijima intervjuiše samo one ekonomiste koji pozitivno pišu o pridruživanju Evropskoj uniji, koji ne kažu građanima da je članstvo u Evropskoj uniji 1,24 posto od bruto društvenog proizvoda, a da povratno dobijaju od pristupnih fondova 2 posto od bruto nacionalnog proizvoda. Znači, neto dobitak od ulaza bi trebalo da bude negde oko 0,7 posto.
To nije tačno, zato što je procena ekonomskih stručnjaka da sve zemlje koje ulaze u Evropsku uniju imaju trošak zbog usklađivanja svojih propisa za ulazak u EU, koji se meri vrednostima od dva do tri posto bruto nacionalnog dohotka.
Znači, izračunata neto šteta od eventualnog ulaska u EU bi bila minus 2,3 posto. Citirala sam ekonomiste koji o ovome pišu, a koje ne plaćaju ove i ovakve kancelarije.
Takvi ekonomisti i analitičari se ne pozivaju na ''okrugle stolove'' ekonomista, njih ne slikaju na televiziji, ni u dnevniku, a to nije beznačajno, jer oni koje ovakve kancelarije i Vlada preporuče, čije se izjave emituju, oni su zanimljivi kao vlasnici savetničkih kuća, raznih advokatskih kancelarija, kojima, takođe, ovim zakonom omogućavate da uđu u onu grupu paušalaca ako prijave da ostvaruju godišnji promet, ranije je bilo do dva miliona, a sada do četiri miliona.
Želim građanima da objasnim šta to znači, a to znači da se s jednim advokatom tog tipa, koji paušalno plaća porez, dogovorite da mu advokatsku uslugu ne platite po fakturisanom računu, sa PDV-om, dakle onoliko koliko ona zaista košta, nego se kaže, daj ti meni jedno 25 hiljada, a ja ću to da prikažem, jer sam paušalac, a u stvari mi plati 100 hiljada, koliko košta.
Tako je država oštećena, ali je takvim advokatima i konsultantima i marketinškim stručnjacima lako moguće da uspostave prijateljske odnose i da to budu protočni bojleri za šetanje novca sa računa Vlade, preko tih marketinških i konsultantskih kuća, na način koji narod zove - pranje para.
Plaćati usluge iza kojih ne mora da stoji radni nalog, konkretan proizvod i iza kojih sutra ne može da se uradi precizna kontrola.
Ono što za mene jeste porazno, to je da ste za Kancelariju za medije predvideli gotovo milion evra, a za Državnu revizorsku instituciju devet miliona evra i 14 zaposlenih, ali o tom amandmanu će kolega Obradović pričati. Predvideli ste devet miliona evra za 14 ljudi koji treba da organizuju i kontrolišu šest nepredatih završnih računa ove ustanove, odnosno Vlade Republike Srbije, budžet Republike, sva javna preduzeća na republičkom nivou, sve opštine, lokalne samouprave, gradove, njihova javna preduzeća, sva privatna preduzeća koja po osnovu javnih nabavki posluju sa tim javnim preduzećima, sve političke stranke.
Da li se Vlada ovakvim pristupom zalaže za borbu protiv korupcije ili za korupciju? Da li se Vlada ovakvom raspodelom para kroz budžet zalaže za istinu o kretanju novčanih tokova? Da li se zalaže za reklamu, odnosno samoreklamerstvo ili zaista želi da građanima Republike Srbije položi račune za osam milijardi evra koje prikuplja ovim računom?
To je pitanje na koje će građani dobiti odgovor od Vlade ali i od nas.

Hvala puno.
Za SRS je ostalo još tri minuta. Izvolite. Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, zaboravili ste ono što sam prošli put rekao - da obavežemo Vladu da dostavlja po ovim stavkama - usluge po ugovoru, mesečne izveštaje, kako se troši i šta se troši.
Sada malo da razjasnimo šta je ova Kancelarija za saradnju sa medijima. To je agent-biro Vlade. Oni će do kraja godine da imaju 33 zaposlena, koliko i sada imaju.
Kancelarija za pridruživanje EU ima 36, a do kraja godine će imati 52 zaposlena. Usluge po ugovoru kod ove pozicije, što se tiče Kancelarije za saradnju sa medijima, jesu 23,7 miliona dinara.
Postavlja se pitanje, čemu vama RTS? Nije valjda da morate da plaćate RTS-u da objavi neki podatak o aktivnostima države? To je javni servis. Ovde potplaćujete nešto.
Nekako smo preskočili dva vrlo važna razdela. Jedan je Kabinet predsednika Vlade. Znači, Vojislav Koštunica direktno košta ovu državu 48 miliona dinara.
Kabinet potpredsednika Vlade, on je nešto malo jeftiniji - 36,7 miliona dinara. Kada se uporedi broj zaposlenih kod ovih pozicija, odnosno u ovim kabinetima, ako su to uopšte kabineti, Kabinet predsednika Vlade imaće 19 zaposlenih, a Kabinet potpredsednika - 36 zaposlenih.
To su oni naučili od Zorana Đinđića, da znate.
Delite moje mišljenje? Znam da delite moje mišljenje. Ne delite moje mišljenje? Izađite, pa kažite da nisam u pravu. Nećete? Ne smete? Šta da radim. Preporučio bih vam da kada izađete iz ove sale, da odete do nekog sela i ubedite građane u vaše mišljenje. Teško ćete uspeti da ih ubedite.
Kada je Zoran Đinđić formirao Vladu, 21. januara 2001. godine, nije imao poverenja u svoje ministre tamo. Doduše, pola njegovih je bilo pod tuđim oznakama, kod Batića, kod ovih drugih itd. Onda je formirao taj kabinet, svoju službu, svoje neke agencije, i tu je koncentrisao moć, koncentrisao vlast. Sada imamo demokratsku vlast u Vladi i vlast DSS-a u Vladi. Obe vlasti su na istom putu. Cilj im je isti. Vidite, nije bitno kakva je pozicija, bitno je da bude iznos.

Vreme.