Naravno, izašao sam zbog gospodina Cvetkovića. Gospodine Cvetkoviću, kažete da nema nigde ovo što sam ja pričao, pogledajte stranu 9 vašeg predloga zakona o budžetu. Vidite, kaže se - Novi Sad, vodosnabdevanje, pa Kragujevac, Subotica - mreža za otpadne vode, malo ste pobrkali. Ja sam pričao o tome. Dakle, pričao sam o tome da je po tom osnovu Republika izdala garancije, a pravio sam razliku zato što je Republika preuzela direktno obaveze, a vi niste pratili. To je jedna stvar.
Druga stvar, koja je vrlo važna zbog ovih koji se javljaju, prepoznaju se. Pa, gospođo Momirov, morali biste makar hronologiju da znate, jer velika inflacija je bila 1993. godine. Te godine su svi proganjali SRS, malo ste i vi pobrkali.
Što se tiče Mlađana Dinkića, knjiga je objavljena da je upadao u banke, gospođo, knjiga je objavljena. Lepo ste me samo podsetili da potražim, preko predsednika Narodne skupštine, obaveštenje od ministra Jočića o tome dokle se stiglo sa tim predmetom, jer postoji krivična prijava, postoje izjave svedoka.
Znam da šta god da kažem, vi ćete reći da lažem i vaše je pravo da tako mislite.
Nemam, uopšte, nameru da utičem na to vaše pravo, ali želim samo da skrenem pažnju da postoje papiri, krivične izjave, izjave svedoka i očevidaca.
Molim vas, nije, valjda, da ne gledate B92, jer skoro je bio prikazan jedan kadar gde taj što švercuje cigarete kaže - gospodine Kertes, kupili ste slobodu ovom izjavom; to je bilo 5. oktobra.
Da vas samo podsetim šta je Kapetan Dragan rekao i šta je bilo 5. oktobra; zna se ko je ulazio u NIS i ko je odmah postao direktor NIS-a. Dakle, otac ovog vašeg ministra inostranih poslova.
Vi kažete da to nije tačno, a on se, čovek, hvalio u novinama. Napravite neki pres kliping, saberite šta je objavljeno i ko je šta radio, jer ja to imam i ja moram sve to da pamtim.
Doći će vreme kada ćemo sve to da izravnamo. Po kom principu? Po principu legalizma. Kako? Zakon u ruke. To je neminovno, jer drugačije ne može da se izađe iz ove situacije.
Gospodine Jovanoviću, da li ste vi sigurni da će ove pare da se potroše baš kako je zapisano ovde? Niste. Kraj priče.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Saša Valjarević.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Vlada ne prihvata ovaj amandman.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih se osvrnuo na izlaganje koleginice iz G17 plus, koleginica je tu.
Prvo, SRS u vreme kada je bila hiperinflacija u Srbiji nije bila na vlasti nego je bila u opoziciji.
Drugo, u vreme kada je ministar za privatizaciju bila gospođa Jorgovanka Tabaković, privatizovan je "Bambi", a to je sada najuspešnija firma u Srbiji, i to je urađeno po tom zakonu, po vašem zakonu.
Kada ste vi došli, posle 5. oktobra, na vlast, vi ste privatizovali 2000 preduzeća u burazerskoj privatizaciji, pljačkaškoj, a od tih preduzeća ništa više ne radi, milion građana Srbije nemaju posla, tako da argumenti koje ste izneli ovde za govornicom ne stoje.
Da se vratimo mi na budžet. Baš mi je drago što je došao odgovor Vlade, da bih mogao da vidim zašto su amandmani odbijeni, s obzirom na to da je gospodin ministar konstatovao koji su prihvaćeni, a koji odbijeni.
Gospodine ministre, ja sam podneo amandman na član 5. gde se iznos od 646 milijardi zamenjuje iznosom od 599 milijardi.
Analizirajući ovaj vaš predlog budžeta, ja sam izneo da je ovaj budžet eksplozivan i inflatoran, što je izjavio i vaš koalicioni partner, inače, guverner Narodne banke, koji nije prošao na onom odboru za finansije, čiji sam ja, isto, član i dobro je što nije prošao, jer smatramo da ne zaslužuje da bude na toj funkciji.
Ovaj budžet nije ni razvojni, već je budžet kompromisa s vladajućom koalicijom, jer ste morali da zadovoljite sva ova silna ministarstva, sve silne agencije koje su ovde otvorene, odnosno da bi se jedan ogroman aparat ovde smestio.
Vidim da se poslanici svakog dana menjaju, nova su lica, svakog dana se otvaraju neka nova radna mesta, neke funkcije, i oni ne mogu da postignu da promene poslanike, jer izgleda da ih više nemaju, pa ih sada traže.
Eto, u Odboru za finansije ne može da se zameni član i vi nemate većinu, jer opozicija ima većinu, tako da vam nije ni prošao guverner. Verovatno ne mogu da se dogovore kome će koje ministarstvo da pripadne, kome će koja agencija, mislim na te paralelne institucije.
Vidim u ovom obrazloženju zašto nije prihvaćen moj amandman, odnosno amandman poslanika SRS-a.
Vidim da se nisu osvrnuli na to da se ovaj amandman na član 5. odnosi na amandman na član 1, koji je gospodin Arsić, zajedno sa gospođom Jorgovankom Tabaković, kompletno formirao i uradio po zakonu i ovde nije prekršen član 10. Zakona o budžetskom sistemu.
Vidim da amandmane koje podnese SRS vi uopšte ne pročitate, niti ih analizirate, da vidite da li imaju zakonsko uporište i da li mogu da se prihvate, nego, jednostavno, čim vidite da su to poslanici SRS-a predložili, vi to odbijate.
U ovom amandmanu je dato samo objašnjenje da je neophodno započeti ravnopravno finansiranje budžeta, jer mislim da je Srbija prezadužena, da ne treba više da uzima kredite, nego treba da se projektuje budžet iz realnih prihoda koji su planirani za ovu budžetsku godinu. Iako je budžetska godina odavno počela, znamo da, zbog svih mogućih problema koje ste imali prilikom formiranja Vlade, donosimo budžet krajem juna, početkom jula.
Mislim da zato poslanici SRS-a neće glasati za ovaj budžet, jer smatramo da nije dobro urađen. Mi smo vam dali model kako bi trebalo da izgleda budžet Republike Srbije, gde bi se sagledali interesi građana Srbije. Pošto vi to niste prihvatili, poslanici SRS-a neće glasati za ovaj budžet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković i vi, gospođo, imate devet minuta.

Drage kolege, povodom amandmana koje je podneo Saša Valjarević, a tiče se našeg zahteva za realnim finansiranjem budžeta, bez deficita i vraćanja dugova za koje nemamo informaciju kada su i zašto uzeti, koristim priliku da dopunim ili pitam za dva kredita koje je pomenuo gospodin Zoran Krasić kao obaveze države Srbije za vraćanje - kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora i kredit za prilagođavanje privatnog finansijskog sektora.
U budžetu za 2007. godinu stoji kao obaveza vraćanje kredita. Dakle, kada su uzeti i ko ih je koristio, to ne znamo.
Verujte mi, sasvim je slučajno, nisam znala da će Krasić pomenuti ovu temu, ali "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori'' iz 2001. godine nosim sa sobom od trenutka kada je objavljen.
Neki će podnositi krivične prijave, one će sedeti u nekim fiokama, a ovaj ''Službeni list - Međunarodni ugovori'' u kom je trasiran put propasti srpske privrede će ostati večita optužnica DOS-ovske vlasti. U njemu su objavljena dva međunarodna ugovora, koja se zovu - donacije Starateljskog fonda za razvoj finansijskog sektora i za razvoj privatnog sektora.
Mnogi od vas se možda i sećaju, usvojeni su u Saveznoj skupštini, materijal je podeljen u toku dana i o njima se glasalo u roku od nekoliko sati. Mnogi nisu uspeli ni da vide sadržaj materijala.
To što danas gospodin Krasić naziva kreditom i budžet to lepo obuhvata, to su, u stvari, donacije koje su bile vredne po šest miliona dolara. Ponavljam, donacija vredna šest miliona dolara za razvoj bankarskog sektora je predviđala, piše u "Službenom listu - Međunarodni ugovori'' broj 8, od 28. septembra 2001. godine, da se četiri miliona i 730 miliona dolara vrati agentima prodaje za konsultantske usluge, a da se bankarski sektor restrukturira metodom isecanja, od slučaja do slučaja.
To je projekat koji staje u jednu rečenicu - metodom od slučaja do slučaja, a 2002. godine, 1. januara, četiri velike banke su ugašene po mafijaškom principu - ubij poverioca i nemaš više dug. Donacija od šest miliona dolara vraćena je pošiljaocu, agentima prodaje u zemljama banaka donatora, a za taj sitan novac koji je preostao uništili ste bankarski sektor.
Danas u ovom budžetu stoji obaveza za vraćanje kredita. Ovo je donacija, dar, koji nije donacija i dar, jer besplatni sir postoji samo u mišolovci, to svi znate. Donacija je bila, navodna, nagrada za određeno ponašanje, a rezultat je vidljiv svima.
Privatizacija privatnog sektora je, takođe, ovde iscrtana. Nacrtane su organizacije koje će se formirati, od Agencije za privatizaciju, do Agencije za mala i srednja preduzeća.
Te 2001. godine privatizacija se nije ni obavljala dok vam ovde nisu rekli kako se radi, a rekli su da to rade agenti prodaje, koje bira banka donator ili administrator donacije, i da ne smete ni razmisliti, ni odlučiti da dodelite nekome ono što je preko 50.000 dolara, ni za kupovinu robe, ni za usluge iz ovog projekta, a da se donator ne pita.
Do dana današnjeg, o privatizacionim savetnicima, finansijskim savetnicima odlučuju oni koji su to počeli da rade 2001. godine.
U ovom ''Službenom listu'' je zacrtana i odluka, koja je danas na snazi, da se 5% provizije plaća onome ko realizuje postupak privatizacije, i to pre nego što budžet i vidi prihode od privatizacije. Pre uplate cene za prodaju neke fabrike, izdvaja se 5% za privatizacionog savetnika, odnosno onog ko je obezbedio uspeh u privatizaciji, ne iz kredita, ne iz donacije, nego iz kapitala prodatog preduzeća, odnosno iz ostvarene cene. To piše u ovom ''Službenom listu'', na strani 27, a kasnije je pretočeno u pravilnik gospodina Bubala, po članu 41. Zakona o privatizaciji, i o tome ću govoriti povodom člana 23. budžeta.
Naša propast počela je prihvatanjem ovakvih uslova. Ovo nisu prijateljske pomoći, ovo je mamac koji je, navodno, glasio - šest miliona po jednom projektu donacije, preostalo su mrvice.
Kakav je to mamac ili poklon bio ako mi danas imamo kredit? S pravom pitam, kakva je donacija kredit, jer ovde ne piše kada je ovaj kredit za istu namenu dobijen, pod kojim uslovima i sa kojim rokom vraćanja.
Hvala.

Gospodin Buha, izvolite, preostalo je još dva i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se na ustavnu odredbu, s obzirom na to da sam tu prekinut zbog vremena i da je prisutan ministar ovde. Želim da ukažem na ustavnu obavezu koju moraju primenjivati kako ministarstva, tako i svi državni organi.
Gospodine ministre, ustavna obaveza jasno kaže da sve prihode i sve rashode morate uneti u budžet. Vi to u ovom budžetu niste iskazali.
Kao prvo, vi ste morali krenuti od stanja poslovne 2006. godine i u svom bilansu iskazati da li deficit, da li suficit. Iz ovoga što smo videli, vidimo da imate ono što se u socijalizmu zvalo - pozitivna nula, kategoriju koja je nemoguća i u računovodstvenom, i u knjigovodstvenom, i u finansijskom smislu - da imate nulu na kraju poslovne godine, niti višak prihoda, niti rashoda. Znači, to je osnov.
Prvi član budžeta treba da glasi - prihodi u poslovnoj 2006. godini su bili ti, rashodi ti, i imamo neki rezultat. Taj rezultat je polazna osnova za 2007. godinu. Da li vi to znate? Znate.
Najbolje je krenuti od toga da prikrijemo određene stvari, a vi ste u ovom budžetu prikrili mnogo stvari.
Što se tiče finansijskih pokazatelja koje ste iskazali ovde, oni nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, oni nisu u skladu s odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji. Sve ono što ste u prihodnom i rashodnom smislu imali, morali ste iskazati.
Pitam vas, kako smo završili poslovnu 2006. godinu? To govorim sa aspekta člana 2. Zakona o budžetu, koji kaže da, prema prihodima i rashodima za ovu godinu, imamo deficit, ali ga pokrivate privatizacionim primanjima, kreditima i prenetim sredstvima iz prethodne godine.
Kojim sredstvima? To je odredba člana 1. ovog budžeta. Morali ste reći koji su to prihodi koji su ostali u poslovnoj 2006. godini i krenuti u pozicioniranje kako prihoda, tako i rashoda.

Izvinjavam se, vreme.

Hvala.

Hvala.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne) Hvala.
Na član 5. razdeo 2 amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada Republike Srbije ne prihvata ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.