Drage kolege, povodom amandmana koje je podneo Saša Valjarević, a tiče se našeg zahteva za realnim finansiranjem budžeta, bez deficita i vraćanja dugova za koje nemamo informaciju kada su i zašto uzeti, koristim priliku da dopunim ili pitam za dva kredita koje je pomenuo gospodin Zoran Krasić kao obaveze države Srbije za vraćanje - kredit za razvoj privatnog i bankarskog sektora i kredit za prilagođavanje privatnog finansijskog sektora.
U budžetu za 2007. godinu stoji kao obaveza vraćanje kredita. Dakle, kada su uzeti i ko ih je koristio, to ne znamo.
Verujte mi, sasvim je slučajno, nisam znala da će Krasić pomenuti ovu temu, ali "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori'' iz 2001. godine nosim sa sobom od trenutka kada je objavljen.
Neki će podnositi krivične prijave, one će sedeti u nekim fiokama, a ovaj ''Službeni list - Međunarodni ugovori'' u kom je trasiran put propasti srpske privrede će ostati večita optužnica DOS-ovske vlasti. U njemu su objavljena dva međunarodna ugovora, koja se zovu - donacije Starateljskog fonda za razvoj finansijskog sektora i za razvoj privatnog sektora.
Mnogi od vas se možda i sećaju, usvojeni su u Saveznoj skupštini, materijal je podeljen u toku dana i o njima se glasalo u roku od nekoliko sati. Mnogi nisu uspeli ni da vide sadržaj materijala.
To što danas gospodin Krasić naziva kreditom i budžet to lepo obuhvata, to su, u stvari, donacije koje su bile vredne po šest miliona dolara. Ponavljam, donacija vredna šest miliona dolara za razvoj bankarskog sektora je predviđala, piše u "Službenom listu - Međunarodni ugovori'' broj 8, od 28. septembra 2001. godine, da se četiri miliona i 730 miliona dolara vrati agentima prodaje za konsultantske usluge, a da se bankarski sektor restrukturira metodom isecanja, od slučaja do slučaja.
To je projekat koji staje u jednu rečenicu - metodom od slučaja do slučaja, a 2002. godine, 1. januara, četiri velike banke su ugašene po mafijaškom principu - ubij poverioca i nemaš više dug. Donacija od šest miliona dolara vraćena je pošiljaocu, agentima prodaje u zemljama banaka donatora, a za taj sitan novac koji je preostao uništili ste bankarski sektor.
Danas u ovom budžetu stoji obaveza za vraćanje kredita. Ovo je donacija, dar, koji nije donacija i dar, jer besplatni sir postoji samo u mišolovci, to svi znate. Donacija je bila, navodna, nagrada za određeno ponašanje, a rezultat je vidljiv svima.
Privatizacija privatnog sektora je, takođe, ovde iscrtana. Nacrtane su organizacije koje će se formirati, od Agencije za privatizaciju, do Agencije za mala i srednja preduzeća.
Te 2001. godine privatizacija se nije ni obavljala dok vam ovde nisu rekli kako se radi, a rekli su da to rade agenti prodaje, koje bira banka donator ili administrator donacije, i da ne smete ni razmisliti, ni odlučiti da dodelite nekome ono što je preko 50.000 dolara, ni za kupovinu robe, ni za usluge iz ovog projekta, a da se donator ne pita.
Do dana današnjeg, o privatizacionim savetnicima, finansijskim savetnicima odlučuju oni koji su to počeli da rade 2001. godine.
U ovom ''Službenom listu'' je zacrtana i odluka, koja je danas na snazi, da se 5% provizije plaća onome ko realizuje postupak privatizacije, i to pre nego što budžet i vidi prihode od privatizacije. Pre uplate cene za prodaju neke fabrike, izdvaja se 5% za privatizacionog savetnika, odnosno onog ko je obezbedio uspeh u privatizaciji, ne iz kredita, ne iz donacije, nego iz kapitala prodatog preduzeća, odnosno iz ostvarene cene. To piše u ovom ''Službenom listu'', na strani 27, a kasnije je pretočeno u pravilnik gospodina Bubala, po članu 41. Zakona o privatizaciji, i o tome ću govoriti povodom člana 23. budžeta.
Naša propast počela je prihvatanjem ovakvih uslova. Ovo nisu prijateljske pomoći, ovo je mamac koji je, navodno, glasio - šest miliona po jednom projektu donacije, preostalo su mrvice.
Kakav je to mamac ili poklon bio ako mi danas imamo kredit? S pravom pitam, kakva je donacija kredit, jer ovde ne piše kada je ovaj kredit za istu namenu dobijen, pod kojim uslovima i sa kojim rokom vraćanja.
Hvala.