Hvala puno. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika, a potom po Poslovniku, narodni poslanik Miroslav Markićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo ću kratko, pošto bismo želeli da govorimo o amandmanima na Predlog budžeta Vlade Republike Srbije, ali na jednu primedbu mora da usledi ozbiljan odgovor. Dakle, zašto ponekad poslanici Srpske radikalne stranke, iako predlože 10, 20 ili 50 amandmana, nisu u sali kada se glasa? Zato što smo već dobili vladino mišljenje i znamo vaš odnos i znamo da nećete glasati za to, a za budžet vam je potrebno 126 glasova. Što bismo vam mi na bilo koji način pomagali; potpuno je svejedno da li ćemo biti u sali ili ne, nikakve razlike nema, a mi smo svoj demokratski zadatak, opozicioni zadatak, koji obavljamo u interesu naroda, da vam predložimo bolja rešenja, u svakom slučaju ispunili.
Što se tiče onoga na čemu je insistirala gospođa Radeta, insistirala je i na tome da neki poslanici DSS-a i DS-a nisu bili u sali, ali ponekad slušate a ponekad ne.
Što se tiče ove rasprave o tome ko je mnogo ukrao, ko je narkoman ili ko je ne znam ni ja šta, srećan sam što se u tu priču ne uvlačimo mi iz Srpske radikalne stranke, ali moram samo jedno pitanje da postavim. Neka je sve istina što kažu predstavnici vlasti, zašto ne pokažu taj ugovor?
Ja nemam nikakav problem sa tim što priča Nenad Čanak, jer meni je Požega jednako draga i Beograd jednako drag koliko Novi Sad, koliko Subotica ili bilo koje drugo mesto i jednako ih volim, nikakvu razliku ne vidim. U čemu je problem da mi vidimo o čemu se tu radi, samo to da vidimo? Ne može da vam uruši ni Čanak, ni bilo ko drugi ugovor ako je u skladu sa zakonom, nikakva tu autonomija, niti imaju šta da traže, niti bilo šta drugo, sem onoga što oni imaju, a to su sredstva koja im u skladu sa našim zakonima i Ustavom pripadaju, samo da to vide ostali građani. Ne vidim zašto bi to bila neka posebna tajna.
Sada, kada je cela ova priča krenula, očekujem hapšenje jedne nove mafije i pretpostavljam da će to biti ''bakarna mafija''. To su ovi što kradu ispod mostova bakar, ne znam ni ja šta, po dva ili pet kilograma, pa ćemo sada da se obračunavamo i sa ''bakarnom mafijom''.
Imam samo još jedno pitanje i završavam, gospodine predsedniče, hvala na strpljenju. Došli smo do ovoga što je objavio ministar Bubalo pa imam pitanje za njega, za vas, gospodine Cvetkoviću, da mi kažete gde ovo ima, u kojoj zemlji na svetu.
Naime, poštovani građani Srbije, ako niste znali, ministar Bubalo je ne samo obznanio, nego legalizovao uzimanje provizije od strane pojedinaca i predstavnika države. Ja ću vam pročitati šta je objavljeno u "Službenom glasniku", dakle, u Beogradu 9. juna 2005. godine, broj 110-00-45/2005-01, sa sve potpisom Predraga Bubala, svojeručno. Kaže, Pravilnik, pa dalje kaže – ovim pravilnikom određuje se visina posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (u daljem tekstu: provizija). Visina provizije iznosi 5% od ugovorene cene.
Ljudi, je l' ste se vi zbog toga toliko tukli za onaj ''Kuprom'', da li ste se zato toliko tukli za preprodaju naših firmi, pa tamo gde je 300 miliona, vama 15 miliona, ministrima? Da li je to u pitanju? Je l' vi tu vrstu reketa i tu vrstu usluga za Agenciju za privatizaciju i za državne organe i za sve drugo 5% naplaćujete? Umesto 15 miliona evra da imamo za obdaništa, za crkve, za Hilandar i za šta god hoćete, mi ćemo da imamo u ministarskim džepovima.
Molio bih vlast da nam odgovore samo da li je ovo istina ili sam slagao. Samo pitam da li sam možda izmislio, možda sam falsifikovao, možda sam slagao i neka mi kažu da je laž, neka kažu da je neistina. Ako ne, samo neka objasne kako i na koji način mogu građanima u oči da pogledaju oni koji odlučuju o tome ko će da uzme ili da otme pojedina preduzeća, a oni će mimo toga da uzmu još 5%. Dakle, 5% za lopovluk ljudi u državnoj upravi previše je za naš ojađeni i napaćeni narod. Hvala.

Gospodin Markićević, po Poslovniku.

Pozivam se na član 101. Što se mene tiče i poslanika Nove Srbije, moguće je da kolege koji ne misle kao mi i shvate ovu seriju replika i da završe.
Gospodine Čanak, ili, kako vi više volite, druže Čanak, vi pričate o nekim tarifama, pričate nebuloze. Kako ste vi došli do te cifre, do toga koliko košta benzinska pumpa, kako ste vi to tako upoznati? Koliko košta gram kokaina i heroina, kako ste vi to upoznati i da li to znate? Gledao sam emisiju, vi ste bili u predsedništvu DOS-a i zbog vas se stidim što sam glasao za DOS, rekli ste – ja se svojih prijatelja ne odričem nikada. Danas vaši poslanici podnose amandman kojim predlažu da treba malo više da brinemo o našoj deci, pa ništa drugo nego da skinemo sa Hilandara, a vaši prijatelji su našoj deci delili drogu. To vi pokušavate ovde serijom replika i to je suština što sam ja vama rekao ...
A šta je ko radio u ovoj državi za vreme jednopartijskog sistema, za vreme DOS-a, za vreme prve, druge, treće takozvane demokratske vlade, neka istraže državni organi, a ja to kao čovek i otac dva maloletna deteta tražim, ali to vi odgovorite ... U emisiji koja je bila direktno emitovana, građani Srbije su je gledali, vi ste rekli – ja se svoga prijatelja ne odričem. Da li se odričete njegovih dela? Koliko je dece po Vojvodini potrovano drogom? To je bilo vrlo demokratski. Zbog toga je DOS prošao kako je prošao, između ostalog, gospodine Čanak.

Replika, narodni poslanik Nenad Čanak.

Ovo je zaista fantastično! Zaista je neverovatna nesposobnost gospode iz ove stranke da razumeju kada im se nešto ponavlja toliko puta, pet hiljada puta, pedeset hiljada puta. Ali, nije problem, ponavljaću dokle god bude potrebe.
Pre svega, kada kažem da se prijatelja ne odričem, ja iza toga stojim, iz jednostavnog razloga što nemam nameru da menjam prijatelje onako kako to nalaže dnevna politika. Ozbiljan čovek traje duže od dnevne politike.
Što se tiče konkretnog čoveka o kome pričamo, Nenada Opačića, u trenucima kada smo sarađivali nisam znao da se bavi prometom narkotika. Kada smo to saznali dosovske vlasti su ga uhapsile i stavile u zatvor, gde je do dana današnjeg. Da li ja treba da kažem da se nikada nisam sreo sa njim, da ne znam ko je, pa onda da mi pokažete fotografiju kako on sa svojim ljudima obezbeđuje naše skupove? Da li je trebalo to da uradim? Da li je tako trebalo da pokažem šta je ono za šta se zalažem? Ja to ne radim. Poznajem mnogo ljudi i nikoga od njih nisam spreman da se odreknem, da kažem – ne znam, nikada ih nisam video itd.
Sa istim Velimirom Ilićem, o kome sad razgovaramo, puno puta sam razgovarao o tome kako ćemo sprovesti demokratske promene u ovoj zemlji i puno puta smo radili zajedničke stvari.
Međutim, kada smo došli u situaciju da se pita o vlasti, onda se gospodin Ilić nije baš sasvim demokratski poneo, ali dobro, ljudi smo, različiti smo.
Ali, ovo sada, ovaj lopovluk koji se sprovodi, ovo nije razbojništvo, ovo je drumsko razbojništvo; to je cela poenta, i upravo zbog toga što se nismo borili za to da se ovde kada god ja spomenem pare koje ste uzeli za koncesiju Horgoš - Požega meni vraća – koliko košta gram heroina. Nikada u životu nisam uzimao ni heroin, ni kokain, niti bilo šta takvo, niti imam bilo kakve veze sa narkoticima. Ako mene pitate, iz moje generacije preko četrdesetoro ljudi je umrlo od tog zla i ja znam kakav je to užas i upravo zbog toga sam najveći protivnik narkotika.
Ali, vi od mene hoćete da napravite, šta, čoveka koji nije kredibilan da pita šta ste uradili sa milionima dolara, da nije kredibilan da pita otkud vam pravo da tuđu imovinu dajete u koncesije, koji nema pravo da pita kako je moguće da napravite ugovor koji tajite od građana Srbije, zato što je na njihovu štetu. To što ste tamo napravili je napravljeno zato da biste sutra mogli da pobegnete u političke penzije, a ne zato da bi građani Srbije živeli bolje. Ova zemlja i dobija po neki put, uprkos naporima Vlade, a ne zahvaljujući njenim naporima. Treba da se stidite toga što radite. Ali, stid nije vaša kategorija, nego je u pitanju zakon koji će vam stati na put kad-tad, upamtite.

 Hvala puno. Izvolite, po Poslovniku. Hajde da čujemo još nešto novo.

Gospodine predsedniče, iznenađen sam što se ljutite što sam se javio po članu 101. Ne znam šta sada očekujete da čujete kao nešto novo.
(Predsednik: Očekujem da mi citirate član 101, na primer.)
Ja ću ga citirati isto onako kako su ga i svi prethodni poslanici citirali.
(Predsednik: Pošto ste izašli da se javite po Poslovniku, hajde da ga bar poštujemo. Hajde svako onda da pročita član. Izvolite.)
Rekoste da ne razumete šta hoće poslanici, rekoste da poslanici Nove Srbije ne shvataju, ne razumeju. Razumeli smo sve šta vi radite. Vi hoćete da sto puta izgovorenu laž ispričate da bi građani Srbije poverovali da je to istina. To je vaš metod obraćanja ovde.
Moram vam reći da se radi, prvo, o imovini Republike Srbije, a da je gospodin Velimir Ilić ministar u Vladi Republike Srbije. Ne možete reći da je izgradnja autoputa nešto što je štetno; to je, naravno, za jednu državu uvek korisno. Najbolje bi bilo kada bi država od svojih sredstava gradila taj put, ali ako nema svoja sredstva onda gradi koncesijom. Bolje je nešto uraditi nego ništa ne uraditi. Vaša proizvoljnost u nekim ciframa - 20 miliona, milion za ovo, milion za ono, prosto je neverovatna.
Imam utisak kao da žalite što vi ne možete da radite taj deo posla i kao da žalite jer biste vi tako radili. To ne znači da svi tako rade, kako vi mislite i kako biste vi želeli da radite.
Prema tome, u ovoj zemlji postoje pravosudni organi, postoje nadležni organi koji to ispituju. Vi ste narodni poslanik, pa pokrenite inicijativu. Neka svako za ono što je uradio, a nije po zakonu, odgovara. Nema smisla da na takav način, izgovarajući laži iz dana u dan preko medija, štampe, ove govornice, želite da ubedite građane Srbije da je to što vi pričate istina.
Istina je samo jedno, Srbija će dobiti taj deo autoputa i to će biti na zadovoljstvo svih građana Srbije. Srbija je dobila 3.000 kilometara puteva u prošle tri godine, a u ovom mandatu dobiće više. To je ono što stvara mogućnost za investicije, i perspektivu, budućnost i bolji život za građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.

Pošto malo sporije shvatate, ja ću ponovo. Poenta je sledeća: pojam koncesije podrazumeva da se da neizgrađeno zemljište i da na neizgrađenom zemljištu koncesionar podigne infrastrukturu, a posle eksploatacije od, recimo, uobičajeno je 20 godina, to se vraća u vlasništvo onoga ko je tu imovinu dao, tj. u ovom slučaju države Srbije.
Da je ovaj ugovor ispravan, onda bi se dalo u koncesiju zemljište između Beograda i Požege i onda bi se tu izgradio put, tu bi se naplaćivala nadoknada i to bi bila koncesija.
Ovako, vi dajete gotov put, što nigde u istoriji nikad nije zabeleženo, od Subotice do Beograda, da na njemu, gde već postoji i put i naplatne rampe i sve, naplaćujete novac od koga će koncesionar, možeš misliti, da sazida put od Beograda do Požege. To nije koncesija, to je drumsko razbojništvo, to je zloupotreba položaja, zato što je taj završeni put platila Autonomna Pokrajina Vojvodina iz kredita koji je podigla od Svetske banke i vratila taj kredit.
Dakle, vi dilujete kradenu robu zbog privatnog interesa. O tome ja govorim. To nema nikakve veze ni sa čim drugim osim ovoga što ja pričam.
Nema nikakve veze osim sa zakonom o imovini i vlasništvu Republike Srbije iz 1996. godine koji je doneo isti taj Milošević, protiv koga smo se navodno zajedno borili. To ima veze sa tim da ako ne pokažete ugovor o koncesiji, o autoputu Horgoš - Požega, onda imamo pravo da sumnjam u to da u tom dokumentu stoji nešto što je štetno za građane Srbije a korisno za Velimira Ilića i njegove saučesnike. O tome se radi. Da li možemo o tome da razgovaramo?
Da li je Velimir Ilić koji je rekao javno građanima Srbije - da, neka dođe Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine, kod mene sutra, pokazaću mu ugovor, da li je Velimir Ilić lažov zato što to nije uradio? Da li je Velimir Ilić lažov kada dovede čoveka u poziciju da dođe, i onda mu ovaj pokaže – vidite, ima plave korice, ali ne smete da ga otvorite jer je to tajna.
To je cela i puna istina, gospodo. To je razlog zbog koga vi ovako očajnički branite celu tu neodbranjivu priču, jer, naravno, ona je za vas izuzetno važna. Strašno me zanima koliko je važna za građane Srbije.