Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo poslanici, ja sam radio u Tanjugu, bio sam pomoćnik glavnog urednika, ali nisam advokat Tanjuga. Javio sam se za reč iz principijelnih razloga, jer se gospodin Marton, koga izuzetno uvažavam, poziva na preporuku evropskog saveta.
Moram da kažem da su preporuke jedno i da preporuke, naravno, treba da imamo u vidu, međutim, kako je s razlogom ovde više puta rečeno, nama evropski savet ne može da uređuje državu, niti institucije u državi. Lično znam i reći ću vam da je Tanjug kao agencija u vrlo podređenom položaju, jer trenutno u Tanjugu radi 360 zaposlenih, a od toga samo polovina su novinari i urednici; moje kolege, na čelu sa direktorom Lukom Mičetom, koji je, oprostite na izrazu, vaskrsao Lazara, provodi dnevno tamo od 16 do 18 sati, a plate su bile jedva 30.000-40.000 dinara. Imate medije danas, neću imenovati, gde su mesečne plate direktora listova, urednika listova između 8.000 i 11.600 evra.
Osim toga, molim vas da imate u vidu i sledeće: nijedna evropska zemlja, naročito zemlja u okruženju, nije bez svojih nacionalnih agencija. Makedonci imaju svoju nacionalnu agenciju, Bugari imaju BAT, bio sam više puta u Sofiji, u Mađarskoj postoji, u Poljskoj postoji, u Čehoslovačkoj itd. Oprostite, ja ne zastupam državotvornu politiku, ali sa stanovišta državnih i nacionalnih interesa smatram da svaka država treba da ima nacionalnu agenciju, a kada je reč o Tanjugu postoje i određeni istorijski razlozi zašto Tanjug treba da postoji.
Kolega Marton je govorio o nezavisnim medijima. Nemojte mene, kolega, uveravati u sintagmu nezavisni mediji, jer sasvim odgovorno i profesionalno tvrdim da je to jedna vrlo velika floskula.
Prvo, nezavisni od koga i u odnosu na koga. Druga stvar, nemojmo se zavaravati da su takvi tzv. nezavisni mediji odista nezavisni.

Reč ima, po amandmanu, gospodin Čedomir Jovanović.
Da vas obavestim da će, po odluci predsednika i u dogovoru sa predsednicima poslaničkih grupa, rad Skupštine trajati i posle 18,00 časova.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo o čemu se radi: radi se praktično o zahtevu Vlade da mi kao parlament odobrimo finansiranje vladine agencije, a velika je razlika između Vlade i države.
Možemo da polemišemo oko potrebe da Srbija kao država ima svoju novinsku agenciju i možemo po tom pitanju da se razlikujemo, ali mislim da kao parlament ne smemo imati drugačije stavove o odnosu prema Vladi u situaciji u kojoj Vlada od nas traži podršku za finansiranje vladine novinske agencije.
Ako je to agencija države Srbije, ko bira upravni odbor te agencije? Ko bira direktora te agencije? Ko bira glavnog urednika? Po kojim kriterijumima funkcioniše Tanjug? Znamo istorijsku dimenziju Tanjuga, ali je to daleka prošlost.
Ono o čemu mi treba danas da razgovaramo jeste način na koji se troše sredstva građana ove zemlje. Godine 2003. započeta je reforma medijskog sektora u Srbiji. U zakonskom smislu mislim da ne možemo previše osporavati tu reformu.
Drugo je pitanje na kakav način se primenjuje taj zakon, ali mi formalno imamo javni servis, imamo Republičku radiodifuznu agenciju, imamo proceduru konkursa kao oblik izbora rukovodstva javnog servisa, upravnog odbora javnog servisa.
Sve to je potrebno i u ovom slučaju, ukoliko želimo da govorimo makar o prividu kojim se pravda kriterijum državne agencije. To nije državna agencija, to je vladina agencija, a u odborima parlamenta, u raspravi u stručnoj javnosti možemo razgovarati o potrebi da uopšte postoji državna agencija tog formata i takvog profila.
Uopšte ne mislim da sada kroz ovaj amandman o tome raspravljamo, da li jeste potreban ili nije potreban Tanjug i na kakav način je to urađeno, ali ovde se radi zapravo o nečemu što je potpuno neprihvatljivo, a to je zahtev Vlade da mi finansiramo rad vladine novinske agencije, na koji nikako ne možemo da utičemo, rad koji ne možemo da kontrolišemo i rad koji ne prolazi na zadovoljavajući način našu kontrolu ukoliko gledamo sve ono što iz Tanjuga izlazi u poslednjih nekoliko godina.

Reč ima gospodin Vučić.

Ja ću ne duže od dva minuta, gospodine Mrkonjiću. Dame i gospodo narodni poslanici, čak iako smo se nešto dogovorili i zaista poštujemo to i pokušavamo da u najkraće moguće vreme sažmemo sve što želimo da kažemo o budžetu, onda smo isprovocirani da govorimo o onome šta jeste daleka prošlost, šta nam jeste budućnost, šta se zaista u Srbiji događalo, a šta će se tek dešavati.
Naime, nemam bogzna kakvo visoko mišljenje, niti poslanici Srpske radikalne stranke, o onome što Tanjug danas radi. Naravno, to je vladina agencija i nije slučajno izbor nekih drugih stvari bio koje će se to stranačke liste i manjinske liste kandidovati pa baš slučajno da budu povezani sa Tanjugom, nije ni važno. Moram da primetim jednu drugu stvar.
Ja sam juče gledao, ne znam da li ste gledali, dragi prijatelji, na Televiziji B92 u ''Poligrafu'' je gostovao čovek koji je glavni i odgovorni urednik agencije BETA godinama. On je danas državni sekretar Ministarstva za kulturu. Sada moram da vas pitam da li to svaki novinar koji vam je nekada nešto učinio, svaki novinar koji je nešto falsifikovao ili lagao u vaše ime ili radio po nalogu okupatora, mora da dobije određeno mesto u državnoj strukturi?
Da li ste zato poslali Grujicu Spasovića da bude ambasador u Sarajevu? Čuj, Grujica Spasović štiti srpske nacionalne interese u Sarajevu. Vi se sprdate sa Srbijom. Imali ste Diklića u Parizu. Vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, ovde imate novinara koji nam je glumio nepristrasnost, on je valjda savetnik za medije, Arbutina sa ''Pinka''. Ja svaki put kažem, kako može uvek da navija za ''žute'', da uvek traži nešto loše radikalima, a nešto dobro ovim drugima? Evo ga, sad je postao medijski savetnik. Da li sam slagao nešto?
Šta mi sada vidimo? Mi sada vidimo da vi, u stvari, imate mrežu novinara koji uopšte nisu novinari nego društveno-politički radnici, da su to vaše političke sluge koje treba da ispunjavaju vaše političke zadatke. Kakva je bila uloga agencije BETA – da pomaže okupaciju Srbije na različite načine, da pomaže DOS da dođe na vlast i da onda održava DOS na vlasti.
Šta sada da radimo mi obični građani koji nemamo para kao Vlada da finansiramo Tanjug i koji nećemo da finansiramo poluokupacione agencije ili poluokupacione medije, od B92 pa nadalje, šta da radimo? Da se ubijemo ili da se borimo. Zato ćemo da se borimo i da govorimo istinu.
Kažite mi šta od ovoga nije tačno? Da li vam je Grujica Spasović ambasador u Sarajevu? Koju je on to školu za međunarodno javno pravo završio, diplomatsko-konzularno, bilo šta, možda neki kurs CIA negde ili ne znam šta?
Kažite mi da li je možda bio u onom Maršalovom centru, ne znam gde. Čujem da ni tamo nije bio. Kažite mi šta je završio da to bude?
Poslali ste jednog novinara u Australiju, koji ne zna engleski jezik dve prosto proširene rečenice. Valjda je za ovih šest ili sedam godina naučio te dve proste proširene rečenice. Meho, ovo što pričam je potpuna istina. To što Karađorđević ne zna srpski, to je vaš problem takođe, a ne naš i na to moram da vas upozorim.
Imam sada pitanje za one koji ne predstavljaju većinu, dokle ćete neke ljude da nam predstavljate sa lažnim zanimanjem – da to bude fensi i moderno ja sam istaknuti novinar, a ja u stvari nisam novinar, ja sam društveno-politički radnik. Jer, znate, za Mihajla Kovača ne možete da kažete da je nepismen, to ne može niko da kaže, ali vi vidite, kada se on pojavi, vi znate da će on da zastupa politiku Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića. Sigurno neće da bude objektivan, sasvim sigurno. Koga god pogledate na B92, Čeda kao da im je iz oka ispao, a Boris Tadić iz nekog drugog dela tela. Ali, to je suština stvari.
Gde je objektivnost i gde je informacija za građane Srbije? Gde je ono što građani Srbije žele da dobiju kao nešto što je racionalno, kao nešto što je razumno? Toga u Srbiji danas nema. Nije problem u Tanjugu, nego je problem da nam Tanjug bude objektivniji, da se ne uređuje iz kancelarije za medije Vlade Srbije. Mislim da bi trebalo da postoji državna agencija, ako je to moguće da bude iole racionalan medij, koji će da daje prave informacije i o opoziciji i o vlasti. Danas ne mislim da je to slučaj.
U svakom slučaju, ne vidim da je agencija BETA bolja, a sada treba da ima primat na tržištu. Podsetiću vas da je Goran Svilanović prvi počeo sa uništavanjem državnih institucija 2000. godine. Upao je u medije i rekao – od danas ćete da koristite samo "Betin" servis, zato što je on znao šta mora da se koristi da bi se okupacija sprovela do kraja. Dakle, dragi prijatelji, stvari nisu baš tako jednostrane i jednostavne.
Voleo bih da nam objasnite ovu prirodu društveno-političkih radnika, da nam kažete kako je to moguće da oni koji su, tobož, objektivni, nepristrasni i profesionalni novinari... Odnosno, nemojte da vas podsećam da su novinari radili u kabinetu, od Gaše Kneževića do onog Dragana, kako se zove onaj sindikalac, Milovanovića, ili ne znam koga. Sve su novinari, što sa Studija B, B92, postali šefovi kabineta.
Aman, bre, da li ima u ovoj zemlji ljudi koji će da se bave svojim poslom, a ne da svi budu društveno-politički radnici? Da li ima takvih u našoj zemlji ili nema? Eno, Rajko Đurić je bio novinar. Kakav crni novinar, vidite ga kakav društveno-politički radnik jeste! Rekao mu je jedan u Vladi Srbije šta treba da govori protiv Srpske radikalne stranke, a on je celu kampanju protiv Srpske radikalne stranke... Ali, ja sam to saznao. Ja znam sve detalje.
Znam i koliko je to para koštalo, gospodine Đuriću. Znam mnogo o tome, zato što su u razgovorima o tome sve to detaljno i temeljno pričali, zašto je to baš iz Tanjuga išlo i kako radikalima da se oduzmu romski glasovi itd.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Da li je dobio na ruke ili je bilo kofera?)
Odmah da vam kažem da nije bilo kofera, to se u kesama iznosilo, da se stavi u sako. Odmah da vam kažem kako je išlo, bez utaje poreza, zagarantovano. Tako je funkcionisala Vlada Srbije. Tako danas funkcioniše sve.
Mislim, nevezano za to što se tiče Vlade, da moramo da prekinemo sa tim licemerjem, da prekinemo sa tim kako su nam najbolji oni koji su tobože nezavisni. Oni su nezavisni samo od države Srbije i od srpskog naroda. Mi hoćemo one koji su nezavisni od vlasti, a i one koji su nezavisni od okupatora, od onih koji nam otimaju Kosovo i Metohiju. Mi hoćemo normalne ljude koji žele normalnu Srbiju. (Aplauz.)

Hvala, gospodine Vučiću. Za repliku se javio gospodin Rajko Đurić, pa narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite, gospodine Đuriću.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege i koleginice, nisam imao nameru da se javim za reč, ali sam prozvan pa moram. Najpre moram da kažem da se slažem sa gospodinom Vučićem i hvala mu što se principijelno založio za Tanjug. Bez namere da ulazim u neke, da tako kažem, principijelne stvari, ja ću sasvim otvoreno i javno reći da je iza pokušaja gašenja Tanjuga stajao interes određenih pojedinaca da se dočepaju zgrade Tanjuga. To treba naša javnost da zna. Nije ih brinuo informativni sistem Srbije, već ih je prevashodno interesovala zgrada Tanjuga, kao što i do današnjeg dana ima mnogo nerazjašnjenih pitanja koja se tiču prostorija Tanjuga, starog Tanjuga, kao, recimo, prostorije u Knez Mihailovoj gde je bio Međunarodni pres centar itd.
Nažalost, iako su neki ministri iz prethodne vlade, kao što je bio gospodin Stojković koji je bio izuzetno raspoložen da se ta stvar izvede na čistac, pokušavali, do današnjeg dana ta stvar nije izvedena na čistac i to će očigledno biti ozbiljan zadatak ove sadašnje vlade.
Sada, što se tiče reči "kese", kako vi kažete, gospodine Markoviću, naša partija je bila jedina koja nije ni od koga ništa dobila. Ne znam čemu ta nepotrebna podmetanja. Sem toga, molim gospodina predsednika i nadležne organe ove države da neizostavno na najbolji način sve političke stranke polože račune od koga su dobile novce u vreme predizborne kampanje. To traže građani naše zemlje. Postoje organi državne vlasti i pretpostavljam da oni vrlo pouzdano znaju ko je od koga dobijao novac. I, molim vas, karte na sto i istinu pred građane.
Ne želim da se branim od nepotrebnih optužbi, jer, izvinite, ja sam odavno pročitao i Dostojevskog, i Kafku, i našeg Ivu Andrića i, naravno, čuvenu knjigu Londona "Priznanje". Prema tome, braniti se od optužbi značilo bi ući u klopku onih koji vas nepotrebno optužuju. Hvala.

Hvala vam, gospodine Đuriću. Ima reč gospodin Rajko Baralić, pa gospodin Vučić, nadam se replika.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, za SPS je neprihvatljiva inicijativa, iako je ona legitimna i dolazi od uvaženog kolege Martona, da se na ovaj način onemogući funkcionisanje Tanjuga. Tanjug nije vladina agencija. Ona jeste provladina, bila je i biće, ako smo pametni, a ako nismo, onda ćemo imati druge.
Dozvoljavam da se o ovom pitanju otvori rasprava na Odboru za kulturu i informisanje, da o tome kažu svi šta žele i imaju. Nadam se da ćemo imati snage da obezbedimo kontinuitet ''tajne agencije nove Jugoslavije'' koju je formirao jedan komunista Moša Pijade, i baš će mi biti drago; mladi jastreb je od jutros odbio ovaj amandman sa ovom argumentacijom, jer očigledno Moša Pijade nije živeo uzalud. Hvala vam lepo.

Hvala, gospodine Baraliću. Po amandmanu, gospodin Vučić, replika.