Ja neću duže od tri minuta. Nisam slagao ni jednu jedinu reč, ali pokazaće se to, pošto sam do tih saznanja došao iz privatnog razgovora sa jednim od najviših predstavnika režima u Srbiji i nije u redu da to zloupotrebljavamo na taj način, ali sam siguran da ćemo službenim putem doći do svih informacija ko je i kako dobio novac.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, moram da vas obavestim da smo mi predali kompletan finansijski izveštaj. Nismo lagali, nismo fabrikovali ništa, pokazali kako smo mnogo novca potrošili i uložili; naravno, mnogo manje od partija na vlasti, Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, i nekih u opoziciji, ali svakako mnogo, jer smo želeli pobedu, želeli smo da Srbija krene putem promena. Sve smo to prikazali, sav novac koji smo iz budžeta dobili potrošili smo, kredit uzeli, kredit dan-danas vraćamo, vratićemo pretpostavljam u septembru ili oktobru mesecu poslednju ratu i do kraja nećemo imati nikakvih obaveza više. Hvala na pitanju, dobro smo i kao firma, odnosno preduzeće funkcionišemo izvanredno.
Dakle, mi kao politička stranka i u idejnom i u svakom drugom pogledu moramo da prednjačimo, time se ponosimo, a neke druge pitajte, a ne nas, zašto svoje izveštaje nisu predali, i na kraju...
Ili, kako kažu, zbog bezbednosti donatora, ne znam kakva im je to bezbednost ugrožena. Vjerica je morala da me podseti, ne bih se setio toga.
U svakom slučaju, ja bih voleo da ste samo rekli ko želi zgradu Tanjuga. Zašto ne kažete da jedan od najviših predstavnika režima traži zgradu Tanjuga, kao što je nekada Gestapo tražio, ne znam da li znate za to; on je to tražio 1941. godine, a neki to traže danas da otmu, a liče na njih i u milionima evra se meri njihova imovina. Jedan je potpredsednik Vlade, ne znam da li postoji drugi, mislim da ima jedan i to je taj. Drugi je jedan ministar, naročito za to zainteresovan. Što se svi stide da to kažu? Što je svima problem da kažu da Đelić, kao i Gestapo, hoće tu zgradu da uzme na takav način? Kao što vidite, meni nije problem da to kažem. Nije meni problem da kažem, ali ne znam kako njemu nije problem da baš sve mora da uzme pod svoju šapu, to meni nije jasno. Ja razumem što meni nije problem da sve kažem, ali ovo ne razumem.
Izvinite što sam odužio, gospodine Mrkonjiću.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Idemo, menjamo, pa ćemo prethodno dati reč gospodinu Deliću, koji putuje. On je podneo amandman na član 5. razdeo 9.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije, a Vlada ga nije prihvatila.
Izvolite, gospodine Deliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želeli smo da ukažemo Vladi Srbije da je vreme da prekine kontinuitet donošenja budžeta kojim se naša vojska iz godine u godinu spušta na sve niži tehnički i tehnološki nivo. Iako se govori o modernizaciji vojske, naša vojska je trenutno na ovim prostorima, a da ne govorim o evropskom nivou, na najnižem nivou.
Ja sam se ovde posebno osvrnuo samo na dve klasifikacije. Jedna klasifikacija odnosi se na zgrade i vojne objekte, iako su sva ta sredstva predviđena prvenstveno za izgradnju vojnih objekata, a potom za izgradnju stanova. Ja sam samo kroz proračun broja stanova koji mogu za ta sredstva da se izgrade, nešto preko 420, hteo da ukažem na problem koji vojska ima, 15.500 ljudi bez ikakvog stana, odnosno 22.000 ljudi koji imaju neadekvatno rešeno stambeno pitanje. Zbog toga sam ovim amandmanom tražio povećanje tih sredstava.
Ovo što Vlada kaže svakako nije u redu, jer nije imala u vidu da su svi amandmani poslanika Srpske radikalne stranke međusobno usaglašeni, a posebno su usaglašeni sa prvim amandmanom koji je podneo gospodin Veroljub Arsić i na osnovu koga je praktično izvršena sasvim drugačija raspodela budžeta.
Drugi deo se odnosi na ekonomsku klasifikaciju - mašine i oprema. Ta klasifikacija se inače odnosi na naoružanje, municiju i generalni remont. Ukupno je predviđeno, ako to prevedemo u evre, oko 40 miliona evra.
Gospodo, za 40 miliona evra danas možete da kupite jedan savremeni avion četvrte generacije, i to ruskog porekla, dok su avioni zapadnog porekla skuplji. Nebo Srbije i Crne Gore danas čuvaju avioni koji su bili aktuelni sedamdesetih godina. To su avioni tipa MIG-21, dok su svi avioni MIG-29 prizemljeni već nekoliko godina, kažem svi, a vi znate da ih imamo pet i da su dva para, dva lovačka para. Ukoliko bismo želeli da modernizujemo oklopno-mehanizovane jedinice mogli bismo da modernizujemo sa svim ovim sredstvima samo jedan oklopni bataljon tenkova N-84. Toliko što se tiče ove dve stavke.
Gospodine ministre, hteo sam da vam skrenem pažnju na još tri stvari. Jedna od najugroženijih kategorija danas u Srbiji su ratni vojni invalidi. To su, na kraju krajeva, bili moji vojnici ili moji ratni drugovi. Oni su, kada je onaj zakon bio usvojen u Vladi, protestovali ispred Vlade Srbije i tada su bili prevareni, jer je sve ono što je kroz taj zakon povučeno iz procedure rešeno uredbom.
Ja vas molim, a mislim da je ovde kroz diskusije, čak i vladajuće koalicije, postignuto jedinstvo da se pitanje ratnih vojnih invalida mora rešavati na drugačiji način i da taj kontinuitet u njihovom sve lošijem i lošijem materijalnom položaju mora biti prekinut. Često se čuje da neko njihovo pitanje, stambeno ili drugo, treba da reši onaj ko ih je zvao u rat. Gospodo, ratne vojne invalide i sve one koji su branili Srbiju je u rat pozvala Srbija i oni nisu branili nijednog pojedinca, već su branili svoju državu.
Sledeće, gospodine ministre, u aprilu 2007. godine prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 26.632 dinara, a prosečna zarada oficira u isto vreme iznosila je 24.119 dinara, prosečna zarada podoficira 14.369 dinara. Na osnovu Zakona o Vojsci Jugoslavije, član 75, prosečna plata oficira ne sme biti manja od tri neto zarade, od tri do pet, ali ako govorimo o minimumu, znači, od tri neto zarade, a prosečna plata podoficira 70% prosečne plate oficira.
Takođe želim da vam kažem da u Vojsci Srbije i Crne Gore 64% su oficiri i to je sve visoka stručna sprema, veliki je broj magistara i doktora nauka, a onih ostalih 36% su podoficiri.
Vama je poznato da su podnesene brojne tužbe, više hiljada, od strane profesionalnih lica i vojnih penzionera za isplatu potraživanja po članu 75. Zakona o Vojsci Jugoslavije. Država bi trebalo da po tim tužbama isplati više od milijardu evra. Neki sporovi su već stigli do Vrhovnog suda.
Ukoliko ove presude budu nepovoljne, vi znate da će po ovom pitanju zaštitu svojih zakonom utvrđenih prava profesionalni pripadnici (iako to nije popularno, da tuže svoju državu) tražiti i pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Šta Srbija može da traži na svom putu u Evropu ako nekoliko desetina hiljada njenih građana tuže svoju zemlju, ne zato što su oštećeni zakonom, već zato što se zakoni države Srbije ne primenjuju?
Gospodine ministre, nefinansiranje zakonskih prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika pogoršava se iz godine u godinu, a veoma je bilo izraženo u 2006. godini, sa tendencijom da se tako nastavi i u 2007. godini. U protekloj godini redovno su isplaćivane samo neto penzije, a sve ostalo je sporno. Od decembra 2005. godine do danas ne uplaćuje se doprinos za zdravstveno osiguranje u iznosu od 7,2% na neto penzije. Po tom osnovu u toku 2006. godine trebalo je da bude uplaćeno 1,1 milijardu dinara.
Neisplaćene obaveze po osnovu korišćenja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika na dan 30.4.2007. godine iznose 435 miliona dinara, od čega 32,5 miliona dinara otpada na isplate naknada vojnim osiguranicima, 9,7 miliona dinara za pogrebne troškove i posmrtnu pomoć, 11,9 miliona dinara za refundiranje troškova za nabavku lekova i 10,9 miliona dinara za refundaciju troškova lečenja.
Uredbom Ministarstva odbrane predviđeno je da se za poboljšanje standarda vojnih penzionera iz neto penzija mesečno uplaćuje 3% od čega 2,5% ide na stambeno obezbeđenje a pola procenta na oporavak. U toku 2006. godine za stambeno obezbeđenje trebalo je da se uplati 381 milion dinara, a obezbeđeno je svega 2,6 miliona ili ispod 1%, dok su stvorene obaveze od 658 miliona.
Uredbom o privremenom finansiranju Republike Srbije za period januar - juni 2007. godine planirana su sredstva za finansiranje prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika u iznosu od osam milijardi iz budžeta i 725 miliona dinara iz prihoda Ministarstva odbrane.
Odmah, gospodine ministre, da vam kažem da su sva ova sredstva koja su planirana kao ostvarivanje prihoda vojske i Ministarstva odbrane vrlo sporna i da se može računati samo na ona sredstva koja su dodeljena iz budžeta. Sa predviđenim sredstvima mesečna kvota iznosi milijardu i 533 miliona dinara i od toga se mogu finansirati samo neto penzije u iznosu od milijardu i 483 miliona dinara, naknade za troškove stanovanja u iznosu od 33 miliona dinara.
Nedostaje 105 miliona dinara mesečno, i to kao doprinos za zdravstvo, 36 miliona za stambeno obezbeđenje i 7 miliona dinara za oporavak.
Zbog ovoga će biti zdravstveno ugroženo 170.000 vojnih osiguranika i neće moći biti isplaćen dug od 32,5 miliona za refundaciju troškova za lekove.
Dug civilnim zdravstvenim ustanovama Srbije od strane vojske popeo se na 435 miliona dinara. Zakonom utvrđeni doprinos za zdravstvo od 7,2% i 3% za poboljšanje materijalnog položaja vojnih penzionera, koji se ne isplaćuje od decembra 2005. godine, sa danom 28. februarom 2007. godine dostigao je 2.416.000.000.
Vladi Republike Srbije i organima Skupštine Srbije dostavljeni su zahtevi da se budžetom obezbede finansijska sredstva za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja vojnih osiguranika. Već sam rekao kolika je prosečna plata i profesionalnih oficira i profesionalnih podoficira. Njihova plata iznosi 0,9%, a rekao sam da je zakonski minimum tri, koeficijent tri. Već sam rekao da Fond od decembra 2005. godine nije isplatio one doprinose iz neto penzija po zbirnoj stopi od 10,2%.
Ukupna dugovanja po navedenom iznose 10.557.000.000, i to: naknade iz člana 76. Zakona o VJ za period avgust 2004. godine - novembar 2007 - 6.879.000.000; usklađivanje penzijskog osnova po osnovu 340 bodova, jer svi penzioneri koji su penzionisani pre avgusta 2004. godine imaju znatno niže penzije upravo zbog ovih 340 bodova, to je 842.500.000; doprinos za neto penzije po zbirnoj stopi od 10,2% - 2.835.000.000. Nacrtom budžeta koji je Vlada Srbije dostavila Narodnoj skupštini obezbeđena su samo novčana sredstva za neto penzije i doprinos za zdravstveno osiguranje od 7,2%, kao i povećanje neto penzija koje mislim da je predviđeno od 1.7. za 3,2%. Hvala.

Hvala. Da li se neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti želim samo da, koristeći ovaj amandman, podsetim da je samo 63,6 milijardi dinara iz budžeta, odnosno negde oko 11%, odvojeno za Ministarstvo odbrane; da je za Inspektorat odbrane od 10 miliona sedam izdvojeno za putovanje, za Vojnu službu bezbednosti od 16 miliona čak 9,1 milion su troškovi putovanja, a za Vojno-obaveštajnu službu od 65,5 miliona sedam miliona su troškovi putovanja.
Uz to želim da vas podsetim da su velike zloupotrebe u Ministarstvu odbrane. Ja sam o jednoj takvoj postavio poslaničko pitanje, a odnosi se na remont aviona u Rusiji od 30 miliona evra.
Da podsetim, iz Ministarstva odbrane upućen je zahtev Ministarstvu finansija da se odobre dodatna sredstva od 5,4 miliona evra za navodno plaćanje PDV-a, što po zakonu nije normalno.
Ujedno želim da podsetim da je u pripremi nova velika pljačka u Vojsci Srbije.
Naime, ministar poljoprivrede je aminovao privatnicima, nekima iz DS-a i Đorđeviću iz JUL-a, da od vojske besplatno i džabe uzmu avione za protivgradnu zaštitu, a zna se da su tu ogromne zarade. Sledeća stvar ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Samo još sekund. Jedan ministar odbrane koji je ranije bio savetnik i dobro plaćen u SDPR-u postavlja sada na mesta svoje kolege sa kojima je već ugovorio neke poslove iz Nacionalnog investicionog plana, a bez tendera. Stoga vas molim da ove zloupotrebe sprečimo i da amandman koji je gospodin Delić predložio usvojimo.

Hvala najlepše. Gospodin Petronijević, po amandmanu, pa gospodin Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašao sam da kažem nekoliko reči o ovom amandmanu iz još jednog ugla u odnosu na ovaj o kome je govorio predlagač gospodin general Božidar Delić. Po ovom pitanju, pitanju dela budžeta koji se odnosi na Ministarstvo odbrane, kako mi to kažemo na vojsku, Vlada se izjasnila na način da je to pitanje posmatrala iz ugla tehnike, tehničkog ugla, a gospodin Delić je govorio o suštinskim pitanjima.
Naime, u odgovoru Vlade da se ne prihvata ovaj amandman navode se oni razlozi, svi ste dobili i imali prilike da pročitate, koji govore o tehničkim pitanjima budžeta. Mi nemamo odgovor Vlade o suštinskom pitanju i zato želim ovde da upozorim javnost da je SPS na strani suštinskog pitanja, o kome je govorio Božidar Delić. Iz tih razloga mi u principu podržavamo da se odvoji veći deo sredstava za vojsku u cilju poboljšanja njenog materijalnog položaja, u cilju izgradnje vojne infrastrukture, opremanja vojske, naoružanja i vojne opreme.
U vezi s tim želim da naglasim da je ovo politika kontinuiteta u odnosu prema vojsci, koja traje od 2000. godine. Naime, od 2000. godine je počelo urušavanje vojske. Vojska se urušava kao institucija, a ljudi koji je čine dovode se u veoma težak položaj. Njeno urušavanje kao institucije, to je već dobro poznato, počeo je sadašnji predsednik Republike, tadašnji ministar odbrane; sadašnji ministar odbrane je njegov kum, Šutanovac, tada mu je samo pomagao, a sada mu je dato u ruke da to dokrajči.
Mi hoćemo da se vojsci vrati ugled koji je imala, hoćemo da se prestane i sa urušavanjem te institucije, a Vlada nam nudi politiku kontinuiteta. Pitanje za ministra koji je izašao, pa kada se vrati može da odgovori. Radi se o odnosu prethodne Vlade i ove nove, kada je u nju ušla Demokratska stranka. Prethodna vlada bar formalno je predložila deo budžeta koji se odnosi na narodnu odbranu u delu koji se odnosi na plate za oko 700 miliona više nego sadašnja vlada. Dakle, sadašnja vlada je predložila manje za 700 miliona. Zbog čega?
Malopre ste imali prilike da čujete, oficir ima prosečnu osnovnu platu 24.000, ni trećinu onoga što je propisima određeno da ima; podoficir 14.000. Na koji način se misle sprovesti propisi u toj oblasti, a da ne govorim o poštovanju tih ljudi koji časno obavljaju svoj posao? Kada se ni zakonski propis koji to reguliše ne poštuje, kako Vlada misli da reši ta pitanja? Pogotovo ima dosta razloga da se odgovori, kada su svima povećavane plate, kada se ovde raspravlja da li je 100.000, 150.000 poslanicima, ministrima, šefovima kabineta, državnim sekretarima i ne znam sve kome, a ostaju ovakvi proseci plata koje sam malopre pomenuo.
Takođe, oko 50.000 vojnih penzionera se nalazi u situaciji da im se duguju velika sredstva. Vlada bi trebalo da da odgovor kako će to da izmiri. Govorio je detaljnije gospodin Delić, a ja opet pitam: prethodna vlada je bar predvidela u budžetu koji nam je predložen, pa nije mogao biti usvojen, jer bi se pretvorila u tehničku, 800 miliona više za deo koji se odnosi na dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja; zbog čega je ova vlada predložila manje, a 50.000 penzionera se nalazi u situaciji da im se stalno smanjuju penzije, a da se pri tom se ne poštuju propisi koji su im regulisali tu penziju? Na koji način Vlada misli da vrati taj dug vojnim penzionerima?
I, naravno, pitanje ratnih vojnih invalida. To je jedna kategorija časnih ljudi koji su se našli u takvoj situaciji zato što su se borili za ovu zemlju, što ih je pozvala država da se bore za ovu zemlju, a umesto naknade i priznanja za to, nalaze se u situaciji da svojim protestima pokušavaju da obezbede bar minimum prava koja im sleduju po zakonu.
Imam zadovoljstvo da saopštim da je Socijalistička partija Srbije prošle godine kada je podržavala ovu vladu Vojislava Koštunice bila u prilici da spreči donošenje zakona o boračko-invalidskoj zaštiti, između ostalog i zato što su umanjivana prava ratnih vojnih invalida.
Dakle, kada sve sumiramo, ja znam da danas nije vreme povoljno za to da se govori o vojsci, da se govori o ratnim vojnim invalidima, to danas nije moderno. Ti ljudi su se časno borili za ovu državu. Danas se toj vojsci i tim ljudima koji su se našli u toj situaciji u javnosti nameće, pogotovo u medijima i politici, da se osećaju loše, proglašavaju ih čak i ratnim zločincima i nazivaju šta znam kojim sve izrazima. Dakle, znam da nije to vreme, doći će sigurno vreme kada će SPS biti bitan faktor i učestvovati u vlasti, kada će ti ljudi ponovo biti tako poštovani i cenjeni u ovoj državi, jer to i zaslužuju.
Završiću ovu priču time, vratiću se na početak. Vlada je tehnički odgovorila na suštinska pitanja vojske u ovom trenutku u kome se nalazi.
Mi podržavamo suštinsko pitanje, a to je da se vojsci mora omogućiti poboljšanje materijalnog položaja, mora joj se vratiti onaj ugled koji je imala. Naravno, to sumnjamo, s obzirom na to ko je sada vodi, ko je na čelu, ali dok je nas borićemo se za tako nešto. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Petronijeviću. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nema ministra, nema ni gospodina potpredsednika koji je kritikovao predlog budžeta u ovom segmentu gde se govori o finansiranju Ministarstva odbrane. Mislim da su oni neophodni za našu raspravu zbog toga što mi imamo potpuno drugačiji stav i prema jednom i prema drugom pristupu.
Mislim da je veoma važno u ovom trenutku postaviti pitanje šta to građani Srbije plaćaju kada izdvajaju više od 60 milijardi za finansiranje Vojske Srbije. Šta se tu plaća? Da li bilo ko od građana i građanki Srbije može računati na tu privilegiju na koju u ovom trenutku računaju oni koji traže od tih istih građana tako veliki novac? Da li je bilo kada vojska položila račun za ono što je u naše ime uradila? Da li je bilo ko u ime vojske učinio ono što je vojska Savezne Republike Jugoslavije, potom državne zajednice, danas Srbije, učinila, podelio sudbinu onih u čije ime je to činila?
Za nas je ovaj budžet neprihvatljiv, između ostalog zbog toga što se tako puno novca izdvaja za finansiranje Vojske Srbije. To se ne izdvaja za reformu vojske, to se ne izdvaja za poboljšanje uslova u kojima će osamnaestogodišnjaci, poštujući zakon i ustavnu obavezu, služiti vojni rok. To se izdvaja za obezbeđenje Karadžića, Mladića, održavanje u životu utopije, militarizma i neodgovornosti, koja je suštinska karakteristika Vojske Srbije.
Ko je odgovoran za eksploziju u Paraćinu? Da li je parlament o tome razgovarao? Pola grada je srušeno, uz obrazloženje da je došlo do samodetonacije.
Ko je odgovoran za ubistvo dva vojnika u Topčideru, u centru Beograda, 2004. godine? Ko je odgovoran za sramno obrazloženje sa kojim smo se suočili nakon toga? Odakle pravo nekome da traži tako veliki novac, a da pri tom tako neodgovorno postupa prema životima onih o kojima treba da se stara? Pa nama vojnici u centru grada ginu kao da smo u ratu.
Dok se država koju je vojska branila smanjivala, stomaci generala su se povećavali. Ne govorim o svima, ali govorim o onome što je utisak koji je stvoren i koji se mora promeniti. Ne gradi se moderna vojska u ritualima. Ne gradi se moderna vojska podelom novca široke ruke.
Nije dovoljno staviti nekome sablju u ruku i organizovati tragičan ceremonijal u centru grada, paradu kada mesta paradi nema, proslave kada proslavama mesta nema. Ako hoćemo da budemo odgovoran parlament, onda moramo i o tome odgovorno razgovarati.
Pre bilo kakve priče o reformi moramo se dogovoriti o ciljevima koje ta vojska treba da ostvaruje. Ako je naša vojska odbrambena vojska, onda politika treba da nam kaže ko to ovu zemlju ugrožava i na kakav način. Ako je politika ta koja misli da se štiti upotrebom vojske, onda se mora postaviti pitanje cene pre nego što nam se ispostavi račun, jer oni koji su svoje argumente branili upotrebom oružja i doveli su Srbiju i vojsku do pozicije u kojoj se danas nalazimo, da smo država bez granica, da smo država puna izbeglica i prognanih, da smo država ratnih invalida bez ijednog rata, da smo država u kojoj oficiri traže pravdu pred evropskim sudom pravde u tom istom trenutku u kome oficiri nisu spremni da se suoče sa međunarodnim pravom i obavezama koje iz njega proizilaze, recimo, pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu. Danas je država talac tog mentaliteta koji svoje uporište, između ostalog, traži i u vojsci, kojoj niko ne sme da postavi nijedno pitanje. Ovo su druga vremena.
Kada se od roditelja traži da nekome daju svoje dete, ti roditelji imaju pravo da postave pitanje u kakvim uslovima to dete služi vojni rok, kako se prema njemu postupa, zašto oni koji su dužni da se staraju o tim životima to ne čine, a kada ne čine zašto im niko ne postavlja pitanje zbog čega se na takav način ponašaju.
U našoj poslaničkoj grupi je gospodin Batić. On je advokat porodica ubijenih gardista. Vrlo sam pažljivo govorio, nijednog trenutka nisam rekao da znam ko ih je ubio, nisam govorio ni o sumnji, iako mislim da svi u parlamentu vrlo dobro znamo šta je ona osnovana sumnja kojom se opisuje taj događaj, zato što je ovo rasprava o budžetu, ali tih 60 i više milijardi, te pare ne smeju biti potrošene kao što su trošene u prethodnom vremenu.
Sto miliona za dve obaveštajne službe. Šta rade te obaveštajne službe? Čime se one bave? Kome polažu račun? Da li snose odgovornost za nesposobnost, za zalutalu informaciju, za zloupotrebu? Ne, zato što je to pravilo službe. Ako je to bilo pravilo službe, onda je to pravilo pogrešno jer pogledajte kakva nam je vojska danas. Da li cenimo te oficire, da li cenimo njihove vojnike, da li poštujemo njihove žrtve? Na sva ta pitanja odgovor je - ne, i to se mora menjati u ovom parlamentu. Suviše je nesreće u temeljima u ovoj zemlji da bismo mi mogli pred tim da budemo toliko neodgovorni.
Mi smo protiv ovog budžeta i zbog toga što se 11% budžeta izdvaja za Vojsku Srbije, da bi Vojska Srbije ostala onakva kakva je, a duboko je pogrešna.
Ne želim da govorim o pozitivnim primerima, ne želim da govorim o dobrim pojedincima, jer će i oni kao takvi vrlo brzo postati žrtve tog pogrešnog sistema vrednosti, onog sistema vrednosti koji ima pravo da vam zakuca na vrata i izvede vaš život na ta vrata, kao što su izvodili decu prethodnih 15 godina i pri tom ima tu slobodu da ne položi račun kada to dete vrati u sanduku.
Nema u ovom budžetu sredstava koje vojska traži da bi sprovela istrage i utvrdila odgovornost za one koji su uništavali živote srpskih vojnika kao da smo u ratu. Pune su nam fioke dopisa roditelja koji su izgubili decu u vojsci, njihovih sumnji, dokaza da je vojska bila tako ohola, i vojni istražni organi, u istragama koje su sprovedene da su se šablonski potpisivali obdukcijski nalazi, da su ignorisane očigledne činjenice. Nema ni dinara u predlogu budžeta za raščišćavanje tog nasleđa.
Zato ne smemo dobiti te 63 milijarde, a ne zbog toga što mi želimo da naši vojnici budu poniženi, da naši oficiri budu poniženi. Naša vojnička tradicija ne može biti izgovor za sve one nesposobnosti sa kojima se danas suočavamo. Ta tradicija nas obavezuje da se naši oficiri školuju u najboljim školama, da imaju najbolje uslove. Naša istorija nas obavezuje na odbranu one politike koja nikada svoj smisao neće tražiti u ratnom konfliktu kao obliku rešavanja problema sa kojima se suočavamo.
Ove 63 milijarde se daju da se ništa ne bi promenilo i zbog toga mi protiv toga glasamo. Svaka čast poštenim oficirima, kao što svaka čast poštenim poslanicima, poštenim političarima, svakom poštenom čoveku u zemlji, ali ako hoćemo da ti ljudi dođu do izražaja, onda moramo stvoriti poštene vrednosti i njih afirmisati, a to se ne čini na ovakav način.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Reč ima gospodin Vasiljević, po amandmanu.