TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 22.06.2007.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

5. dan rada

22.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 01:00

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Saša Valjarević.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije. Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Vidoje Jovanović

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se da podržim amandman narodnog poslanika Vesne Nikolić-Vukajlović na član 22. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, a isto tako i amandman koji ide odmah iza ovoga, a odnosi se takođe na član 22, podneli su ga narodni poslanici Socijalističke partije Srbije dr Ninoslav Dimitrijević i Miletić Mihajlović.
Radi se o sledećem. Zakonodavni odbor se ovde nije jasno izjasnio da li je pravno moguć ili nije moguć ovaj amandman, s jedne strane, a Vlada obrazlaže ograničenje sredstava za platu zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta lokalne vlasti, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim se predviđa da se vrši konsolidacija između različitih nivoa vlasti, odnosno da je opšti bilans sastavni deo memoranduma o budžetu za budžetsku godinu u okviru koje se finansiraju ukupna primanja i izdaci Republike i lokalne vlasti.
Šta želim time da kažem? Gospodine ministre, ovde se zarade vezuju za septembar 2006. godine. Isto tako, prethodna vlada je to činila kada je bio u pitanju Predlog budžeta za 2006. godinu. Polazna osnova je bila takođe septembar 2005. godine. U međuvremenu, mi sada imamo jednu sasvim novu situaciju i da li je moguće to da se razreši? Vlada je donela osnovice od septembra 2006. godine pa do aprila 2007. godine, rast zarada je za 12,73%.
Vi ste u Predlogu zakona u članu 22. planirali povećanje za 10%. U međuvremenu su donete dve uredbe, polazeći od sindikata obrazovanja i zdravstva, i promenjeni su koeficijenti za primanja radnika koji su zaposleni u dečijim vrtićima i bibliotekama. Postavlja se sada jedno racionalno pitanje - ako ste doneli uredbu o povećanju koeficijenata za ove radnike, a oni se finansiraju iz budžeta, da li je moguće da izvršimo mi sada promenu na pozicijama koje se odnose na biblioteku, odnosno dečiji vrtić?
Istovremeno, Vlada se izjasnila o tome i govori da su pojedine lokalne sredine narušile rashode kada su u pitanju plate i iz tih razloga su pribegle ograničavanju plata i vezale za septembar 2006. godine. Postavlja se pitanje da li je obrazloženje Vlade realno. Ona govori da nije narušila samostalnost lokalne uprave u donošenju budžeta. Lično mislim da jeste narušila samostalnost, iz razloga što je svojim prethodnim uredbama jednostavno dala nama mogućnost povećanja tih plata, a istovremeno obavezu da povećamo koeficijente u ustanovama dečije zaštite i u bibliotekama. Sadašnjim predlogom zakona mi imamo moguće povećanje od 10%.
Trenutna situacija je takva, a ovde vidim mnogo poslanika i treba svi da se zapitaju šta ćemo mi imati u lokalnim sredinama, jer moramo vratiti plate zaposlenima u dečijim vrtićima ili biblioteci ili nećemo imati masu sredstava od 12 plata u tekućoj 2007. godini.
Zato ja u principu i podržavam ovaj amandman da se član 22. briše, ili sledeći amandman koji se odnosi na to da procenat od 10% bude zamenjen procentom od 17%, što će ublažiti eventualno posledice koje bismo imali u lokalnoj sredini.
Kada je u pitanju samostalnost lokalne uprave u donošenju budžeta, ona je ugrožena ovim članom 22. Predloga zakona o budžetu. Zašto to kažem? Mi nemamo mogućnost prijema radnika. Vezani smo za onaj broj radnika koji smo imali u septembru 2006, odnosno 2005. godine.
Ako je Vlada primetila da pojedine lokalne uprave krše troškove što se tiče plata, ona preko svog sektora za budžet u ministarstvu može da izvrši kontrolu i da takve lokalne uprave kazni, a ne da budu kažnjene one lokalne uprave koje su se ponašale u skladu sa preporukama i memorandumom Vlade.
Ovde navodim još primera.
Kada je u pitanju zaposlenost, naša samostalnost je ugrožena i iz praktičnog razloga, evo, ovaj predlog republičkog budžeta – povećanje radnika u kabinetu predsednika Republike u odnosu na 2000. godinu, imao je 39, sada ih ima 103; Ministarstvo za rad i socijalna pitanja 2000. godine 352, a sada 558; Ministarstvo za prosvetu 2000. godine - 397, a sada 502; Ministarstvo zdravlja 334, sada 433; Ministarstvo finansija 2000. godine 121, sada 284. Znači, Vlada i resorna ministarstva mogu da imaju slobodu, a lokalne uprave ne mogu.
Moram da istaknem da su lokalne uprave u Srbiji bile sredine koje su doprinosile stabilnosti Srbije. U principu, u najvećem broju slučajeva one su donele budžet u decembru mesecu i funkcionisale na odgovarajući način, a sada se gone da se vraćaju na septembar 2006. godine kada je u pitanju projekat budžeta.
Zamolio bih vas, gospodine ministre, ako je moguće, da ovo ispravite, jer mi ćemo imati sigurno problema ako ne u svim, onda u najvećem broju opština. Zato bi dobro bilo da se procenat od 10 zameni sa 17 ili da se ovaj član briše. Ili, da u ovom članu dodamo jedan stav koji će se odnositi na to da one sredine koje imaju za tim potrebu mogu da se obrate sa jasnim razlozima i predlogom ministarstvu da im se odobri da ta sredstva mogu da ostanu onako kako su planirana u budžetu.

Oliver Dulić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.) Izvolite.

Ninoslav Dimitrijević

Upravo cilj ovog amandmana jeste da se omogući radnicima opštinske uprave i javnim preduzećima u opštinama da ostvare svoja primanja...

Oliver Dulić

| Predsedava
Izvinjavam se, vi se javljate po vašem amandmanu. Sačekajte samo sekund.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ninoslav Dimitrijević i Miletić Mihajlović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada Republike Srbije nije usvojila amandman.
Izvolite, imate reč.

Ninoslav Dimitrijević

Suština ovog amandmana jeste upravo da se omogući radnicima opštinske uprave i radnicima javnih preduzeća opštine, koje se inače finansiraju iz budžeta lokalne samouprave, da mogu da ostvare svoja planirana primanja za 2007. godinu. Mi ovde imamo jedan primer da praktično uredba dozvoljava da se povećaju plate, da se povećaju koeficijenti i osnovice za platu, a s druge strane da zakon to onemogući i da onemogući da ti ljudi prime platu po tim novim koeficijentima.
Pitanje je i pod uslovom da se broj radnika i ne poveća, odnosno mnoge lokalne samouprave su smanjile broj radnika u lokalnoj samoupravi po uputstvu Vlade Republike Srbije. Konkretno, lokalna samouprava u Negotinu je umesto planiranih 10% smanjila za 20% broj radnika u lokalnoj samoupravi. Međutim, sada taj smanjeni broj radnika po novom zakonu, a po prethodnoj uredbi, iako ima povećan obim posla, ne može da ostvari svoje planirane lične dohotke.
Ovo je još jedan dokaz da se Vlada još uvek bavi sama sobom, jer je praktično zaboravila da postoje lokalne samouprave, više ne obraća pažnju na interese građana lokalne samouprave. Kako tumačiti pojavu da je Vlada po novom Zakonu o energetici u lokalnim samoupravama ukinula Fond rente Đerdapa, praktično fond koji je služio da obešteti lokalne samouprave koje su pretrpele štetu prilikom izgradnje "Đerdapa 2". Fond rente je bio među značajnim stavkama u budžetu lokalnih samouprava. Pogotovo ako se setimo da je lokalna samouprava u Negotinu prošle godine imala strašne poplave, pa bi taj novčani iznos iz Fonda rente bio dobrodošao za sanaciju ovih nanetih šteta.
Kako bi se inače mogla tumačiti ova pojava da uprava dozvoljava, a zakon joj onemogućava? Ili je Vlada površno donela zakon ili se radi o prećutnim signalima da lokalna samouprava još mora smanjiti broj radnika i da ovo uputstvo Vlade za smanjenje radnika nije dovoljno, nego da se planira još veće smanjenje radnika u lokalnoj samoupravi.
Podsećam vas da će to izazvati strašne socijalne probleme, jer u lokalnim samoupravama u uslovima kakvi su danas, gde privreda ne radi, gde poljoprivrednici jedva preživljavaju, gde mogu jedino da uplate poreze i doprinose, gde se postavlja pitanje da li mogu uplatiti i poreze za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, gde se privatno preduzetništvo takođe gasi, mogu vam reći da su to radnici koji su jedini u familiji, porodici, koji ostvaruju svoje pravo na rad. Šta nas čeka u lokalnim samoupravama? Čeka nas još veći gubitak posla, čekaju nas nove privatizacije, čekaju nas novi stečaji. Praktično, vlada pravi socijalne slučajeve koji su prepušteni nekoj lokalnoj samoupravi na rešavanje.
Ako govorimo o platama u lokalnoj samoupravi, da li vaspitačica sa 27 hiljada mesečno može da radi svoj posao kvalitetno, sa voljom, da ima puno strpljenja prema deci koju čuva? Da li fakultetski obrazovan čovek, pripravnik u lokalnoj samoupravi, može da ima 25 hiljada dinara mesečno? Molim vas, to su stvari o kojima Vlada, država treba da razmisli.
Što se tiče mladih, pitamo se zašto ne zasnivaju svoje porodice. Upravo zato što nema ekonomskih mogućnosti da se zasnuje porodica. Posle se pitamo zašto je natalitet tako mali. Što se tiče nataliteta, podsećam vas da u ovom trenutku u Srbiji ima oko 200 hiljada sterilnih brakova, koji čekaju na asistiranu oplodnju, kako bi se u narodu reklo - veštačka oplodnja. Država trenutno iz svog budžeta može da izdvoji novčana sredstva svega za oko hiljadu oplodnji godišnje. Ako se uzme u obzir da svaka asistirana oplodnja ne daje jedan embrion, da je bezuspešna, da je u proseku potrebno dva do tri puta da se to uradi, trend rešavanja 200 hiljada sterilnih brakova u Srbiji će se rešiti za više od 200 godina, po ovoj dinamici rešavanja ovih problema. Ako bi se išlo privatno, to bi koštalo nekoliko hiljada evra, što je nedostupno za običnu porodicu, za običnog građanina, koji ne zna kako će platiti lek, da li će dobiti lek na recept.
Moram da vam kažem, po predviđenom budžetu za zdravstvo postavlja se veliko pitanje pozitivne i negativne liste lekova. Ja predviđam da će se mnogi lekovi sa pozitivne liste plaćati sa većom participacijom, ili da će mnogi od njih prelaziti na negativnu listu ili ih veštački neće biti u državi.
Molim vas, gospodine predsedniče, da umirite gospodu narodne poslanike.
(Predsednik: Molim vas za još malo strpljenja da se saslušamo. Izvolite, nastavite)
Šta reći, pored ovih banalnih problema u zdravstvu, šta će se desiti sa složenim zdravstvenim procesom koji se u primarnom zdravstvu sve više razbuktava. Molim vas, postavlja se jedno etičko pitanje. Danas ono što je država uradila, Vlada, u domenu plata u lokalnim samoupravama, imamo još jedan primer, a uredba onemogućava...
Naime, po novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti svi pacijenti imaju pravo na lečenje, svi pacijenti imaju pravo da odu kod lekara, da obave pregled, da uzmu lek. Ali, po uredbama koje je država uredila, sve ovo im je onemogućeno. Ja ću vam to pokazati na prostom primeru.
Da bi danas bolestan čovek došao do specijaliste, na primer do urologa, on mora da ode do svog izabranog lekara, da se javi svom izabranom lekaru, da u redu čeka nekoliko sati, pod uslovom da izabranog lekara nađe, da izabrani lekar nije na godišnjem odmoru ili na slobodnim danima.
To je dvostruko nezadovoljstvo, jer pacijent čeka nekoliko sati a izabrani lekar se znoji celog dana da bi postigao normu. Zatim on dobije uput da ode kod specijaliste, dođe kog njega, biva pregledan od strane specijaliste. Da bih mogao da ga izlečim dajem mu uput za laboratoriju, dajem mu uput za ultrazvuk. Nekada sam imao pravo da napišem sve te upute. Danas tog prava više nemam. Pacijent se sa mojim izveštajem ponovo vraća svom izabranom lekaru. To se ne može ostvariti u istom danu. To se može ostvariti tek sutradan, jer on čeka u redu, podsećam vas, i kod mene i kod svog izabranog lekara.
Tek tada izabrani lekar njemu ponovo piše upute - za laboratoriju, za ultrazvuk, za rendgen. Da bi otišao u laboratoriju potrebno je dva do tri dana da zakaže. Da bi obavio ultrazvučni pregled, potrebno je nekoliko nedelja da dođe do ultrazvučnog pregleda. Da obavi druge pomoćne dijagnostičke metode, za sve to vreme, da bi ponovo pokazao svom lekaru specijalisti, kome uput ističe za mesec dana, on mora ponovo da ide po taj uput.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Dimitrijeviću, samo sekund. Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno nema smisla. Svi razgovarate međusobno, strašna je buka. Hajde da se saslušamo, ostalo je još samo nekoliko amandmana da završimo današnji rad. Molim vas.)
Gospoda narodni poslanici nisu bolesni, ali će se razboleti, ne daj Bože, jednog dana, pa će ih interesovati kakav će biti zdravstveni proces kada oni budu došli na red kod lekara. Ali, ja znam da će oni imati privilegije i da neće čekati u redovima kao što čekaju obični pacijenti. Ali, ja ih podsećam da se danas za ultrazvuk čeka u Negotinu, u manjim mestima po nekoliko nedelja, a vaši Beograđani, vaši sugrađani čekaju po nekoliko meseci da dođu na red do laboratorije, do ultrazvuka i do drugih dijagnostičkih metoda.
Zato vas molim da pažljivo saslušate, gospodo narodni poslanici, jer se radi o našim građanima i u Beogradu, i u Negotinu, Zaječaru i u drugim gradovima. Ovo su upravo one anomalije u zdravstvu koje su prisutne u celoj Srbiji poslednjih par godina.
Po ovome se može videti koliko ova vlada vodi računa o zdravstvu, koliko ova vlada poklanja pažnje obolelom čoveku, pacijentu. Podsećam vas da problem nije u lekarima, u zdravstvenim radnicima, niti u pacijentima, nego u novcu koji se odvoji za budžet zdravstva iz celokupnog budžeta Republike Srbije.
Za kraj, samo želim da vas podsetim da je nekada, u moje vreme, kada sam bio lekar opšte prakse, svako od pacijenata mogao da dođe i da kaže da jednom godišnje hoće da proveri krvnu sliku, da jednom godišnje hoće da proveri svoje zdravstveno stanje.
Gospodo narodni poslanici, a građani to odlično znaju, sada toga više nema; sada i bolestan čovek teško može da ostvari svoje pravo na lečenje u tako složenom zdravstvenom procesu.
Znate li šta se desi? Desi se da čovek praktično odustane od čekanja. Da li će bolestan čovek čekati na ultrazvučni pregled mesec dana? Da li će čekati na laboratorijske rezultate nedelju dana? Neće, gospodo, nego će se pozajmiti, otići u privatnu ordinaciju i tamo uraditi sve što mu treba. (Aplauz.)
Hvala lepo. Sve ovo što sam rekao je istina i to se odražava na građane Republike Srbije. Znam da ste nestrpljivi, uskoro ću završiti, nije problem, ali mi je drago da sam ipak uspeo da privučem pažnju narodnih poslanika koji se bave problemima svog naroda, pa i problemima bolesnih građana Republike Srbije.
Samo za kraj bih rekao da smo nekada bili država koja je imala najbolje uređeno socijalno i zdravstveno osiguranje, ali nažalost, to danas više nismo. Danas u ovoj državi sve više građana Republike Srbije ne može da ostvari svoje pravo na zdravstveno osiguranje.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Jorgovanka Tabaković

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege...
Rečima "poštovane kolege" obraćam se onima koji su od petka od 16 časova, kada je predlog budžeta donet u Skupštinu i dat nama na uvid, imali strpljenja da ga čitaju, da ulažu amandmane, poslanicima koji ovde nekoliko dana o tome raspravljaju vrlo strpljivo, bez osećaja za umor, sa osećajem za odgovornost, jer je reč o budžetu vrednom osam milijardi evra, žele da okončaju raspravu na način kako to dolikuje narodnim predstavnicima, narodnim poslanicima.
Molim za još nekoliko minuta pažnje one koji se neće radovati posle informacije koju ću izneti, većinu onih koji su otišli da gledaju utakmicu, da se odmore, popiju po neku i da ovde dođu i uz nered pokušaju da završe raspravu o budžetu glasanjem koje će svima nama, ne verujem, doneti mnogo dobra.
Mene nećete dekoncentrisati, ali ja vas želim da upozorim i verujte mi, šest godina čekam ovaj trenutak. Šest godina čekam trenutak da dokažem koliko je teška odluka koju ste 2001. godine doneli usvajajući međunarodni sporazum donacija o starateljskom fondu.
Od tada obećanih šest milijardi dolara dobili ste donaciju od šest miliona evra, za koju ne mogu da tvrdim da je donacija, jer u budžetu, a to je tema rasprave, piše da se za tu namenu, za reformu bankarskog sistema i podršku privatnom sektoru, vraća kredit. Ne znam kada ste ga uzeli, pod kojim uslovima i sumnjam da je ono što ste rekli da je donacija u stvari kredit.
Poenta amandmana koji sam podnela i koji će ujedno biti definicija vladavine DOS-a, a koju ja zovem provizija kao način života, svima će postati jasna, neće ostati nijedna nedoumica.
U članu 23. ovog budžeta, koji je, ponavljam neupućenima, samo rasporedni zakon, a ne onaj koji ustanovljava prava, napisali ste kako će se trošiti jedan deo sredstava od privatizacije. Ja sam amandmanom zatražila da nam se dostavi, prvo vama, ministre finansija, a onda i nadležnim odborima Skupštine i za privatizaciju i za finansije, izveštaj o sredstvima ostvarenim od prodaje kapitala u postupku privatizacije.
Ako neko misli da takav izveštaj postoji, varate se, jer tražim izveštaj pre isplate provizije u visini od 5% od ugovorene cene određene ovde pominjanim pravilnikom, koja se ostvaruje zaključenjem ugovora, Pravilnikom kojim je gospodin Bubalo 2005. godine precizirao visinu provizije od 5%, ali je ona ustanovljena 2001. godine; znači, naplaćivana, jer je ustanovljena, sve vreme, ali je samo ozvaničena Pravilnikom 2005. godine.
Strana 49 međunarodnog ugovora, "Službeni list", broj 8, donet u Saveznoj skupštini u septembru a odštampan 24.10, da se što kasnije vidi, piše – naknada za uspeh u postupku privatizacije, ukoliko se takav uspeh postigne, biće isplaćena iz sredstava ostvarenih prodajom preduzeća i neće biti finansirana iz donacija.
U ovom Službenom listu - međunarodni ugovori, propisan je, znaju ovde mnogi, čitav postupak privatizacije, koji je tek kasnije ozvaničen zakonom, i svi organi koji će je sprovoditi.
Zakonom o privatizaciji, članom 41. precizno je regulisano da ugovorena cena, gospodine Vlahoviću, za postupak privatizacije podrazumeva kada se odbiju troškovi, znači, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije, a ti troškovi su troškovi za angažovanje finansijskih i pravnih savetnika, naknade za javne pozive, čitam drugi stav člana 41b; znači, po odbitku troškova koji su nužni i neophodni sredstva se uplaćuju Agenciji za privatizaciju, a u budžet, gospodine ministre, dobijate sredstva kada se izmiri i posebna naknada koja je Pravilnikom određena u visini od 5%. Zakonito, nema šta.
Pitam ja, drage moje kolege, da li će se tako lako preći preko obrazloženja koje neko ovde kaže.
Nego šta, ako uzmete vaše mobilne telefone ili papir i olovku i izračunate: 3,2 milijarde onog što zovu direktne investicije od prodaje kapitala, odnosno od privatizacije, 3,2 milijarde pa puta 5%, 160 miliona evra nije ušlo u budžet i o tome niko nema izveštaj. Ja tražim taj izveštaj za ministra finansija i za odbore.
Zašto tražim baš za ovog ministra i zašto mi je to zadovoljstvo? Gospodine Cvetkoviću, 19. novembra 2003. godine dali ste intervju u kojem ste rekli - u 2003. godini smo prihodovali 1,3 milijarde od privatizacije kroz prodaju. Tada je tih 5% bilo 60 miliona evra ili 4 milijarde 860 hiljada dinara.
U 2003. godini procenat i provizija, ustanovljena, nema zabune, 2000. godine kao obaveza, primenjuje se sve vreme i problem je što taj novac ne ulazi u budžet Srbije, i koliki je taj novac. Ovo nije insinuacija, ovo je računica. Dakle, 3,2 milijarde puta 5% je 160 miliona evra, 12 milijardi i 960 miliona dinara po kursu evra 81, ponavljam, 12 milijardi i 960 miliona dinara. Toliko, drage kolege, iznosi otprilike budžetski deficit, ali je zbir onoga što kažete uspeh ove godine, ono što odvajate za izbegla i raseljena lica, za sportske stipendije, Fond za mlade talente, studentski standard, učenički standard, i socijalna zaštita u budžetu Republike Srbije za 2007. godinu iznosi toliko.
Znači, da se niste, a sada dolazi ključ priče, zadužili prema svojim mentorima 2000. godine i da niste u Saveznoj skupštini usvojili ovakav ugovor, a tražili su da ga usvojite u Saveznoj skupštini, ne što su poštovali taj dom, nego što su znali da će vas jedino tako obavezati da ga poštujete, i što ste ga vi preuzeli kao praksu, jer je bila mnogo fina, jer je omogućavala npr. firmi "Citadela", u kojoj je radila izvesna gospođica čije ime ne želim da pominjem, ali je izabrana od strane Božidara Đelića... I mnogi sadašnji članovi Vlade, i neki koji to više nisu, a vaše stranačke kolege su, gospodine Cvetkoviću, iznosili su ozbiljne primedbe što je do kraja 2003. godine ta firma, bilo posredno kao podizvođač "Morgan Stenli" firme, bilo direktno, dobijala najveći deo poslova u ovoj oblasti; dok Božidara Đelića nije prošla ljubav, pa odlučio da sam otvori firmu "Altis" i da te poslove radi ili direktno ili preko "Rotšilda" (je l tako, gospodine Vlahoviću, možda je tu nešto zakačio i "Eki investment"), da li preko KPMG-a.
Kad budemo, drage kolege, dragi građani, videli izveštaj ko je na spisku onih koji su bili ne privatizacioni savetnici, ne govorim o njima, oni su regularni, moraju da pripreme posao, ne govorim o nezakonitim provizijama, ne govorim o Kolesaru, neotkrivenima, govorim o naknadi za uspeh u procesu privatizacije koji je ono što je bio zahtev donatora da im se nazovipoklon vrati u zemlju donatora, to sam objasnila prošli put, da je od šest miliona vraćeno četiri miliona i 830, ko je dobio te pare, ko je na spisku, ko su najčešći prijatelji nekih ovde od nas?
Zašto su tako visoke provizije ako ste danas u pripremi procesa privatizacije NIS-a definisali proviziju od svega 3%? Zašto je ova stalna pet, u vreme kad pričamo o platama, o socijalnim davanjima, o zemlji u tranziciji itd? Gospodine Vlahoviću, vi ste tu vrlo interesantni kao učesnik, lepa fotografija.
Pre nego vam pokažem sa sajta Vlade Srbije, info, Vlada Republike Srbije, ponavljam, ja prijatelje u BIA nemam, nemam tajne izvore, jedini izvori su vaši podaci, zakoni, službeni listovi i glasnici. Samo pažljivo čitam, onako kako to rade srpski radikali.
Ono što želim ovde da pomenem, novinari su vas upozoravali, drage kolege, u trenutku kada su vam pregovori sa Londonskim klubom trajali dugo, a Londonski klub, opet ću podsetiti, čine poverioci banaka od kojih je najveća "Kredi agrikol", koja je ovde kod nas poznata po tome što je kupila "Meridijan banku"... Malo mi ne priliči, ja sam dama, ali je taj posao posvađao dobre prijatelje Božu Đelića i gospodina Vlahovića.
Zašto je taj posao zanimljiv? Zanimljiv je zato što je u Londonskom klubu "Kredi agrikol" najveći poverilac za taj dug ove zemlje. Kažu da je do tog duga došla pre nego što je Boža Đelić bio ministar finansija, ne znam. Kažu da nema sa tim ništa ni gospodin Pitić. To je druga po redu, "Sosijete ženeral banka", koja je poverilac tog našeg duga.
Ali, novinari su vas upozoravali, citiram, da je došlo vreme da država pojedinim bankama iz Londonskog kluba pokaže zube, umesto što ih angažuje u procesima privatizacije, nagrađujući ih vrlo visokim provizijama. Za šta ste im davali proviziju? Gospodine Vlahoviću, vi i ja smo stari znanci iz Vlade Republike Srbije. Za ono što je "Službeni list" objavio u septembru 2001. godine, 28. ...
(Predsedavajući: Imate još minut, gospođo Jorgovanka.)
Gospodin Vlahović se 7. septembra već hvalio objavljenim oglasom, i zamislite za šta - za pripremu procesa privatizacije tri cementare. Vi i ja, kao stari znanci, znamo da je prethodna vlada potpuno pripremila proces privatizacije tih cementara i da tu nije bilo nikakvih troškova, a vi ste samo za taj deo posla angažovali ... Molim za pažnju!
Izabrali ste za finansijskog konsultanta HSBC banku i austrijsku kompaniju CMS iz Austrije; uveli ste austrijske konsultante do danas spornih koncesija do navodnog ulaska samo "Lafarža" u BFC, a uveo je tada već "Alpinu"; ja tek danas govorim o tome, da ne uđem u sukob interesa jer sam to znala kao ministar, ja to danas prvi put govorim o tome, što će reći da ste uveli provizije kao princip života.
Pričate o pravima građana, pričate o borbi za bolji život, a zanima vas da zadovoljite firme svojih mentora, prijatelja i ispuštate...
Ja ovim amandmanom hoću da vas nateram da izmenite Zakon o privatizaciji, da ne plaćate 5% i da ne izražavate lažnu brigu za dobrobit građana dok se ovako rasipa novac svih nas. To je ono što SRS ima da kaže u prilog protivljenja ovakvom budžetu i da još jednom jasno kaže – dok se budžet donosi u interesu Vlade i njenih prijatelja koji rentiraju prijateljstva i usluge, a protiv građana Srbije ili nedovoljno u interesu građana Srbije, mi ćemo biti protiv.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. U ime SPS-a, narodni poslanik dr Bojan Milovanović, pa potom narodni poslanik Aleksandar Vlahović.

Bojan Milovanović

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, izgleda da je ovaj 23. član izazvao malo više pažnje. Ja sam pažljivo slušao i pokušaću da pojasnim zašto sam se javio jer smatram da se kroz ovaj član 23. može sagledati čitava situacija što se tiče procesa privatizacije u lokalnim sredinama, pogotovo u onim malim i nerazvijenim.
Ovo što je koleginica Tabaković govorila ja bih najkraće objasnio kao jedan proces, jednu želju i jedan zahtev upućen ka ministarstvu da se ono što u novije vreme zovemo transparentno prikaže i usmereno je u pravcu Ministarstva finansija. Obrazloženje za odbijanje amandmana upućuje na to da se ovakvi izveštaji vezani za proviziju od 5% upućuju resornom ministarstvu za privatizaciju koje izveštava odbore.
Malo ću se time pozabaviti, mislim da je vrlo zanimljiva tema, ako budete imali malo strpljenja, ja ću požuriti, radi se o članu 61. Zakona o privatizaciji, koji upravo određuje raspodelu sredstava ostvarenih privatizacijom. Taj famozni član 61. je upravo ono što u svakom pogledu oslikava želju sadašnje vlade da se tobože pozabavi ravnomernim razvojem ovih nerazvijenih i malih opština.
S obzirom na to da dolazim iz Raške, ja ću podsetiti da je Raška, nažalost, možda opština sa najvećim potencijalom u ovom momentu u Srbiji, ali još uvek u statusu nerazvijene opštine.
Dakle, 10% sredstava, kako ovaj član kaže, upućuje se u republički fond za penziono i invalidsko osiguranje; 50% sredstava za restrukturiranje privrede i uticaj na razvoj privrede; 5% sredstava naknada za nacionalizovanu imovinu, i ono što je za lokalne samouprave najvažnije, to je 5% sredstava za razvoj infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije.
Zašto sam, kolege poslanici, ovo govorio? Zato što je krajnji epilog svih malih sredina, pozabaviću se Raškom, taj da smo mi u procesu privatizacije dobili nula sredstava.
Eto, da budem precizan, možda nije čista nula, ali ti finansijski efekti iskazani u opštini Raška su tako mali i beznačajni da sam ih označio kao nula. Šta to znači?
Subjekti privatizacije po mestu sedišta konkretno za Rašku znače sledeću sliku i priliku - "Geneks", "Putnik", "Lola sistem", "Zastava", sami znate gde su sedišta tih privrednih subjekata. U procesu privatizacije dogodila se ona najstrašnija situacija po te male sredine da je čak i tih beznačajnih 5% odlazilo u razvoj infrastrukture možda mnogo razvijenijih opština.
Socijalistička partija Srbije će sigurno u budućem periodu podneti zahtev za izmenu Zakona o privatizaciji, gde će pokušati da ublaži tragične posledice svih ovih događanja proteklih par godina, pa će predložiti izmenu Zakona gde će - po mestu sedišta subjekta, zameniti jednom definicijom - po mestu obavljanja delatnosti. Nadamo se da ćemo kroz ovu izmenu Zakona o privatizaciji uspeti bar malo da sprečimo onaj katastrofalni učinak.
Napomenuću samo da se danas, čitamo u novinama, priprema i privatizacija "Geneksa". Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj je najavio da će ta privatizacija ići po jednom specifičnom modelu koji kaže da će se prvo privatizovati neopterećena imovina, a nakon toga iz onog drugog dela (ne znam šta je to drugi deo) finansiraće se po zahtevima poverioca. Nisam ekonomista, lekar sam, pa mi to možda i nije baš mnogo jasno, ali mi je i te kako jasno kakve će biti posledice po Rašku.
Moram podsetiti da kada je krenuo da se gradi taj famozni Kopaonik, Geneks hoteli, čitavi onaj urbani deo Kopaonika, da je tada mala nerazvijena opština Raška, zajedno, preko Fonda za razvoj, tada sa našom zemljom, nadam se kao i sada, i uz određena sredstva "Geneksa", investirala u Kopaonik. Uz sve apele opštine Raška da se deo sredstava iz pomenute privatizacije vrati opštini Raška, reći ću i opštini Brus, ništa se konkretno nije dogodilo. Nadam se da ću kao poslanik, i vi kao poslanici ovde, pomoći da, pre svega kroz vladin projekat uravnoteženja razvoja, i Raška i opština Brus ne ostanu bez ijednog dinara od ove famozne privatizacije.
Izvinjavam se još jednom, možda ovo nije zanimljiva tema za ovako visoku politiku. Samo sam hteo kroz par rečenica da ukažem na moguće posledice i da uputim apel malih i nerazvijenih opština da se ovakva nepravedna privatizacija, kroz ovaj famozni član 61, može ispraviti dok je još vreme, jer, podsetiću, sama privatizacija u našoj zemlji je limitirana i ograničena.
Prema tome, ovo je krajnji momenat. Mislim da će SPS kroz svoj poslanički klub učiniti napor da bar trunku svega onoga što se događa u procesu privatizacije, konkretno u opštini Raška, popravi. Evo, ako sam bio konstruktivan, pokušaću da završim ovu priču, da ne koristimo i ne limitiramo sa svim ovim vremenom. Zahvaljujem se još jednom na pažnji. Hvala.