Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 24.6 amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć. Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 25 amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe podneo sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, koji takođe govori o ovim agencijama koje samo crpe sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Ovim amandmanom u članu 5. predlaže se brisanje glave 25.2, jer se ovakvom preraspodelom opredeljuju sredstva za funkcionisanje Antidoping agencije, odnosno kako bi to zabavljači rekli, još jedne agencije za sve i svašta. Opštepoznata stvar je da gomila agencija koje danas životare pri većini ministarstava ili samostalno u stvari predstavljaju način za nepotrebno trošenje narodnih para. Zar nisu sve te poslove mogla da obavljaju neka lica iz Ministarstva za sport i omladinu ili neko lice iz Ministarstva zdravlja? Ovako, pravi se nepotrebno čitav ministarski aparat.
Naš sport je trenutno u usponu, ali zahvaljujući entuzijazmu i sredstvima samih takmičara i klubova. Da je država kako treba, da postoje zakoni, između ostalih i zakon o sportu, mogli ste da predvidite i značajne prihode od novčanog kažnjavanja onih klubova i pojedinaca koji koriste zabranjena sredstva za dopingovanje.
Još gora je stvar što će ova agencija postojati ne da bi se bavila doping kontrolom, već da se iz budžeta Republike Srbije namiruju plate i ostalo. Budžetom je za ovu agenciju, verovali ili ne, predviđeno čak 90 miliona dinara, odnosno 1.117.000 evra. Kada samo pomislimo koliko još sličnih agencija postoji u Srbiji, koje su na grbači naroda, onda je ta suma daleko veća.
Kamo sreće da se ovaj novac utrošio za pomoć mladim sportskim talentima da putuju na takmičenja po svetu, da im se kupuju sportski rekviziti, oprema i slično.
Za plate, dodatke i naknade zaposlenima izdvojili ste 26 miliona dinara, što znači da su mesečna izdvajanja za tu namenu 2.100.000 dinara. Ako uzmemo da su prosečna primanja u visini od 40.000 dinara, što je zaista visok prosek, ispada da tamo dnevno radi 50 ljudi. Šta u stvari rade? Ne rade ništa. Ministar sporta, inače prekaljena u angažovanju da izgradimo što bolju i tvrđu saradnju za NATO-om, da vas podsetim, to su oni koji su nas bombardovali 78 dana i koji nam trenutno rasparčavaju našu zemlju, teško će odgovoriti na ovo pitanje.
Da se vratim opet na mlade talentovane sportiste kojima su i te kako potrebna ova finansijska sredstva. Sami se snalaze za novac, mole sponzore; kada odu na takmičenje spavaju po jeftinim hotelima ili kod naših zemljaka, hrane se na kioscima, ali ipak postignu značajan rezultat. I onda je sve lepo, Koštunica i Tadić upute čestitku pobedniku, slikaju se zajedno, dodele neku novčanu nagradu i gotovo. Doduše, neki funkcioneri znaju i da otežaju našim sportistima da pobede. Čim se pojave na nekoj utakmici naši katastrofalno izgube. Ne mogu vam reći koje su to utakmice, odmah biste se setili o kom funkcioneru se radi.
Ne bi bilo čudno da se iz ovih agencija izrodi nova afera, možda doping afera. Ljudi svašta rade, jure se rezultati, jure se kvalifikacije za međunarodna takmičenja, tako da je i ovde moguće sprovesti onu čuvenu ideju poznatu kao kraduckanje. Čudno je kako u okviru Ministarstva za sport niste osnovali još neku agenciju sličnu ovoj, na primer agenciju za navijače, agenciju za bacanje kamena sa ramena, agenciju za skok u dalj i tome slično. Usmerite ova sredstva i u nerazvijene seoske sredine, u polupusta sela, gradite sportske terene, dajte početni impuls nekom detetu da počne da se bavi sportom, umesto što ste omogućili trošenje tih sredstava na plate više desetina ljudi.
S obzirom na to da vodimo računa o vremenu, nadam se da će i moje kolege takođe poštovati naš dogovor i da će govoriti koliko-toliko o agencijama.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeli 20. i 26. amandman, sa ispravkama, podnela je narodni poslanik Nadica Momirov.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkama, pravno moguć.
Reč ima Nadica Momirov.

Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe  G17 plus, odnosi se na finansiranje muzičkog festivala Exit u Novom Sadu i dodatna sredstva za rekonstrukciju i adaptaciju Dečijeg pozorišta u Subotici.
Ovaj amandman Vlada nije prihvatila uz obrazloženje da se sredstva za finansiranje muzičkog festivala Exit nalaze na ekonomskoj klasifikaciji 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama.
Ovom prilikom želim da uputim jednu dobronamernu kritiku gospodinu ministru finansija – da smo imali priliku da na poslaničkim klubovima čujemo prezentaciju budžeta, možda bih imala priliku da postavim pitanje i da dobijem odgovor, tada ne bi podnela ovakav amandman.
Ukoliko je to tačno, da su ova sredstva predviđena na ekonomskoj klasifikaciji 451, ipak smatramo da muzički festival Exit zaslužuje da ima posebnu stavku u budžetu. Takođe imam zamerku zbog čega je drugi deo amandmana odbijen, odnosno rekonstrukcija Dečijeg pozorišta u Subotici. Obrazložiću ipak narodnim poslanicima zbog čega očekujem da glasaju za ovaj amandman i da tako on postane sastavni deo budžeta.
Muzički festival Exit u Novom Sadu, pored toga što je jedan od najprepoznatljivijih brendova Srbije i pored toga što okuplja veliki broj mladih ljudi ne samo iz Srbije već iz celog sveta... Samo u Engleskoj je prodato 10.000 karata za ovogodišnji festival. Postoji još nekoliko argumenata zašto treba usvojiti ovaj amandman. Značajna finansijska sredstva se tokom trajanja festivala slivaju u republički budžet. Samo porez je oko 20 miliona dinara. Muzički festival Exit zapošljava na privremenim radovima oko 2.000 ljudi. Preko 1.500 novinara se akredituje za Exit svake godine, što govori o značajnoj promociji ovog festivala, Novog Sada, Vojvodine i Srbije.
Takođe, još nekoliko podataka. Britanski nedeljnik preporučio je prošle godine Exit kao najbolji festival na svetu koji treba podsetiti te godine. Drugi po posećenosti sajt je takođe sajt muzičkog festivala Exit. U maju ove godine na top-listi svetskih muzičkih festivala Exit se našao na četvrtom mestu.
Na kraju, podatak koji fenomenalno ilustruje kako Exit menja sliku o Srbiji u svetu: kada na najvećem svetskom pretraživaču Google ukucate Slobodan Milošević dobijate 1.450.000 jedinica, kada ukucate Exit festival dobijate 2.130.000 jedinica, kada ukucate Siget festival dobijate 1.480.000 jedinica, na Guča festival 13.500 jedinica, na Kopaonik dobijate 337.000 jedinica, a ako ukucate Ratko Mladić dobijate samo 806.000 jedinica. Sve ovo govori o tome da muzički festival Exit ima veoma veliki značaj za Srbiju.
Ova sredstva će se koristiti za ulaganje u infrastrukturu tvrđave, za ulaganje u infrastrukturu kampa, za ulaganje u produkciju, ispunjenja evropskih standarda za nastupe izvođača i ulaganje u smeštajne kapacitete.
Što se tiče Dečijeg pozorišta u Subotici, nešto samo ukratko o pozorištu da kažem. Osnovano je 1934. godine, kao jedno od prvih lutkarskih pozorišta u zemlji.
Oprema i unutrašnjost pozorišta poslednji put su obnovljeni 1971. godine i trenutno je jedno od najstarijih u Srbiji. Predstave se igraju na srpskom, mađarskom i hrvatskom jeziku. Godišnje se izvede 250 predstava. Preko škole i obdaništa 35.000 dece godišnje prisustvuje predstavama. Pozorište je dobijalo brojne nagrade na domaćim i stranim festivalima. Nažalost, nijedno dete sa invaliditetom ne može da uđe u Dečije pozorište i pogleda malo predstave. Ovim projektom je predviđena rekonstrukcija u smislu pravljenja jednakih mogućnosti za svu decu.
Reći ću vam samo nešto ukratko i o rekonstrukciji i adaptaciji Dečijeg pozorišta koja je započeta prošle godine; sredstva iz budžeta za 2006. godinu su bila opredeljena i iskorištena za rekonstrukciju pozorišta.
Za Dečije pozorište u Subotici je izdvojeno 32 miliona dinara republičkih sredstava. U okviru navedene vrednosti, ugovoreni su radovi koji predstavljaju najnužnije intervencije u građevinskom smislu i u smislu funkcionisanja scene i sale sa stanovišta bezbednosti dece, glumaca i osoblja pozorišta.
Konkretno, izvedeni su radovi na popravci krovne konstrukcije i krovopokrivača zbog prokišnjavanja objekta; radovi na demontaži starih stolica i ostale opreme, uključujući i deo scenske tehnike koja je predstavljala opasnost u požarnom smislu i u smislu stabilnosti elemenata scene. Isto tako, izvršena je nabavka nove scenske tehnike, stolica i ostalih zastarelih elemenata scene iz sale.
Da bi ova investicija bila uspešna okončana, neophodno je obezbediti dodatna sredstva da bi se započeti radovi mogli kompletirati. Potrebno je obezbediti sredstva za termotehničke i druge instalacije, kako se deca ne bi zimi smrzavala tokom predstava, scensku mehaniku, montažu scene, galerije, protivpožarnu zavesu, kao važan deo sveukupnog sistema sigurnosti dece, i druge propratne radove koji sa ugovorenim radovima čine celinu. Tek nakon izvršenja svih navedenih radova moći će se reći da Dečije pozorište u Subotici zadovoljava minimalne kriterijume u pogledu sigurnosti dece u objektu.
Zato molim sve poslanike da se pozitivno izjasne o ovom amandmanu u danu za glasanje, da ne zaboravimo koliko nam je svima potreban Exit. Jedino nas mladi mogu izvući. Naša budućnost je u njihovim rukama. Takođe, ova sredstva za Dečije pozorište su isključivo na radost dece. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo poslanici, moram da kažem da nemam ništa protiv Exita i sličnih festivala, ali smeta mi što je od 2000. godine merilo uspeha i vlada, ali i lokalnih samouprava postalo upravo to ko će dovesti neku kvalitetniju i jaču grupu iz inostranstva u Srbiju, ko će napraviti veći koncert u Srbiji, kao da je u Srbiji sve u redu, sve probleme smo rešili i sad treba samo da zabavljamo narod tim vremešnim muzičarima iz belog sveta.
Ne bi mi smetalo ovo što je gospođica Momirov predložila ovde da je ujedno predložila i da se povećaju, recimo, sredstva za izbeglice, da se reši problem izbeglica u Srbiji. Pre petnaestak dana sam postavio poslaničko pitanje ovde, na koje nisam dobio odgovor, verovatno ga neću ni dobiti u onom poslovničkom roku, ali samo hoću da kažem da je taj položaj izbeglica izuzetno težak u Srbiji i da postoji tendencija ovih vlada koji su u kontinuitetu da se sredstva iz budžeta za izbeglice smanjuju iz godine u godinu.
Primera radi, u 2005. godini bilo je izdvojeno 1.300.000.000 dinara za izbeglice, da bi se u 2006. godini ta cifra smanjila na 931.000.000, a zatim ove godine na 905.000.000. Postoji tendencija smanjenja sredstava namenjenih izbeglicama u Srbiji. Istovremeno, tim ljudima se ne nudi integracija u srpsko društvo, oni se seljakaju iz jednog centra u drugi, a vidimo da postoji najveća verovatnoća da će se ti kolektivni centri definitivno i ukinuti.
Ono što takođe smeta jeste što je kod izbeglica predviđeno za stalne troškove 11.000.000, a za usluge po ugovoru 16,6 miliona. Pazite, te usluge po ugovoru šta predviđaju.
U obrazloženju budžeta stoji, u okviru sredstava za tekuće rashode Komesarijata za izbeglice: najveći deo se odnosi na stalne troškove (to su troškovi grejanja, komunalni troškovi i troškovi zakupa poslovnog prostora), kao i na usluge po ugovoru (to su usluge prevođenja, izrade softvera, informisanje javnosti i tendera i oglasa).
Molim vas, 16,6 miliona dinara se potroši na prevodioce, na izradu softvera, na oglašavanje i informisanje javnosti kada su izbeglice u pitanju!
Da je ova vlada štetna po Srbiju pokazaću vam i na jednom primeru. Preduzeće "Tarateks" iz Bajine Bašte ne radi nekoliko godina. Prošle godine, u septembru mesecu, Vlada je usvojila socijalni program za ovo preduzeće. Po toj odluci trebalo je da se zaposlenima isplati deset prosečnih bruto zarada u Republici Srbiji na ime tog socijalnog programa.
Takođe, trebalo je po tom dogovoru da se to uradi jednokratno, da bi se oni na neki način zbrinuli i da bi preduzeće zatim išlo na aukciju, odnosno da se privatizuje.
Isplaćena je jedna rata u decembru mesecu u iznosu od 10% i još nekoliko, takođe, po 10% u narednih nekoliko meseci.
Postavljam poslaničko pitanje: šta je sa tim ugovorom, odnosno dogovorom ili odlukom prethodne vlade, a ova je u kontinuitetu sa prethodnom, i kada će se realizovati ovaj socijalni program za preduzeće "Tarateks" iz Bajine Bašte?
Ne bih više vremena oduzimao. Toliko.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Informacija: pošto je zbog sportskog prenosa bio prekinut prenos i trebalo je da počne odloženi prenos Skupštine, zbog tehničkih problema prenos počinje u 23 časa, ali smo napravili dogovor da nastavimo rad, jer će u 23 časa krenuti tamo gde smo stali i gledaoci će imati prilike da vide kako je izgledao današnji radni dan.
Na član 5. razdeo 30 amandman je podneo narodni poslanik Zvonko Mihajlović.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman kojim tražim da se u članu 5. razdeo 30, glava 30.1, funkcija 160, ekonomska klasifikacija 463 - transferi ostalim nivoima vlasti, u kolonu 6 umesto iznosa 88 miliona stavi iznos 8.088.000.000 dinara.
Iz ovoga vidite da tražim da se iznos namenjen za Fond za Kosovo i Metohiju, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije, udesetostruči. Iznos od 8.000.000.000 dinara bio bi namenjen za kapitalne investicije na Kosovu i Metohiji i trošio bi se po programu Odbora za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine Republike Srbije, a na predlog Ministarstva za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije.
Zašto? Srpska radikalna stranka smatra da bi ovim potezom Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije pokazale pre svega međunarodnoj zajednici, a zatim i albanskoj populaciji koja čini većinu stanovništva na Kosovu i Metohiji da su namere Republike Srbije da očuva Kosovo i Metohiju u svom sastavu nedvosmislene.
Primetili ste da amandmanom tražim da novac bude uplaćen na račun Fonda za Kosovo i Metohiju, upravo iz razloga što bi, između ostalog, i skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju mogao da prati kako se taj novac troši.
Poznato vam je da pojedinci koriste haotičnu situaciju na Kosovu i Metohiji kako bi lovili u mutnom i protivpravno sticali određena dobra. Ovde pre svega mislim na Koordinacioni centar u vremenu kad je na njegovom čelu bio gospodin Nebojša Čović.
Ništa bolja situacija nije bila ni za vreme predsednikovanja Koordinacionim centrom gospođe Sande Rašković-Ivić.
Otimačina Kosova i Metohije se nastavlja i samo zahvaljujući čvrstom stavu Rusije, koja je stala u zaštitu srpskih nacionalnih interesa braneći Povelju UN i princip o nepovredivosti granica, insistirajući na poštovanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, Kosovo i Metohija je i dalje u sastavu Republike Srbije.
Oni kojima još možemo da zahvalimo na ovome jesu kosmetski Srbi, koji su uprkos žestokom pritisku ostali da i dalje žive na svojoj dedovini i time se našli na prvoj borbenoj liniji.
Dokle god je Srba na Kosovu i Metohiji, dotle će država Srbija imati argumenta da traži očuvanje kosmetske teritorije u svom sastavu.
Međutim, više od 200.000 Srba je proterano sa Kosova i Metohije. Određeni broj njih se u međuvremenu snašao, ali najveći broj njih nije. Mnogo je onih koji se nalaze u kolektivnim centrima u kojima u jednoj sobi, male kvadrature, žive bebe od osam meseci i starci od 80 godina, u krajnje nehumanim uslovima. Svi oni imaju želju da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Ovo je razlog zbog kojeg sam podneo ovaj amandman.
Od Vlade Republike Srbije tražim mnogo veće angažovanje da se ovim ljudima obnove porušene kuće, u koje bi se prognani Srbi mogli vratiti.
Znam da obnoviti kuće povratnicima nije dovoljno, potrebno im je garantovati i bezbednost i slobodu kretanja, a to se ne može bez koordinacije sa KFOR-om i UNMIK-om koji po Rezoluciji 1244 imaju mandat da bezbedno okruženje i slobodu kretanja svima obezbede. A to ide jako teško.
Zato predlažem da se kuće i stanovi sagrade u srpskim enklavama, ustupe povratnicima na korišćenje, ne u vlasništvo, do stvaranja uslova za njihov povratak u mesta iz kojih su proterani. Mislim da o ovome treba dobro razmisliti jer svaki Srbin više na Kosovu i Metohiji predstavlja glas više protiv nezavisnosti.
Naravno, na Kosovu i Metohiji nisu ugrožena samo prava Srba, već i Roma, Goranaca, Muslimana, Turaka, zato smatram da deo ovih sredstava treba usmeriti i na rešavanje njihovih životnih problema. Ako hoćete da budem krajnje iskren, 90% albanske populacije živi izuzetno loše, u krajnjoj bedi i nemaštini, a samo 10%, oni koji su bliski terorističkoj vrhuški, živi u ekonomskom blagostanju.
Što se tiče principa Vlade Republike Srbije o ravnomernom finansiranju regiona, od vas, gospodine ministre, tražim objašnjenje kako je moguće to da Kosovski upravni okrug na svom računu ima ili dobija 21.003.000 dinara, Pećki 6.168.000 dinara, Prizrenski 5.819.000 dinara, Kosovskomitrovački 347.720.000 dinara, uočavate razliku, a Kosovskopomoravski upravni okrug 748.685.016 dinara.
Kod Kosovskomitrovačkog i Kosovskopomoravskog upravnog okruga u ekonomskoj klasifikaciji 14 stoji stavka: neutrošena privatizaciona primanja iz ranijih godina - 336.036.000 dinara, odnosno 336.036.000 dinara, slučajno ili namerno isti iznos.
Tražim objašnjenje o kakvim privatizacionim sredstvima je ovde reč.

Narodni poslanik Radojko Obradović, po Poslovniku.

Imam samo informaciju da je prenos upravo krenuo. Otklonjene su sve smetnje, prenos ide direktno, a odloženi deo će biti emitovan naknadno, tako da poslanici i gledaoci imaju prilike da to vide.