Nastavljamo rad. Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 15 amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Gospodine potpredsedniče, žao mi je što nema gospodina ministra, mislim da je ovo o čemu se poslednjih sat, sat i po vremena raspravljalo u Narodnoj skupštini i te kako interesantno za naše građane, da je ipak bilo malo reči o poljoprivredi.
To je veliko biračko telo i jedna stranka, pre svega Demokratska stranka, dala je velika obećanja poljoprivrednim proizvođačima, a to je budžet od 400 miliona evra. Upravo ovaj amandman koji sam podneo je podnet sa ciljem da uveća predloženi agrarni budžet koji je dala Vlada i zato mi nije jasno da ga ta ista vlada i ministar, koji je iz Demokratske stranke, nisu prihvatili.
Mi kao stranka nismo davali ta obećanja. Međutim, imajući obzira prema tom biračkom telu, a pogotovo uzimajući u obzir ukupnu situaciju u poljoprivrednoj proizvodnji, i te kako se zalažemo da taj agrarni budžet bude upravo tih 400 miliona evra, pa i više od toga. Međutim, gospodo, vi koji ste davali obećanja da ćete obezbediti 100 evra po obradivom ili zasejanom hektaru, ili ne znate koliko ima obradivog i zasejanog ili ste se stvarno preračunali.
Ako je to po zasejanom hektaru, ja ću samo blic reći koliko se šta u ovoj državi seje, a seje se oko 1.100.000 hektara kukuruza, oko 500.000-600.000 hektara pšenice, po 200.000 hektara suncokreta i soje, negde oko 80.000 pa čak i do 100.000 hektara repe i pod povrćem, pod voćem se nalazi oko 300.000 hektara. Suma sumarum, to je blizu 2,5 miliona hektara zasejanih površina. Ako hoćete to da platite sa 100 evra, to je trebalo da bude minimum 2,5 miliona evra samo po tom osnovu.
Ako se to doda na onu cifru koju inače taj agrarni budžet treba normalno da pokriva, onda ne možete, ni gospodin ministar koji je juče onako tiho rekao da se u ovom budžetu nalaze ta sredstva, a ni gospodin Gavrilović koji je odlučno rekao da su ta sredstva obezbeđena... Nisu obezbeđena i čekam u ponedeljak ministra za poljoprivredu na Odboru za poljoprivredu, ima zadatak da prezentira program rada Ministarstva poljoprivrede i upravo pre svega nama poslanicima, članovima Odbora za poljoprivredu, kaže kako će biti razdeljen taj agrarni budžet i odakle će se pokriti tih 100 evra po obradivoj površini. Prema tome, javnost ćemo svakako u što skorije vreme obavestiti.
Inače, iz ove aproprijacije koja se odnosi na subvencije, to je ekonomska klasifikacija 451, finansira se subvencioniranje proizvodnje i povećanje produktivnosti. Najveća stavka su premije za mleko, prošle godine su bile tri milijarde i sto miliona; zatim regres za priplodnu stoku oko 450 miliona, zatim regres za đubrivo i gorivo, to niste regresirali ove godine, a prošle godine je regresirano sa milijardu i 300 miliona. Zatim, mere podsticaja izvoza takođe su subvencionirane prošle godine sa 600 miliona dinara. Mere unapređenja sela su finansirane sa tri milijarde i 350 miliona. Ako samo to zadržite, a valjda toliko morate zadržati da bismo pružili podršku ruralnom razvoju, da bismo finansirali nekomercijalna gazdinstva, onda vi u ovom budžetu ovako kako je dat nemate ta sredstva.
Pošto je meni rečeno od strane moje poslaničke grupe da je vreme za raspravu ograničeno, iskreno mi je žao, mislim da bih imao mnogo štošta reći, pre svega poljoprivrednim proizvođačima i pogotovo će mi biti žao ako se druge poslaničke grupe ne budu držale toga, a meni bude uskraćeno pravo da govorim o onome što sam sve mislio u svojih 15 minuta, ali ću iskoristiti svakako naredno vreme da kažem.
Samo želim da kažem još nešto o odnosu ministra, koji je inaugurisan pre mesec i nešto dana, prema poslanicima i pre svega prema Odboru za poljoprivredu. U sredu je održana jedna javna diskusija u Privrednoj komori Srbije, gde je inače ministar bio direktor, na temu - Nacionalna strategija, poljoprivredni razvoj sela. Kako ministar poštuje Odbor za poljoprivredu i sve druge poslanike, a pre svega iz Odbora, vidi se iz toga što nismo ni pozvani, ni obavešteni. Istine radi, iako sam bio politički protivnik gospođe Dulić i na kraju i G17, prva prezentacija dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, čiji je ona promoter bila, bila je upravo pred Odborom za poljoprivredu i pred narodnim poslanicima. Očekivanje je da se tako ponaša ministar za poljoprivredu, da bude ovde kada se vodi rasprava o budžetu i da obrazlaže upravo ono što je dato.
Na kraju, moram još u pola minuta ponoviti svoje poslaničko pitanje i insistiraću, a ono se odnosi na ministra finansija i ministra poljoprivrede. Radi se o kreditnim sredstvima, i to kratkoročnim i dugoročnim, koja su davana od 2004. godine.
Molim da se dostavi informacija (pošto nije bilo završnih računa, ne znamo koja je cifra) koliko je sredstava podeljeno po osnovu kratkoročnih kredita, koliko po osnovu dugoročnih, koliko je od ukupno datih vraćeno do sada; zatim, analitički, koje su banke davale i kolike iznose kredita, kratkoročnih i dugoročnih, i na kraju gde se ta sredstva evidentiraju i ko koristi ta sredstva, pošto evidentno ona nisu vraćena u agrarni budžet.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 16 amandman je podneo narodni poslanik Arsen Đurić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak s obzirom da je Vlada prihvatila moj amandman. Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što je on prihvaćen, s obzirom da će pored Stare planine, Tare, Zlatara i još nekih turističkih centara i Zlatibor naći svoje mesto u programu razvoja komunalne i putne infrastrukture.
Kao najposećeniji turistički centar, sa svim svojim kapacitetima i resursima, mislim da to i zaslužuje, naročito kada se ima u vidu činjenica da je u toku 2006. godine započet niz velikih infrastrukturnih projekata kako na samom Zlatiboru tako i na ski-centru Tornik, tako da će prihvatanje ovog amandmana omogućiti da se započeti projekti završe, ali i da se realizuju neki novi projekti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeli 16 i 21 amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. Predlagač zakona o budžetu, odnosno Vlada odbila je amandman. Da pročitam obrazloženje razloga za odbijanje amandmana i da pokušam da pokažem narodnim poslanicima, a prvenstveno građanima Srbije, kako se vi odnosite prema državi i kako brkate babe i žabe: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se istim predlaže da se sredstva za sprovođenje aktivne politike zapošljavanja umesto u razdelu 16 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja planiraju u okviru razdela 21 - Ministarstvo rada i socijalne politike. S obzirom da je Zakonom o ministarstvima nadležnost za poslove državne uprave koja se odnosi na zapošljavanje preneta na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, nije moguće da se sredstva za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a koje se sprovode preko Nacionalne službe za zapošljavanje, predvide u razdelu Ministarstva rada i socijalne politike."
Ko bi trebalo da se bavi ovim poslovima, ako ne baš Ministarstvo rada i socijalne politike? Kada su nezaposleni u pitanju, Vlada će da ih zapošljava, Ministarstvo rada i socijalne politike. Kome ste opredelili ta sredstva? Opredelili ste sredstva Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ili, da prevedem, gospodinu Mlađanu Dinkiću. Mlađan Dinkić je ta figura koja će da zapošljava ljude. Evo, čovek je za sve sposoban. Kada pogledate njegove razdele u Ministarstvu, preko dve i po strane je Mlađan Dinkić, kako će da troši sredstva iz budžeta. Čak i u onom delu u koji se ne razume, jer Mlađan Dinkić zna samo jedno kada je u pitanju zapošljavanje - kako da radnici ostanu bez posla. To je dokazano. Ostali su bez posla radnici domaćih banaka koje su bile u državnoj i u društvenoj svojini, ostao je bez posla zbog privatizacije takođe veliki broj radnika, a kada se sve sabere, suma sumarum, oko milion ljudi. Toliko je ljudi Dinkić ostavio bez posla.
Sad će Dinkić da raspolaže sa četiri milijarde dinara kojima će navodno da zapošljava ljude. To je samo nekoliko razdela iz tog ministarstva, koje ne treba više ovako da se zove, nego ministarstvo Mlađan Dinkić, jer je sve moguće nadležnosti gde ima para predvideo za sebe i gde je moguće da se uz to trošenje još više strpa u džep.
Znači, pod tim razdelom, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, čitaj dalje Mlađan Dinkić, recimo, od 730 miliona dinara je predviđen deo sredstava, u iznosu od 40.750.000, za Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.
Deo sredstava, u iznosu od 17,5 miliona, namenjen je za Akreditaciono telo. Koga akredituje i gde akredituje? Deo sredstava, u iznosu od tri miliona, namenjen je za Akcijski fond itd., da ne čitam samo ovaj razdeo, jer ima još puno toga da se kaže za to ministarstvo.
Pazite sada ovo, deo sredstava u aproprijaciji od 116.502.000 namenjen je za kreditiranje davanja u lizing domaćih mašina i opreme, a raspored korišćenja sredstava vršiće se po posebnom aktu Vlade.
Dame i gospodo narodni poslanici, oko tog posebnog akta Vlade i oko svih razdela gde se nalazi jedan ovakav način trošenja budžetskih sredstava se ovde i lome koplja. Ovde su izlazili narodni poslanici koji brane politiku ove vlade i Mlađana Dinkića i kažu da su sredstva koja je predvideo budžet trošena u skladu sa Zakonom o budžetu i da nije tačno da su određeni politički miljenici dobijali ta sredstva. Što vam to niko ne veruje? Zato što izveštaji ne postoje. Zato što kriterijumi za dodelu tih kredita ne postoje. Gde su vam? "Poseban akt Vlade", ko ima uvid u taj poseban akt Vlade? Nemaju ni narodni poslanici. Da li je to stranački program, taj poseban akt Vlade?
Ja ću samo da navedem jedan primer. Lokalna samouprava Požarevac ima svoj agrarni fond u iznosu od nekih 15 miliona dinara. Kriterijume po kojima se dodeljuju ta sredstva je odredila jedinica lokalne samouprave, odbornici. Članovi tog agrarnog fonda su dužni da tromesečno podnose izveštaj lokalnoj samoupravi kome su i kako opredelili ta sredstva. Što to ne radi Mlađan Dinkić? Pa, voli pare. Toliko voli pare da bi ih jeo da može.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 21 amandman je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Izvolite, gospodine Vasiljeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što počnem svoje obrazlaganje amandmana, moram da vam kažem da sam za ovih nekoliko dana, prateći ovu diskusiju i vaša izlaganja, zaključio da ste pomalo birokrata, pomalo niste humani, a pomalo se i neprincipijelno politički ponašate.
To što ste birokrata, to je stvar vašeg profesionalnog opredeljenja i ne bih mnogo polemisao o tome. Što niste humani, to je pitanje morala i to je vaša lična stvar, ne bih da polemišem o tome. Ali, to što ste politički neprincipijelni, o tome bih želeo da kažem nekoliko reči zašto tako mislim.
Gospodine ministre, sa ove govornice ste izgovorili, verovatno inspirisani onim što je rekao gospodin Šami u najboljoj nameri, da ćete naročito voditi računa o dugu prema ratnim vojnim invalidima i o školovanju dece poginulih. A upravo ste predlažući ovaj zakon uradili suprotno. Zašto je suprotno?
Ja bih želeo narodne poslanike da upoznam sa amandmanom koji sam podneo.
Znači, po članu 5. Predloga zakona razdeo 21 - Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 10, ekonomska klasifikacija 472, naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta koja iznosi 9.293.319.000 dinara zamenjuje se iznosom od 10.393.319.000.
E, zašto je ovih 1.100.000.000 razlika, gospodine ministre, verovatno je to vama poznato, jer smo o tome već pričali. Radi se o dugu koji je nastao prema ratnim vojnim invalidima u periodu od 1999. do 2002. godine, a koji je Vlada Republike Srbije još 1. maja 2003. godine preuzela da isplati ratnim vojnim invalidima.
Odmah bih rekao da ovaj amandman... za taj deo iznos sredstava iznosi 900 miliona.
Posle protesta u maju mesecu 2006. godine Vlada Republike Srbije, odnosno gospodin Koštunica i gospodin Dejan Mihajlov su ratnim vojnim invalidima obećali da će ovaj dug početi da se isplaćuje od 1. januara 2007. godine u 24 mesečne rate. To, prema dugu koji imamo, iznosi negde oko 75 miliona dinara mesečno.
Zbog situacije sa privremenim finansiranjem u prvih šest meseci, mi smo zaista bili potpuno strpljivi, imali razumevanja za Vladu. Zašto Vlada nije počela da vrši isplatu tog duga po dinamici koja je dogovorena prošle godine?
Gledajući ovaj budžet, zaključili smo da se to neće desiti ni 1. jula. Mislim da to nije korektno, da je to prevara od strane Vlade, koju vodi stari i novi premijer, koji je znao za ove dogovore, a pretpostavljam da ste i vi znali, s obzirom da su u ovim dogovorima učestvovali i predstavnici vašeg ministarstva koji su se pojavili u prvom redu ove skupštinske sale prvog dana kada smo o tome raspravljali.
Tako, kažete da o tome niste ništa znali. Postoji neki problem u vašem ministarstvu - ili ne postoji komunikacija između vaših saradnika ili ne postoji komunikacija između političkih stranaka koje sada sačinjavaju Vladu.
S obzirom na to da su u prethodnoj vladi sve pregovore sa nama vodili predstavnici Demokratske stranke Srbije, ja ću biti dobronameran i pomisliću da se radi samo o tome da nije postojala komunikacija i da niste znali, a ne da postoji zla namera da se ovoj populaciji jedna politička stranka u Vladi predstavi kao nekonzistentna i ona koja ne drži reč.
Zato vas molim, ja priznajem da je obrazloženje Vlade potpuno birokratsko i prihvatam to kao potpuno logično obrazloženje, jer nisam dao predlog sa koje pozicije ova sredstva mogu da se uzmu.
Međutim, sada ću biti slobodan, pa ću vam reći, gospodine ministre, da predlažem da se ova sredstva uzmu sa razdela 12, funkcija 160, klasifikacija 621; to se zove, samo da budem precizan, Ministarstvo finansija, neke tri milijarde i trista miliona dinara, znaćete vi šta znači 621, neke zgrade i izgradnja ili tako nešto.
Drugi deo od ovih milijardu i 100 miliona je 200 miliona za zdravstvenu zaštitu. Već nekoliko puta sa ove govornice želim da potenciram jednu nelogičnost i jednu nepravdu koja se prema ratnim vojnim invalidima iz ratova posle 1990. godine događa već 15 godina, a to je da smo zaista jedini ratni vojni invalidi na svetu koji zdravstvenu zaštitu od posledica ranjavanja plaćamo.
Šta to znači? Za nas, ratne vojne invalide, ako nemamo drugi osnov socijalnog osiguranja, odnosno zdravstvenog osiguranja, te troškove snosi Ministarstvo, ali u nivou zdravstvene zaštite zaposlenih, što jeste možda najviši nivo zdravstvene zaštite u ovoj zemlji, ali je potpuno nedovoljan nivo zdravstvene zaštite za ratne vojne invalide.
Želim da vas upozorim, gospodine ministre, na jednu činjenicu – da se zdrav čovek, samo ako nema sreće, razboli teško jedanput ili dva puta u životu, a ima mnogo ratnih vojnih invalida koji su od 18. godine kontinuirano na zdravstvenoj zaštiti, koriste lekove i plaćaju iz svojih sredstava sve one lekove koji nisu na pozitivnoj listi.
U mnogo slučajeva se dešava da su troškovi lečenja tih ljudi mnogo veći od njihovih ukupnih primanja. Ja znam desetine slučajeva samo u Beogradu, dakle, porodice koje su morale da prodaju svoje automobile, svoje kuće ili stanove, da se presele u manje stanove, da bi mogli da snose troškove lečenja svojih sinova ili braće koji su nastradali u ratu.
Bez obzira koliko nehumani bili, bez obzira koliko ne razumeli probleme ovih ljudi, mislim da ne možete da se oglušite o ovaj moj predlog. I, da bi to bilo u skladu sa onim što se od mene očekuje, reći ću vam da predlažem da se to uzme sa pozicije Ministarstva zdravlja - razdeo 27, funkcija 790, klasifikacija 424.
Biću slobodan, gospodine ministre, da vam pročitam o čemu se tu radi.
To je razdeo za specijalizovane usluge i kaže se da su predviđena sredstva za medicinske usluge - troškovi zdravstvene zaštite lica kojima je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog čuvanja i lečenja alkoholičara, narkomana, kao i zdravstvena zaštita stranaca itd., da vam ne bih čitao i da ne oduzimam vreme.
Ja uopšte ne želim da kažem da ovo nije neophodno, ali ako uporedite zašto je dato preko milijardu i 100 miliona dinara, a nema se 200 miliona za ovu populaciju koju čine ratni vojni invalidi, ja dovodim u pitanje logiku i pitam da li su u ovoj zemlji mnogo važniji ljudi koji su u zatvorima, koji su na obaveznom lečenju, nego ratni vojni invalidi.
Znači, gospodine ministre, biću slobodan da pretpostavim da je ovo samo greška i da nije loša namera, da nije zla namera i da se nadam da ćete u što kraćem roku iznaći mogućnost.
Odmah da vam kažem, ja sam predložio 200 miliona, a s obzirom da je to nova stavka u budžetu...
Nažalost, od 1988. godine, zahvaljujući tadašnjem političkom rukovodstvu, koje nije pretpostavilo da će se 1990. godine dogoditi rat na ovim prostorima, iz specijalnog zakona koji tretira prava ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca izvuklo je zdravstvenu zaštitu i vratilo u opšte zakone... Vidimo sada do čega je to dovelo.
Znači, tadašnji nivo zdravstvene zaštite je bio visok, potpuno zadovoljavajući i prihvatljiv za ovu populaciju, ali danas je nivo zdravstvene zaštite jako nizak i nije prihvatljiv i više ne može da zadovolji osnovne potrebe ove populacije.
Ja znam da vas ovo baš ne interesuje, ali šta ćete, tako je.
Još jednu stvar želim da vam kažem, gospodine ministre, primanja ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca nisu socijalna davanja, bez obzira koliko se trudili da nas držite u socijali.
Iako sam vam ukazivao i ono veče kada je izabrana Vlada, kada je donet Zakon o ministarstvima, da je nelogično da ratni vojni invalidi budu smešteni u Ministarstvo rada i socijalne politike, niste smogli snage, iako smo predlagali to ranije, da tom ministarstvu dodate naziv "i pitanje veterana" i da na taj način izdvojite ovu oblast iz socijale.
Zašto je to važno, gospodine ministre? Primanja koja mi dobijamo su nadoknada štete i nacionalno priznanje, znači nisu socijalna davanja. Kada je u pitanju nadoknada štete, složićete se sa mnom da ne može baš onaj ko je učinio štetu da uvek odlučuje o uslovima plaćanja, o iznosu koliko treba plaćati i kako treba plaćati.
Zato mislim da smo potpuno u pravu i da treba da razmilite o ovome iz još jednog razloga – vi kao partner u koalicionoj Vladi, bez obzira iz koje stranke došli, morate da vodite računa o onome što su vaši koalicioni partneri prethodne godine obećali.
Mislim da ćete vi to razumeti, da ne biste gospodina Koštunicu i gospodina Dejana Mihajlova doveli u vrlo nezgodnu poziciju, jer ako se ovo ne prihvati za mesec ili dva dana moraće ispred ratnih vojnih invalida, koji će kao i do sada uvek za svoja prava da se bore na ulici protestujući ispred Vlade, da objasne zašto se nisu izborili za ovo što su obećali.
Takođe želim da vam kažem da sam u trećem delu svog amandmana predložio da se u razdelu koji je predviđen za rad boračko-invalidskih organizacija sredstva povećaju na 72 miliona i, odmah da vam kažem, predlažem da se to uzme iz razdela 12, funkcija 160, klasifikacija 621.
Zašto je to važno? Zašto sam vas na početku okarakterisao ovako kako jesam? U svom govoru koji ste dali po završetku načelne rasprave o ovom zakonu, rekli ste da moramo da vodimo računa o deci poginulih boraca i da moramo da im omogućimo stipendije za školu. Upravo, gospodine moj dragi, ovo što ste predložili, ovo smanjenje sredstava za tu oblast direktno dovodi u pitanje akciju udruženja ratnih vojnih invalida Srbije koja preko budžeta finansira svakog meseca 120 stipendija dece palih boraca i ratnih vojnih invalida.
Da li hoćete da vam pročitam koji je to deo? Samo malo, znači, razdeo 21, funkcija 10, klasifikacija 481, radi se o iznosu od 39.443.000 dinara. U svom amandmanu predložio sam da se zadrži iznos od prošle godine, ne tražimo povećanje, jer ćete time, ako nam umanjite iznos sredstava, dovesti u pitanje upravo ovu akciju koju vodi Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije.
Moram da kažem da u ovoj zemlji nema mnogo privrednih subjekata, osim države, koji su spremni da finansiraju ovu populaciju. Jedini ko to radi je vlasnik modne kuće "Mona", gospodin Đorđe Momirović, koji već treću godinu ličnim sredstvima finansira sedmoro dece ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, i to svakog meseca u iznosu od 28.000 dinara, odnosno 4.000 dinara po detetu.
Hteo bih još samo da vam kažem da sam predložio da se u istom razdelu u istoj funkciji na kraju doda nova ekonomska klasifikacija koja glasi - stanovi za ratne vojne invalide, članove porodica palih boraca iz ratova posle 17.8.1990. godine, a ukupan iznos 380 miliona.
Zašto je ovo važno, gospodine ministre? U jednom izlaganju sam rekao da država Srbija ni jedan jedini stan za ratne vojne invalide nije izgradila u prethodnih 15-16 godina, samo je sredstvima Vlade Japana usled donacije japanske države izgrađeno 206 stanova, uz pomoć lokalnih samouprava koje su dozvolile, otprilike 30% te donacije, besplatno građevinsko zemljište i oslobodili su komunalija ove stanove.
S obzirom na to da mi ističe vreme, samo bih zamolio za još jedan minut. Samo da vam kažem, gospodine ministre, po obećanju gospodina Koštunice i gospodina Velimira Ilića, 120 stanova je započeto da se gradi.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 23 amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Zakonodavni odbor predlaže da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik parlamenta gospodin Oliver Dulić nas je zamolio da od 18 časova zbog prenosa neke utakmice radimo bez televizijskog prenosa, uz obećanje da će odloženi prenos biti odmah po završetku te utakmice. Utakmica je odavno završena, a na drugom programu je u toku Budvanski festival.
Molim vas, gospodine Obradoviću, da vidite o čemu se radi, da pošaljete sekretara, ako je tu, i da vidimo da li ima smisla da dalje radimo ili ne, zato što je očigledno da nas je gospodin Dulić obmanuo. Njega sam malopre srela, reče da ide na neku televiziju, pa možda je rezervisao da ljudi koji gledaju političke emisije gledaju njega, a ne Narodnu skupštinu, pa iz tog razloga mi trenutno nismo u prenosu.
S obzirom da se inače radi o odloženom prenosu, ja ću govoriti o ovom amandmanu, a očekujem da ćete vi u međuvremenu da saznate o čemu se radi i da nas obavestite tačno kad i da li imamo taj odloženi prenos.
(Predsedavajući: Ako mi dozvolite, u ovo nećemo računati vreme, mislim da gospodin Dulić nije na drugom programu, neko na nekom od ostalih. Odmah ćemo izvršiti proveru i u toku sledećih petnaestak minuta ćemo dobiti informaciju. Ako to nije onako kako je bilo predviđeno, onda ćemo naravno prekinuti sednicu.)
Hvala, ali ja nisam ni mislila da je gospodin Dulić na drugom programu. Jasno sam rekla ... Ali, da ne gubimo vreme na tome, rekli ste da ćete mi vratiti vreme, nadam se da hoćete.
Dakle, podneli smo amandman na član 5. razdeo 23, glava 23.1 i funkcija 560 i predložili da se to briše. Naravno, kada ja ovo ovako pročitam, ljudi koji nisu u prilici da pročitaju budžet i koji se dovoljno ne razumeju u ovu materiju misle - pa šta se to briše i šta to uopšte znači. Zato ću kratko da obrazložim o čemu se zapravo ovde radi.
Radi se o činjenici da ste vi u ovom razdelu i u ovoj glavi, funkciji koja je predložena za brisanje, predvideli finansiranje Agencije za zaštitu životne sredine i za ovu agenciju ste predvideli 16.113.000 dinara.
Za tih 16 miliona, dame i gospodo, bilo je moguće napraviti, recimo, bar jedno obdanište, pa se onda možda ne bi desilo ono što se desilo danas u Beogradu, da su obdaništa poskupela, da su se maltene od danas izjednačile cene u privatnim i u državnim obdaništima.
Šta inače radi ova agencija? Agencija za zaštitu životne sredine, kao i sve agencije koje ste vi formirali kroz sve zakone koji su donošeni u prethodnom sazivu Skupštine, ima istu funkciju kao i Ministarstvo, odnosno to su paralelni organi Ministarstva. Zašto smo podneli amandman? Iz tri razloga.
Prvo, u pitanju je principijelni stav SRS da su sve ove agencije, komisije, odbori, ne znam kako ste sve nazvali ta vaša tela, kancelarije itd. bez ustavnog osnova, nepotrebni su. Jer, ako se uz jedno ministarstvo formira nekoliko agencija, komisija itd., onda se postavlja pitanje šta radi ministar i šta radi ministarstvo. Dakle, znam da bi ministar, kad mu slučajno padne na pamet da odgovara na ovo što govore narodni poslanici, rekao ono što nam je napisano u obrazloženju Vlade, da je ovo moralo da se predvidi zato što je Agencija za zaštitu životne sredine predviđena Zakonom o ministarstvima. Dakle, mi to znamo, ali smo principijelno protiv postojanja agencija i zato predlažemo da se ovo briše i naravno da se briše postojanje agencije i u zakonu u kojem je ona predviđena.
Sledeći razlog zbog čega treba brisati ovo jeste nepostojanje pravnog osnova za formiranje ove i ovih agencija. Znate, juče vam je gospodin Martinović kao profesor upravnog prava održao jednu kratku lekciju o tome šta je organ uprave, šta je ministarstvo, šta su agencije. Trebalo je da zapamtite da agencija ne može da se svrsta u organ uprave i da ona to nije, i da zato nema ustavnog i pravnog osnova za postojanje bilo koje agencije u okviru ministarstva.
Sledeći razlog je faktičko stanje, a to faktičko stanje znači da formirate agenciju da biste ispunili želje vaših partijskih funkcionera, zaslužnih partijskih ljudi. Kad god se desi (to je bilo u onoj prethodnoj vladi, to će biti vrlo brzo, a možda se već dešava i u ovoj, pošto su vam nešto čudni odnosi) situacija da nešto ne mogu da se dogovore u Vladi ko će šta da radi, ko će da dobije ovaj ili onaj posao, brže-bolje se urade izmene i dopune nekog zakona, agencija, čoveka iz stranke za direktora agencije, dobra plata, lepa funkcija, smire se strasti i idemo dalje, do neke sledeće agencije.
Četvrti razlog zašto to treba da se briše jeste što većina ovih agencija, odbora, komisija koje ste formirali, za koje predviđate i izdvajate pare, ne rade ono što ste im predvideli zakonom. Dakle, u pitanju je 16 miliona dinara građana Srbije, jer podsećam da budžet Republike Srbije pune građani Srbije.
Vi ste ovde u obrazloženju napisali da će za ovu Agenciju za zaštitu životne sredine, između ostalog, sredstva predviđena za rad Agencije biti obezbeđena iz sopstvenih prihoda i donacija međunarodnih organizacija. Toga ovde nema. Imate samo sredstva obezbeđena iz budžeta, drugim rečima iz džepova građana Srbije.
Dakle, kako vi uopšte punite budžet? Da li znate da se građani Srbije pitaju na osnovu čega plaćaju već drugu ratu poreza na imovinu? Još uvek nisu dobili rešenja kojim je utvrđen iznos koji treba da plate. Šta to znači? Kažu na televiziji i u novinama - platite prvu ratu do kraja februara na osnovu prošlogodišnjeg rešenja, pa sad platite i drugu na osnovu prošlogodišnjeg rešenja, a ukoliko se kad dobijete rešenje ispostavi da niste platili dovoljno onda će država da vam zatezne kamate pripisuje. Dakle, a vi ćete da vidite koliko vam treba para, pa ćete na osnovu toga onda da utvrdite porez na imovinu.
Na koji način dalje punite budžet? Šta se sad dešava, recimo, sa Beogradskom autobuskom stanicom? To je firma u koju se svakodnevno slivaju milioni dinara. Znači, gotov novac je u pitanju. Sada su iz Uprave prihoda BAS zadužili sa tri miliona evra. Oni su dokazali, i imaju prvostepeno rešenje, da su iznos od tri miliona evra na ime PDV-a platili prevoznici koji koriste usluge BAS-a, ali naravno, vi ste doneli izvršno rešenje i rekli da žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Zašto to radite? Zato što znate koga ste planirali da kupi BAS, i sada treba da ih dovedete na prosjački štap, kao što se doveli RK "Beograd". Opet će ko zna koliko stotina ljudi ostati bez posla, vi ćete da napunite budžet i do kraja ove godine bićete mirni. U međuvremenu stižu NIS, EPS i vama lepo, čuvate svoje fotelje, građana Srbije sve više bez posla, sve teže se živi, sve manje plate, proizvodnje nema.
Naravno, to nije tema ove vlade. Ovde je uglavnom bilo komentara kako nema ministara danas u sali, i ovih dana, da pričamo o budžetu. Naravno, nema ih, ministri se šetaju od televizije do televizije i tamo se nalupetaju gluposti, da vas bog sačuva. Pa tako izađe Đilas i kaže, citiram ga: "Nisam mnogo propustio što nisam sedeo u parlamentu. Tamo se svi nešto pozivaju na Poslovnik, kao da je to najvažnije". Znači, Đilas misli da troši pare građana Srbije iz Nacionalnog investicionog plana, a da ne dolazi ovde u Narodnu skupštinu, da ne polaže račune, kao što ste navikli. Od petooktobarske revolucije ni jedanput niste ovde položili račune građanima Srbije i ovom parlamentu, jer ni jedanput niste imali završni račun.
Ili, kaže Bubalo, pitala ga novinarka kako će sada da se pomire DS i DSS na temu međunarodnih odnosa kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i on kaže – dogovorili smo se šta će da bude ako eventualno bude nekih pojedinačnih priznavanja Kosova, ali to javnost ne treba da zna.
Dakle, čudno se ponašate, gospodo iz Vlade, budžet vam nije dobar. Ja se nadam, ne očekujem da ćete... Vidim, ministar samo što nije zaspao, nema pojma ni gde se nalazi, ni o čemu se priča. Gospodine ministre, ne očekujem da ćete prihvatiti ovaj amandman, ali molim narodne poslanike da razmisle, da glasaju, da oslobodimo budžet balasta i, pošto smo mi principijelno uložili amandmane na sve agencije koje ste vi predvideli, nadam se da će neke moje kolege i odustati od dalje diskusije, jer je suština upravo ovo što sam ja sada iznela.