Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da predlagači amandmana, gospoda Varga i Balint, neće povući amandman zbog toga što će za njega glasati SRS i SPS. Želeo bih da vas podsetim da su neki predstavnici vaše nacionalne zajednice glasali za izbor ove Vlade Republike Srbije. Prema tome, nadam se da će ta vlada imati razumevanja za vaše zahteve.
U svakom slučaju, ovo je veoma važno pitanje. Naša država je godinama trpela kritike zbog toga što, navodno, nema dobar odnos prema nacionalnim manjinama, a došli smo u situaciju sada da SRS i SPS podržavaju zahteve nacionalnih manjina, a te nacionalne manjine su godinama govorile kako njihov položaj u vreme naše vlasti nije bio zadovoljavajući. Ali, dobro, pošto smo sada na istoj strani, na strani opozicije, nadam se da će se ti naši odnosi promeniti.
Želeo bih sa ovog mesta da pozovem sve naše državne organe da veoma ozbiljno shvate ono što je danas objavljeno u banjalučkim novinama, vezano za Ahtisarija.
U novinama je objavljeno, kao što je ovde već rečeno, da je albanska mafija i albanska država kupila plan Ahtisarija.
U banjalučkom "Fokusu" je objavljeno da je nemačka obaveštajna služba otkrila da je na privatni račun specijalnog izaslanika UN za Kosmet Martija Ahtisarija prebačeno dva miliona evra, a da su u nekoliko navrata isplaćeni višemilionski iznosi za koje se pretpostavlja da se kreću do 40 miliona evra.
List navodi da je nemačka obaveštajna služba izveštaj o tome dostavila generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu. Takođe, da su agenti BND-a otkrili jasnu i učestalu vezu i komunikaciju između vodećih ljudi albanske mafije, njihovih posrednika i Ahtisarija.
Navodi se u tom dokumentu da je albansko rukovodstvo na Kosovu kupilo konačni plan Martija Ahtisarija koji definitivno ide u korist nezavisnosti i otcepljenja Kosova od Srbije, što je potvrđeno u izveštaju dostavljenom Ban Ki-Munu.
Naravno, ovde su navedeni svedoci, agenti koji su 12. februara ispred Ahtisarijeve zgrade videli džip koji pripada albanskoj vladi, a 12 dana kasnije je primećen dolazak crnog mercedesa bez tablica sa Ekšetom Borijem, liderom albanske mafije itd., ispred Ahtisarijeve kuće.
Naravno da će neko od vas sada govoriti da je reč o pričama o međunarodnoj zaveri protiv Srbije, ali u uslovima kada Ahtisari otvoreno staje na stranu Albanaca, kada po svaku cenu gura nezavisnost Kosova i Metohije, mislim da je obaveza svih političkih stranaka da se o ovome govori.
Oni koji znaju kako funkcionišu evropske institucije, znaju da bi ova tema bila na dnevnom redu i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao što su na dnevnom redu i logori NATO-a koji su bez znanja tih država formirani na teritoriji Evrope.
Jedino naša država nije reagovala na to da su za vreme bombardovanja dva srpska vojnika odvedena sa teritorije Srbije i da su boravila u tom ilegalnom logoru NATO-a u Nemačkoj. Takođe, jedino u Savetu Evrope i evropskom parlamentu se govori o tome koje su štetne posledice bombardovanja naše zemlje municijom sa osiromašenim uranijumom.
Zato nemojmo da o tome govore neki drugi, ajmo da malo naše političke partije govore o tome, jer za deset dana možda u ovom parlamentu nećemo raspravljati o ovim amandmanima, raspravljaćemo o nametanju Ahtisarijevog plana, za koji, kao što vidite, postoje dokazi od nemačke obaveštajne službe da je kupljen od strane albanske mafije i albanske politike. Zato je to tema na koju treba da reaguju sve političke stranke i svi državni organi.
Nadam se da će ovaj tekst koji je objavljen u banjalučkom "Fokusu" biti dobra prilika da se o ovome govori u našoj javnosti, a ne da se međusobno prepucavamo oko toga da li jedna stranka više ili manje podržava jedan amandman ili drugi.
Na dnevnom redu za deset dana može biti 15% naše teritorije, ili 12,3, svejedno. Koliki god da je, svaki delić, pa i onaj na kome žive nacionalne manjine, za Srbiju je veoma važan i za Srbiju je najvažniji.
Zato pozivam sve političke stranke da ovome posvete odgovarajuću pažnju. Nadam se da će to učiniti i državni organi, a nadam se da će to učiniti i naša delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, jer će raspravljati u toku sledeće nedelje. Imaće priliku da pred sobom vidi i da polemiše i sa Karlom del Ponte, između ostalog, i o ovim pitanjima. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po amandmanu, zatim narodni poslanik Rajko Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da kažem da će narodni poslanici LDP-a podržati ovaj amandman koji su podneli narodni poslanici Laslo Varga i Pastor Balint, iz više razloga. Najosnovniji je taj što su nacionalni saveti veoma značajni za funkcionisanje naših građana pripadnika nacionalnih manjina, koji na taj način održavaju svoje osobenosti i oplemenjuju itd., a i samim tim što je život u našem društvu mnogo bogatiji zbog toga.
Međutim, mene nešto drugo brine. Brine me to što narodni poslanici DS-a neće podržati ovaj amandman. Setimo se, svi mi koji smo radili izbornu kampanju u Vojvodini znamo da je svakodnevno sa svih mogućih tribina koje su održavane u Vojvodini, sa svih bilborda koji su krasili Vojvodinu bilo puno reči podrške od strane DS-a i poziva nacionalnim manjinama da glasaju za njih. Ja nisam preterano iznenađen zbog toga što jedno obećanje o 100 evra po hektaru nije kroz ovaj budžet održano, ali ovo me zaista iznenađuje, pošto znam da je Demokratska stranka u Vojvodini ostvarila, po njima, veoma dobar rezultat, ali se bojim da na narednim izborima, uz ovakvo ponašanje u Skupštini, to neće biti moguće. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić, a zatim narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam amandman koji je podneo gospodin Varga i mišljenje koje je iskazao predsednik Poslaničke grupe manjina gospodin Pastor.
Ja sam, o tome ću otvoreno reći, imao prilike da o nacionalnim manjinama, naročito o Romima, razgovaram sa gospodinom Borisom Tadićem, prekjuče sa gospodinom Koštunicom i jednom prilikom sa gospodinom Mićunovićem, koji trenutno nije prisutan. Svi su se složili da je neophodno poboljšati položaj nacionalnih manjina i u tom smislu ja ni u kom pogledu ne krivim gospodina Cvetkovića, jer, naravno, on je mogao uraditi to što je uradio, ali za mene gospodin Tadić kao predsednik Republike i kao predsednik DS-a i, naravno, premijer Koštunica, koji su jasno iskazali svoj stav, snose najveću odgovornost za to.
Postoji jedno načelo koje je iskazao filozof Žan Pol Sartr: "Istina je na strani onih koji su najmanje povlašćeni". Mi znamo u kom su položaju nacionalne manjine, naročito Romi, i ja sam Voji Koštunici prekjuče rekao da je stavka koja se daje za Rome u ovoj državi manja od stavke koja se izdvaja za zoološki vrt. Neću da citiram jednog italijanskog filozofa da ne bi eventualno neko izveo zaključak da sam maliciozan, ali postoji jedno mišljenje da politička filozofija koja se pretvara u zoologiju nema veliku budućnost. Ja iskreno verujem da će se i u finansijskoj stavci taj odnos iskazati.
Povodom ovoga što je gospodin Ivica Dačić maločas sa razlogom i pravom rekao, ja sam juče u Nišu na jednom skupu gde su bili predstavnici i ambasadori iz Evrope rekao da ako Evropljani odista hoće evropsku Srbiju, onda oni moraju imati evropske standarde za našu državu. Nismo do te mere neinformisani, pa da ne znamo kako je bilo u daljoj ili bližoj prošlosti.
Molim vas, ja sam rekao, oprostite što to ponavljam, znam da naša zemlja ima ogromne probleme, ali bar mene niko neće ubediti da je Srbija u gorem položaju od onoga u kome je bila Španija posle Frankove smrti ili Portugal posle tridesetogodišnje diktature. Taj koji želi dobro Srbiji, bar u meri u kojoj se to želelo Španiji i Portugalu, neka to pokaže na delu, a ne da stalno teret stavlja na srpsku državu, na građane Srbije itd. i da neprestano ima izgovor.
Tim povodom, s obzirom da se javljaju neka poređenja, rekao sam im - niko me ne može ubediti da se Srbija može porediti, izvinite, sa nacističkom Nemačkom, jer je, uostalom, generalni sekretar Konrada Adenauera bio doktor Hans Globken koji je bio odgovoran za 56.000 ljudi ubijenih, a on je potpisao da 26.000 Roma bude poslato u Aušvic - Birkenau. Dakle, ja sam juče apelovao, i to naravno i danas činim, da se ima razumevanja za Srbiju i, naravno, da se neizostavno primenjuju evropski standardi u odnosu na Srbiju i srpsku državu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović, zatim narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da je budžet, pa i ova stavka, dobar povod da se vodi određena politička i predizborna kampanja. To je legitimno, svako na to ima pravo, ali je, ono što se ne može izbrisati, za poslednjih 17 godina iz političke prakse u Srbiji jasno i vidljivo koje stranke su i delom i rečima bile na stanovištima građanskog, civilnog društva, štiteći interese svih građana, a posebno nacionalnih manjina.
To nismo činili, ni 1990. godine ni na prošlim izborima, iz demagoških razloga ili zbog dobijenih glasova, to smo činili iz ubeđenja i uverenja da jedna država koja je u tranziciji mora da se promeni iz osnova i da ta promena mora biti sistemska. U tom delu sa gospodinom Pastorom se slažem, da mi moramo to učiniti sistemski. Stavka u budžetu ne izražava sistem.
Mi smo svoju sistemsku opredeljenost jasno izrazili kada smo u saveznom parlamentu usvojili zakon koji je iznad evropskih standarda, koji u sebi sadrži veliki broj preporuka, a ne obavezujućih normi. To nismo učinili pod pritiskom nacionalnih manjina, niti pod nečijom ucenom, to nismo učinili trgovački, to smo učinili vrednosno, sa ciljem da je to ovoj državi neophodno.
Takav zakon je nastao i normalno je da u jednoj zemlji kao što je Srbija, koja ima ogromne probleme, finansijske, ekonomske, strukturne, privredne, kulturološke, koje god hoćete, političke pa i međunacionalne, ne možemo sva pitanja rešiti, od Kosovskog boja pa do danas, za jednu godinu. To je nemoguće.
Pogledajte, molim vas, gospodo draga, i Matica srpska je ukinula svoj časopis, koji više ne izlazi zbog sredstava. Ona takođe nema mogućnost da ima svoje izdavaštvo, koje je prekinuto. Kakvi su magacini i depoi Narodne biblioteke Srbije? To su činjenice i to je tako zbog jednog odnosa koji je bio u ovoj državi vrlo dugo. Mi to moramo da menjamo, ali da imamo međusobnog poverenja, da to činimo iz uverenja a ne iz određenih predizbornih ili drugih posebnih demagoških razloga.
Demokratska stranka će zbog stabilnosti sistema u koji veruje i koji gradi, zajedno sa svima koji u to veruju ... Mislim da je predlog ministra zaista onaj koji uverava da možemo u sledećem budžetu, o kojem će rasprava početi za mesec, dva dana, po odborima i u javnosti, i već će u oktobru biti u ovom parlamentu, da to izrazimo. To nije tako dugo da bismo mogli da vidimo da je to i ozbiljno.
Nemojmo sada da prozivamo pojedinačno poslanike koji to ne zaslužuju. Ovo je jedna jasna politička orijentacija. Mi ne želimo da nipodaštavamo nacionalne manjine i njihove savete, daleko bilo, jer to nismo pokazali ničim, ali želimo da napravimo jedan stabilan sistem koji se izražava kroz budžet.
Da smo imali ranije razgovore možda bi bilo bolje, i da smo imali više vremena, ili je možda zato što su dugo trajali pregovori o Vladi taj vremenski tesnac doveo da dođemo do nekih brojki koje nisu izraz naših opredeljenja. Nema sumnje da je stavka o kojoj je ovde reč mala i minorna za rad nacionalnih saveta, ali postoji naš napor i namera da ona bude uvećana na određen način. U politici zaista ne treba nikome verovati na reč nego treba verovati delu; nekoliko meseci i, eto, pokazaće se šta će biti. Zbog toga svako onaj ko želi da imamo stabilan sistem kroz ovaj budžet treba da razume to.
Molim one koji se ovde olako izražavaju o navodnim neispunjenim obećanjima... A kada je reč o našem obećanju o 100 evra po zasejanoj površini po hektaru, to je sadržano u ovom budžetu i to ćemo videti da li je tačno. Čak će neke kulture imati i nekoliko desetina hiljada, jer to je 100 evra u proseku, pa ćemo videti da li je to obećanje koje je samo dato u izborima ili će stvarno biti primenjeno. To će videti oni ljudi koji žive od toga, ne selektivno, sva domaćinstva koja su registrovana kao poljoprivredna domaćinstva, u tom smislu da selektivno. To smo rekli tada kada smo govorili u predizbornoj kampanji, jer želimo da podstaknemo da se poljoprivrednici registruju i da u sledećim godinama pokažemo našim poljoprivrednicima koje su prednosti od pristupanja fondovima Evropske unije i ulaska u Evropsku uniju, da pokažemo da je u Evropskoj uniji prošle godine budžet za poljoprivredu bio 46 milijardi dinara, samo za poljoprivredu. Hoćemo da pokažemo da država mora imati daleko stimulativnija i veća sredstva odvojena za rad onih na čijoj grbači je ova zemlja izlazila iz kriza, ne znam u kojim vekovima, ali u ovom sigurno, i u onom koji je za nama.
Zbog toga ja ovde neću da licitiram ko će glasati za ovaj amandman ili ne, nego hoću da čvrsto stojimo iza onoga što smo rekli. Mi ćemo iza ovoga stajati, i kada se radi o ovom budžetu i njegovoj realizaciji i o budžetu za 2008. godinu, koji možemo da krojimo, jer u uvodnoj reči i ministar i gospodin Vlahović, u ime većine, jasno su rekli da smo morali za ovih šest meseci da preuzimamo i određene obaveze koje su nastale kao takve i da nismo bili slobodni u formiranju one političke orijentacije koja će da pokaže određene promene i zaokrete u budžetu. To ćemo videti u predlogu budžeta za 2008. godinu, mnogo preciznije i mnogo ubedljivije.

Narodni poslanik Balint Pastor, replika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Gavriloviću, mi smo se vrlo dobro slagali od kada sam ja poslanik (ja sam naravno u prvom mandatu poslanik); siguran sam da ćemo i ubuduće. Moramo sarađivati, jer ste vi predsednik Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije.

Taj odbor je od velike važnosti za sve nacionalne manjine, pa tako i za mađarsku nacionalnu manjinu, ali moram da kažem i to da je već nekoliko godina Savez vojvođanskih Mađara strateški partner Demokratskoj stranci. Meni je neobjašnjivo kako je to moguće da niste mogli naći sistemsko rešenje za ovaj problem.

Jednostavno, nije mi jasno kako je to moguće – ja sam predsednik Izvršnog odbora mađarskog nacionalnog saveta od decembra 2002. godine, od tada su bile razne vlade – da su planirana sredstva u ovom budžetu najmanja od 2002. godine. Nije mi jasno kako je to moguće da je u budžetu koji je bio izrađen pre nekoliko meseci, koji je prethodna vlada uradila, koji je gospodin Dinkić uradio, bilo predviđeno 68 miliona za nacionalne savete (tu se može vrlo lako pogledati da li je tačno to što govorim), a od kada je Demokratska stranka u Vladi ta stavka je smanjena za 4,9 miliona dinara. Meni je prosto, kao strateškom partneru Demokratske stranke, to neshvatljivo.

S druge strane, slažem se da je bilo moguće razgovarati o budžetu, ali ne na način da smo mi budžet dobili u petak, a da je rasprava počela u ponedeljak. Naravno da smo mi bili otvoreni, ja sam i povodom izbora nove vlade rekao da smo mi uvek konstruktivni, da smo uvek dobronamerni i da smo uvek otvoreni za saradnju i za razgovor, ali, nažalost, ne iz krivice Saveza vojvođanskih Mađara, do tog razgovora se nije moglo doći.

Što se tiče obećanja, rekao sam, verujem i gospodinu Cvetkoviću, verujem i vama, gospodine Gavriloviću, ali nacionalni saveti od 2002. godine slušaju ova obećanja. Jednostavno, želimo, ne zbog toga što vam ne verujemo nego iz razloga da se sistemski reši ovaj problem, da se nađe rešenje da nacionalni saveti ne budu u istoj stavci gde su nevladine organizacije, jer su najviši organi kulturne autonomije nacionalnih manjina. Tu je poenta, nije prvenstveno poenta u iznosu, nego je poenta u tome što se ovaj problem, položaj nacionalnih saveta koji su ustavna kategorija, sistemski mora rešiti. Hvala lepo.

Ovo je bila replika. Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.