Želim da iskoristim prisustvo gospodina ministra, mislim da je to član 226, da mi da jednu dodatnu informaciju, vezanu za amandman koji je podnela gospođa Vučić.
Potpuno sam svestan činjenice i siguran sam da je zaista bila telefonska sednica Vlade na kojoj su usvojena ova odbijanja, uglavnom, amandmana, je l' tako, pa želim, gospodine ministre, da mi vi lično kažete da li zaista po Pravilniku o standardnom i klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem nije moguće uvrstiti ovih 258 miliona i 421 dinar da se iz tekuće budžetske rezerve, koja iznosi doduše svega dve milijarde...
Potpuno sam siguran, konsultovao sam ljude, a pažnju vam je skrenula i gospođa Vučić, da bi ovo, ukoliko to vi hoćete kao predlagač, moglo biti uvršteno bilo pod stavkom tekuće rezerve, da se naznači da će se iz tekuće rezerve isplatiti i ovaj trošak budžeta; ili, ukoliko želite da uložite iskustvo gospođe Vučić, koja je dobar bankar, dobar finansijski stručnjak, i sa druge strane iskustvo koje ima dijaspora, da je ovde vrlo često varana, prevarena, davala pare, nije bitno koja je vlast bila, da li ona stara, nova ili ova najnovija...
Gospodine Vlahoviću, ni vi niste najsvetije vladali, nemojte sada o tome da raspravljamo nego o činjenici da je dijaspora često ovde bila prevarena, da se ovde ne radi o preterano velikim sredstvima; velika jesu za ovakav budžet, da se razumemo, ali ukoliko postoji dobra volja treba pružiti ruku i tim ljudima koji sigurno treba da dođu ovde da ulažu. Evo, kaže gospođa Borka Vučić, biće dakle i sabor.
Prema tome, mislim da biste vi kao predlagač, ako ne u okviru tekuće budžetske rezerve, mogli da ovo uvrstite pod neku ekonomski neklasifikovanu stavku u budžetu. Ne bih želeo da vam ja kažem gde, ali sam siguran da bi, ukoliko postoji dobra politička volja i dobra politička procena, ovih 258 miliona dinara na osnovu predloga predlagača mogli da postanu sastavni deo troška u budžetu.
Molim vas da zaista uvažimo i iskustvo gospođe Borke Vučić i potrebu dobre saradnje sa mnogo puta prevarenom dijasporom i da ovaj posao zajednički odradimo. Ako ništa drugo, vi imate moralni dug prema Vladi iz 2002. godine; u vreme kada je ta odluka Vlade donesena, njom je predsedavao još uvek Zoran Đinđić. Mislim da bi bilo dobro da se ovaj amandman usvoji ili da vi kao predlagač nađete mogućnost da se ovo uvrsti, ukoliko je moguće, s obzirom da je vanredna sednica.

Hvala vam, Dušane. Gospodin Krasić ima reč po amandmanu, pa gospodin Vlahović. Izvolite, gospođo Vučić.

Zaboravila sam jednu krupnu stvar koju sam pripremila gospodinu ministru, sa najboljom željom da ima ovaj komplet od 30 stranica koji se odnosi na ovaj predmet, i mislim da će biti od koristi. Hvala.

Hvala, Borka. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovim amandmanom je obuhvaćen problem koji datira od vremena kada je DOS nasilno oteo vlast u Srbiji. Gospođa Borka Vučić ima potrebu da biranim rečima opiše to stanje do koga se došlo. U pitanju je klasična otimačina. Kolateralna šteta Dinkićeve i Labusove zamisli kako da se uništi domaće bankarstvo jesu i potpuno legalna potraživanja ovog fonda.
Međutim, ono što sve treba da nas zabrine to je odgovor Vlade. Vidite, kaže se vrlo kratko da se amandman odbija iz razloga što se predviđa da se u okviru ekonomske klasifikacije sredstva rezerve opredele u iznosu, pa se sad navodi i navodno poziv na neki kontni plan. Na bazi ovoga što ste vi ovde napisali ja mogu da vam osporim svako plaćanje iz sredstava tekuće budžetske rezerve, svako.
Ono što tužilaštvo, odnosno Vlada u svom odgovoru nije jasno rekla, ali što može da se pretpostavi, jeste da oni ne spore potraživanje Fonda. Potraživanje postoji. Da li postoji obaveza Vlade da plati? Postoji. Postoji zaključak.
Da li je to dospela obaveza? Jeste. Ova vlada ne želi da ispuni dospelu obavezu. Neću da ulazim u te pričice što se tiče stečaja, onih čuvenih Labusovih i Dinkićevih eksperata koji su rasturali preko Agencije za sanaciju banaka naše banke itd. Neću, to vas puštam. Sastavni deo glasanja o zakonu o budžetu može biti i zaključak kojim se nalaže Vladi da iz sredstava rezervi isplati ovaj iznos. Zašto Vlada to neće? Vlada neće zato što je preko te agencije finansirana kamatom po osnovu ovih sredstava nečija izborna kampanja 2002. godine.
Gospodine Mrkonjiću, koristeći pravo iz člana 226, tražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Vlade Republike Srbije gde su ova sredstva, kako su nestala, da li je bila neka kamata, čija je izborna kampanja finansirana ovim sredstvima, zašto se ova sredstva ne vraćaju, da li je on obavešten o ovom pravilniku da je to problem da se ne prihvati ovaj amandman. Sve to mora da nam se objasni pre nego što budemo glasali o ovom predlogu zakona o budžetu, da znamo o čemu se radi.
Dijaspora je odvojila neka sredstva, napravila svoj fond; kao što se vidi, sredstva su prevashodno namenjena za neke opšte potrebe. Sredstva su izdvajana za opšte potrebe. Opšta potreba nije izborna kampanja Miroljuba Labusa. Vidite... I vi znate, gospodine Vlahoviću, gde su otišle pare.
Ali ja pozivam i ovaj UBPOK, oslobođen onog dela koji drži pod kontrolom Mlađan Dinkić... Vi ne znate da tamo postoji jedan deo koji Mlađan Dinkić drži, gde je on zadužio da prisluškuju razgovore žena njegovih prijatelja. Veoma smešno. Samo se vi smeškajte. Sve se zna. Pa, čak se zna i kada dve gospođe odu do Srbobrana da vrbuju člana DSS-a da napusti DSS i da pređe u G17 plus. Opet će taj G17 plus da sruši ovu vladu, da znate. Na vreme vas upozoravam. Sve vam na vreme govorim šta će da bude. Ja sam najsrećniji kada se povodom ovako ozbiljnih tema vi smejete, jer onda šaljete poruku biračima i onda birači kažu ovako – čovek im ozbiljno priča, a oni se smeju; zašto se smeju, znači da ima neki razlog. Ne znate vi za muke građana, vas to ne interesuje.
Dijaspori ste oteli pare. Kako? Po osnovu stečaja. A zašto je otvoren stečaj? Ovde se mnogo više postavlja pitanje da li Mlađan Dinkić, sad je njegov manir preuzeo Radovan Jelašić, da li oni poštuju ovu državu. Oni nijednu odluku suda ne izvršavaju. Koju su odluku suda oni izvršili? Znači, ovde postoji neko iznad zakona. Ko je taj što je iznad zakona? Taj je u Vladi Republike Srbije. Sve to mora da trpi Vojislav Koštunica. Zašto? Zato što je neka veća sila gurnula Mlađana Dinkića u Vladu.
(Predsedavajući: Molim vas za malo tišine.)
Gospodine Mrkonjiću, s obzirom da je i obnova zemlje bila sastavni deo tog paketa i namene tih sredstava, znam da to dobro znate, vidite vi ko je sprečavao obnovu zemlje.
Ljudi skupili pare u inostranstvu da pomognu svojoj otadžbini, međutim, ispostavilo se da su pomogli DOS-u. DOS je oteo, gde stignu oni otimaju.
Zato vas podsećam na ono što sam pričao pre nekoliko dana. Vodite računa ko je u koaliciji sa DOS-om. Put gde se završava u toj kohabitaciji, koaliciji sa DOS-om je prepoznatljiv. Obično se završava u CZ. Odreknu se oni koalicionog partnera začas. Vidite šta su sve u stanju da urade zbog para. Sada pravilnik ne dozvoljava, sada zaključak svoj ne priznaju, zaključak svoje Vlade, ne, to se ne priznaje.
Da krenem sad od nekog opšteg principa; pa, to su sredstva koja su ljudi iz inostranstva uložili za obnovu zemlje. Ta dijaspora ima pravo potraživanja. To su njihova sredstva. Vi to ne poštujete. Samo da vas podsetim, to je gore nego konfiskacija. Kod konfiskacije se nalazi neka krivica. Vi ovde čak niste ni tražili krivicu. Ili ste je pretpostavili time što je dijaspora u vreme kada ste vi bili opozicija skupljala pare, pa ih kažnjavate. Vi čak lustrirate i dijasporu. Vi ste proširili teritoriju na kojoj primenjujete zakon koji se ne primenjuje u Srbiji. Lustrirate sve one koji vole svoju državu. To otimanje para je bilo u funkciji desrbifikacije, zbog čega i postoji DOS u bilo kom agregatnom stanju.

Hvala najlepše. Reč ima Aleksandar Vlahović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prvo želim da skrenem pažnju da su sredstva tekuće rezerve namenjena za vanredne situacije, koje se svake godine u jednoj zemlji dese. Imali smo i prošle godine poplavu, imali smo nekoliko drugih ekscesnih situacija koje se ne mogu predvideti budžetom. Upravo zbog toga je neophodno da budžet raspolaže dovoljnom količinom sredstava, da bi Vlada mogla da interveniše i sanira posledice koje nastaju zbog elementarne nepogode ili pak nekih drugih razloga.
Smatram da su sredstva tekuće rezerve od dve milijarde zapravo donja granica koja može da bude prihvaćena u okviru budžeta, jer se radi o svega 0,33% od ukupnog budžeta, i da bi bilo zaista veoma opasno dalje smanjivati tekuće rezervu koja je predviđena budžetom. Pri tome nijednog časa ne želim ni na koji način da poništim razloge koji su motivisali gospođu Vučić, koja je podnela ovaj amandman, a to je da se isplati obaveza prema fondu dijaspore. Ta obaveza je nastala pre 2000. godine. Činjenica je da je ta obaveza registrovana u stečajnom postupku četiri velike banke. Niko nju ne osporava, niti osporava Trgovinski sud, niti osporava Vlada Republike Srbije, to je obaveza koja bi u redovnom postupku bila izmirena kroz završetak stečaja četiri velike banke.
Ceneći potrebu da se obaveza izmiri brže, kao što su, između ostalog, izmirene i druge obaveze prema fizičkim licima, Vlada jeste donela zaključak 2002. godine, ali jednostavno nije postojao mehanizam da bi se taj zaključak realizovao.
Smatram da niko ovde u sali ne treba da sumnja da je i ova vlada, kao što je bila i prethodna, odnosno prva vlada pokojnog premijera dr Zorana Đinđića, spremna da izmiri sve prethodno preuzete obaveze. Podsetiću vas da je iznos inostranog duga 2000. godine bio preko 18 milijardi evra, da je danas inostrani dug 9,4 milijarde evra. Dakle, inostrani dug je smanjen za polovinu.
Podsetiću vas da je 2001. godine preuzeta obaveza otplate stare devizne štednje, koja je tada iznosila 4 milijarde 350 miliona evra, da je u proteklih šest godina isplaćeno više od milijardu evra i da je preostalo još oko 3 milijarde 300 miliona evra koji se isplaćuju po definisanoj dinamici na osnovu zakona.
Uzgred da kažem, država je izdala hartije od vrednosti koje se promeću; ko želi da dođe ranije do svoje devizne ušteđevine prema određenom diskontu može da proda obveznice i da na taj način dođe do utržive gotovine.
Podsetiću vas da je ukupan dug prema penzionerima bio više od 500 miliona evra, da je isplaćeno 400 miliona evra, naročito u periodu do 2004. godine, i da taj dug danas iznosi svega 100 miliona evra, što će biti isplaćeno u narednom periodu.
Podsetiću vas i na zajam za Srbiju, koji su mnogi zaboravili, koji je raspisan daleke 1989. godine, gde je novac prikupljen takođe od dijaspore, naravno i domaćeg stanovništva, od stanovništva koje živi na teritoriji Republike Srbije.
Prikupljena su sredstva u ukupnom iznosu od 50 miliona evra. To je bila ukupna obaveza koju je država Srbija nasledila početkom 2001. godine. Isplaćeno je do sada više od 25 miliona evra i tu postoji jedna jasna dinamika.
Isplaćene su čak i obaveze tamo gde država nije bila garant, kao što su obaveze po osnovu štednje koje su obavljene u dve privatne banke, kod popularno nazvanog Jezde i kod Dafine, dakle, u fantomskim piramidalnim bankama, što je izum koji je izmišljen početkom devedesetih godina i funkcionisao do 1993. godine. Te obaveze su bile preko 550 miliona evra i te obaveze je država preuzela na sebe da isplaćuje.
Prema tome, moj zaključak je da niko u ovoj Narodnoj skupštini ne treba da sumnja u namere Vlade, namere političke koalicije koja je manje-više na vlasti od 2000. godine, kada je u pitanju isplata svih obaveza koje su nasleđene.
S tim u vezi, niti ova vlada, niti prethodna vlada, niti ova politička koalicija, niti politička koalicija DOS od 2001. godine nikada nije pravila razlike da li su to obaveze nastale kada su stranke DOS-a bile u opoziciji. Jednostavno, to jeste poštovanje države, poštovanje državnih obaveza koje se moraju isplatiti.
Predlažem da Vlada konstatuje potrebu da dođe do ubrzane isplate fondu dijaspore, koji je nastao kasnije udruživanjem pojedinačnih uplatilaca, a ne u momentu kada je taj novac uplaćen, da Vlada uzme u obzir ovaj zahtev i da pripremi predlog zajedno sa budžetom za 2008. godinu i da onda definitivno ta obaveza bude izmirena, jer se radi o tri miliona evra. Bilo bi jako opasno dalje smanjivati sredstva tekuće rezerve. U ovoj godini Srbija očekuje neke druge političke odluke. Sigurno je da će ta sredstva, između ostalog, i za to biti iskorišćena.
Još jednom, niko ne treba da sumnja, niti je ijednog časa vlast od 2000. godine dala bilo kakav dokaz za takvu sumnju, da sve nasleđene obaveze neće biti izmirene. Sve nasleđene obaveze će biti izmirene, čak i one za koje država nije garant. Dokaz je da smo mi danas zemlja čiji ukupan dug iznosi negde oko 26% od ukupnog društvenog bruto proizvoda. Mogli ste da pročitate juče, bila je vest da Hrvatska ima četiri puta veći spoljni dug u odnosu na Srbiju, a Hrvatska nema četiri puta veći društveni bruto proizvod. Prema tome, procentualno, ako se pogledaju druge zemlje u okruženju, iznos duga je daleko veći nego u Srbiji.
Prema tome, siguran sam da će Vlada budžetom za 2008. i ovu obavezu likvidirati tako što će isplatiti mimo stečajne procedure koja postoji za stečaj četiri velike banke, na radost onih koji su državi verovali 1990. godine. Ova država će taj dug znati da namiri i siguran sam da će to tako biti. Hvala vam.

Hvala, gospodine Vlahoviću. Po Poslovniku, gospodin Žarko Obradović.

Hvala, gospodine Mrkonjiću, izašao sam u ime poslaničke grupe da reklamiram povredu Poslovnika – pogrešno tumačenje.
Gospodine Vlahoviću, oprostite, jeste li vi ministar za koga mi ne znamo? Ovo je bilo pitanje upućeno Vladi, a ne vama. Vi ste u ovom slučaju ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke. Od ministra se očekuje da izađe pa da nam kaže to što ste rekli, bez ovih političkih upadica i zlonamernih tumačenja. Nemojte nas sad uveravati, nije to odnos prema dijaspori - vratili bismo mi, vratićemo. Znate ono, kao Đekna, da ste se javili juče, onda bi to bilo u redu.
Kada poslanici predlože kako da se pitanje reši, onda ne može. Kad ne predlože - što niste predložili. Kada predlože - ne može, nije po Poslovniku, pa, ne može, nije po zakonu.
Što ne kažete - ne interesuje nas ta stavka, ne interesuje nas taj amandman, ne želimo da uvažimo razloge koji su izneti, ne želimo, a mogli smo da smo hteli.
Postoji zaključak Vlade. Amandman gospođe Borke Vučić je vrlo jasan. Zna se koliko je sredstava u pitanju, zna se gde su potrošena, zna se da je ta Vlada lepo preuzela. Nego, postavlja se logično pitanje - ako je ta vlada 2002. godine, demokratska, preuzela neku obavezu ili bar želela ili imala odnos prema dijaspori, sad je 2007, bilo je još vlada u kojima su vaši članovi bili predsednici vlada, ili ova druga, takođe, koju smo mi podržavali i vi sada, logična je stvar - ili želite ili ne želite da rešite problem. Ako želite, zna se način kako se može rešiti. Ako ne želite, džabe vam ova priča.
Mi smo dobili negativan odgovor Vlade na ovaj amandman. Vi ste pomenuli sijaset stvari koje nemaju veze sa ovim amandmanom. Izvinite, vi ste taj koji je govorio o stvarima koje nisu predmet amandmana. Vi ste bili neko ko priča kao ministar u Vladi, pa nam objašnjavate - mi smo izmirili obaveze, mi smo ovo... Što nam onda ne ispričate kako ste vršili privatizaciju, što nam ne ispričate kako ste prodali "Sartid", što nam ne ispričate gde je 15 miliona dolara, što nam to ne ispričate, pa nam kažete - ne možemo da vam vratimo, ušli smo u neke obaveze prema drugim, ali vi nas ne interesujete. Što ne ispričate da ste prodali 2000 preduzeća za dve milijarde? Što nam to ne ispričate?
Vi ste u ovom slučaju samo ovlašćeni predstavnik jedne stranke, ministar je taj koji treba da izađe i da kaže zašto je Vlada odbila, po nama, jedan vrlo smislen amandman. Vlada ovim pokazuje odnos prema dijaspori. Koliko god se vi trudili, ovo je odnos prema dijaspori i džabe vam tolika priča. Hvala vam.

Hvala, gospodine Obradoviću. Po Poslovniku, gospodin Rajko Baralić. Ali, ja sam shvatio da će demokrate glasati za Borkin amandman. Izvolite, gospodine Baraliću.